CENTAR ZA MONITORING I EVALUACIJU

Marina ivi Lepojka arevi Mitanovski Marko Savi

PRIRUNIK ZA ZAPOLJAVANJE OSOBA SA INVALIDITETOM

- Pozitivnim primerom do odgovorne prakse Beograd 2009.

Srbija

Projekat finansijski podran od strane UNDP Srbija

Izdava Centar za monitoring i evaluaciju Petra kundria 26/3, Beograd http//www.cme.rs office@cme.rs Za izdavaa Marko Savi Biblioteka Prirunici Urednik monografije Marina ivi Priprema i prelom teksta Ivan Mati Grafiko reenje korice Predrag Mijatovi tampa BIROGRAFIKA, Beograd Tira: 1000

SADRAJ O PROJEKTU................................................................................ 5 ZAHVALNOST................................................................................ 8 UVOD ........................................................................................... 10 RELEVANTNI STATISTIKI POKAZATELJI ............................... 16 PRAVNI OKVIR ............................................................................ 17 KORACI KA ZAPOLJAVANJU OSOBA SA INVALIDITETOM... 21 Korak 1 - Opis radnog mesta.................................................... 24 Politika zapoljavanja............................................................ 25 Korak 2 - Regrutacija zaposlenih.............................................. 28 Pristupani oglasi za zapoljavanje ...................................... 33 Korak 3 - Selekcija kriterijumi ulaska u ui krug kandidata .......................................................................... 38 Intervju .................................................................................. 41 Organizovanje intervjua ........................................................ 41 Komunikacija sa kandidatom koji ima invaliditet ................... 43 Kreiranje spiska pitanja za intervju........................................ 44 Korak 4 - Prilagoavanje zaposlenog u radnu sredinu ............. 47 Barijere u okruenju ............................................................. 49 Revizija fizike dostupnosti radnog prostora......................... 53 Korak 5 - Integracija zaposlenog sa invaliditetom u organizaciju........................................................................... 57 Obezbeenje podrke od strane kolega ............................... 58 Korak 6 - Ocena performansi zaposlenih sa invaliditetom ......................................................................... 61 Korak 7 - Obuka zaposlenih i razvoj karijere ............................ 63 Mentorstvo ............................................................................ 63 Sistem druga ......................................................................... 64 Korak 8 - Prekid radnog odnosa ............................................... 66 Korak 9 - Unapreenje vetina osoba sa invaliditetom koje trae posao ............................................................................... 72 ZATO JE BITNO ZAPOLJAVATI OSOBE SA INVALIDITETOM? ........................................................................ 74 UMESTO ZAKLJUKA... ............................................................. 75

DEFINICIJE I OBJANJENJA POJMOVA VEZANIH ZA PITANJA INVALIDITETA KORIENIH U OVOM PRIRUNIKU ............................................................................... 78 PRILOG 1 - Najee postavljana pitanja vezana za zapoljavanje osoba sa invaliditetom...................... 83 PRILOG 2 - Dobra praksa u podrci razliitosti lista za proveru ..................................................................... 86 PRILOG 3 - Primeri pomonih sredstava koje omoguavaju i olakavaju rad osobama sa invaliditetom............... 87 PRILOG 4 - Ponaanje na intervjuu sa ljudima koji imaju razliite vrste invaliditeta .......................................... 89 PRILOG 5 Primeri prilagoavanja radnih uslova za osobe sa razliitim vrstama invaliditeta............................... 91 PRILOG 6 Pregled dostupnih softvera za osobe sa invaliditetom ........................................................ 93 PRILOG 7 - Zapoljavanje osoba sa invaliditetom u Francuskoj primer privatne klinike......................... 97 PRILOG 8 - Sledei korak ............................................................ 99 PRILOG 9 - Primer dobre prakse Grada Koprivnice kao Najboljeg poslodavca za osobe sa invaliditetom ..................................................... 102 BIBLIOGRAFIJA Izabrana lista analiziranih dokumenta i strategije ................... 107 Korieni linkovi ...................................................................... 109

O projektu I. Podizanje nivoa zapoljivosti1 graana drave, podizanje opteg blagostanja kroz primenu adekvatnih mera za borbu protiv siromatva i nerazvijenosti svakako predstavlja prioritetan zadatak svih inilaca jednog drutva, pa tako i srpskog. I na tom putu, sve dravne ustanove, ali i organizacije civilnog drutva, kao i poslovne , imaju moralnu, ali i zakonsku dunost i obavezu da uloe sve napore, pojedinano ili (jo bolje) u sinergiji, kako bi poveale lini, ali i prosperitet okruenja u kom deluju, ive i posluju. Pored stvaranja stimulativnog okruenja, povoljnih internih i eksternih uslova i stimulativnih mera za sve graane, posebna panja mora se posvetiti i manjinskim grupama koje, zbog socioekonomskih osobenosti koje ih izdvajaju iz celokupne populacije, ponekad ne mogu, da ostvare svoja ljudska prava (sa posebnim akcentom na pravo na jednakost, slobodu i rad), bez stvaranja specifinih preduslova. Zbog toga se u savremenim drutvima esto posebnim zakonodavnim aktima stvara podsticajni ambijent kako bi se uvaile specifinosti navedenih grupa, ali i kako bi ih one ouvale i/ili unapredile.
Zapoljivost (eng. employability) - Pojam podrazumeva mogunost pojedinca da se zaposli. U pitanju je re koja, u sutini, zvanino ne postoji ni u engleskom jeziku, pa je ovde prevedena takoe nepostojeom rei u srpskom jeziku, tj. onoliko koliko prevod ne zvui dobro na srpskom jeziku, toliko ne zvui dobro ni u originalu. Meutim, ovde employability nije prevedeno kao mogunost zapoljavanja jer bi taj prevod podrazumevao da se ta mogunost daje pojedincu od nekoga sa strane, a ne da je u pitanju osobina koju poseduje sam pojedinac. Dalje, employability nije prevedeno ni kao sposobnost zapoljavanja. Iako re sposobnost navodi na zakljuak da je u pitanju osobina pojedinca, a ne neto to postoji u spoljnjem svetu, sposobnost moe biti shvaena previe usko za potrebe objanjenja pojma employability, jer on podrazumeva skup znanja, sposobnosti, vetina i sklonosti koje pojedinac poseduje, a koje mu mogu pomoi da se lake i bolje zaposli. (Martina Vukasovi, Razvoj kurikuluma u visokom obrazovanju, AAOM, Beograd, 2006)
1

Imajui u vidu sve prethodno reeno, Republika Srbija je u mnogim stratekim dokumentima (od Strategije za smanjenje siromatva, preko Strategije unapreenja poloaja osoba sa invaliditetom i Ustava Republike Srbije, sve do Strategije odrivog razvoja) stavila poseban akcenat na osobe sa invaliditetom, kao najvee manjinske grupe sa irokim spektrom izazova sa kojima sa svakodnevno i dugorono suoava. Uvaavajui pojavu objektivno poveane diskriminacije ove populacije nastale usled dugotrajnog delovanja segregacionih okolnosti, otilo se i korak dalje, pa je donet (pre opteg) i Zakon o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom. Ovaj zakon definie posebne regulatorne alate koje osobe sa invaliditetom mogu primeniti u sluaju ugroavanja linih sloboda i prava. Pored toga, nadlene dravne instucije izrazile su i elju i uloile napore da reguliu jo jedan od goruih izazova svih manjinskih grupa, a posebno osoba sa invaliditom poveavanje zapoljavanja. U trenutku kada se predlog Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju osoba sa invaliditetom naao u skuptinskoj proceduri, pred preduzea u Srbiji postavljen je novi zadatak da aktiviraju svoje kapacitete i adekvatno se pripreme za primenu zakonom postavljenih zadataka. Kako nikada ranije preduzea i druge organizacije nisu imali obavezu da se bave ovom ili slinom problematikom, znaajan broj se suoio sa nedostatkom specifinih znanja i vetina za ispunjavanje ovako delikatnog zadatka. Zbog toga je tim saradnika Centra za monitoring i evaluaciju (CME), u okviru sopstvenih programa Poboljanje poloaja osoba sa invaliditetom u Srbiji i CSR Monitor pozitivnim promerom do odgovorne prakse, a uz svesrdnu pomo i podrku UNDP kancelarije u Srbiji, razvio i implementirao projekat Zapoljavanje osoba sa invaliditetom u Srbiji pozitivnim primerom do odgovorne prakse. Koristei sopstvene istraivake kapacitete, ali i dugogodinje 6

partnerstvo sa velikim brojem organizacija osoba sa invaliditetom, kao i kompanija u Srbiji i Regionu, tim CME-a je sproveo kvalitativnu desktop analizu preko 5000 relevantnih dostupnih dokumenata, sa akcentom na primere dobre prakse u zapoljavanju osoba sa invaliditetom i to: 1. u Srbiji, 2. u regionu Zapadnog Balkana i 3. u razvijenim, ali i zemljama u razvoju u svetu. Sem toga, obavljeno je preko 40 razgovora i dubinskih intervjua, kao i jedan okrugli sto sa reprezentativnim organizacijama i/ili osobama sa invaliditetom, predstavnicima privrednih subjekata i nadlenih dravnih institucija u Srbiji i regionu. Najbitniji rezultati i nalazi ovog kompleksnog multidisciplinarnog istraivako-akcionog projekta sintetisani su u Priruniku za zapoljavanje osoba sa invaliditom, ija je osnovna svrha da poslui kao alat kompanijama za efektivno i efikasno zapoljavanje osoba sa invaliditetom, ali i organizacijama osoba sa invaliditetom za dalji razvoj saradnje sa privrednim sektorom. Publikacija pred vama nije mehaniki zbir autorskih tekstova, ve rezultat zajednikog, sinergijskog rada multidisciplinarnog tima na usaglaavanju konane verzije teksta. Zato tekstovi nisu autorski potpisivani, iako sami autori nisu imali ogranienja u oblikovanju priloga, kao ni u iznoenju rezultata svog istraivakog rada. Treba takoe istai da svi stavovi i zakljuci izneti u ovoj publikaciji ne izraavaju nuno i stavove kancelarije UNDP-a u Srbiji. Odgovornost za iznete, stavove, miljenja, nalaze i zakljuke snose iskljuivo (ko)autori.

Zahvalnost Na poetku, dugujemo neprocenljivu zahvalnost uem projektnom timu koji su inili: Marina ivi, autor i koodinator projekta, koautor publikacije; Marko Savi, konsultant i koautor publikacije; ore Naki, mlai istraiva saradnik; Maja Milievi, mlai istraiva saradnik, kao i Lepojki arevi Mitanovski, predsednici organizacije za zatitu prava i podrku enama sa invaliditetom Srbije i koautorki publikacije, ali i izuzetnom savetniku na naizmernoj i savesnoj podrci. Neosporne zasluge za uspenu realizaciju projekta dugujemo i izvrnoj direktorki Centra za razvoj inkluzivnog drutva Vesni Bogdanovi na iskrenom zalaganju, podrci i pomoi, kao i Gordani Gruborov, samostalnoj savetnici Privredne komore Beograda, Biljani Dimitrijevi, rukovodiocu Centra za struno obrazovanje Privredne komore Srbije, Jeleni Starevi, savetnici Unije poslodavaca Srbije, Bojani Vujoevi iz kompanije Delta Maxi, Biljani Todorovi i Jelena Kljaji iz Nacionalne slube za zapoljavanje, dok specijalnu zahvalnost dugujemo i Branislavu Jovanoviu, PR menaderu kompanije Infostud. Veoma znaajna bila je i saradnja koju smo uspostavili sa partnerima iz susednih drava, pre svega Lani Nainovi, strunoj saradnici kompanije MojPosao iz Zagreba na iskazanoj ogromnoj efikasnosti i neskrivenoj elji da doprinese kvalitetu projekta, zatim Andriji Marieviu, predsedniku Udruenja tjelesno invalidnih lica Crne Gore, kao i Hasmiru Deliu, predsedniku Udruenja distrofiara Unsko-Sanskog kantona. Od velikog znaaja bila je podrka kompanija i drugih organizacija koje su sa projektnim timom saraivale na realizaciji projekta, 8

opisujui detaljno i opirno svoja iskustva, kao to su: Tigar Pirot, Dravna lutrija Srbije, Delta Maxi, KPMG Srbija, Infostud, MojPosao (Hrvatska), Geneza d.o.o (Hrvatska), Kuehne Nagel d.o.o (Hrvatska), grad Koprivnica (Hrvatska) i mnogi drugi. I na samom kraju, ogromnu zahvalnost na iskrenoj parnerskoj podrci i razumevanju dugujemo i saradnicama kancelarije UNDPa u Srbiji: Danijeli urovi i Mileni Isakovi, kao i Milki Damjanovi na portvovanim, iskrenim i pravovremenim savetima i uputstvima koji su umnogome unapredili kvalitet realizacije projekta. Hvala Vam!

Uvod

Poveavanje zapoljivosti, kao koncepta koji omoguava stvaranje boljih uslova za efektivnije, ali i efikasnije zapoljavanje graana, oznaena je kao jedna od najznaajnijih tema za razvoj i ravnopravnu integraciju Republike Srbije u zajednicu evropskih naroda. Kao i sve bitne razvojne oblasti ljudskog delovanja, zasnovana je na prepoznatim i opte priznatim vrednostima, koje su razvijeniji prostori globalnog populusa pretoili u odgovarajue sisteme i iz njih operacionalizovali odreene strategije formulisane i primenjene kroz vrsta zakonska reenja. Na tom putu, tranziciona Srbija, kao i region Zapadnog Balkana, suoila se sa nekoliko izazova: osnovni svakako predstavlja stvaranje stabilnog zakonodavnog okvira koji e poveati konkurentnost cele privrede to, izmeu ostalog, dovodi do poveanja broja radnih mesta. Sledei koraci predstavljaju suoavanje sa identifikovanim specifinim problemima, kao to su smanjenje siromatva kroz poveanje zapoljavanja pripadnika nekih manjinskih grupa stanovnitva, od kojih jednu od najznaajnijih i neosporno najveih predstavljaju i osobe sa invaliditetom. I na ovom putu, Srbija je prela i prevazila mnoge prepreke. Poetkom devedesetih, jo uvek je dominantan pristup invaliditetu i invalidnosti bio tzv. medicinski model, koji je osobe sa invaliditetom tretirao kao pasivne primaoce usluga, predmet socijalnog i zdravstvenog staranja drave i njenih institucija, poresko optereenje, jedan od onih izdataka koje civilizovana drava mora da ispunjava. Pritom, bile su zanemarene elje i potrebe ove populacije, kao i kapaciteti i potencijali koje oni mogu da razviju. Ukratko, drutvo ih je oznaavalo kao nejednake, pa i nesposobne, kao lica kojima se mora posvetiti posebna panja i o kojima neko drugi mora i treba da odluuje i da se o njima stara. 10

