Ц1 03

Prezentacija studije ENTSO-E TYNDP 2020 sa osvrtom na projekte u

Jugoistočnoj Evropi
SRĐAN BOŠKOVIĆ*,
NEBOJŠA VUČINIĆ
IVAN TRKULJA
VLADAN RISTIĆ
AKCIONARSKO DRUŠTVO ELEKTROMREŽA SRBIJE

BEOGRAD

REPUBLIKA SRBIJA

Kratak sadržaj

Cilj ovog rada je predstavljanje ENTSO-E desetogodišnjeg plana razvoja prenosne mreže na
evropskom nivou (TYNDP 2020). Zadatak ENTSO-E TYNDP 2020 studije je da definiše
potencijalne scenarije razvoja celokupnog elektroenergetskog sektora na evropskom nivou i
nivo penetracije novih tehnologija (OIE, elektroliza, upravljiva potrošnja). Nakon toga se
prikupljaju projekti za ojacanje prenosne mreže nominovani od strane operatora prenosnih
sistema, kao i trecih strana. Za te projekte se racunaju benefiti u skladu sa zvanicnom ENTSO-
E metodologijom. Važan deo studije je i Identifikacija sistemskih potreba (IoSN) koja na
dugorocnom vremenskom horizontu (2040) daje procenu koji interkonektivni pravci treba da
budu ojacani. Ovaj dokument predstavlja krovni planerski dokument koji kasnije koriste
pojedinacni operatori prenosnih sistema pri pisanju svojih nacionalnih Planova razvoja
prenosne mreže. Kroz rad ce biti predstavljeni projekti razvijeni u Jugoistocnoj Evropi.

Ključne reči

tehno-ekonomska analiza, enegetska tranzicija, benefiti, planiranje razvoja

*
Kneza Miloša 11, Beograd, srdjan.boskovic@ems.rs
 1. Uvod

ENTSO-E (European Network of Transmission System Operators) TYNDP (Ten-Year

Network Development Plan) predstavlja Evropski plan razvoja elektroenergetske
infrastrukture. On sagledava budućnost celokupnog elektroenergetskog sistema i način na koji
prenosni vodovi i skladišta električne energije mogu dovesti do jeftinijeg i sigurnijeg prenosa
električene energije. Evropa je pred sebe postavila ambiciozne ciljeve zamene termoelektrana
obnovljivim izvorima energije i elektrifikacije drugih sektora (saobraćaj, grejanje). Ovi ciljevi
se mogu postići samo koordinisanim panevropskim pristupom planiranju elektroenergetskog
sistema. TYNDP koristi odobreni set indikatora da vrši poređenje na koji način
elektroenergetski projekti pomažu u ostvarenju klimatskih ciljeva Evropske Unije, integracije
tržišta električne energije i sigurnosti snabdevanja. Predviđanje budućnosti sa sigurnošću nije
moguće i to je razlog zašto se u TYNDP analizira više scenarija budućnosti i zašto se TYNDP
izrađuje na dve godine. Prvo se radi studija sistemskih potreba da bi se odredilo gde bi
povećanje kapaciteta razmene električne energije bilo ekonomski opravdano. Nakon toga se
vrši prikupljanje projekata od strane zainteresovanih strana (operatori prenosnog sistema,
investitori u OIE i treće strane). Kandidovani projekti se u sklopu TYNDP paketa potom
ocenjuju uzimajući u obzir sledeće:
• Predložene scenarije razvoja,
• Aktuelnu ENTSO-E treću metodologiju tehnoekonomske analize [1].

Regulativama Evropske komisije je određeno da TYNDP treba da identifikuje one

infrastrukturne projekte koji su ključni za dostizanje evropskih klimatskih i energetskih ciljeva.
Ti projekti, poznati kao PCI (projects of common interest), uživaju povlašćen status kroz
ubrzano planiranje i dobijanje neophodnih dozvola.

