Potres mozga

Kad uneseš ispravke kaži mi da pročitam ceo tekst još jednom

Potres mozga je traumatska povreda mozga uzrokovana snažnim trzajem ili udarcem u glavu.
Bilo ko od beba do starijih može zadobiti ovu povredu čiji najčešći simptom je glavobolja. Iako
je plan oporavka jedinstven za svaku osobu, generalno oporavak zahteva mentalni i fizički
odmor i postepen povratak aktivnostima.

Šta se dešava tokom potresa mozga?

Potres mozga rasteže i oštećuje nerve i krvne sudove i izaziva hemijske promene u mozgu koje
rezultiraju privremenim gubitkom normalne funkcije mozga. Jedan potres mozga obično ne
uzrokuje trajno oštećenje mozga. Višestruki potresi tokom života mogu dovesti do strukturnih
promena u mozgu.
Potresi mozga obično nisu opasni po život. Međutim, posledice ove povrede mogu biti ozbiljne i
trajati danima, nedeljama ili čak duže.
Moždano tkivo je mekano. Okruženo je cerebrospinalnom tečnošću, koja deluje kao jastuk
između njega i čvrste zaštitne spoljašnjosti, lobanje. Do potresa mozga dolazi kada mozak pretrpi
brze, trzajne pokrete napred-nazad koji uzrokuje da se sudari sa unutrašnjošću lobanje. Ovaj
sudar rasteže i oštećuje moždane ćelije i dovodi do hemijskih promena u mozgu.
Kao direktna posledica ovih promena mozak ne funkcioniše normalno tokom kratkog
vremenskog perioda i dolazi do znakova i simptoma potresa.
Česti uzroci potresa mozga su nesreće sa motornim vozilima, padovi i sportske povrede. Svaki
sport koji uključuje kontakt može dovesti do potresa mozga.
Među decom, većina potresa mozga se dešava na igralištu, tokom vožnje bicikla ili kada se bave
sportovima kao što su fudbal, košarka ili rvanje .

Najčešći simptomi potresa mozga su:

 Glavobolja
 Mučnina ili povraćanje
 Konfuzija
 Privremeni gubitak svesti
 Problemi sa ravnotežom/vrtoglavica
 Dvostruki ili zamućeni vid
 Zvonjenje u ušima
 Osetljivost na svetlost i buku
 Osećaj umora ili pospanosti
 Promene u obrascima spavanja (duže ili kraće spavanje nego obično, ili izostanak sna).
 Problemi sa razumevanjem i/ili koncentracijom
  Depresija ili tuga
 Razdražljivost, nervoza, anksioznost
 Zaboravnost, gubitak pamćenja

Često se dešava da odojčad i mala deca udare glavom. Potres mozga kod njih se teže
dijagnostikuje jer ne mogu dobro da izraze da im nije dobro.

Simptomi potresa mozga kod dece su:

 Čvoruge na glavi
 Povraćanje
 Razdražljivost
 Odbijanje hrane ili mleka
 Promena u načinu spavanja, pospanost kad inače nisu pospani
 Nemir i plač uprkos smirivanju od strane roditelja

Simptomi potresa mozga se obično javljaju u roku od nekoliko minuta nakon povrede glave.
Međutim, može proći nekoliko sati dok se pojave neki simptomi. Simptomi se mogu promeniti
danima kasnije, a drugi se mogu razviti kada je mozak pod stresom.
Sila udarca može izazvati potres na delu mozga koji je direktno pogođen ili na suprotnoj strani
(pošto se samo moždano tkivo pomera od siline udarca i udara u suprotnu stranu lobanje).
Različite oblasti mozga kontrolišu različite funkcije. Potres mozga u zadnjem delu izaziva
probleme sa ravnotežom, konfuziju, bol u vratu i poteškoće u koncentraciji. Ovi simptomi obično
zahtevaju duži oporavak od potresa mozga.

Kako se dijagnostikuje potres mozga?

Lekar će pitati o događaju koji je doveo do povrede glave, o simptomima i obaviti neurološki
pregled. Neurološki pregled će proveriti pacijentove neurološke funkcije i reflekse, pokrete očiju,
reakcije na svetlost, ravnotežu i koordinaciju, sluh, snagu, mišiće vrata (za kretanje i osetljivost).
Razni testovi se mogu koristiti za proveru pacijentovih sposobnosti razmišljanja, veštine
rešavanja problema, i za proveru pamćenja i koncentracije.
Pacijenta će pitati da li je doživeo promene raspoloženja, promene spavanja ili bilo kakve
promene u ponašanju.
Snimanje sa CT skenerom ili magnetnom rezonancom nije uvek potrebno u ranoj proceni potresa
mozga jer se većina efekata potresa ne vidi na snimanju. Međutim, ovi testovi snimanja mogu da
se urade ako lekar sumnja na ozbiljnije posledice potresa mozga – poput krvarenja unutar
lobanje, otoka mozga, povrede kičmene moždine ili vratne kičme, ili ako se simptomi
pogoršavaju.

Kako se leči potres mozga?

Potreban je fizički i psihički odmor za oporavak od potresa mozga. Iako će trebati više odmora i
sna nego inače, nije potrebno potpuno mirovanje. U stvari, istraživanja su pokazala da previše
mentalnog odmora zapravo može produžiti period oporavka.
Umesto da pacijent naglo prekine sve aktivnosti, treba da nauči da prepozna okidače koji
izazivaju simptome. Aktivnostima treba da se vrati postepeno. Kada se pojave simptomi, treba da
zastane i da se odmori. Dozvoljene su aktivnosti koje ne izazivaju pogoršanje tokom oporavka, a
one koje izazivaju pogoršanje treba ograničiti. Recimo, aktivnosti koje mogu izazvati simptome
su slanje poruka/gledanje u ekran telefona, čitanje, gledanje televizora i igranje video igara,
slušanje glasne muzike, obavljanje bilo kakve fizičke aktivnosti. Sa poboljšanjem simptoma
pacijent može početi da se vraća normalnoj rutini.

Vreme za oporavak
Svaki potres mozga je donekle jedinstven, kao i tok oporavka. Međutim, većina simptoma
potresa nestaje u roku od 14 do 21 dana. Ali, nedijagnostikovani ili loše lečeni potresi mozga
mogu produžiti oporavak sa tipične dve nedelje na više meseci.
Ako je dijagnostikovan potres mozga i simptomi potresa su i dalje prisutni nakon 14 dana, ili se
simptomi pogoršaju, potrebna je dalja lekarska pomoć i terapija.

Bujagić Lazar 10/21