Sa druge strane, viestranaje je takoe otvorilo prostor i za neka drugaija miljenja i stavove, otvoreni su prozori ka drugim dravama i regionima, pa je samim tim, polako usvajan i novi vrednosni sistem i promovisane neke nove ideje, prevashodno kroz aktivnosti udruenja osoba sa invaliditetom. I tu je potrebno navesti nekoliko znaajnih injenica: U socijalistikoj Jugoslaviji postojali su i delovali savezi osoba sa invaliditetom (Savez slepih i slabovidih, Savez gluvih i nagluvih, Savez paraplegiara, Savez distrofiara itd.) kao reprezentativni predstavnici osoba sa odreenom vrstom invaliditeta, i to na nivou cele drave, kao i republika ili pokrajina, meuregionalnom, regionalnom i optinskom nivou. Ove organizacije su bile finansirane iz budetskih sredstava i trudile se da, u okviru zakonskih mogunosti, na to bolji nain ostvare interese svojih lanova. Kljuni problem u njihovom funkcionisanju bilo je to to su prestavnici rukovodstva (predsednik, direktor, sekretar itd.) uglavnom bile osobe bez invaliditeta ili, ponekad, roditelji osoba sa invaliditetom. Ovakav pristup vodio je getoizaciji i nepotrebnom uskraivanju prava osobama sa invaliditetom, njihovoj segregaciji i negiranju dostojanstva i intelekta, ali i onemoguavanju inicijative pojedinaca sa invaliditetom da samostalno deluju i ravnopravno uestvuju u linom, kao i razvoju svoje drutvene zajednice. Dakle, promena dravnog ureenja i drutvenog okruenja, kao i kompleksne socio-ekonomske i politike okolnosti na globalnom nivou, umnogome su uticali i na oslobaanje i osnaivanje osoba sa invaliditetom. U poetku, one pokuavaju da svoja prava ostvare kroz saveze, a potom osnivaju nove organizacije, koje usvajaju nov, moderan tzv. socijalni model pristupa osobama sa invaliditetom, koji u prvi plan stavlja linost, osobu, a ne dijagnozu i invaliditet. One govore o inkuzivnom, o integrativnom, o ravnopravnom i jednakom u pravima, ali i obavezama. Odriu se povlastica, jer ne oseaju potrebu za njima. Trae okruenje koje ih nee getoizirati, ve prihvatiti, koje ih nee odvajati, ve ukljuivati, i na kraju, ne ele da 11

budu potroai dravnog budeta, ve oni koji e iskoristiti svoje potencijale, znanja i sposobnosti, pa samim tim i ostvarivati poreske prihode. Poetni otpor koji su iskazivali neki savezi i dravne institucije konano je savladan poetkom milenijuma, kada je Srbija, posle serije kriza koje su obeleile devedesete, ula u fazu stabilizacije i otvorila proces reavanja nagomilanih problema koji su u prethodnom periodu stavljeni pod tepih. Ubrzo socijalni model postaje opte prihvaen, drava i svi relevantni faktori razvijaju i prilagoavavaju svoje strategije, programe i aktivnosti u smeru izjednaavanja prava osoba sa invaliditetom. Organizacije osoba sa invaliditetom, podjednako i tradicionalne (savezi) i udruenja graana, postaju prepoznati kao jaki i relevantni socijalni partneri dravnih institucija. Nekoliko znaajnih iskoraka obeleili su poetak milenijuma. Prihvatanjem Milenijumskih ciljeva koji su dogovoreni na nivou Ujedinjenih nacija, Republika Srbija poinje posebnu panju da obraa na poboljanje poloaja marginalizovanih grupa. Tako je u Strategiji za smanjenje siromatva, usvojenoj 2003. godine, celo poglavlje posveeno pitanjima osoba sa invaliditetom, i to njihovom socijalnom, obrazovnom i ekonomskom statusu. Potom je donesena i Strategija unapreenja poloaja OSI u Republici Srbiji, kao i Zakon o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom (usvojeni i stupili na snagu 2006. godine), dok se u skuptinskoj proceduri nalazi predlog Zakona o zapoljavanju i profesionalnoj rehabilitaciji osoba sa invaliditetom. Prava osoba sa invaliditetom jasno su definisana i u novom Ustavu Republike Srbije. Naravno, navedena dokumenta oznaavaju samo strateko opredeljenje drave da pristupi reavanju decenijama nagomilanih problema osoba sa invaliditetom, ali na tom putu potrebno je ostvariti jo mnogo konkretnih aktivnosti, koje svakako efikasno ne mogu biti osmiljene, niti efikasno primenjene bez aktiviranja svih raspoloivih drutvenih potencijala i inilaca. Interesne grupe u ovom procesu su mnogobrojne: sa jedne strane primat imaju 12

osobe sa invaliditetom i njihove organizacije, jer njihov poloaj mora da se unapredi, pa tako nijedna aktivnost na tom putu ne bi smela biti realizovana bez njihovog kvalitetnog, ali i brojanog uea. Zbog ega ovo posebno naglaavamo? Neosporno je da brojnu populaciju osoba sa invaliditetom ini nekoliko velikih grupa (osobe sa fizikim invaliditetom, osobe sa senzornim invaliditetom, osobe sa mentalnim invaliditetom, sa smetnjama uenju i osobe sa viestrukim invaliditetom), od kojih svaka ima svoje specifinosti i razlike, a na koje drutvo esto ne obraa dovoljno panje. Najee se pod osobama sa invaliditom u optoj populaciji podrazumevaju osobe sa fizikim invaliditetom, jer su najuoljivije. Na primer, u etnji ili na ulici, korisnik invalidskih kolica veoma je vidljiv, dok je osobu sa nedostatkom sluha ili govora, pa ak i vida, teko uoiti. Sa druge strane, interesne grupe svakako su i reprezenti nadlenih dravnih institucija, koji su se izborom svoga poziva opredelili da, u okviru svojih zakonskih ovlaenja, unapreuju drutvo, pa samim tim i preuzeli obavezu da stvore zakonski okvir kroz podsticajne mere za unapreenje poloaja OSI. To su i predstavnici privrednog sektora, preduzea koja posluju u Srbiji, iji uspesi unapreuju poloaj graana, kao i sveobuhvatnog okruenja u kom se nalaze. Samo sinergijom sva tri sektora moe se poveati konkurentnost Srbije i poveati stepen blagostanja njenih stanovnika. Sa tog aspekta mora se posmatrati i pitanje zapoljivosti osoba sa invaliditetom, pri emu bi posebno trebalo istai da je u proteklom periodu ostvarena efektivna komunikacija izmeu dravnih institucija i organizacija osoba sa invaliditetom, dok je saradnja sa privrednim sektorom po ovom pitanju tek zapoeta i svodi se na pojedinane inicijative organizacija ili kompanija, dok vid institucionalizovane kolaboracije jo uvek nije uspostavljen. Izuzetak ine radne grupe UN Globalnog dogovora, kao i pojedinih inostranih privrednih komora koje deluju u Republici Srbiji. 13

Neophodno je posebno naglasiti i saradnju sa obrazovnim institucijama, jer sistem obrazovanja u Srbiji decenijama nije bio otvoren za decu i mlade sa invaliditetom, a u procesu zapoljavanja svakako je neophodna izvesna obrazovna kvalifikovanost. U drugoj polovini XX veka, u Jugoslaviji je, u skladu sa medicinskim modelom, razvijen poseban sistem tzv. specijalnih kola za osobe sa invaliditetom (na nivou osnovnih i srednjih kola, ali ne i univerziteta), koji funkcionie i danas, paralelno sa redovnim obrazovnim sistemom. Iako deca i mladi sa invaliditetom mogu da upiu redovne kole, zakon ih u tome ne diskriminie, veliki procenat se i dalje, to zbog predrasuda, to zbog neprilagoenosti redovnih obrazovnih institucija (objekata kola i fakulteta, ali i nastavnih planova i programa), ali i zbog nedovoljne podrke primarnog, najblieg okruenja (porodice, familije, prijatelja) i drugih objektivnih faktora, odluuje za sistem specijalnog obrazovanja. Ovaj sistem decenijama nije sistematski unapreivan, pa polaznici ovih kola sebi smanjuju konkurentnost na tritu, pa samim tim i mogunost da se zaposle. Ipak, neophodno je istai da je populacija osoba sa invaliditetom, uzimajui sve u obzir, samo neznatno loije obrazovana od ostatka graana Srbije, kao i da je uoljiv trend poveanja visokoobrazovanih OSI. Meutim, primetno je da jo puno toga treba uraditi kako bi se osobama sa invaliditetom omoguilo da se pod jednakim uslovima i ravnopravno obrazuju. I tu je vano jedinstvo predstavnika sva tri sektora: osobe sa invaliditetom moraju jasno formulisati prepreke na ovom putu, ali i ponuditi neka reenja, drava mora da istrai, formulie i sprovede mere za uspeno kolovanje OSI, dok bi poslodavci trebalo da odgovore na pitanje koji su im obrazovni profili potrebni. Pri tome je neophodno jasno definisati politiku jednakih mogunosti prilikom zapoljavanja, dakle - uzimati u obzir i zapoljavanje osoba sa invaliditetom. Podrka porodice, kao osnovnog okruenja koje formira neku jedinku, predstavlja jedan od presudnih faktora, kao i preduzimljivost samih osoba sa invaliditetom, koje moraju jasno iskazati svoje elje i na taj nain ubrzavati integrativne procese, pa tako i sopstveno 14

zapoljavanje. Neophodno je istai da neusaglaenost, pa esto i neloginost zakonskih i podzakonskih akata, u kombinaciji sa specifinim ekonomskim i politikim okolnostima i nedovoljno senzibilisanim socijalnim okruenjem, ne deluju stimulativno na osobu sa invaliditetom da se odlui da potrai posao. Neke od mera nasleenih iz prethodnog perioda, kao na primer podzakonski akt kojim se osobama sa invaliditetom daje pravo da posle svega 1-3 godine radnog staa ostvare mogunost da odu u tzv. invalidsku penziju, u nestabilnom ekonomskom okruenju, ne ohrabruju nikoga da pokua da se zaposli. Iznos invalidske penzije zajedno sa ostalim socijalnim davanjima, predstavljaju stabilan izvor prihoda (iji iznos nije zanemarljiv), dok ekonomija i trite u razvoju, turbulentno na lokalnom, a od skora i na globalnom nivou, praeni odbacivanjem sredine ili neprilagoenim odnosom kolega (esto su saaljivost i preterana ljubaznost diskriminatorni), dovode do tzv. autogetoizacije OSI, pa i razvijanja predrasuda prema osobama bez invaliditeta. Oni tako esto svoj mir i stabilnost, iako nevoljno, nalaze u zatienoj sredini, porodici i/ili okruenju u kom su proveli najvei deo ivota. Ipak, neophodno je istai podatak iz Istraivanja o zapoljavanju i samozapoljavanju osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji, koji su 2006. godine realizivali Centar za razvoj inkluzivnog drutva i Centar za monitoring i evaluaciju, a koji govori da ak 84% punoletnih osoba sa invaliditetom eli da se zaposli, uzimajui u obzir reavanje najbitnijih barijejera za njihovu uspenu integraciju u srpsko drutvo.

15

Relevantni statistiki pokazatelji Osobe sa invaliditetom svakako predstavljaju jednu od najveih socijalno ugroenih grupa u svakoj dravi. Po procenama Svetske zdravstvene organizacije (WHO), najmanje 10% stanovnitva koje naseljava neku teritoriju ine osobe sa invaliditetom. Podaci Statistikog zavoda Evropske Unije (EUROSTAT) govore da su ak 12% graana EU osobe sa invaliditetom. Republika Srbija nema razvijene mehanizme i evidenciju za praenje broja i migracija osoba sa invaliditetom, pa tako preciznih demografskih podataka o ovoj populaciji nema. Obzirom na prethodno reeno, kao i na specifine okolnosti koje su obeleile istoriju Srbije devedesetih, procena Centra za monitoring i evaluaciju govori da oko 13.5% graana ili oko milion graana Srbije ine osobe sa invaliditetom. to se tie zaposlenosti osoba sa invaliditetom, jedini relevantni podaci na nacionalnom nivou proistiu iz dva istraivanja. Jedno je jo 2001. godine realizovao Centar za prouavanje alternativa na prigodnom uzorku osoba sa telesnim invaliditetom, koji govori da je svega 13% graana sa ovom vrstom invaliditeta radno angaovano na bilo koji nain dakle, zaposleno na neodreeno i na odreeno vreme, i privremeno i povremeno, honorarno, legalno, polulegalno itd. Drugo istraivanje partnerski su realizovali tokom 2006. godine Centar za razvoj inkluzivnog drutva i Centar za monitoring i evaluaciju na osobama sa telesnim i senzornim invaliditetima, kao i osobama sa viestrukom ometenou, ali bez osoba sa smetnjama u razvoju, gde je identifikovano 21% radno aktivnih na bilo koji nain dok je, poreenja radi, procenat osoba sa telesnim invaliditetom samo neznatno vei nego 2001. godine 13,5%. I opet poreenja radi, po podacima EuroStat-a, statistikog biroa Evropske Unije, stopa zaposlenosti osoba sa invaliditom u EU, ali iskljuivo zaposlenih na neodreeno vreme je 43 do 44%.

16

Pravni okvir Zapoljavanje je jedna u nizu institucinonalnih barijera za ukljuivanje osoba sa invaliditetom u sve sfere drutvenog ivota, ne samo kod nas, ve i u razvijenijim i ekonomski jaim dravama sveta. Nedovoljno razvijena svest poslodavca, neprilagoeni prostori za rad i nepostojanje slubi podrke za osobe sa invaliditetom, kao i nepostojanje odgovarajue politike koja bi stimulisala poslodavce da ih zapoljavaju, svakako su prepreka da budu ravnopravni sa drugima. Ostvarivanje prava na obrazovanje, mogunost dokvalifikacije i prekvalifikacije u skladu sa potrebama trita, osnovni su uslovi za ostvarivanje prava na zapoljavanje i kasniju ekonomsku samostalnost. Zakonski osnov za ostvarivanje osnovnog ljudskog prava2 prava na rad, lei u nekoliko pravnih propisa. Poto su osobe sa invaliditetom takoe ljudska bia, sa svim pravima, obavezama i odgovornostima kao i osobe bez invaliditeta, za njih se primenuju propisi iz oblasti radnih odnosa, penzijskog i invalidskog osiguranja, bezbednosti i zdravlja na radu, zapoljavanja idr. Ustav Republike Srbije, kao najvii akt nae zemlje proklamuje ravnopravnost svih graana i graanki, i zabranu diskriminacije na osnovu bilo koje njihove razliitosti, pa samim tim i na osnovu invalidnosti. Svesni smo injenice da to u praksi nije sluaj i da osobe sa invaliditetom imaju manje mogunosti da se zaposle na otvorenom tritu od osoba bez invaliditeta. Kako opta zakonska regulativa ne dovodi do eljenog rezultata, drava uz pomo samih osoba sa invalditetom, odnosno njihovih predstavnika, donosi posebne propise i stimulativne mere.

Deklaracija o ljudskim pravima, 1948. UN

17

Nacionalna sluba za zapoljavanje Republike Srbije svake godine donosi novi paket stimulativnih mera kako za poslodavce, tako i za samozapoljavanje osoba sa invaliditetom.3 Te stimulativne mere se uglavnom odnose na:

adaptaciju radnog mesta, refundaciju doprinosa, ili refundiranje zarade u trajanju od 12 meseci.