2. Okvir izrade tehnoekonomske analize

ENTSO-E je razvio za Evropsku komisiju smernice za proračun benefita koji će biti računati u
okviru tehnoekonomske analize [1]. U okviru TYNDP 2020, procenjivani su sledeći indikatori:
• B1. Društveno blagostanje koje se računa smanjenjem ukupnih proizvodnih troškova
uzrokovanim promenom proizvodnog miksa.
• B2. Smanjenje emisija CO2 uslovljeno promenom proizvodnog miksa i manjom
proizvodnjom termoelektrana.
• B3. Smanjenje količine rasute energije nastalo realizacijom projekta. Ovaj indikator se
ne monetizuje zato što je efekat već potpuno uračunat u okviru društvenog blagostanja.
• B4. Smanjenje emisija zagađujućih gasova podstaknuto proizvodnim miksom: azot-
oksid (NOx), amonijak (NH3), sumpor-dioksid (SO2), PM čestice (PM5 i PM10),
NMVOC. Ovaj uticaj nije monetizovan u TYNDP 2020.
• B5. Smanjenje količine i cene gubitaka u mreži zbog promene tokova snaga do koje
dovodi izgradnja nove infrastrukture.
• B6 Podrška adekvatnosti smanjenjem dužine trajanja prekida isporuke električne
energije.

Smernice za tehnoekonomsku analizu takođe definišu četiri dodatna kriterijuma koji nisu
ocenjivani od strane ENTSO-E, već od strane promotera koji su prijavljivali projekte za
procenu. Ovi kriterijumi su prikazani u Tabeli 1, pod brojevima od B7 do B10, pri čemu su
indikatori B7 i B8 razdvojeni na potkategorije, prema zvaničnim uputstvima koje su promoteri
dobili.
Tabela 1. Ilustracija okvira tehnoekonomske analize
Ocenjivanje projekta
Benefiti Troškovi Rezidualni uticaji
B1. Društveno blagostanje C1. Kapitalni troškovi S1. Životna sredina
B1.1. Smanjenje troškova
proizvodnje električne
energije uslovljeno C2. Pogonski troškovi S2. Društvo
smanjenjem rasute energije
iz OIE
B1.2. Smanjenje troškova
uslovljeno manjom S3. Drugo
emisijom CO2
B2. Smanjenje emisija CO2
B3. Smanjenje rasute
energije iz OIE
B4. Smanjenje emisija ne-
CO2 gasova
B5. Smanjenje gubitaka u
mreži
B6. Adekvatnost
B7. Fleksibilnost
B7.1. Razmena balansne
energije
B7.2. Razmena balansnog
kapaciteta
B8. Stabilnost
B8.1. Kvalitativni indikator
B8.2. Stabilnost
frekvencije
B8.3. Blackstart usluge
B8.4. Usluge regulacije
napona reaktivnom snagom
B9. Izbegavanje
rekonstrukcije/ zamene
infrastrukture
B10. Stabilnost

3. TYNDP 2020 scenariji

ENTSO-E u TYNDP pri analizama koristi pristup baziran na scenarijima, radi pokrivanja većeg
broja mogućih budućnosti. Uticaj svakog projekta može varirati u zavisnosti od izabranog
scenarija razvoja. Nacionalni trendovi (NT) je centralni scenario u TYNDP 2020, baziran na
Integrisanim nacionalnim energetskim i klimatskim planovima. Potpuna tehnoekonomska
analiza će biti izvedena za vremenske horizonte 2025. i 2030. ovog scenarija. Dodatno, da bi
se uzele u obzir nesigurnosti i ilustrovala robusnost projekata, ti projekti su takođe parcijalno
procenjivani na vremenskom horizontu 2030. u scenarijima Globalna ambicija (GA) i
Distribuirana energija (DE).

Tabela 2. Obim ocenjivanja projekata za različite snenarije

 Nacionalni
Nacionalni Globalna Distribuirana energija
trendovi
trendovi 2030 ambicija 2030 2030
2025
B1.
Društveno DA DA DA DA
blagostanje
B2. CO2
DA DA PARCIJALNO PARCIJALNO
emisije
B3.
Integracija DA DA DA DA
OIE
B4. Posredne
emisije
DA DA NE NE
gasova
staklene bašte
B5. Gubici
DA DA NE NE
energije
B6.
DA DA NE NE
Adekvatnost

TYNDP 2020 scenariji prate tri priče:

