Balkanski ratovi

Balkanski ratovi predstavljaju završnu fazu u borbi balkanskih naroda protiv osmanske vlasti.
Uzrok rata je težnja balkanskih naroda da se oslobode od turske vlasti. Тome su pogodovale i određene
okolnosti. To je, pre svega ,činjenica da je Turska u opadanju i da je položaj neturskih naroda u njoj veoma
loš. Osim toga, dolazi do rata između Turske i Italije oko Tripolisa što će balkanske zemlje iskoristiti kao
povoljnu priliku da pokrenu rat protiv Osmanskog carstva.
Kao povod poslužilo je to što su balkanske zemlje Turskoj uručile ultimatum da sprovede reforme kako bi
se poboljšao položaj neturskih naroda, a ona to odbila.

Prvi balkanski rat je trajao od 8. oktobra 1912. do 30. maja 1913. Prethodilo mu je stvaranje
Balkanskog saveza kao deo vojno-političkih priprema za rat.Savez su sklopile Srbija, Crna Gora, Grčka i
Bugarska.
Rusija je pristalica saveza jer kao vidi kao protivtežu austrijskim interesima. Austrougarska je nepovoljno
gledala na bilo kakvu integraciju balkanskih zemalja budući da je okosnica tog procesa Srbija. U njoj je
videla Pijemont južnoslovenskih naroda čiji je deo živeo na prostoru susedne monarhije što bi dovelo u
opasnost sam opstanak Austrije.
Srpski ciljevi u ratu su izlazak na Jadransko more preko Albanije, širenje ka moravsko-vardarskoj dolini i
oslobođenje Srba od osmanske vlasti na tom prostoru (oslobođenje Stare Srbije).
Stvaranje Balkanskog saveza: Najvažniji je savez između Srbije ( Milovan Milovanović) i Bugarske (
Ivan Gešov). Između dve zemlje je potpisan sporazum koji se sastojao iz političkog i vojnog dela.Vojni deo
je podrazumevao plan delovanja srpske i bugarske vojske. Bugari bi bili angažovani na Maričkom frontu a
srpske snage na Vardarskom. Predviđena je međusobna vojna pomoć ukoliko se ukaže potreba za tim.
Planirane su i zajedničke aktivnosti obe vojske u slučaju austrougarske agresije. Politički deo ugovora se
odnosio na podelu Makedonije koja je, posebno od Istočne krize, bila uzrok nestabilnih odnosa između dve
zemlje.Linija razgraničenja u Makedoniji išla bi linijom Ohrid-Kriva Palanka. Ako bi došlo do problema
tražila bi se arbitraža ruskog cara.
Zahvaljujući vojnim reformama kralja Milana i Apisa, Srbija je ušla spremna u rat. Vrhovni komandant je
bio kralj Petar Karađorđević, načelnik vrhovnog štaba je bio general Radomir Putnik (posle
Kumanovske bitke postaje I srpski vojvoda), a njegov pomoćnik Živojin MIšić. Vojska je podeljena i tri
armije:
• Prva armija-komanda Aleksandar Karađorđević
• Druga armija-komanda Stepa Stepanović
 • Treća armija-komanda Božidar Janković

R. Putnik Ž. Mišić Aleksandar K. S. Stepanović B.Janković

Rat je započeo 8. oktobra1912. tako što je crnogorska vojska izvršila napad na turske snage. Prva
armija je krenula u napad na Vardarskom frontu. U sadejstvu sa Drugom armijom kod Kumanova
2324.oktobra 1912. odnosi pobedu . Na brdu Zebrnjak,u blizini grada se danas nalazi spomen-
kosturnica palih boraca u ovoj bici.

(Ахмед Адемовић (Лесковац, 1873 — Лесковац, 1965) био је српски војни трубач ромског
порекла, учесник Балканских ратова, као и Првог светског рата. Носилац је војничког ордена
Карађорђеве звезде са мачевима, као и још неколико одликовања и признања.

Служио је као трубач у српској војсци. Током Кумановске битке 24. октобра 1912 године, у тренутку када
се она, како ће се испоставити, ломила. Ахмед се ушуњао у позадину турске војске и одсвирао, по слуху,
њихове трубне знаке за повлачење. Збуњена турска војска која је у том тренутку била у силовитом
налету, почела је да се повлачи. Онда је опет, неопажен, прешао назад, међу српске трупе и одсвирао
сигнал за јуриш. Његов подвиг је био један од кључних фактора за српску победу у овој бици. Овај
Ахмедов подухват се изучавао и на војним академијама.[1] Српска војска је нанела Турцима пораз и
отворила пут за надирање долином Вардара.
Управо за овај подвиг, Ахмед је одликован Карађорђевом звездом са мачевима. А његов подвиг који је
био толико прост и једноставан завршио је у уџбеницима на француским и руским војним академијама
као позитиван пример лукавства обичног војника.
Ахмед Адемовић се поносио својим подвигом и Карађорђевом звездом толико да одликовање није скидао
до краја живота. Мештани Лесковца памтили су и поштовали његово херојство. У свакој прилици и
обележавању годишњица Ахмед је добијао почасна места и сви су му указивали велику пажњу.
Међутим старина није имао среће да до краја свог живота ужива у својим заслугама и часном животу.
Током Другог светског рата Немци су стрељали двојицу његових синова .Последње године живота Ахмед
је провео у беди, код свог унука Фадила. Умро је децембра 1965. године у својој 92. години.)