Novani iznos ovih olakica se utvruje svake godine i zavisi pre svega od stepena obrazovanja osobe sa invaliditetom, kao i od toga gde ivi i gde e da se zaposli. Vei iznos novanih sredstava e dobiti poslodavci u nerazvijenim optinama, nego u onima koje su u razvoju ili pripadaju kategoriji razvijenih. Da bi mogla da se koristi ova stimulativna mera, osoba sa invaliditetom mora da se vodi na evidenciji nezaposlenih u Nacionalnoj slubi za zapoljavanje u optini prebivalita. Manjkavost ovih mera u odnosu na osobe sa invaliditetom lei u injenici da se one mogu koristiti i za osobe koje nemaju invaliditet, ve se nalaze u teem riziku zapoljivosti, a pri tom imaju odreene medicinske indikacije (dijabetes, kancer, razni tumori, problemi sa srcem itd..) Subvencioniranje zapoljavanja osoba sa invaliditetom u naoj zemlji se koristi ve dui niz godina, ali nije donela neke znaajnije rezultate. Zbog toga je pokret osoba sa invaliditetom insistirao na donoenju posebnog Zakona o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju osoba sa invaliditetom, koji se trenutno nalazi u skuptinskoj proceduri i koji predvia kvotni sistem zapoljavanja ne samo u dravnim institucijama, ve i u velikim i srednjim preduzeima. Po ovom zakonu, obaveza svakog poslodavca koji ima
3

http://www.nsz.sr.gov.yu/page/services/sr/subvencije/snezaposleni/licasai nvaliditetom.html

18

najmanje 20 zaposlenih, jeste da ima u radnom odnosu odreeni broj osoba sa invaliditetom. Poslodavac koji ne zaposli osobe sa invaliditetom plaae penale u visini trostrukog iznosa minimalne zarade utvrene u skladu sa propisima o radu, za svaku osobu sa invaliditetom koju nije zaposlio. Zakon takoe predvia zapoljavanje osoba sa invaliditetom pod optim i pod posebnim uslovima. Zapoljavanjem pod optim uslovima smatra se zapoljavanje kod poslodavca bez prilagoavanja poslova i radnog mesta. Zapoljavanjem pod posebnim uslovima smatra se zapoljavanje kod poslodavca uz prilagoavanje poslova, radnog mesta ili poslova i radnog mesta. Pod prilagoavanjem poslova podrazumeva se prilagoavanje radnog procesa i radnih zadataka. Pod prilagoavanjem radnog mesta podrazumeva se tehniko i tehnoloko opremanje radnog mesta, sredstava za rad, prostora i opreme u skladu sa mogunostima i potrebama osobe sa invaliditetom. Prilagoavanjem se moe obezbediti i struna pomo, kao podrka osobi sa invaliditetom kod uvoenja u posao ili na radnom mestu, kroz savetovanje, osposobljavanje, usluge asistencije i podrku na radnom mestu, praenje pri radu, razvoj linih metoda rada i ocenjivanje efikasnosti. Zakonu o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju osoba sa invaliditetom prethodila su jedan meunarodni i dva domaa pravna dokumenta. Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom UN je pravno obavezujui dokument za sve drave koje su je potpisale i ratifikovale. Naa zemlja je aktivno uestvovala u njenom donoenju, potpisala je i sada je u postupku usklaivanja propisa, pre nego to je ratifikuje. Obaveza svake drave odnosi se na omoguavanje svim osobama sa invaliditetom puno ostvarivanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda bez ikakve diskriminacije po osnovu invalidnosti i to kroz preduzimanje odreenih mera i akcija, kao i donoenjem nove ili izmenu 19

postojee zakonske regulative. Jedna od vanih oblasti ivota kojima se bavi Konvencija jeste i zapoljavanje kao pravo osoba sa invaliditetom na rad na osnovu jednakosti sa drugima. Strategija unapreenja poloaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji predstavlja srednjeroni plan aktivnosti svih drutvenih aktera. Zadatak Strategije i akcionog plana je da se definiu ciljevi, mere i aktivnosti koje e doprineti da se socijalni model i pristup zasnovan na ljudskim pravima ugradi u mere koje utiu na pitanja poloaja osoba sa invaliditetom. Jedan od osnovnih ciljeva je da se razviju politike mera i primena programa, naroito u oblastima obrazovanja, zapoljavanja, rada i stanovanja, koji osobama sa invaliditetom pruaju jednake mogunosti i podstiu samostalnost, lini razvoj i aktivan ivot u svim oblastima. Zakon o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom (prvi antidiskriminacioni zakon u Republici Srbiji) ureuje opti reim zabrane diskriminacije po osnovu invalidnosti, posebne sluajeve diskriminacije osoba sa invaliditetom, postupak zatite osoba izloenih diskriminaciji i mere koje se preduzimaju radi podsticanja ravnopravnosti i socijalne ukljuenosti osoba sa invaliditetom.

20

Koraci ka zapoljavanju osoba sa invaliditetom Osobe sa invaliditetom nikako ne treba posmatrati kao teret i loe radnike. Naprotiv, sva istraivanja raena na tu temu meu poslodavcima u inostranstvu pokazuju da su osobe sa invaliditetom lojalni radnici, ree izostaju sa posla i due se zadravaju na jednom radnom mestu4. Pored navedenog, esto svojim prisustvom podiu radni moral u organizaciji, motiviui ostale zaposlene da se vie zalau i budu inicijativniji. Upravo je jedan od osnovnih ciljeva liderskog tima organizacije i sektora ljudskih resursa da stvore odrivost radnog kolektiva, odnosno da dugorono obezbede prave ljude na pravom radnom mestu. Imajui u vidu navedene rezultate istraivanja, osobe sa invaliditetom im znaajno mogu pomoi u postavljenom cilju. Bilo bi interesantno istai primer dravne administracije Novog Zelanda. Naime, ak 20% populacije Novog Zelanda sebe smatra osobom sa invaliditetom. Dravna komisija za socijalna pitanja je, vodei se pozitivnim stavovima poslodavaca iz privatnog sektora o zapoljavanju osoba sa invaliditetom, dala optu preporuku javnom i privatnom sektoru da se znaajno poveanje efikasnosti organizacije moe postii ukoliko 20% zaposlenih u organizaciji budu osobe sa invaliditetom. Posebno u vremenima ekonomskih previranja i socio-ekonomske nesigurnosti, u domaoj i meunarodnoj zajednici, organizaciji su potrebni motivisani i pouzdani ljudi koji e biti spremni da ostanu uz organizaciju i predano rade na realizaciji postavljenih ciljeva.

Diversity Council Australia, Diversity Matters, Issue No 43, August 2005

21

I. Osobe s invaliditetom - pouzdani radnici

Prilikom sprovoenja akcije Nagrada za najboljeg poslodavca za osobe sa invaliditetom od strane servisa Moj-posao.net, u kontaktima s poslodavcima pokazalo se kako oni sami procenjuju da nemaju dovoljan nivo znanja i kompetencija za upravljanje osobama s invaliditetom kao ljudskim potencijalom. Sa druge strane, poslodavci koji i sami imaju zaposlene osobe s invaliditetom, tvrde da su osobe s invaliditetom pouzdani radnici (njih 95 posto), a gotovo 90 posto poslodavaca slae se s tvrdnjom da se osobe s invaliditetom trude da budu jednako efektivni kao i drugi radnici. Zapravo, najvie e se postii ako se osobe sa invaliditetom posmatraju kao potpuno normalni ljudi, kandidati za posao, odnosno zaposleni. Oni nisu osobe sa posebnim potrebama, jer imaju iste potrebe kao svi ostali zaposleni potrebu da obezbede svoju osnovnu egzistenciju, potrebu za komunikacijom i druenjem, za potovanjem i priznanjem, potrebu za obrazovanjem, za napredovanjem, kao i potrebu za samorealizacijom. Jedina razlika kod osoba sa invaliditetom jeste u tome to nekada svoje potrebe zadovoljavaju na drugaiji nain na primer, potreban im je drugaije organizovan poslovni prostor, razliita koliina vremena da bi uspeno zavrili odreeni posao ili razliit nain komunikacije. To svakako nije razlog da se osobe sa invaliditetom ne uzmu ozbiljno u razmatranje kada je zapoljavanje u pitanju. Trebalo bi se podsetiti da svaki zaposleni poseduje neke osobenosti po kojima se razlikuje od ostalih i zbog kojih je potrebno izvriti odreena prilagoavanja njegovih dnevnih dunosti, ili makar odnos prema njoj/njemu roditeljske obaveze, ivotni problemi, iznenadna bolest, veoma izraena ekstrovertnost/introvertnost, preterana impulsivnost i slino. Sa druge strane, svaki zaposleni poseduje osobenosti koje ga ine znaajnim lanom radnog kolektiva u smislu doprinosa radnoj atmosferi i rezultatima organizacije. Na taj nain treba posmatrati i osobe sa invaliditetom i ceniti kod njih znanja, vetine i osobine koje mogu da doprinesu svakodnevnom funkcionisanju i napretku organizacije. U Srbiji, veina poslodavaca smatra da nije do22

voljno informisana o mogunostima za zapoljavanje osoba sa invaliditetom, kao ni o pogodnostima koje u tom sluaju mogu da imaju5. Najzad, bitno je istai da diskriminacija osoba sa invaliditetom nije samo neetika, ve je i nepravedna i predstavlja znaajan gubitak ljudskog potencijala.

AMB - osobe sa invaliditetom unapreuju efikanost poslovanja 6

AMB je kompanija koja se bavi nekretninama, a sedte joj se nalazi u San Francisku. Belei izuzetan rast u svojoj industriji. Nadleni u ovoj kompaniji su kontaktirali WorkLink, lokalnog partnera nacionalnog projekta za unapreenje zapoljavanja osoba sa invaliditetom u SAD, zvanom Employ, traei pomo prilikom irenja svog posla. Zaposleni WorkLink-a su uspeli da uoe mesta na kojima bi kompanija boljom organizacijom uspela da pobolja produktivnost i komunikaciju izmeu zaposlenih. U saradnji sa zaposlenima AMB-a, WorkLink je uspostavio mesto admistrativnog pomonog radnika. On je trebalo da sortira nove ponude i da stare podatke alje u arhivu. Na to mesto zaposlili su mladog oveka koji je imao mentalni invaliditet. On je bio odgovoran za prikupljanje podataka, njihovo sortiranje, katalogizaciju i distribuciju. Ovo centralizovano mesto je omoguilo da drugi radnici ne moraju da troe svoje vreme uzalud, ve mogu da se bave procenama koje su traene od strane uprave kompanije. Zbog uspenosti ovakvog naina preraspodele posla, uskoro su sva odeljenja poela da trae slian nain raspodele posla. Work-Linkovo osoblje je na sastanku sa menaderima odeljenja uspelo da odredi kako najbolje izvriti reorganizaciju. Napravljen je neVesna Bogdanovi, Marko Savi, Motivacija za zapoljavanje i samozapoljavanje osoba sa invaliditetom u Beogradu, CRID, Beograd 2006, 23 str. 6 Career One Stop, http://acinet.org/acinet/crl/library.aspx
5

23

deljni raspored zaduenja, kao i nain traenja pomoi u specifinim trenucima (npr. velike koliine kopija nekog dokumenta, slanje emailova ili neki drugi posao koji se pokae potrebnim). U toku jedne godine ovakav vid pomoi prilikom rada je zahtevao da se radna nedelja za osobu zaposlenu na tom mestu produi sa 20 na 40 sati nedeljno, dok sada taj zaposleni prima platu od 18.000 dolara godinje i ima prava na sve beneficije koje imaju ostali zaposleni.

KORAK 1: OPIS RADNOG MESTA Definisanje poslova koji treba da se obavljaju u okviru odreenog radnog mesta predstavlja formalno prvi korak u procesu upravljanja ljudskim resursima. Tako se, u okviru sistematizacije radnih mesta, formira skup zadataka i radnih dunosti koje bi trebalo jedna osoba da obavlja. Takoe, definiu se karakteristike, znanja i vetine koje data osoba treba da poseduje da bi uspeno obavljala radne zadatke u okviru definisanog radnog mesta. Prvi korak prema zapoljavanju OSI jeste kada se napravi nacrt svih poslovnih profila raspolozivih unutar organizacije. Ovo e omoguiti identifikaciju poslovnih uloga koje OSI moze da obavlja i takoe e ukazati na vrste invaliditeta koje mogu biti prikladne za odreeni posao. Da bi odgovorni uvideli da li u organizaciji postoje trenutna radna mesta na kojima bi osobe sa invaliditetom mogle da rade, ili makar potencijal za to, potrebno je odgovoriti na odreena pitanja7: Zato se odreena aktivnost obavlja? Kako se aktivnost obavlja i koliko esto? Koliko je vremena potrebno da bi se aktivnost obavila? Kako se mere eljeni rezultati datih aktivnosti?
Employment of persons with disability: guide for managers and supervizors, University of Melburne, Australia, 2003
7

24

 Koja su znanja/vetine potrebne da bi se aktivnosti obavljale? Koliko je mentalnih, emotivnih i fizikih napora potrebno da bi se obaveze obavile? Da li bi eliminisanje odreene aktivnost fundamentalno promenilo prirodu posla koji se obavlja na radnom mestu? ta bi se dogodilo ako se odreena aktivnost ne bi obavila? Da li se osoba zapoljava zbog ekspertize u odreenoj oblasti? Da li datu aktivnost moraju da obavljaju svi zaposleni? Da li se obavljanje date aktivnost zahtevalo i od osobe prethodno zaposlene na odreenoj poziciji? Da li bi drugi zaposleni mogli da obavljaju datu aktivnost? Politika zapoljavanja Dobro je razviti formalnu politiku inkluzije i jednakosti kako bi se obezbedile jednake mogunosti zaposljavanja i nediskriminacija pri zaposljavanju, promociji i napretku razvoja i obuke. Svrha ove procedure jeste da se preduzmu pozitivne mere kako bi se spreili ne samo inovi diskriminacije na raun invaliditeta, ve i stanja koji mogu da dovedu do diskriminiueg efekta. Ovo e omoguiti poslodavcu da se osigura da nema direktne ili indirektne diskriminacije. Dokument bi trebalo da sadri sve polise, procedure i pravila koje e linijskim menaderima i osoblju za zapoljavanje posluiti kao nain obezbeenja da su odluke o regrutaciji, selekciji, obuci i promociji donete na objektivnim i profesionalnim kriterijumima. Usvajanje formalne politike obezbedie se da nediskriminacija postane proces koji je normativno ukorenjen unutar organizacije. Prema UNDP CSR Baseline studiji u Srbiji8, relalizovanom od strane Centra za monitoring i evlaluaciju, svega 17% preduzea u Srbiji
UNDP CSR (Corporate Social Responsibility) Baseline studija bazina studija o drutvenoj odgovornosti preduzea u Srbiji
8

25

ima razvijenu formalnu politiku podsticanja zapoljavanja i jednakih mogunosti za ugroene grupe, gde su uvrene i osobe sa invaliditetom. To predstavlja izuzetno nizak procenat i ostavlja veliki prostor za unapreenje svesti i prakse preduzea, ali i drugih organizacija u ovoj oblasti. U narednom periodu se oekuje da e se broj preduzea koja imaju razvijenu formalnu politiku jednakih mogunosti za sve znaajno poveati, pre svega kroz aktivnost drave, meunarodnih organizacija i neprofitnog sektora, ali i razvoj odgovorne prakse u sektoru upravljanja ljudskih resursa preduzea i drugih organizacija.

Osobe sa invaliditetom kao lideri9

Da osobe sa invaliditetom mogu biti veoma uspeni lideri pokazuje primer gospoice Jelene Stojanovi, PR menadera Dravne lutrije Srbije. Jelena je zavrila Gimnaziju u Smederevu, u roku diplomirala na Pravnom fakultetu, a pripravniki sta je realizovala u Optinskom sudu u Smederevu. Aprila 2007. godine, javila se na konkurs za posao Dravne lutrije Srbije i postala menader za odnose sa javnou. Osim toga, ona radi na televiziji Smederevo, kao voditeljka autorske emisije o osobama sa invaliditetom. Ono to je u celoj prii interesantno jeste da je Jelena slepa osoba. S obzirom da je imala znaajnu podrku svoje porodice, Jelena sebe nikada nije smatrala drugaijom osobom od svojih vrnjaka. To joj je pomoglo da, po zavretku osnovne kole za uenike oteenog vida, Veljko Ramadanovi, uspe da se uklopi u srednjokolsku sredinu gde gotovo ni jedan udbenik nije bio dostupan na Brajevoj azbuci. Snalazila se prekucavajui gradivo na Brajevu azbuku, a kasnije, koristei personalni raunar sa govornim softverom. Jelena istie da u odnosima sa ljudima, sreom, nije imala problema.