• Nacionalni trendovi (National Trends – NT) je centralni scenario, baziran na
Integrisanim nacionalnim energetskim i klimatskim planovima zemalja članica
ENTSO-E, kao i EU klimatskim ciljevima. NT je kompatibilan sa 2030 Klimatskim i
energetskim okvirom Evropske Unije (32% obnovljivih izvora, 32,5% energetska
efikasnost) i sa 2050 Dugoročnom strategijom Evropske Komisije (usvojeni klimatski
cilj od 80 – 95% CO2 redukcije u poređenju sa nivoima iz 1990).
• Globalna ambicija (Global Ambition – GA) je energetski scenario u skladu sa 1.5° C
ciljem Pariskog sporazuma koji predviđa budućnost okarakterisanu ekonomskim
razvojem uzrokovanim centralizovanom proizvodnjom. Stoga su i značajne redukcije
troškova novih tehnologija (kao što su offshore vetroelektrane i trensformacija
električne energije u gas) uzrokovane ekonomijom veličine.
• Distribuirana energija (Distributed Energy – DE) je energetski scenario u skladu sa 1.5°
C ciljem Pariskog sporazuma i predstavlja pristup energetskoj tranziciji. U ovom
scenariju, protrošači aktivno učestvuju u društvu vođenom decentralizovanim
rešenjima. I DE i GA scenariji dostižu ugljeničnu neutralnost do 2050.

Ključni pokretači ovih scenarija su dati na Slici 1.

Slika 1. Ključni pokretačni scenarija

 4. TYNDP 2020 scenariji

Bolje iskorišćenje jeftinih proizvodnih kapaciteta dovodi do zamene skupe proizvodnje iz

termoelektrana proizvodnjom iz OIE (koja bi u suprotnom bila rasuta) i nuklearnom
proizvodnjom. Ovo dovodi do smanjenja troškova u Evropi. Ulazne pretpostavke za scenario
mogu imati značajan efekat na uticaj projekta na društveno blagostanje. Glavni pokretači su:
• Troškovi goriva i CO2: sa troškovima raste i povećanje društvenog blagostanja
uzrokovanog realizacijom projekta. Porastom cena proizvodnje električne energije,
benefit zamene skuplje proizvodnje jeftinijom je takođe veći.
• Proizvodnja iz OIE: porastom instalisanih kapaciteta OIE, raste društveno blagostanje,
usled potencijala proizvodnje iz OIE da zameni skupu proizvodnju iz termoelektrana.

Na vremenskom horizontu 2030, uticaj projekata na društveno blagostanje je veći u DE

scenariju u odnosu na NT i GA. Uz razlike u penetraciji OIE u različitim scenarijima, ETS
(Emissions Trading System) CO2 taksa igra važnu ulogu u marginalnoj ceni proizvodnje
elektrane, i posledično u društvenom blagostanju. Na primer, visoka CO2 cena korišćena u DE
2030 scenariju (53 €/t) u odnosu na NT 2030 scenario (28 €/t) objašnjava veliki deo razlika u
uticaju projekata na društveno blagostanje u dva scenarija. Referentna mreža je identična pri
svim pretpostavkama. Na Slici 2 je dat način prikaza rezultata koji će se koristiti ubuduće:

Slika 2. Način prikaza rezultata: X%-na vrednost predstavlja vrednost od koje je X % vrednosti
manje

Na Slici 3 je prikazan pregled povećanja društvenog blagostanja ukoliko bi se ostvarili svi

infrastrukturni projekti koji su sagledani kroz TYNDP 2020, u zavisnosti od scenarija koji bi
se prilikom analize uvažio kao referentan.
Slika 3. Distribucija povećanja društvenog blagostanja usled realizacije TYNDP 2020
projekata po scenarijima

Ukupno povećanje društvenog blagostanja ako bi se realizovali svi projekti predviđeni u

TYNDP može se, za svaki od analiziranih scenarija, videti u numeričkoj formi, u Tabeli 3.
Evidentno je da su ova povećanja najviša za scenario DE, a najniža za GA.