Nakon Kumanova, Srbi oslobađaju Skoplje ,a polovinom novembra nakon pobede kod Bitolja cela
Vardarska Makedonija je oslobođena.Druga armija je zatim , na poziv Bugara, prema sporazumu,
krenula njima u pomoć prilikom opsade Jedrena koje je osvojeno od strane srpsko-bugarskih snaga
početkom 1913.
 Dejstvo Treće armije je bilo usmereno preko Kosova i Sanžaka dalje prema moru. Srbi ulaze u Lješ i
Drač i tako izlaze na Jadran. Za to vreme grčka vojska oslobađa Solun što joj je i bio jedan od ciljeva u
ovom ratu. Da bi sprečila izlazak Srbije na more, Austrija podstiče stvaranje nezavisne Albanije koja bi
joj presekla put. Tako je 28. novembra 1912. u Valoni proglašena albanska država (Dan albanske
zastave).
Povodom uspeha balkanskih zemalja a posebno zbog izbijanja srpske vojske na Jadran, velike sile se
u decembru sastaju u Londonu.Vrši se pritisak na Srbe da se povuku sa mora a u tome je bila najglasnija
Austrija. Dogovoreno je i primirje koje će biti prekinuto nakon prevrata u Carigradu.
U novoj fazi rata Grci zauzimaju Janjinu, a crnogorska vojska započinje opsadu Skadra. U pomoć
joj stiže srpska vojska i ovim događajem započinje tzv. Skadarska kriza koja će ponovo uzbuniti velike
sile, posebno Austriju koja je sa svojom flotom demonstrativno krenula ka crnogorskoj obali. Pod
međunrodnom pretnjom Srbi i Crnogorci su morali da se povuku iz ovog grada.Prilikom opsade
Skadra, po prvi put je dejstvovala srpska avijacija.( Prva žrtva srpske avijacije je Mihailo Petrović)

MihailoPetrović

Rat je završen Londonskim mirom 30. maja 1913. Granice Turske u Evropi su svedene na linjiju
Enos-Midija.Ovim mirom neće biti rešeni teritorijalni sporovi između balkanskih zemalja što će dovesti
do izbijanja Drugog balkanskog rata.

Drugi balkanski rat je trajao od 29/30. juna 1913. do 10. avgusta 1913. U ovom ratu svaka od
balkanskih država se pozivala na istorijsko pravo: Srbija na Dušanovo carstvo, Bugarska na
Sanstefansku Bugarsku, a Grci na državu Aleksandra Makedonskog. Srbi se pozivaju i na činjenicu da su
se u Balkanskom ratu borili u Vardarskoj Makedoniji i zato Bugarima osporavaju pravo na ovu oblast.
Osim toga, oni su pomogli Bugarima kod Jedrena što nije bio obrnut slučaj. Tako je došlo do novog
pregrupisavanja snaga na Balkanu tokom koga će se Bugarska naći usamljena. Protiv nje su Turska (da
bi povratila Jedrene), Rumunija ( zbog južne Dobrudže), Srbija ( zbog Makedonije) i Grčka (zbog
Trakije i Soluna).Crna Gora će Srbiji kao saveznici poslati 10000 vojnika.
U noći između 29 i 30. juna 1913. Bugari, ohrabreni od strane Austrije, su iznenada napali srpsku vojsku
u dolini Bregalnice . Srpska vojska odnosi pobedu, a Turci osvajaju Jedrene. Pritisnuti sa svih strana,
Bugari traže mir koji je i potpisan u Bukureštu 10. avgustu 1913.

• Srbija dobija najveći deo Raške oblasti, Kosovo, deo Metohije i Vardarsku Makedoniju.
• Crna Gora deo Sanžaka(Raške oblasti) i deo Metohije (npr. Peć).
• Srbija i Crna Gora dobijaju zajedničku granicu.
• Grčka dobija deo Trakije sa Kavalom i Egejsku Makedoniju • Turska dobija Jedrene.
• Rumunija dobija južnu Dobrudžu.
• Bugarska dobija Pirinsku Makedoniju
• Nakon ovog rata, Bugarska će zadržati izlaz na Egejsko more sve do kraja Velikog rata
.
Glavne posledice Balkanskih ratova su promena političke karte Balkana, oslobođenje balkanskih
naroda od osmanske vlasti i od feudalizma i poremećeni odnosi između balkanskih država.