Sluaj predstavljen na osnovu analize intervjua koji je Jelena Stojanovi dala za emisiju Poligraf, 3. decembra 2008. godine

26

O svom radnom iskustvu i prilagoavanju u radnu sredinu, ona kae: Godinu dana mi je trebalo, od kad sam diplomirala da naem posao u struci, jer sam jako elela da se zaposlim i da probam da radim u sudu i kada sam dola prvi put, u prvom nekom kontaktu sa predsednikom suda i sa sudijama, uopte kolegama, pripravnicima, objasnila sam im na koji nain radim, da koristim raunar. Oni nita tu nisu znali, sve im je bilo onako nepoznato i strano, ali su eleli da mi prue ansu i priliku da pokaem koliko i ta mogu. Tako da, bilo je isto problema, trebalo je skenirati npr. predmete, presude, pisati, u tom nekom smislu, da mi se neto iita, ali sam potpuno ravnopravna kao i ostale kolege, dobijala da radimo presude, dobijala da iznosim predmete na vanraspravno vee, sve ono to rade drugi pripravnici, radila sam i ja10. Jelena se u Dravnoj lutriji Srbije bavi odnosima sa javnou, uglavnom vezano za humanitarne aktivnosti te kompanije. Tako promovie Dravnu lutriju Srbije kao drutveno odgovornu kompaniju, koja brine o osobama sa invaliditetom i drugim ugroenim grupama. Jelena inae, svakoga dana putuje iz Smedereva u Beograd na svoje radno mesto, nekada koristei meugradski, a nekada lini prevoz. Ima jednostavne planove u ivotu, elju da se preseli u Beograd, zasnuje porodicu i u budunosti doprinese tome da to vie osoba sa invaliditetom ostvari priu slinu njenoj, da imaju veu podrku porodice i drutva u celini. Jelena je predsednik Upravog odbora Saveza slepih Srbije.

10

Emisija Poligraf, B92, 3. decembar 2008. godine

27

KORAK 2: REGRUTACIJA ZAPOSLENIH Regrutacija, odnosno dolazak do skupa kandidata iz kojeg e se primenom razliitih metoda odabrati najbolji/najbolja je veoma vaan, a esto i prilino sloen zadatak. Bitno je privui kritian broj kandidata koji nije niti preterano mali, niti pak veliki, kako bi kvalitetan izbor mogao da se napravi. Takoe, potrebno je proces regrutacije kvalitetno usmeriti, kako bi se privukli kandidati sa odgovarajuim kompetencijama. Kada su osobe sa invaliditetom u pitanju, esto je veoma teko doi do odgovarajueg broja potencijalnih kandidata. U razvijenim privredama, nezaobilazan partner u regrutaciji osoba sa invaliditetom jesu namenski razvijeni servisi za zapoljavanje osoba sa invaliditetom, ili pak postojei servisi za zapoljavanje koji su dovoljno senzibilisani, dostupni su osobama sa invaliditetom i podstiu njihovo zapoljavanje. Jedan od najveih izazova sa kojim se susreu kompanije u Srbiji jeste da ne postoji jedinstvena baza osoba sa invaliditetom, kao ni baza osoba sa invaliditetom koje trae posao. U zemljama sa razvijenom praksom zapoljavanja osoba sa invaliditetom, razvijeni su namenski servisi koji pomau zapoljavanju osoba sa invaliditetom. Oni slue ne samo pronalaenju odgovarajueg broja i strukture kandidata, ve pomau pri integraciji osobe u radnu sredinu i obezbeuju savete za dalji profesionalni razvoj zaposlenog sa invaliditetom. U nedostatku ovakvih servisa, organizacija koja eli da zapoljava osobe sa invaliditetom moe se obratiti strunjacima u datoj oblasti, organizacijama koje imaju iskustva u saradnji sa osobama sa invaliditetom, renomiranim organizacijama osobama sa invaliditetom, kao i Nacionalnoj slubi za zapoljavanje.

28

Posredovali u zapoljavanju 106 osoba sa invaliditetom11

U Kragujevcu je u 2008. godini, zahvaljujui posredovanju kragujevake filijale Nacionalne slube za zapoljavanje, zaposleno 106 invalida, izjavila je direktorka te filijale Ljiljana Petrovi. Re je o osobama proizvodnih zanimanja, kao to su bravari, monteri, grafiki radnici, rekla je Petrovieva i naglasila da su oni zaposleni u vie od 40 preduzea. Naglaavajui da je kragujevaka filijala dobila nagradu jer je u odnosu na druge u Srbiji zaposlila najvie osoba sa invaliditetom, Petrovieva je rekla da e primena aktivnih mera i subvencija poslodavcima za zapoljavanje invalida biti nastavljena i u ovoj godini, jer je njih oko 1.700 na evidenciji nezaposlenih. Prema njenim reima, na ime subvencija poslodavcima, u delu doprinosa, za zapoljavanje osoba sa invaliditetom prole godine je dodeljeno oko 320.000 dinara. Nacionalna sluba za zapoljavanje poseduje svoju bazu kategorisanih osoba sa invaliditetom koja nije javno dostupna, ali se moe pretraivati po upitu organizacije koja eli da zaposli osobe sa invaliditetom. Ipak, i pored toga to baza poseduje preko 20.000 registrovanih lica sa invaliditetom koja trae posao, esto se desi da mali broj osoba sa invaliditetom zadovoljava kriterijume koje postavi organizacija. Treba naglasiti da su osobe sa invaliditetom prijavljene u navedenu bazu jesu one koje su elele da se prijave, s obzirom da je to relativno nov i samoinicijativni projekat Nacionalne slube za zapoljavanje. Osobe sa invaliditetom koje u ovom trenutku ine bazu nezaposlenih su u najveem procentu invalidi rada i invalidi rata, odnosno osobe sa specifino steenim invaliditetom.

11

Tanjug, 02.01.2008. godine

29

Infostud pokrenuo inicijativu zapoljavanja osoba sa invaliditetom12

Sajt poslovi.infostud.com pokrenuo je nedavno dugoronu inicijativu kojom eli da da podrku zapoljavanju osoba sa invaliditetom. Naime, za 90 dana postavljeno je preko 160 oglasa za radna mesta dostupna i ovim kandidatima, to je oko 10% od ukupno postavljenih oglasa na pomenutom sajtu u ovom periodu. Oglasi u kojima se osobe sa invaliditetom podravaju da konkuriu za posao oznaeni su posebnom slikovitom oznakom u vrhu oglasa i mogu se pronai i putem napredne pretrage na sajtu. Meu 74 firme koje su do sada raspisale oglas za radno mesto dostupno i osobama sa invaliditetom, nalaze se Hemofarm, mobilni operateri VIP i Telenor, Le Belier Livnica iz Kikinde i druge. Radnih mesta najvie je bilo u oblastima informacionih tehnologija, grafikog dizajna, medicine i farmacije, tehnologije i graevine, a raspisan je bio ak i jedan oglas za vozae. Na ovaj nain, sajt poslovi.infostud.com eli da ohrabri kandidate sa invaliditetom da se jave na oglas za posao, bez straha da e biti diskriminisani. Osobe sa invaliditetom mogu da konkuriu na bilo koji oglas za posao, poslodavci koji su svoj konkurs oznaili kao dostupan ovim ljudima, ele posebno da ih podre u odluci da se prijave za posao, iako to ne znai da e oni biti favorizovani u procesu selekcije. Takoe, cilj inicijative je i ukazivanje poslodavcima na postojanje i ove grupe ljudi, esto sposobne i strune u odreenim radnim oblastima. Sa daljim jaenjem ove prakse, poslovi.infostud.com veruje da e se poveavati i broj poslodavaca koji e svoje konkurse oznaiti kao dostupne i osobama sa invaliditetom.
12

Infostud PR sluba

30

Moj-posao.net uspeno podrava zapoljavanje osoba sa invaliditetom putem svog web portala13
Web portal moj-posao.net, hrvatski online servis za zapoljavanje, u saradnji sa UNDP Hrvatska pokrenuo je u 2007. godini projekat Nagrada za poslodavca godine za osobe s invaliditetom. MojPosao ukazuje na vanost ravnopravnog takmienja osoba s invaliditetom na tritu rada, ije zapoljavanje aktivno podstie. Cilj projekta je da se predstave izuzetni primeri domae i strane prakse u zapoljavanju osoba s invaliditetom, a krajnji cilj Nagrade za poslodavca godine za osobe s invaliditetom je zapoljavanje osoba s invaliditetom na poslove koje oni mogu obavljati te za koje su kvalifikovani i mogu pruiti svoj maksimum. Uz projekat Nagrade za poslodavca godine za zapoljavanje osoba s invaliditetom, u toku je i projekat u saradnji sa Udrugom za promicanje Inkluzije (aktivno ukljuivanje osoba s invaliditetom u drutvo) koji prua podrku poslodavcima u analizi radnih mesta kako bi se uoio potencijal za zapoljavanje osoba s invaliditetom i sprovelo prilagoavanje radnog mesta. Osim toga, ovaj web portal omoguava da osobe sa invaliditetom imaju jasan pregled koji su poslovi na portalu dostupni ovoj kategoriji kandidata za posao. Poetkom 2007. godine, ovu oznaku je koristilo svega 30 organizacija, dok se taj broj krajem 2008. godine popeo na 350. Meu poslodavcima koji se kandiduju za Nagradu poslodavca godine za zapoljavanje osoba s invaliditetom nalaze se firme iskljuivo zainteresovane za zapoljavanje osoba sa invaliditetom, jer ih vide kao veoma kvalitetne radnike, ali i one koje jednostavno ele da pomognu i podre ovu ugroenu grupu. Takoe, postoje i preduzea koja u njima vide svoju prednost, jer osobe sa invaliditetom odreene poslove mogu obaviti bolje i kvalitetnije nego drugi

13

MojPosao.net

31

zaposleni. Primeri uspenog zapoljavanja osoba sa invaliditetom su preduzea dobitnici Nagrade u 2007. godini: dm-drogerie markt koji zapoljava osobe s intelektualnim smetnjama kojima obino odgovaraju jednostavni i repetitivni poslovi, pa su se u sluaju dm-a pokazali kao jako kvalitetni radnici Zagrebaki holding, kao dobitnik nagrade u kategoriji javnih poduzea, primjenjuje niz mera kojima pomae ne samo zaposlenima sa invaliditetom, ve i njihovim porodicama Proizvodno preduzee AB dizajn dobitnik Nagrade u kategoriji malih i srednjih poduzea, primer je preduzea koje osobe sa invaliditetom srdano prima u svoju zajednicu, kao najstarije i najkvalitetnije zaposlene koji predstavljaju kljuni resurs organizacije. Pokretanje Nagrade za poslodavca godine za zapoljavanje osoba sa invaliditetom belei i konkretne rezultate, pa je tako na portalu MojPosao, oznaku da poslodavac podstie zapoljavanje osoba sa invaliditetom poetkom 2007. godine koristilo tek 30 poslodavaca, dok oznaku danas koristi preko 350 poslodavaca.

32

Pristupani oglasi za zapoljavanje Poslodavci treba da uloe dodatni napor da bi njihov oglas za posao privukao vei broj kvalifikovanih lica, ukljuujui i osobe sa invaliditetom. To se najee postie izjavom da organizacija ima razvijenu politiku jednakosti i jednakih ansi u procesu zapoljavanja. Izjava moe zvuati na neki od sledeih naina: Naa organizacija ceni razliitost i ohrabruje kandidate koji dele iste vrednosti da se prijave za posao. Spremni smo da razmotrimo fleksibilnost radnih dogovora. Kandidate emo iskljuivo ocenjivati prema njihovoj sposobnosti da obavljaju konkretan posao. Mi smo poslodavac koji nudi jednake anse za sve. Ohrabrujemo osobe sa invaliditetom da se prijave na ovaj konkurs. Dobro je koristiti slikovnu oznaku za osobe sa invaliditetom koju pojedini servisi za zapoljavanje u Srbiji ve koriste (Infostud). U vezi sa prethodno reenim, bitno je da razmislite da li e i kako do Vaeg oglasa moi da dou osobe sa invaliditetom. U Srbiji jo uvek nisu razvijene specijalizovane agencije za zapoljavanje koje rade iskljuivo sa osobama sa invaliditetom, ali je stavljanje oglasa na internet esto dobro reenje. To se odnosi kako na specijalizovane online servise za zapoljavanje, tako i na pristupaan web sajt organizacija koje nude posao.

33

Kako znati da li je websajt organizacije dostupan osobama sa invaliditetom?

Razvoj web prezentacije dostupne za osobe razliitih vrsta invaliditeta je od velike vanosti za kreiranje poslovne sredine u kojoj se ceni jednakost za sve. Da bi organizacija bila sigurna da je njena online prezentacija dostupna osobama sa invaliditetom, potrebno je da isti testira. U tom e joj znaajno pomoi online softveri koji testiraju pristupanost. Date su adrese nekih od mnotva softvera ovog tipa koji se mogu nai na internetu: http://jigsaw.w3.org/css-validator/ - Online validator pristupanosti css web portala http://www.sidar.org/hera/index.php.sr - Testiranje sajtova sa uputstvom na srpskom U Srbiji trenutno osobe sa invaliditetom posao najlake mogu pronai u oblasti trgovine, pokazuje analiza oglasa dostupnih i osobama sa invaliditetom koju je uradio sajt poslovi.infostud.com. Naime, skoro svaki peti oglas koji je poslednjih meseci 2008. godine, putem pomenutog portala, ohrabrivao i osobe sa invaliditetom da se na njega jave, bio je iz ove oblasti. Nakon trgovine, radnih mesta za osobe sa invaliditetom su oblasti raunovodstva, administracije i opte ekonomije a, poslodavci su za ove kandidate raspisivali i oglase za posao u oblasti konsaltinga i vieg menadmenta. Najvei broj kandidata iz ove kategorije (42%) morao je da ima najmanje srednju kolu, a svaki trei oglas bio je raspisan za one sa zavrenim fakultetom. Svaki peti oglas bio je namanjene osobama sa viom kolom. U proteklom periodu najvie oglasa raspisali su mobilni operateri Telenor i VIP Mobile, a slede ProCredit Banka, Centroprojekt SPZ, Planika i drugi, koju su raspisali ukupno 158 oglasa dostupnih i osobama sa invaliditetom. 34

Ipak, potrebno je razmisliti koji drugi naini zapoljavanja osoba sa invaliditetom mogu biti efikasni, odnosno gde se osobe sa invaliditetom najee obraaju kada trae posao.