Tabela 3. Povećanje društvenog blagostanja usled realizacije TYNDP 2020 projekata po

scenarijima
NT NT GA DE
2025 2030 2030 2030
Suma
povećanja
društvenog
blagostanja
usled
7375 11481 10329 13222
realizacije
svih projekata
u portfoliju
(Mil.
evra/godišnje)

Četiri infrastrukturna koridora za prenos električne energije su identifikovana kao prioritet i oni
zahtevaju urgentna ulaganja da bi se ispunili ambiciozni klimatski ciljevi EU:
• North Seas Offshore Grid (NSOG)
• North-South electricity interconnections in Western Europe (NSI West)
• North-South electricity interconnections in Central Eastern and Sout Eastern Europe
(NSI East)
• Baltic energy market interconnection plan (BEMIP)

Na Slici 4 se može videti distribucija povećanja iznosa društvenog blagostanja za NT 2030

scenario za nabrojana četiri koridora. Na Slici 5 je data distribucija povećanja kapitalnih
ulaganja za NT 2030 scenario za svaki od ovih koridora. Ove slike su prikazane na početku
naredne stranice.

Slika 4. Distribucija povećanja društvenog blagostanja u NT 2030 scenariju usled realizacije

TYNDP 2020 projekata za četiri koridora

Slika 5. Distribucija povećanja kapitalnih ulaganja u NT 2030 scenariju usled realizacije

TYNDP 2020 projekata za četiri koridora

Interkonekcije pomažu da se ostvare kriterijumi adekvatnosti dozvoljavajući zemljama da

uvezu električnu energiju za vreme kritičnih režima. Sa povećanjem varijabilne proizvodnje iz
OIE širom Evrope, elektroenergetskim sistemima može nedostajati fleksibilnosti. Nove
interkonekcije mogu doprineti ravnomernom korišćenju energije iz OIE na evropskom prostoru
usled različitih klimatskih uslova uslovljenih geografskim rasporedom elektrana. One će takođe
dovesti do bolje upotrebe vršnih proizvodnih jedinica. Samim tim, indikator B6 može
predstavljati značajan deo benefita projekta. Na Slici 6 je prikazana raspodela monetizovanih
benefita društvenog blagostanja, CO2 emisija, gubitaka energije i adekvatnosti u scenariju NT
2030 za projekte iz TYNDP 2020.
Slika 6. Distribucija monetizovanih benefita društvenog blagostanja, CO2 emisija, gubitaka i
adekvatnosti u scenariju NT 2030 za TYNDP 2020 projekte (u mil evra/godišnje)

5. Rezultati Identifikacije sistemskih potreba

Ukoliko bi se ma koji od scenarija razvoja za 2030. i 2040. godinu, opisanih u prethodnim

poglavljima ovog rada, obistinio, prenosni sistemi Evrope bi se našli pred vrlo ozbiljnim
izazovima. Naime, promena proizvodnog portfolija, pod kojom se podrazumeva rast udela
generisanja energije iz solarnih elektrana i vetroelektrana na jugu Evrope, kao i generisanja iz
onshore i offshore vetroelektrana na severu Evrope, bi, u paraleli sa povlačenjem iz pogona
velikog broj termojedinica, dovela i do većih varijabilnih tranzitnih tokova snaga širom
evropskog kontinenta. Kako bi se izbegle potencijalne posledice ovog zaokreta, a istovremeno
i maksimizirali benefiti do kojih bi energetska tranzicija mogla dovesti, pomenute promene
tokova snaga moraju biti praćene i adekvatnim ojačanjima mreže.

Da bi se na odgovarajući način ispitale sistemske potrebe u 2030. i 2040. godini, ENTSO-E

asocijacija je, u sklopu izrade TYNDP, utvrdila kombinaciju mogućih povećanja
prekograničnih mrežnih kapaciteta pomoću koje bi se ukupni sistemski troškovi sveli na
minimalnu meru. Ukupni sistemski troškovi se sastoje od ukupnih mrežnih investicija, koje
uključuju i troškove vezane za potrebna interna ojačanja na većini obrađenih granica, i zbirnih
proizvodnih troškova. Kako bi se ovaj set ojačanja efikasno i pouzdano utvrdio, grupa
sastavljena od svih mogućih mrežnih ojačanja je predložena optimizatoru (to jest,
specijalizovanom softverskom alatu koji je korišćen za optimizaciju), koji je potom
identifikovao optimalnu kombinaciju ojačanja sa aspekta troškova. Da bi se uzeo u obzir
uzajamni uticaj povećanja kapaciteta, ta analiza se vrši simultano za sve granice u sistemu koji
je obuhvaćen okvirima TYNDP.

