Цитоскелет, ванћелијска средина и

међућелијске везе
 Цитоскелет
 Ћелијски скелет је изграђен од преко 20 врста цитоплазматичних
протеина
 Захваљујући елементима цитоскелета, ћелијске органеле не
мирују, већ се померају у цитоплазми.
 Основни елементи унутарћелијског скелета су актински
филаменти, интермедијарни елементи и микротубуле.
 Ванћелијска средина
 Ванћелијски матрикс је средина кроз коју се од ћелије до ћелије
транспортују гасови, вода, јони и мали молекули, макромолекули и
хемијски сигнали.
 Ванћелијски матрикс образује сложена мрежа полисахарида и
протеина које синтетишу околне ћелије.
 Значајну компоненту ванћелијског матрикса представљају молекули
названи протеогликани.
 Ћелијски зид представља ванћелијски матрикс биљних ћелија
који директно належе на спољашњу површину плазмине мембране.
 Образују га првенствено полисахариди, али и протеини,
гликопротеини и протеогликани. Главна компонента ћелијског зида
је полисахарид целулоза који формира целулозне фибриле.
 Између целулозних фибрила умећу се молекули пектина и
хемицелулозе и формирају једну врсту мреже.
 На основу количине целулозних фибрила разликују се примарни и
секундарни ћелијски зид.
 Код животиња постоје три најважнија типа веза међу ћелијама које
се разликују по грађи и улогама:
1. Дезмозоми су облика диска и чврсто повезују две мембране
суседних ћелија. Чине их по два протеинска диска, сваки у једној од
мембрана, који су међусобно чврсто повезани.
2. Чврсте везе се јављају код епителних ткива, као што је нпр.епител
црева или бубрега, где ћелије обављају активан транспорт с једне
стране епитела на другу.
3. Пукотинасте везе су протеинима омеђени отвори (поре) који кроз
мембране обе суседне ћелије повезују њихове цитоплазме,
допуштајући слободан проток воде и растворених молекула и јона.