Indirektna diskriminacija studija sluaja14

Uprava za zdravlje i socijalna pitanja drave Australije je izdalo oglas za zapoljavanje, za poziciju istraiva pripravnik. Opis radnog mesta je ukljuivao odgovornost za razvoj i analizu telefonskih upitnika i upitnika putem pote. Drugi zadaci su se odnosili na povremene obilaske terena i prisustvo sastancima sa eksternim stejkholderima. Osnovni uslov za zapoljavanje dat u konkursu je vaea vozaka dozvola. Agnes Zolinski je bila zainteresovana da aplicira za dati posao, ali s obzirom da je bila slepa, nije imala uslova da stekne vozaku dozvolu. Pri raspitivanju o konkursu, Agnes je reeno da je posedovanje vozake dozvole neophono za posao koji e se na datoj poziciji obavljati. Nezadovoljna odgovorom koji je dobila, ona je traila savet od Viktorijanske komisije za jednake mogunosti. Reeno joj je da, i pored toga to je vozaka dozvola zaista bila sastavni deo konkursa, ovaj bazini kriterijum bi mogao biti sluaj indirektne diskriminacije. Agnes se zatim ponovo obratila Upravi za zdravlje i socijalna pitanja, iznosei svoju zabrinutost. Primivi njeno pismo, Uprava je ponovo razmotrila kriterijume konkursa za zapoljavanje. Posle diskusije i konsultovanja sa svojom slubom ljudskih resursa, prisutni su se sloili da bi dati posao mogao uspeno da obavlja ak i neko ko nema vozaku dozvolu. Bilo koje posete i sastanci na terenu bi mogli bit obavljeni uz korienje alternativnih sredstava prevoza, uz relativno niske trokove. Kako je Agnes ovoga puta bila u situaciji da ispuni sve kriterijume konkursa, aplicirala je za poziciju i to, na kraju, uspeno.

Employment of persons with disability: guide for managers and supervizors, University of Melburne, Australia, 2003, str. 11

14

35

Prijemni formulari Posebnu panju bi trebalo posvetiti nainu na koji su razvijeni formular za prijavu kandidata, kako osobe sa invaliditetom ne bi bile diskriminisane. Obrasce treba pregledati kako bi se obezbedilo da isti budu dostupni u alternativnim formatima. Potrebni formati e zavisiti od potrebe pojedinca, linih sklonosti i pristupu tehnologiji i mogu da ukljuuju krupnija slova u tampi, audio zapis, email, Brajovu azbuku, kompakt disk (CD) i slino. Alternativni prijemni format trebalo bi da zahteva iste informacije kao i standardni. U skladu sa politikom jednakih ansi pri zapoljavanju, bitno je da organizacija istakne da je prijavni obrazac dostupan i u alternativnom obliku i dati kontakt putem kojeg se do datog obrasca moe doi. Obrazci ne treba da sadre nepotrebne informacije koje bi zbunile osobu sa invaliditetom. Na primer, poeljno je izbaciti pitanja o posedovanju vozake dozvole ili o zdravstvenom stanju, ukoliko nisu vane za posao ili nisu naznaene u specifikaciji. Dobro je dati mogunost da kandidati u prijavi ispriaju o svojim iskustvima nevezanim za posao, jer neke osobe sa invaliditetom moda nisu bile u stanju da stiu prethodna radna iskustva na oekivani nain. Primeri bi mogli ukljuiti iskustvo steeno u volontiranju, neplaenom poslu i kroz samo ivotno iskustvo. Takoe, kandidatima treba dati ansu da kroz standardna pitanja, ukljuujui prijavne obrasce ukau da li imaju posebne potrebe ili zahteve za prilagoavanje uslova u kojima se realizuje intervju. Na ovaj nain se osobe sa invaliditetom mogu uveriti da e dobiti jednaku ansu u procesu selekcije. Datu informaciju ne treba traiti na ovaj nain ukoliko se svaki kandidat ne poziva na intervju. Ponueni su primeri pitanja koja se u formularu mogu dati15:
15

Employing persons with disabilities, Accessability India, http://www.accessability.co.in

36

Nastojaemo da napravimo razumna prilagoavanja u procesu regrutacije i selekcije za osobe sa invaliditetom. Da li smatrate da kod vas postoji invaliditet ili neki drugi zdravstveni uslov? DA NE

Koja prilagoavanja zahtevate u cilju prisustvovanja intervjuu?

Primer diskriminiueg oglasa za posao

Posao se oglaava traei da uspeni kandidat poseduje vozaku dozvolu. Taj posao ukljuuje posete ljudima u lokalnom podruju. Zahtevanje vozake dozvole moe odvratiti OSI da se prijavi, iako su sposobni za obavljanje ovog posla bez obzira to ne mogu da voze, npr. upotrebom javnog saobraaja. Zato bi ovo bilo diskriminiue. Poeljno je da se umesto toga trai kandidat koji je voljan da putuje. Formuliui uslov na ovakav nain, nije tano odreeno kako bi putovanje trebalo da se sprovodi i zbog toga nee iskljuiti ljude koji zbog invalidnosti ne mogu da voze. Kriterijumi treba da budu rangirani u nameri da pokau vanost i neophodnost i manji zahtevi treba da budu jasno istaknuti. Odvajanjem osnovnih i manjih zadataka pomoi e Vam da razmislite o aspektima posla koji bi mogli da budu dodeljeni drugoj osobi, ako je to razumno prilagoavanje za OSI. Osnovne vetine za pomonika u kancelariji mogu da ukljuuju komunikaciju sa kupcima, unos i evidentiranje podataka. Meutim, manji zadatak kao to su slanje pisama moe da radi bilo ko, ili mogu da se preraspodele ako je neophodno. 37

KORAK 3: SELEKCIJA - Kriterijumi ulaska u ui krug kandidata Kriterijumi za ulazak u ui krug kandidata ne treba da diskriminiu kandidate sa invaliditetom. Svi koji uestvuju u procesu selekcije treba da shvate da aplikacija osobe sa invaliditetom mora biti tretirana pravedno, bilo da je dostavljena u standardnom ili alternativnom formatu. Potrebno je analizirati da li je mogue napraviti prilagoavanja tako da osobe sa invaliditetom rade jednako efikasno kao i drugi. Ovde su predstavljeni neki od najee korienih kriterijuma i nain na koji oni mogu biti diskriminiui16: Donoenje odluka na osnovu predrasuda koje odgovorna lica imaju o osobama sa invaliditetom. Vozaka dozvola je est standardni zahtev - da li je to zaista neophodno? Da li osoba koja obavlja taj posao stvarno treba da bude voza, ili posao moe biti obavljen korienjem javnog prevoza, odnosno linog ofera? Pitanje o poznavanju odreenog tipa kompijuterskog softvera moze iz daljeg procesa selekcije iskljuiti odreene ljude. Mnoge osobe sa invaliditetom koriste prilagoenu tehnologiju sa sopstvenim softverom. Moda su imena razliita, ali obino se i pomou prilagoenog raunarskog programa radi isti posao, pa odbijanje osoba sa invaliditetom na osnovu ovog kriterijuma moe da bude diskriminacija. Traenje atraktivne osobe za rad sa strankama je primer diskriminacije treba se upitati ta je vie atraktivno strankama - lepo lice ili predusretljiva i vesela linost? Odbijanje osobe sa invaliditetom bilo bi diskriminiue ako se ne uklapa u zamisao atraktivnog od strane osoblja koje vri selekciju. Traenje kvalifikacija koje nisu relevantne ili znaajne za odreeni posao. Na primer, ako je osoba sa invaliditetom

16

Employing persons with disabilities, Accessability India, http://www.accessability.co.in

38

pohaala specijalnu kolu u kojoj nije mogla da formalno stekne odreenu kvalifikaciju, ali je kroz radno iskustvo stekla sposobnosti koje su ekvivalent formalnoj kvalifikaciji, bilo bi razumno to uzeti u obzir u procesu selekcije. U procesu selekcije treba oceniti individualne aplikacije i odluiti, uzimajui u obzir redosled prioritetnih kriterijuma. Ako ima previe kandidata koji ispunjavaju primarni kriterijum, potreban je drugi, po vanosti, selekcioni kriterijum na koji morate obratiti panju da ne bude diskriminisu, i slino.

Nova radna mesta za invalide17

Z.M. iz Kraljeva, iako se posle udara groma oteano kree, uspela je da zavri Ekonomski fakultet, odradi pripravniki sta i da se, osam godina kasnije, zaposli. Kae da je put do radne knjiice bio poprilino teak, jer se poslodavci nerado odluuju da zaposle invalide. Konkurisala sam za mnoga radna mesta, za neka se nisam usuivala da predam dokumentaciju, jer su poslodavci traili vidru. Imala sam sree da se zaposlim u Kulturnom centru Ribnica na mestu rukovodioca finansijske slube, gde me je doekao sjajan kolektiv i razumevanje direktora. Vremenom kolege su se navikle na moje fizike mogunosti objasnila je Z.M.

Taker posle neuspenog, uspeno poslovno iskustvo

Taker radi kao unosilac podataka za jednu prodavnicu raunara. On ima viestruki invaliditet, ukljuujui miinu distrofiju, umerenu mentalnu ometenost i smetnje u govoru. Njegov zadatak je da unosi robu u raunar, unos promena stanja, inventarisanje, slaganje robe na police i usmeravanje i pokazivanje kupcima robe. Od kada je maturirao 1977. godine, Taker je ostajao kod kue.
17

Dnevni list Politika, 27.01.2009.

39

Postojalo je nekoliko klunih pitanja prilikom Takerovog zapoljavanja. Pre svega tu je bila uspenost komunikacije, kompjuterska obuka, prilagoavanje radnog mesta za osobu sa invaliditetom, Takerova kontrola motorike kao i dobijanje podrke njegove majke i samog poslodavca. Takerov invaliditet je bio mnogo drugaiji od onoga to je poslodavac oekivao da vidi. On je oekivao da zaposli osobu ija se invalidnost svodila na to da je ta osoba vezana za kolica. Kada je upoznao Takera, sluba za podrku zaposlenima morala je nakako da premosti jaz izmeu zamisli poslodavca i realnosti. Iako je dala svoj verbalni pristanak da se Taker zaposli, njegova majka je najvie brinula da korienje javnog prevoza moe suvie da zamori Takera. Nakon perioda kada je sluba mogla da pomae Takera (6 meseci) on je morao da pone da koristi javni prevoz za odlazak na posao. Uprkos tome Takeru je posao znaio toliko da je odluio da pone da se prevozi na posao i sa njega. On nikada nije voleo da se pojavljuje u javnom prevozu, ali je smatao da je kolegama na poslu suvie teko bez njega i on nije hteo da ih napusti. Taker se izuzetno slagao sa kolegama i odlazio je na veliki broj druenja. esto je sa kolegama poseivao softbol utakmice, iao na piknike i boine zabave. Uspeo je da uz pomo svojih kolega oranizuje prevoz kako bi mogao da uestvuje u svim ovim dogaajima. U toku prvog meseca na poslu Taker je radio dvanaest sati nedeljno i primao pomo osamnaest sati od kompanije Elliott Bay Employment, specijalizovanog servisa za zapoljavanje i podrku osobama sa invaliditetom. Nakon etrnaest meseci na poslu, Taker radi dvadeset sati nedeljno i dobija pomo jedan sat nedeljno.

40

tamparija zaposlila osobe sa invaliditetom18

Digitalna tamparija Eho-print, koja radi u okviru Ekumentske humanitarne orgnizacije, pozvala je zainteresovane da koriste usluge te tamparije iji se celokupan profit plasira u humanitarne svrhe. Sav profit se plasira u humane svrhe, za plate i nova radna mesta osoba sa invaliditetom, saoptila je tamparija i navela da su zaposlene dve osobe sa invaliditetom. Dvoje novih radnika zaposleno je zahvaljujui finansijskoj podri pokrajinskog sekretarijata za rad, zapoljavanje i ravnopravnost polova, a preduzee je osnovano uz podrku USAID-a. Intervju Intervju predstavlja prvi direktan susret sa kandidatima za posao, pa tako i sa osobama sa invaliditetom koje bi elele da se zaposle u vaoj organizaciji. U tom smislu, ova aktivnost ostavlja dosta prostora za pravljenje greaka, kako u komunikaciji osoba sa invaliditetom, tako i u proceni da li je konkretna osoba sa invaliditetom podobna za otvoreno radno mesto u konkretnoj organizaciji. Organizovanje intervjua Kada je u pitanju organizovanje intervjua, treba pokuati da se napravi razumno prilagoavanje kada je to potrebno u uslovima u kojima obino realizujete intervjue. Prilagoavanja su individualna kao i ljudi kojima su potrebna. Osnovni tipovi prilagoavanja e ukljuiti19:

Radio Televizija Vojvodine, http://www.rtv.rs/sr/vesti/vojvodina/novi_sad/2008_08_21/vest_79300.jsp 19 Employing persons with disabilities, Accessability India, http://www.accessability.co.in

18

41

1. Prevazilaenje problema vezanih za fiziku dostupnost na primer, kandidat moe imati potrebu da prostorija u kojoj e se realizovati intervju bude u prizemlju zgrade ili pristupano parking mesto. 2. Ostala prilagoavanja osobama sa invaliditetom osoblje koje prima kandidate na intervju treba da se pobrine da svaki kandidat ima jednake uslove pod kojima se ocenjuje. Na primer, potrebno je obezbediti tumaa znakovnog jezika ako je osoba gluva. Testovi takoe mogu biti po potrebi modifikovani i u prihvatljivom formatu za osobe sa oteenim vidom, kako bi se obezbedilo da testiranje bude fer sprovedeno. Svi obrazci i pisma kojima se kandidati pozivaju na intervju trebalo bi da sadre pitanja o nekim posebnim prilagoavanjima da bi mogli da prisustvuju i uestvuju na intervjuu. Potreba za razumnim prilagoavanjem bi trebalo da se relativno lako utvrdi ako su, kroz proces prijavljivanja, kandidati na adekvatan nain bili upitani o svom invaliditetu. Ako se kandidat izjasnio kao osoba sa invaliditetom, treba uspostaviti kontakt sa datom osobom i raspitati se o potrebnim prilagoavanjima. To treba uiniti u to kraem roku, kako bi se adekvatna prilagoavanja blagovremeno realizovala.

Autoklub urevac javno i odgovorno preduzee20

Autoklub urevac je javno preduzee iz Hrvatske koje je od portala za zapoljavanje MojPosao dobilo specijalnu Nagradu za najboljeg poslodavca za osobe sa invaliditetom u 2008. godini. U ovom preduzeu, od ukupno devet zaposlenih, rade i dve osobe s invaliditetom, od kojih je jedna ve niz godina na elu organizacije. Ta firma neprekidno radi na poboljanju uslova rada za svoje zaposlene sa invaliditetom, pa je tako tokom proteklih godina uklonila sve arhitektonske barijere i uloila znaajna sredstva

Studija sluaja razvijena kroz saradnju sa hrvatskim web portalom za zapoljavanje Moj-posao.ne

20

42

u modernizaciju i prilagoavanje informatike opreme specifinim potrebama zaposlenih sa invaliditetom.

"Livnica Kikinda" zaposlila 100 osoba sa invaliditetom obeleen vek postojanja21

Pre etiri godine, "Livnica-Kikinda" je postala deo slovenakog "Cimosa". U sklopu obeleavanja jubileja u rad je puten pogon za ivenje zatitne opreme koji posluje u okviru preduzea Lira. To je zasebno preduzee Livnice koje zapoljava 168 radnika, od kojih su 100 osobe sa invaliditetom. Interesantno je da je to jedino preduzee u Severnobanatskom okrugu koje zapoljava invalide. U pogonu od 1. jula radi 12 osoba, od kojih je est gluvonemo. Oni iju radna odela, mantile i kombinezone, a uskoro e zaiveti proizvodnja zatitnih rukavica koje e nositi radnici svih Cimosovih fabrika u regionu.