Kombinacija mrežnih ojačanja koja je dobijena kao rezultat ovog optimizacionog procesa se
naziva skupom potreba baziranih na društvenom blagostanju. Na Slici 7 i Slici 8 se mogu videti
upravo ove potrebe za 2030. i 2040. godinu, pri čemu različite boje (plava, zelena i ljubičasta)
označavaju različite opsege iznosa potrebnih ojačanja, u rastućem nizu.
Slika 7. Potrebe za povećanjem kapaciteta identifikovane na horizontu 2030, dodate na
konfiguraciju mreže 2025 (potrebe bazirane na društvenom blagostanju 2030)

Slika 8. Potrebe za povećanjem kapaciteta identifikovane na horizontu 2040, dodate na

konfiguraciju mreže 2025 (potrebe bazirane na društvenom blagostanju 2040)
Potrebe identifikovane kao povećanja prenosnog kapaciteta su locirane širom Evrope. U 2030,
najveća povećanja kapaciteta su identifikovna na nemačkoj granici sa Poljskom, Švajcarskom
i Austrijom, i na granici Belgija-Francuska. Pored toga, postoje i mnoge druge potrebe između
Jugozapadne i Centralne Evrope (Španija – Francuska i druge francuske granice) i između
Istočne i Centralne Evrope (od Turske preko Balkanskih zemalja sve do Austrije), kao i između
Italije i ostatka Evrope.

U 2040, najveća identifikovana povećanja kapaciteta su lociranana Iberijskom poluostrvu,

naročito na granici Francuska – Španija sa značajnim povećanjem na granici Portugal – Španija.
Kao i u 2030, nemačke granice sa Poljskom, Švajcarskom i Austrijom i granica Belgija –
Francuska su među granicama sa najvećim potrebama. Međutim, u 2040, francuska granica sa
Švajcarskom i Ujedinjenim Kraljevstvom bi takođe mogla zahtevati povećanje kapaciteta. U
Istočnoj Evropi, gde su prekogranični kapaciteti generalno manji, veće potrebe su
identifikovane na granici Bugarska – Rumunija. Dodatne potrebe su viđene i na granicama
zemalja koje se nalaze na potezu između Skandinavije i Balkana, između Ujedinjenog
Kraljevstva i Irske, kao i na granicama Italije sa ostatkom evropskog kontinenta.

Uticaj predloženih ojačanja na elektroenergetski sistem je veoma značajan i njihovi benefiti

značajno prevazilaze njihovu cenu, te se ulaganja u njih mogu smatrati potpuno opravdanim,
što i jeste jedan od osnovnih zaključaka TYNDP.

Upoređujući Sliku 9 i Sliku 10 (datu na narednoj stranici) može se videti kako razlike cena
električne energije između zemalja postaju sve manje nakon realizacije planiranih projekata
ojačanja prenosne mreže na predloženim granicama.

Slika 9. Razlike marginalne cene električne energije između susednih država u 2030 (NT), u
slučaju da Evropa prestane da investira u mrežu posle 2020. godine
Slika 10. Razlike marginalne cene električne energije između susednih država u 2030 (NT), u
slučaju da se realizuje TYNDP 2020 portfolio projekata (svi projekti sa deklarisanom
godinom puštanja u pogon pre 2030. godine)

6. Otključavanje barijera u 2030. godini

U okviru TYNDP 2020 je urađena i analiza sistemskih potreba na glavnim evropskim

granicama za 2030. godinu. U tom kontekstu, granica je definisana kao glavna barijera koja bi
bez odgovarajućih ojačanja onemogućila optimalnu razmenu snage između zemalja ili tržišnih
čvorova. Ako se predložene akcije ne bi sprovele, samo postojanje tih granica bi moglo dovesti
do nastanka velikih razlika u ceni električne energije u zemljama između kojih se ove granice
nalaze, kao i do rasipanja energije proizvedene u OIE i značajnih rizika po sigurnost napajanja
potrošača.