Komunikacija sa kandidatom koji ima invaliditet Osobe iz organizacije koje su zaduene za realizuju intervjua treba da budu upoznate sa pitanjima vezanim za invaliditet i jednake mogunosti na nivou politike zapoljavanja osoba sa invaliditetom. Takoe, bilo bi korisno da osobe koje intervjuiu znaju da na pravi nain komuniciraju sa kandidatima sa invaliditetom. Pre svega, ako osobe koje intervjuiu ne ele da povrede ili uvrede osobu sa kojom priaju i ele da ostvare olakanu komunikaciju, nekoliko narednih preporuka moe pomoi u tome22:

Regionalni centar za drutveno-ekonomski razvoj Banat, 08.09.2008. godine 22 Lepojka Metanovski, Aleksandar Jankovi, Moje pravo da budem zdrava, Iz kruga, Beograd, 2007, str 12

21

43

 ponuditi pomo ako se uini da je sagovorniku/sagovornici pomo potrebna (ne insistirati i ne vreati se ako je pomo odbijena); uvek razgovarati direktno sa sagovornikom/sagovornicom umesto preko njenog/njegovog pratioca; ako osoba iz organizacije ne zna kako da reaguje u nekoj situaciji treba da pita (time se ne pokazuje neznanje ve elja da se uvai osoba sa kojom se komunicira); paljivo sluati i slobodno zamoliti da se ponovi ako osoba iz organizacije nije razumela ta sagovornica/sagovornik saoptava; govoriti jasno gledajui osobu sa kojom se pria direktno u lice, ako je mogue u istom nivou (sesti ako sagovornik/sagovornica sedi ili je mnogo nii/nia od osobe koja vodi razgovor); pitati da li treba da se ponovi reeno u situaciji kada ne postoji jasno uverenje da je osoba sa odreenim invaliditetom razumela reeno; potovati lini prostor sagovornika/sagovornice (kolica i druga pomagala spadaju u lini prostor); izbegavati pitanja o njenom/njegovom invaliditetu, osim ukoliko nisu direktna tema razgovora; biti strpljiv; uvaavati ne saaljevati. Kreiranje spiska pitanja za intervju Intervju i druge procedure odabira bi trebalo da budu objektivne i nepristrasne. Cilj osobe koja na intervjuu postavlja pitanja jeste da izabere najbolju osobu za dati posao. Zbog toga, treba paziti da se ne propusti potencijal kandidata sa invaliditetom. Ne treba dozvoliti da line predrasude i nerazumevanje o invaliditetu stanu na put kvalitetno izvedenom intervjuu osobe sa invaliditetom esto razviju inovativna reenja za obavljanje svakodnevnih zadataka, sa ili bez tehnikih pomagala ili podrke asiste44

nata. Vano je da osobe sa invaliditetom imaju fer priliku da predstave svoje sposobnosti i potencijal za vreme razgovora. Sva pitanja o neijem zdravstvenom stanju treba da se odnose samo na njihovu sposobnost da obavljaju posao. Moe biti jako korisno dozvoliti kandidatu da vas vodi kroz svoje kvalitete i ogranienja, zato sto ih oni poznaju bolje od bilo kog drugog. Ovo e pomoi da saznate da li kandidatu treba prilagoavanje i ta bi to moglo biti. Trebalo bi svim kandidatima postaviti ista kljuna pitanja, oslanjajui se na njihove individualne odgovore. Takoe bi trebalo voditi evidenciju o svakom intervjuu. Trebalo bi objektivno proceniti svakog kandidata, odmah nakon intervjua, koristei standardnu proceduru i dogovorene kriterijume.

Met uspean rad uz pomo strunog servisa23

Met je zaposlen kao radnik u postrojenju u fabrici gume. On je zaduen za pakovanje, obeleavanje guma i staranje o mainama na kojima radi. Za uspeno obavljanje ovog posla on mora da jasno govori, da se kree u kolicima i da koristi levu ruku. Njegova dijagnoza je viestruki invaliditet, ukljuujui kvadriplegiju, artrozu desnog ramena, celebralnu paralizu i odreeni nivo mentalne ometenosti. Pre zapoljavanja u fabrici Met je bio, od mature 1986.godine, u centru za radno osposobljavanje. Uspeh na poslu zahteo je dosta pomoi. Pre svega trebalo je organizovati prevoz, negu, saradnju sa supervizorom, sprovesti program osamostaljivanja i kontrolu ponaanja. Iako su tehnoloka reenja bila veoma velika, inenjeri su uspeli da ih za Metove potrebe uine jednostavnim koliko je to mogue. Jednostavne korekcije na ureajima su uinile da Met bude produktivniji za ak 30%, nego to je to bio sluaj pre prilagoavanja ureaja.
bNET, http://findarticles.com/p/articles/mi_m0842/is_n3_v15/ai_8797003/pg_3?t ag=artBody;col1
23

45

Met je u prvoj nedelji primao pomo strunog servisa za zapoljavanje i osamostaljivanje osoba sa invaliditetom dvadeset i pet sati, a radio svega osam sati. Nakon sedam meseci, on je radio 35 sati nedeljno i primao povremenu pomo od strunog servisa. Ova podrka se pre svega odnosila na harmonizaciju odnosa Meta i njegovog supervizora, praenje produktivnosti, organizaciju samog rada i ureenje sanitarnih prostorija.

46

KORAK 4: PRILAGOAVANJE ZAPOSLENOG U RADNU SREDINU Preporuljivo je pozvati uspene kandidate da pogledaju radno mesto kad su im ponueni poslovi kako bi procenili potrebu za prilagoavanjem i istraili kako bi se to najbolje moglo sprovesti. Postoje tri vrste razumnog prilagoavanja koja bi trebalo uzeti u obzir pojedinano ili u kombinaciji24: Radni ugovor Treba definisati nain na koji se posao obavlja. Na primer, ako nije mogue ili je izuzetno teko da zaposleni prisustvuje sastancima van zgrade, pruanje usluge telekonferencije ili videokonferencije je alternativno reenje. Drugi primer bi bio dozvoliti zaposlenom rad od kue, delimino ili puno radno vreme kako bi se izbegli ili smanjili uticaji na zdravlje zbog putovanja. Radno vreme Podeavajui radno vreme, zaposleni dobija slobodno vreme za leenje ili rehabilitaciju. Ovo moe varirati od punog radnog, fleksibilnog (do pola radnog vremena) ili dodeljivanjem poslova po dogovoru. Ostali dogovori Ovaj tip razumnog prilagoavanja ukljuuje sve od opreme i line pomoi, pa do znaajnih prostornih prilagoavanja u poslovnoj zgradi. U stvarnosti, najea razumna prilagoavanja u ovoj kategoriji e biti stvari kao to su ortopedske stolice , ergonomske tastature i kompijuterski softver.

Primer prilagoavanja radne sredine osoba sa oteenim sluhom25

Dizajn uobiajenog radnog mesta oteava okolnosti za nekoga sa oteenim sluhom da uje, zato to je glavna kancelarija otvorena i ima tvrd pod. Ovi znaajni nedostaci, uzrokovani fizikim karak-

24

Employing persons with disabilities, Accessability India, http://www.accessability.co.in 25 isto

47

teristikama radnog mesta se uklanjaju premetanjem osobe u susedni odeljak u kom se nalazi manja i tepihom obloena soba.

Primer prilagoavanja radne sredine osoba sa oteenim vidom

ovek koji je slep, pre nego to zapone novi posao, treba da doe na radno mesto i vidi ta se od njega zahteva. On i njegov poslodavac se dogovaraju ta treba da se uradi. Njegov poslodavac obezbeuje papire na Brajevoj azbuci, obuava kolege da komuniciraju sa njim i obezbeuje obuku za jednakost OSI njegovom direktoru i kolegama.

48

Barijere u okruenju Barijere u okruenju podjednako pogaaju sve osobe sa invaliditetom, bez obzira da li su mukarci, ene ili deca26. U okviru istraivanja Motivacija za zapoljavanje i samozapoljavanje osoba sa invaliditetom u Beogradu, sprovedenog 2007. godine od strane Centra za razvoj inkluzivnog drutva i Centra za monitoring i evaluaciju, osobe sa invaliditetom su istakle da drutvo samo povrno poznaje probleme osoba sa invaliditetom. Ovaj stav je najbolje sumiran u reima: Svi znaju da osobe sa invaliditetom imaju probleme, ali ne ele da znaju za njih27. Potrebno je znati sa kojim se barijerama svakodnevno susreu osobe sa invaliditetom u Srbiji, ne raunajui emotivne i psiholoke, kako bi se na bolji nain uvideo njihov poloaj i potreba za podrkom poslodavaca i drutva u celini. Javni prevoz Vozila javnog saobraaja su neprilagoena (otean je ili onemoguen ulaz za osobe koje koriste kolica, nema zvune signalizacije za osobe sa oteenjem vida i slino), a specijalizovana sluba prevoza ima premalo vozila i radi ogranien broj sati u toku dana. Javne zgrade Retki su objekti od javnog znaaja koji imaju prilagoen prilaz (rampa, rukohvat, klizna vrata), altere, toalete... Ne postoje zvune niti taktilne oznake za komunikaciju u prostoru, nema liftova i drugo. Peake zone i putevi Zvuni semafori su retkost, ivinjaci na prelazima nisu uvek sputeni i nema dovoljno oznaenih staza (reljefni plonik) za osobe sa oteenjem vida. esti su sluajevi, tamo gde i postoje oznaene staze za osobe sa oteenjem vida, da po sred staze izniknu stubovi ili javne telefonske govornice. U odmoritima

26

Lepojka Metanovski, Aleksandar Jankovi, Moje pravo da budem zdrava, Iz kruga, Beograd, 2007, str 12 27 Isto, str. 7

49

pokraj meugradskih puteva uglavnom nema toaleta, dovoljno prostrane kako bi osoba koja koristi kolica mogla da ih upotrebljava. Pristup informacijama - Retke su ili ne postoje javne ustanove koje imaju osoblje obueno da koristi jezik znakova ili gestovni govor (zarad olakane komunikacije sa osobama sa oteenjem sluha), informacije se tampaju iskljuivo na crnom tisku, ali ne i na Brajevom pismu ili u audio formatu, itd. Radna mesta (kancelarije i fabrike) Pored ve pomenutih barijera u vidu neprilagoenih prilaza i pravaca komunikacije, radna okruenja imaju dodatne barijere poput raunara bez softvera koji omoguava rad osobama sa oteenjem vidom, stolova, stolica i druge opreme koji su neprilagoeni za osobe koje se oteano kreu, koriste kolica ili nemaju dovoljno snage u rukama za vrst stisak i slino. I u situaciji da kompanija ima dobru volju za zapoljavanje osobe sa invaliditetom, potrebno je proceniti da li je radni prostor organizacije fiziki dostupan osobama sa invaliditetom. Osobe sa razliitim vrstama invaliditeta se susreu sa razliitim vrstama barijera kada je u pitanju dolaenje na radno mesto i uspeno obavljanje radnih zadataka. Na primer, sa sasvim razliitim barijerama se susreu osobe u kolicima, zatim osobe sa oteenim vidom i osobe sa oteenim sluhom. Potrebno je sveobuhvatno razmotriti aspekat dostupnosti osobama sa razliitim vrstama invaliditeta i stepen dostupnosti, odnosno potencijal da dati prostor bude dostupan u budunosti. Interesantno je spomenuti sluaj objekata pod zatitom Zavoda za zatitu spomenika kulture i kulturna dobra Srbije, na kojima je Zakonom zabranjeno raditi bilo kakve arhitektonske izmene. U sluajevima kada organizacija ima svoje poslovne prostorije u takvom jednom objektu, jedini nain da se radni prostor uini dustupnim osobama u kolicima, na primer, jeste da se stave pokretne rampe koje nee menjati izgled objekta i koje e se odmah po korienju ukloniti. Ipak, brojne barijere unutar objekta ostaju nereene, pre svega kada su u pitanju toaleti i druge prostorije neophodne za svakodnevno funkcionisanje osobe u organizaciji. 50

Treba imati u vidu sledea pitanja kada se procenjuje fizika dostupnost poslovnog/radnog prostora28:

Postoje li obeleena parking mesta za osobe sa invaliditetom, koja se nalaze blizu ulaza u radni prostor? Postoji li put ulaska u poslovni prostor gde nema naglih promena nivoa tla, odnosno stepenica koje vode od parkinga do ulaza u zgradu/radni prostor? Ako ste obezbedili rampe koje obezbeuju pristup ulazu, da li je rampa pod odgovarajuim nagibom i da li su bezbeeni rukohvati? Da li su vrata dovoljno iroka (90cm) za osobe u kolicima? Da li je lako otvoriti vrata (na primer, da li su vrata neoekivano teka, da li se kvake lako sputaju, da li su vrata automatska)? Da li je kancelarija za osoblje da dostupnoj lokaciji? Postoje li staze bez prepreka do toaleta, aparata za vodu i slinih sadraja? Mogu li osobe sa invaliditetom da ih koriste? Da li su liftovi dostupni osobama sa invaliditetom (da li je kontrolna tabla na manje od 130cm od tla? Da li su brojevi i simboli na kontrolnoj tabli dovoljno krupni i uoljivi)? Da li je sva signalizacija odgovarajua i dostupna osobama sa vizuelnim i mentalnim invaliditetom, kao i osobama sa smetnjama u uenju (ukljuujui korienje simbola i slika)? Da li upozorenja za sluaj opasnosti ukljuuju i audio i vizuelne alarme?

Ova pitanja je potrebno ak ire posmatrati i razmiljati da li je ira okolina organizacije dostupna osobama sa razliitim vrstama invaliditeta. Nepostojanje zvunih semafora, neprilagoenost ivinjaka, vee nepravilnosti asfalta i ulice i slino, mogu da predstavljaju ozbiljnu, a nekada i nepremostivu prepreku osobi sa invaliditetom da stigne do svog radnog mesta.
Employment of persons with disability: guide for managers and supervizors, University of Melburne, Australia
28

51

Primeri razumnog prilagoavanja radnog mesta

Kol centri zaposljavaju supervizore sa punim radnim vremenom. ena sa reumatoidnim artritisomse prijavila za posao supervizora. Zbog bolova i zamora povezanih sa njenim stanjem, ona trai posao sa pola radnog vremena. Kol centar pristaje. Uz sate rada ponuen je iznos za prilagoavanje na radnoj obuci. Kandidatkinja koja je podnela zahtev za administrativni posao, izgleda da nije najbolja osoba za taj posao, ali samo zato to je njeno kucanje presporo, kao rezultat artritisa u njenim rukama. Po razumnom prilagoavanju, moda bi adaptirana tastatura prevazila problem, jer bi njena brzina kucanja bila dobra kao kod ostalih kandidata. Dakle, razumno prilagoavanje bi bilo da joj poslodavac, zbog njene brzine kucanja na standardnoj tastaturi, dozvoli da donese svoju adaptiranu tastaturu, ili da nabavi jednu za korienje tokom testa. Jedna od najozbiljnijih prepreka je pristupanost poslovnih prostorija koja ukljuuje prilagoavanje i modifikaciju opreme i adaptaciju radne sredine, da bi se olakalo zapoljavanje osoba sa invaliditetom. Da bi kancelarijska sredina bila u veem stepenu dostupna, idealno reenje bi bilo imati okruenje koje je univerzalno dizajnirano (termin koji se u ovoj situaciji koristi jeste dizajn za sve). Zauzimanje stava opte dostupnosti osobama sa invaliditetom e29: Pomoi da svi zainteresovani akteri uzmu uea u prilagoavanju, to e biti od koristi mnogim ljudima, ukljuujui osobe sa invaliditetom, ali i one koji zbog privremenog loeg zdravstvenog stanja imaju potrebu za dostupnijim radnim mestom; Ustedeti novac naknadnog prilagoavanja;

29

Employing persons with disabilities, Accessability India, http://www.accessability.co.in, str. 9-10

52

 Unaprediti reputaciju organizacije, kao nekoga ko je orjentisan na integraciju i dobrobit osoba sa invaliditetom; Obezbediti da osobe sa invaliditetom postanu sasvim uobiajeni zaposleni (isto se odnosi i na druge interne i eksterne stejkholdere sa invaliditetom). Revizija fizike dostupnosti radnog prostora Revizija dostupnosti radnog prostora smatra se prvim korakom ka poboljanju fizike dostupnosti. To se praktino realizuje tako to nezavisni ekspert ili organizacija koja ima iskustva u ovoj oblasti, ocenjuje da li je radni prostor odreene organizacije dostupan osobama sa invaliditetom, pre svega iz aspekta fizike dostupnosti. Revizija fizike dostupnosti vaan je alat za prepoznavanje barijera unutar zgrade, ali i podruja izvan nje, kao to su prostor za parking, ivinjaci u blizini zgrade i slino. Revizija obezbeuje bazinu procenu prema kojoj mogu da se naprave osnovni predlozi za unapreenje dostupnosti radnog prostora. Sa rezultatima pristupnog izvetaja, dobro je organizovanje sastanaka kljunog osoblja organizacije, kako bi se diskutovalo o tome ta se moe po pitanju dostupnosti postii u kratkom, a ta u duem vremenskom periodu. Elementi obuhvaeni u reviziju dostupnosti zavise od tipa i prirode objekata koji se analiziraju i institucija koje su nadlene za to. Objekti i lokacije znaajno variraju, i iako ima zajednikih elemenata izmeu pojedinih tipova, nee postojati dve iste. Uopteno, elementi obuhvaeni ovom revizijom ukljuuju30: Dobijanje na prostoru pristup sa puta i parkiralita, rasveta, znakovno obeleje, i slino. Ulaenje u radne prostorije ulaz, stepenice, pragovi, vrata, hol, sedenje i rasveta, hodnik, vrata, stepenise , liftovi , znakovno obeleje, rasveta.