Promene u proizvodnom portfoliju (pre svega, ovo podrazumeva značajni porast udela
obnovljivih izvora, što, pak, dovodi do većih tokova snage preko interkonektivnih vodova) se
mogu smatrati glavnim uzrokom nastanka ovih granica. Granice identifikovane od strane
ENTSO-E u okviru kalkulacija sprovedenih pri izradi TYNDP 2020 se mogu videti na Slici 11.

Kao što se sa ove slike može primetiti, glavne granice su generalno pozicionirane između
regiona u kojima bi se u narednom periodu mogla očekivati značajnija integracija OIE (to jest,
regiona koji raspolažu velikim potencijalom za implementaciju ovakvog tipa izvora) i regiona
sa visokim konzumom i gustinom naseljenosti.

Što se tiče Balkanskog poluostrva, vidljivo je da su za njega bitne granice označene brojevima
9 i 10 (granica broj 9 se nalazi između Austrije i Slovenije, to jest, Mađarske, dok granica broj
10 odvaja Rumuniju, Bugarsku i Grčku od zemalja koje se nalaze zapadno od njih), kao i
granice označena slovima A (locirana na državnoj granici Turske sa Rumunijom i Bugarskom)
i B (granica između Italije i zemalja Balkanskog poluostrva).

Slika 11. Glavne granice u okviru TYNDP 2020 identifikovane od strane ENTSO-E, u okviru
EU i sa susednim državama

Slike 12, 13, 14 i 15, date na narednoj stranici, prikazuju promene društvenog blagostanja u
slučaju povećanja prenosnog kapaciteta u odnosu na sadašnji na svakoj od granica pomenutih
u prethodnoj rečenici. Oštar nagib krive na ovim dijagramima predstavlja znak da je je
neophodno ući u proces dalje integracije tržišta električne energije na razmatranoj granici. Sa
druge strane, zaravnjenje ove krive se može smatrati indikatorom toga da ostvareni benefiti ne
bi mogli da kompenzuju troškove ulaganja koji bi bila potrebni za sagledano povećanje
prenosnih kapaciteta. Treba napomenuti da ove slike predstavljaju isključivo one benefite koji
bi nastali kao posledica integracije tržišta. Stoga, nisu obuhvaćeni drugi benefiti, poput
smanjenja CO2 emisija, povećanja proizvodnje energije iz OIE i povećanja sigurnosti napajanja
potrošača.

Analiza kojom su vrednosti date na ovim dijagramima određene je urađena na ENTSO-E 2030
scenarijima, pri čemu su korišćeni alati za tržišno modelovanje. Svaka od tačaka prikazanih na
ovim krivama predstavlja rezultate simulacije sprovedene za jedan od scenarija, za unapred
definisani broj klimatskih godina, i to tako što se pretpostavi da su prenosni kapaciteti duž
razmatrane granice povećani, a da su prenosni kapaciteti u ostatku modelovane mreže ostali
jednaki referentnim.

Na slikama se može videti da su krive strmije u DE scenariju u Zapadnoj Evropi i Istočnom

Balkanu (granica 10 i granica A), dok su u Centralnoj Evropi (od Baltičke oblasti do Severne
Afrike – granica 9) krive oštrije u NT scenariju. Jedini izuzetak je granica između Italije i
Balkana (odnosno, granica B) na kojoj je kriva strmija u GA scenariju. Na svim obuhvaćenim
granicama je kriva u većem stepenu ravna u Current Trends (CT) scenariju, što znači da je u
ovom scenariju definisana manja potreba za povećanjem kapaciteta. Na sledećim slikama će,
kao što je već i pomenuto biti prikazani rezultati za granice 9, 10, A i B, od interesa za
Balkansko poluostrvo i zemlje locirane na njemu.