30

isto

53

 Korienje usluga u radnim prostorijama toaleti, trpezarije, bar, osvetljenje, grejanje, prekidai, ruke, nametaj, telefon, alarm, zdravstvena i bezbednosna pitanja, upravljanje i stav osoblja. Istraivanje alternativnih naina za obezbeivanje dostupnosti do servisa, kada je u pitanju fizika smetnja i kada je nemogue da se poseti servis. Na primer, ponuda kunog servisa, instaliranje zvona za pomo na odobrenoj visini, nabavka dela opreme ili ponuda pomoi obuenog osoblja. Izlaenje iz zgrade u hitnim sluajevima poarni izlazi, hitni putevi , svetlei i upozoravajui sistemi i sigurno utoite. Komunikacioni sistemi informacioni sistem (hardver i softver), tampani materijali, web stranice, materijal za obuku, prirunici, i slino. Potpuna revizija dostupnosti ukljuuje detaljan obilazak terena, anketiranje zaposlenih i drugih aktera, fotografisanje i raspravu o drugim vaim pitanjima sa upravom. Troovi e varirati zavisno od prirode posla i veliine objekta/lokacije. Vano je osigurati da neko od onih koji uestvuju u reviziji fizike dostupnosti ima dovoljno iskustva u ovoj oblasti. Pomona sredstva Pomona sredstva predstavljaju tehnike alatke ili servisi kao to su abecedne table, tekstualni telefoni ili govorni softver koji se koristi za pomo osobama sa fizikim ili emocionalnim poremeajima u obavljanju odreenih zadataka i aktivnosti. Ovo moe biti od kljune vanosti za funkcionisanje i efikasnost zaposlenih sa invaliditetom na radnom mestu. Ono to je bitno napomenuti jeste da se data pomona sredstva u znaajnom broju mogu nai na domaem tritu. Takoe, Zavod za zdravstveno i penziono osiguranje u veem broju sluajeva pokriva trokove nabavke ovih pomonih sredstava za osobe sa invaliditetom. Na primer, Zavod u potpunosti pokriva trokove nabavke govornog softvera za osobe 54

sa invaliditetom i to za sledee grupacije: uenici, studenti, zaposleni i osobe koje povremeno obavljaju delatnost. U prilogu se nalaze primeri najee korienih pomonih sredstava.

Osoba sa senzornim invaliditetom uspena karijera uz pomo prilagoenog softvera31

Norin Meger je koordinator meugradskih autobuskih linija za okruge Severni Kork i Limerik i jedna je od devet zaposlenih na toj poziciji u kompaniji Rural Bus u Irskoj. Ona je osoba oteenog vida i zaduena je za planiranje ruta, dnevnih izleta, superviziju autobusa, vozaa i posluge u autobusu. Sve informacije o putnicima se unose u raunar, a Noren iako je slabovida moe da obavlja ovaj posao putem itaa teksta koji ima na raunaru. Ona je jedna od etiri osobe sa invaliditetom koje su zaposlene u kompaniji Rural Bus. Kao pomo, ona koristi programe koji joj pomau da efikasno obavi svoj posao, kao to su Jaws, program za isitavanje i skeniranje teksta sa monitora. Ovaj program je namenjen osobama sa vizuelnim smetnjama. Ona je izuzetno motivisana da radi na svom poslu i kao dinamina osoba daje izuzetan doprinas radu kompanije. Svoj posao obavlja od kue, poseduje izuzetno znanje u korenju raunara, a uz pomo interneta, e-maila i telefona neprestano je u kontaktu sa centralom Rural Busa i njihove slube za pomo korisnicima. Pored toga, ona pokuava da obui to je vie mogue osoba sa invaliditetom da rade na raunaru i da ponu da sami zarauju za ivot. Njen cilj je da obui veliki broj salbovidih i slepih osoba za rad na raunarskim sistemima koji mogu da im pomognu u njihovom poslu, kao i podizanje svestih kod polaznika. Ona je takoe polaznik velikog broja kurseva kojima se osposobljava da obavlja vei broj dunosti. Noren takoe ima udela u razvijanju sajtova koji su orijentisani ka osobama sa invaliditetom. Prema njenom miljenju, najvei problem u zapoljavanju osoba sa invaliditetom je nedostatak svesti o njihovim mogunostima. Smatram da je najvei problem poslodavaca kada zapoljavaju osobu sa invaliditetom njihovo neznanje o
31

Workway, http://workway.ie

55

tome ta ta osoba moe da im doprinese. Na primer slabovide i slepe osobe gotovo u potpunosti mogu da rade posao kao osobe koje nemaju taj problem, upravo upotrebom novih tehnologija

Geneza d.o.o. radni uslovi i sistem nagraivanja po meri svakog zaposlenog32

Geneza d.o.o. je telekomunikaciono preduzee koje je u Hrvatskoj, u kategoriji malih i srednjih preduzea, dobilo Nagradu za najboljeg poslodavca za osobe sa invaliditetom u 2008. godini. Ovo preduzee usko posluje sa najveim mobilnim operaterima u Hrvatskoj. Ima razraen specifian pristup osobama s invaliditetom koji se bazira na individualnom radu. Svaka osoba, nakon to se primi na posao dobija svog mentora praktino je omoguen rad 1 na 1. Ta je firma je primer odgovornog poslodavca koji se brine o poslovnim rezultatima, ali i zadovoljstvu zaposlenih uslovima i nainom rada. Recimo, sistem nagraivanja, kod svih zaposlenih, pa tako i kod zaposlenih s invaliditetom, planira se na nain da zaista odgovara potrebama i eljama samih zaposlenih npr. za nekog nagrada moe biti i putovanje, dok za drugog dodatna edukacija i sl. Znatna sredstva ulau se u poetne edukacije zaposlenih od ega umnogome zavise njihovi kasniji poslovni rezultati. Dodatna edukacija je nunost s obzirom za okruenje u kojem posluju. U ovom preduzeu je zaposlena 31 osoba s invaliditetom, a njih 19 je zaposleno na ugovor o radu na neodreeno vreme. Vrste invaliditeta koje imaju zaposleni u Genezi su telesni invaliditeti, i odnose se na oteenje vida i sluha. Baza za regrutaciju novih zaposlenih su uglavnom prijateljski kontakti zaposlenih. Pokrenuta je i saradnja sa Hrvatskim zavodom za zapoljavanje i nekim udruenjima koji takoe alju svoje tienike.

Studija sluaja razvijena kroz saradnju sa hrvatskim web portalom za zapoljavanje Moj-posao.net

32

56

KORAK 5: INTEGRACIJA ZAPOSLENOG SA INVALIDITETOM U ORGANIZACIJU Integracija zaposlenog u organizaciju ukljuuje33: Upoznavanje zaposlenog sa direktnim saradnicima; Upoznavanje sa preduzeem, kao i kljunim rukovodiocima; Objanjavanje zadataka i pozicije zaposlenog u datom delu organizacije (timu); Dodela mentora U praksi se pokazalo da je potrebno uloiti napore u integraciju u radnu sredinu za svakog ko dolazi na novi posao. Integracija u radnu sredinu je, najverovatnije, najbolja ansa da kandidati upoznaju svoje kolege, osete bazinu sigurnost i doive oseanje pripadnosti novom poslovnom okruenju. Zaposlenom e sve biti novo i iz tog razloga mogu da iskrsnu neki problemi. Treba biti senzibilisan prema ljudima koji su otvoreni po pitanju svoje invalidnosti i uveriti se da su preduzete mere razumnog prilagoavanja u ovoj fazi zapoljavanja. Kao i uvek, to e u velikoj meri zavisiti od osobe o kojoj je re, ali idealno bi bilo sve ovo identifikovati pre nego to osoba pone da obavlja svoje radne zadatke. Nekim osobama sa invaliditetom moda treba vie vremena da zavre svoj posao. Bilo bi prikladno obezbediti dui uvodni period za takve zaposlene. U nekim situacijama bilo bi prigodno dodeliti jo jednog lana osoblja kao sistem druga da bude podrka i mentor novom radniku na odreeni vremenski period. Na primer, ljudi koji pate od Aspergsovog sindroma, koji je oblik autizma, mogu naii na tekoe u komunikaciji sa drugim ljudima. Razumno prilagoavanje bi moglo ukljuiti (uz pristanak pojedinca) kratko upoznavanje kolega o potrebama te osobe za organizovanjem mentora u radnoj sredini.

33

Moj-posao.net, Vodi za regrutovanje i selekciju, str 21

57

Moraju se preduzeti mere da se ohrabri nezavisnost i poverenje kod zaposlenih sa invaliditetom, ime ce se izbei udaljavanje od drugih kolega. Uspeno zapoljavanje osoba sa invaliditetom i njihova integracija u radnu sredinu e dovesti do toga da menadment organizacije: Jasno demonstrira vrednosti jednakosti i pravde u organizaciji; Daje dobar primer svojim zaposlenima da prihvate naizgled drugaije od sebe; Potentijalno povea kohezivnost i duh tima u kojem osoba sa invaliditetom radi; Motivie ostale zaposlene da daju dodatni doprinos u ostvarenju ciljeva organizacije.

Obezbeivanje podrke od strane kolega Treba razmisliti o tome na koje se sve naine moe obezbediti jednakost osobe sa invaliditetom. Dobro je organizovati obuku za menadere i neposredne kolege, i rei im sve o toj osobi, njegovom/njenom invaliditetu i razumnim prilagoavanjima koja su napravljena. Ovo je naroito vano ako se uspeh uinjenih prilagoavanja na radnom mestu oslanja na saradnju sa drugim ljudima. Ovo treba da bude uraeno u pravo vreme i paljivo, tako da kolege ne vide tu osobu kao potencijalnu pretnju ili problem.

Gejb uspean i omiljen radnik sa viestrukim invaliditetom34

Gejb je do sada bio dva puta zaposlen, oba puta uz pomo strunog servisa za zapoljavanje i struno osposobljavanje osoba sa invaliditetom, Elliott Bay Employment-a. Prvo radno mesto mu je bilo u jednoj fotografskoj firmi gde je radio na spajanju filmskih traka.
bNET, http://findarticles.com/p/articles/mi_m0842/is_n3_v15/ai_8797003/pg_3?t ag=artBody;col1
34

58

Njegovo zaduenje je bilo da filmske trake spaja, ispravlja i onda ih uredno sloi na unapred odreena mesta. Drugo zaposlenje Gejbu je bilo u fabrici vetakog bilja. Njegov posao je bio da sastavlja stabla i na njih kai lie. Gejbova izuzetna snaga se manifestovala kroz to to je sam mogao da koristi javni prevoz do posla, to je imao solidnu orjentaciju u prostoru i to je znao sve rute autobusa napamet. Njegova dijagnoza je bila vezana za viestruki invaliditet, ukljuujui oteenje sluha i nemogunost govora, celebralnu paralizu i nizak nivo mentalne ometenosti. Gejb nema mogunost verbalnog izraavanja, pa je jedini nain sporazumevanja, prostim pisanim porukama. Ima potrebu da kae da, na bilo koje pitanje ili ak uputstva, iako ih uopte ne razume. Nakon preporuke, njegova pomo koju je dobijao od kue nije bila dovoljna. Njegova porodica je smatrala da za njegovo uspeno zaposlenje mora da postoji osoba koja moe sa njim da se sporazumeva na znakovnom jeziku na samom radnom mestu. ak i kada je uspeo da se zaposli njegova porodica mu nije pruila podrku. Sluba zapoljavanja je zbog toga poslala svog zaposlenog da mu pomogne oko dobijanja podrke od ukuana. Nakon jednog meseca na poslu, Gejb je doiveo povredu ramena i bio je odsutan est nedelja. Posle oporavka i ponovnog poetka rada, njegov novi supervizor mu nije davao dovoljno podrke. Nije mu ak dozvoljavao da koristi sistem, koji je Gejbu omoguavao da obavlja svoj posao efikasno. Bez ovog sisitema Gejb nije mogao da se snae i organizuje u obavljanju svog posla. U toku prvog meseca na poslu on je radio deset sati nedeljno, a pomo asistenta primao trideset. U trenutku kada je izgubio posao radio je dvadeset i pet sati nedeljno, a primao pomo asistenta samo etiri sata. U fabrici vetakog bilja Gejb je zaposlen sedam meseci, a u prvom mesecu je uspeo da ima radnu nedelju od dvavdeset sati i da prima pomo od strune slube dvadeset sati. Nakon dva meseca, njegov trener je poeo da ga ostavlja samog, jer je Gejb uspeo toliko dobro da razvije svoj sopstveni sistem. U tom trenutku Gejb je imao radnu nedelju od dvadeset sati, a pomo primao samo dva sa59

ta. U ovom trenutku Gejb je uspeo da ostvari odlian kontakt sa svojim kolegama, ak toliko da su i oni, na svoju inicijativu, nauili jezik znakova da bi se lake sporazumevali sa njim.