Slika 12. Povećanje društvenog blagostanja kad se prenosni kapacitet poveća sa referentnog
kapaciteta na granici 9 u svim TYNDP 2020 scenarijima u perspektivnoj 2030. godini

Slika 13. Povećanje društvenog blagostanja kad se prenosni kapacitet poveća sa referentnog
kapaciteta na granici 10 u svim TYNDP 2020 scenarijima u perspektivnoj 2030. godini

Slika 14. Povećanje društvenog blagostanja kad se prenosni kapacitet poveća sa referentnog
kapaciteta na granici A u svim TYNDP 2020 scenarijima u perspektivnoj 2030. godini
 Slika 15. Povećanje društvenog blagostanja kad se prenosni kapacitet poveća sa referentnog
kapaciteta na granici B u svim TYNDP 2020 scenarijima u perspektivnoj 2030. godini

7. ENTSO-E projekti u Jugoistočnoj Evropi

U okviru ENTSO-E TYNDP 2020 je kandidovano 27 projekata od strane članica ENTSO-E i

14 projekata od strane nezavisnih promotera. Na slici 16 se mogu videti svi projekti planirani
u Jugoistočnoj Evropi i njihov status.

Slika 16. Prikaz projekata u Jugoistočnoj Evropi

Sa slike 16 se može videti da je planirano intenzivna gradnja novih prenosnih kapaciteta kako
između zemalja Jugoistočne Evrope, tako i prenosnih kapaciteta koji će dodatno ojačati
interkonekciju regiona Jugoistočne Evrope sa okolnim regionima. U okviru regiona najviše
projekata je predviđeno u Srbiji i Italiji, dok se na nivou regiona očekuje značajno ojačanje
interkonekcije prema Švajcarskoj, Austriji, Slovačkoj, Kipru, Egiptu, Libiji i Tunisu.

8. Zaključak

Kao tema ovog rada je bilo postavljeno predstavljanje ENTSO-E desetogodišnjeg plana razvoja
(TYNDP) 2020 i studija izrađenih u toku pripreme ovog dokumenta stručnoj javnosti. Shodno
tome, u odgovarajućim poglavljima rada je navedeno koji su to glavni energetski ciljevi
ENTSO-E asocijacije i EU, gde je istaknuto i to da se upravo ovi ciljevi nalaze u temelju
uspešnog koordinisanog planiranja razvoja prenosnih sistema država Evrope. Među ovim
ciljevima bi se, prevashodno, mogli istaći oni koji se odnose na sve izraženiju integraciju tržišta
električne energije, na intenzivnu integraciju OIE u proizvodni portfolio i na garanciju
neprekidnog napajanja potrošača električnom energijom, čiji je značaj posebno izražen usled
sve veće osetljivosti konzuma na prekide napajanja.

Takođe, rad sadrži i opis metodologije prema kojoj se vrši proces evaluacije pozitivne strane
infrastrukturnih projekata u prenosnoj mreži, predloženih za ocenjivanje u okviru TYNDP. Pri
ovome je posebna pažnja pridata identifikovanim potrebama za ojačanjem interkonektivnih
veza između sistema za vremenske horizonte 2030. i 2040. Pored toga, priloženi su i ukupni
pozitivni uticaji projekata na društveno blagostanje zemalja članica ENTSO-E asocijacije, gde
je fokus bio na tri scenarija koja su obrađivana za 2030. godinu u TYNDP 2020 – NT, DE i
GA. Na kraju, u radu su predstavljene i glavne granice na čitavom evropskom kontinentu na
kojima bi bilo potrebno na adekvatan način povećati prenosne kapacitete kako bi se nastavilo u
smeru realizacije gorenavedenih ciljeva harmonizovanog razvoja prenosnih sistema Evrope.

U skladu sa svime prethodno navedenim, može se zaključiti da rad predstavlja kratak, ali i
razumljiv pregled osnovnih karakteristika TYNDP paketa, te da, kao takav, može poslužiti
zainteresovanim čitaocima kao čvrsta baza za dalja istraživanja na slične teme.

9. Literatura

[1] 3rd ENTSO-E Guideline for Cost Benefit Analysis of Grid Development
Projects, Draft version, 15.10.2019, https://eepublicdownloads.entsoe.eu/clean-
documents/tyndp-
documents/Cost%20Benefit%20Analysis/191023_CBA3_Draft%20for%20consultation.pdf
[2] TYNDP 2020 Main Report, August 2021,
https://eepublicdownloads.blob.core.windows.net/public-cdn-container/tyndp-
documents/TYNDP2020/FINAL/entso-e_TYNDP2020_Main_Report_2108.pdf
[3] TYNDP 2020 Power system needs in 2030 and 2040, August 2021,
https://eepublicdownloads.blob.core.windows.net/public-cdn-container/tyndp-
documents/TYNDP2020/FINAL/entso-e_TYNDP2020_IoSN_Main-Report_2108.pdf
[4] Regional Investment Plan - Continental South East, January 2021,
https://eepublicdownloads.blob.core.windows.net/public-cdn-container/tyndp-
documents/TYNDP2020/Foropinion/RegIP2020_CSE.pdf
 10. Prevodi na engleski jezik

USE OF THE TRAPUNTA PROGRAM PACKAGE IN FORECAST OF PEAK

DEMAND PRESENTATION OF THE ENTSO-E TYNDP 2020 STUDY WITH
REFERENCE TO PROJECTS IN SOUTHEASTERN EUROPE

SRĐAN BOŠKOVIƆ,
NEBOJŠA VUČINIĆ
IVAN TRKULJA
VLADAN RISTIĆ
JSC EMS

BELGRADE

REPUBLIC OF SERBIA

Abstract

The aim of this paper is to present the ENTSO-E ten-year development plan of the transmission
network at the European level (TYNDP 2020). The task of the ENTSO-E TYNDP 2020 study
is to define potential scenarios for the development of the entire electricity sector at the
European level and the level of penetration of new technologies (RES, electrolysis, demanad
side response). After that, projects for strengthening the transmission network nominated by
transmission system operators, as well as third parties, are collected. For these projects, benefits
are calculated in accordance with the official ENTSO-E methodology. An important part of the
study is the Identification of System Needs (IoSN), which in the long run (2040) provides an
assessment of the interconnection routes that need to be reinforced. This document is an
umbrella planning document that is later used by individual TSOs in writing their national
Transmission Network Development Plans. Projects developed in Southeastern Europe will be
presented in this paper.

Key words — Spisak ključnih reči na engleskom jeziku.

TRAPUNTA – CBA, energy transition, benefits, development planning

†
Kneza Miloša 11, Beograd, srdjan.boskovic@ems.rs
PREZENTACIJA STUDIJE ENTSO-E TYNDP 2020 SA OSVRTOM NA PROJEKTE
U JUGOISTOČNOJ EVROPI

SRĐAN BOŠKOVIƇ,
NEBOJŠA VUČINIĆ
IVAN TRKULJA
VLADAN RISTIĆ
AKCIONARSKO DRUŠTVO ELEKTROMREŽA SRBIJE

BEOGRAD

REPUBLIKA SRBIJA

Kratak sadržaj

Cilj ovog rada je predstavljanje ENTSO-E desetogodišnjeg plana razvoja prenosne mreže na
evropskom nivou (TYNDP 2020). Zadatak ENTSO-E TYNDP 2020 studije je da definiše
potencijalne scenarije razvoja celokupnog elektroenergetskog sektora na evropskom nivou i
nivo penetracije novih tehnologija (OIE, elektroliza, upravljiva potrošnja). Nakon toga se
prikupljaju projekti za ojacanje prenosne mreže nominovani od strane operatora prenosnih
sistema, kao i trecih strana. Za te projekte se racunaju benefiti u skladu sa zvanicnom ENTSO-
E metodologijom. Važan deo studije je i Identifikacija sistemskih potreba (IoSN) koja na
dugorocnom vremenskom horizontu (2040) daje procenu koji interkonektivni pravci treba da
budu ojacani. Ovaj dokument predstavlja krovni planerski dokument koji kasnije koriste
pojedinacni operatori prenosnih sistema pri pisanju svojih nacionalnih Planova razvoja
prenosne mreže. Kroz rad ce biti predstavljeni projekti razvijeni u Jugoistocnoj Evropi.

Ključne reči

tehno-ekonomska analiza, enegetska tranzicija, benefiti, planiranje razvoja

‡
Kneza Miloša 11, Beograd, srdjan.boskovic@ems.rs