Ana uspena integracija uz podrku strunih slubi35

Ana je zaposlena kao referent u banci, gde je njeno zaduenje da iz otvorenih koverata vadi pisma i raune i uredno ih slae na posebne gomile, uklanja pocepane i oteene ekove i sa njih uklanja spajalice. Njoj su dijagnostikovane kvadriplegija, celebralna paraliza i umerena mentalna ometenost. Njene osnovne prepreke su bile brzina rada, izdrljivost, prevoz, doprinos na radu, problem percepcije i odnos sa supervizorom, koja je od poetka bila skeptina prema Ana zbog njenog invaliditeta. Ona od zavretka srednje kole nije imala zaposlenje i sedela je u kui. Kroz svoje kolovanje nije bila ukljuena u normalne nastavne planove pa stoga nije bila socijalizovana. Upravo to je bila najvea prepreka. Trebalo je da se navikne da se od nje trai isto kao i od svih drugih zaposlenih i da e njena efikasnost biti isto ocenjivana kao i svakog drugog radnika. Ana je radila prve nedelje est sati, a pomo specilalizovane slube podrke dvadeset i est sati. Nakon godinu dana ona je imala radnu nedelju od dvadeset sati i primala pomo svega dva sata nedeljno. Za to vreme je uspela da uspostavi odline odnose sa kolegama na poslu, kao i sa svojim supervizorom.

bNET, http://findarticles.com/p/articles/mi_m0842/is_n3_v15/ai_8797003/pg_3?t ag=artBody;col1

35 35

60

KORAK 6: OCENA PERFORMANSI ZAPOSLENIH SA INVALIDITETOM U veini organizacija i preduzea odgovornost za ocenu uinka zaposlenih sa invaliditetom regulie osoblje iz sektora za upravljanje ljudskim resursima, koordinator ili neko drugi sa specijalistikim znanjem. Ipak, u znaajnom broju sluajeva, odgovornost za ovo nosi linijski menader koji moda ne poseduje posebne vetine i znanja. Iz tog razloga, vano je uvesti standardnu, dobro definisanu proceduru. Trebalo bi zaduiti konkretnu osobu koja bi se bavila svim aspektima upravljanja ljudskim resursima, kada su zaposleni sa invaliditetom u pitanju - prijem, selekcija i zapoljavanje, ukljuujui i ocenjivanje performansi. Da bi se to izvelo efikasno, potrebno je da osobe sa invaliditetom zaposlene u organizaciji naelno upoznaju i podre politike, procedure i praksu u ovoj oblasti. Posebno je vano raditi sa osobama kojima je potrebna profesionalna podrka za prilagoavanje radnoj sredini i davanje individualnog maksimuma u realizaciji radnih zadataka.

Prudential Insurance Company of America36 - uspena karijera zaposlene sa invaliditetom

Mlada ena sa mentalnim invaliditetom bila je zaposlena u osiguravajuem drutvu Prudential Insurance Company of America u Njujorku od 1996. godine. Ona je na tu poziciju postavljena od strane Our House Inc., njujorkog lokalnog partnera za nacionalni projekat podrke zapoljavanja osoba sa invaliditetom u Sjedinjenim Amerikim Dravama, nazvanom Employ. Kada je prvi put dola u Prudental, bila je zaposlena na mestu gde se od nje zahtevalo da kuca, unosi podatke u raunar, kopira i isporuuje potu, a bila je zaduena i za nabavku potronog materijala.
36

CareerOneStop, SAD, http://acinet.org/acinet/crl/library.aspx

61

Od 1996. godine ona je pohaala mnoge treninge koji su bili u ponudi Prudenatiala i kao rezultata tih napora postavljena je na radno mesto u Poreskom odeljenju. Od tada je vie puta unapreivana i sada se nalazi na mestu starijeg asistenta, sa punim radnim vremenom i pristojnom godinjom platom, kao i sa svim beneficijama koje stalno zaposleni ima. Ona se izuzetno brzo privikla na rad njenih supervizora i nedavno je dobila bonus za ostvaren rad.

62

KORAK 7: OBUKA ZAPOSLENIH I RAZVOJ KARIJERE

Osobe sa invaliditetom, kao i svi drugi zaposleni, imaju potrebu i elju za usavravanjem i saznavanjem neeg novog, pa ih treba ukljuivati u redovnu obuku koja je predviena za sve zaposlene. Takoe, u situaciji kada pokau dodatni inicijativu i motivaciju, dobro je ukljuivati ih i u dodatne vidove obuke i usavravanja. Dostupnost i prilagoenost konkretnih vidova obuke osobama sa invaliditetom je od osnovnog znaaja za razvoj njihovog samopouzdanja, radnog uinka i dalji razvoj karijere. Takoe, veoma esta greka koja se pravi u procesu upravljanja ljudskim resursima jeste ne uzimanje u obzir zaposlenog sa invaliditetom za unapreenje u menadera ili supervizora zbog nemogunosti da obavlja odreene zadatke, upravo zbog svog invaliditeta. Nekim osobama invaliditetom moda zatreba pomo da razviju poverenje u svoje sposobnosti i da preuzmu upravljanje obukom ili neku drugu priliku za unapreenje koje im se nudi. Treba organizovati odgovarajui ciljani trening, na primer, upravljanje profesionalnim razvojem, da bi se zaposleni sa invaliditetom ohrabrio da se prijavi za posao supervizora ili neku menadersku poziciju. Mentorstvo Mentor je, po pravilu, mudar i pouzdan savetnik. Mentorstvo je koristan nain za podsticanje i podrku napretka karijere kod ljudi. Posebno je koristan u davanju prilika izvan standardne linije upravljanja i moe da izgradi poverenje i istrai podruja koja su slabo proverljiva. U nekim sluajevima moe biti korisno za pojedinca da mu mentor bude druga osoba sa invaliditetom, zato to je ta osoba napredovala na karijernoj lestvici. Meutim, samo zato to su obe osobe sa invaliditetom ne znai da e obe biti u stanju da se bolje poveu ivotnim iskustvom, nego u sluaju kada je u sistem mentorstva ukljuena osoba koja nema invaliditet. Iz tog razloga svi mentori, bilo da su oso63

be sa invaliditetom ili ne, moraju da pohaaju obuku o jednakim pravima osoba sa invaliditetom pre nego to postanu mentori. Sistem druga Sistem druga je drugi tip mentorstva, u situaciji kada je odreenoj osobi povereno da pazi na drugu. Ovaj sistem moe ukljuiti nadgledanje i pomo od strane iskusnije osobe dok se ui posao, kao i obezbeivanje nekoga da doe do zaposlenog, ukoliko doe do problema prilikom obavljanja radnih zadataka. To je svakako korisna vrsta podrke, bilo da je u kratkom ili duem vremenskom periodu. Uvek e biti od koristi da osoba sa invaliditetom zna kome da se obrati ako postoji problem. Ipak, treba biti obazriv sa ovom vrstom mentorstva i podrku datog tipa treba redovno nadgledati, kako se ne bi stvorila preterana zavisnost od kolege/koleginice kojoj je mentorstvo povereno.

Skriveni invaliditet37
Ova studija sluaja je vezana za malo porodino preduzee iz Irske koje ima tradiciju ve pedeset godina i trenutno zapoljava 76 radnika, ukljuujui i dve sobe sa inavliditetom. I jedno i drugo su pekari. Radnik 1 je mukarac star 22 godine koji ima epilepsiju i njegova plata je 40% subvencionisana. Radnik 2 je enska osoba koja ima smetnje u uenju i njena efikasnost je ista kao i kod bilo kog drugog zaposlenog. Ona nema subvencionisani deo plate. Do sada kompanija je zapoljavala est osoba sa invaliditetom (jednog mukarca i pet ena). Petoro su bili pekari i svi su bili zaposleni preko NTDI, najvee nevladine organizacije u Irskoj koji se bavi zapoljavanjem i profesionalnim osposobljavanjem osoba sa invaliditetom u Irskoj. Nijedna osoba sa invaliditetom nikada nije dola

37

Workway, http://www.workway.ie

64

da se sama zaposli, ve ih je uvek dovodila organizacija koja se bavi zapoljavanjem. Samu praksu zapoljavanja osoba sa invaliditetom razvio je generalni menader. Neki lanovi njegove porodice imali su epilepsiju, pa je on definisao sledee gledite: Ako neko moe i eli da radi, zato bi mu mentalna ili fizika invlaidnost stala na put? Politika kompanije je da se zaposle ljudi koji mogu najbolje da doprinesu razvoju samog preduzea. Prednosti i subvencije koji dobijaju nisu im najvanije prilikom zapoljavanja. Samo neki od est osoba sa invaliditetom koji su radili u preduzeu su bili subvencionisani. Veoma mali broj problema i prepreka se pojavio prilikom zapoljavanja, ali prema reima samih radnika oni su jako brzo proli. Na primer, Piter boluje od umerenog oblika epilepsije, koji ima veoma male anse da doivi napad ukoliko redovno uzima lekove. On bi na primer zastao na sekund i bio nepomian. Samo bi kratko rekao nadzorniku da ga pusti na par minuta u kantinu. Njemu je, na primer, potreban vei nadzor nego ostalim radnicima, ali bi pritisak na njega mogao da deluje samo negativno. Zbog toga uvek moramo da ga pustimo da se smiri, kae generalni menader. Zaposlena 2 ima malih smetnji u uenju i ne moe da radi istom brzinom kao i ostali radnici. Na nadzorniku je da shvati da ona ne moe da bude podjednako efikasna kao i ostali radnici. Ona je na poetku imala malih problema dok je bila u prostoriji gde pravimo kremove. Zatim je prebaena na mesto u zavrnoj obradi. Tamo je trebalo dosta vremena da naui kako se obavlja poslednji deo pripreme kolaa, ali sasvim je normalno da je svakome potrebno neko vreme da ovlada odreenom vetinom , objanjava generalni menader. Na ovoj poziciji vreme nije od sutinskog znaaja, zato to posle toga dolazi samo pakovanje. Ona moe raditi brzinom koja njoj

65

odgovora, a ak niko od zaposlenih ne primeuje da ona ima neki problem, dodaje on. Prema navodima generalnog menadera osobe sa invaliditetom imaju veu motivaciju i vie cene radno mesto, a njihova posveenost kompaniji je prvoklasna. On takoe skree panju na to da su osobe sa invaliditetom tanije i preciznije, a panja im je izuzetna. KORAK 8: PREKID RADNOG ODNOSA Meu poslodavcima postoji predrasuda da je osobe sa invaliditetom, u sluaju da ne ispunjavaju svoje radne zadatke ili ne potuju radnu disciplinu, tee otpustiti. Istraivanja u svetu su pokazala da su osobe sa invaliditetom obino lojalni radnici, ree izostaju sa posla i trude se da korektno obave svoje radne zadatke. Ipak, postoje situacije kada osobe sa invaliditetom ele da napuste posao, ili pak, preduzee, iz objektivnih razloga eli da ih otpusti. Dati jednake mogunosti svima, ne znai pozitivno diskriminisati osobe sa invaliditetom koje grubo kre politiku organizacije. U tom smislu, poslodavac ima pravo da otpusti osobu koja ne zadovoljava dogovorene radne standarde, odnosno kri radnu disciplinu i procedure organizacije. Ipak, ono to se mora osigurati jeste fer tretman prema osobama sa invaliditetom, kao to bi to trebalo da bude sluaj i sa drugim zaposlenim osobama. Poslodavac treba da se postara da otputanje radnika nije rezultat maltretiranja, odnosno diskriminacije bazirane na neijem invaliditetu. Takoe, svaka disciplinska mera, u krajnjem sluaju i otputanje, treba biti definisano na jasno odreenim kriterijumima i jednako za sve zaposlene, bez obzira na kojoj su poziciji zaposleni. Svaka razumna disciplinska mera se sme primenjivati u situaciji kada je to potrebno. Razliiti su razlozi zbog kojih moe doi do neispunjenja dogovorenih radnih standarda, odnosno radne discipline. Ukoliko se doe u ovu situaciju, dobro bi bilo pratiti sledeu proceduru: 66

 Informisati zaposlenog da ne ispunjava radne standarde, objasniti mu zbog ega i nain kako to moe da ispravi. Postaviti zaposlenom konkretne ciljeve za unapreenje radnog uinka i period u kojem treba da ih ispuni. Obavestiti zaposlenog da, ako ne doe do ispunjenja dogovorenih ciljeva, njegov/njen radni odnos moe biti prekinut. Dati zaposlenom ansu da unapredi svoj rad, dajui mu redovno povratnu informaciju o njegovom/njenom radnom uinku i potrebnu podrku u periodu koje je zaposlenom dato da unapredi svoje radne performanse Posle isteka dogovorenog perioda, napraviti jasan pregled i ocenu unapreenja radnih performansi zaposlenog Bitno je voditi uredne beleke o disciplinskom procesu, dokumentovati komunikaciju sa zaposlenim, napraviti pismeni opis oekivanih i postignutih unapreenja radnog uinka. Tako e biti jasno ta se od osobe trai i izbeie se eventualni problemi u budunosti. Osim situacije gde poslodavac nije zadovoljan radnim uinkom zaposlenog, moe se dogoditi da zaposleni eli da napusti posao. Istina je da niko ne eli da izgubi dobrog i obuenog zaposlenog. To je skupo i negativno utie na moral zaposlenih. Stoga poslodavac treba da organizuje zavrni intervju, gde e saznati razlog naputanja posla od strane zaposlenog sa invaliditetom. Pitanja na zavrnom intevrjuu treba da budu vezana za razloge naputanja posla i pokuaj da se isti ree. Bitno je razjasniti da li su radni uslovi direktan razlog naputanja posla. Ukoliko je tako, potrebno je uloiti napore u pokuaj da se radni uslovi unaprede i sa tim u vezi, treba pitati zaposlenog za njegovo miljenje o nainu unapreenja radnih uslova u budunosti.

67

Duni naputanje posla zbog nedostatka podrke porodice38

Duni je bila zaposlena na mestu unosioca podataka u foto labaratoriji. Njeno zaduenje je bilo da unosi slike u raunare, da bi prilikom dodatne obrade mogle da se koriste. Ona je donela niz noviteta u svoj posao. Pre ovog zaposlenja, Deni je bila lan Saveza za radno osposobljavanje osoba sa cerebralnom paralizom pet godina. Ona je imala viestruki invaliditet, ukljuujui odreeni nivo metalne ometenosti. Uspeh na poslu je podrazumevao itav spektar potreba za koje joj je bila potrebna podrka, ukljuujui prevoz, pomo u odravanju line higijene i odlasku u toalet, ohrabrivanje da istraje, prisustvo lanova porodice, preveliku zavisnost od drugih, potrebu za stalnim prisustvom drugih zaposlenih, konstantno pojanjenje oekivanja poslodavca koja se pred nju postavljaju i povratnu informaciju o njenom uinku. Tokom prvog meseca rada, Duni je radila sedam sati nedeljno, a to je zahtevalo 23 sata nedeljno koordiniranog rada tima za podrku. Nakon devet meseci provedenih na poslu,Duni je radila 40 sati nedeljno, a pomo tima za podrku je spala na samo dva sata nedeljno. Ona je otputena deset meseci od momenta zasnivanja radnog odnosa, ne elei da ode na drugo radno mesto. Dunin supervizor je obezbedio sve potrebne uslove da se ona ukljui u sve drutvene aktivnosti. U toku rada ona je takoe stekla brojne prijatelje sa kojima se druila i van posla. I pored svega Duni nije imala gotovo nikakvu podrku od svojih ukuana. Ona je bila vie puta maltretirana verbalno i psihiki upravo zbog toga to je zaposlena.

bNET, http://findarticles.com/p/articles/mi_m0842/is_n3_v15/ai_8797003/pg_3?t ag=artBody;col1

38

68

Kuehne Naegel osobe sa invaliditetom u podsticajnoj i srdanoj radnoj sredini39

Kuehne Naegel, svetski lider u oblasti logistike i upravljanja lancem snabdevanja, je ove godine dobija nagradu hrvatskog web portala Nagrada za najboljeg poslodavca za osobe sa invaliditetom u 2008. godini, u kategoriji velikih preduzea. Ovo preduzee ima dugu tradiciju zapoljavanja osoba s invaliditetom. Usko sarauje sa udruenjima osoba s invaliditetom, kao i udruenjima koja podravaju osobe sa invaliditetom, odnosno prilikom zapoljavanja pomau u odgovarajuih radnih mesta, pripremi i uvoenju novih zaposlenih u posao. Zaposleni sa invaliditetom tokom svog rada imaju veliku podrku kolega u obavljanju posla. Konkretno, preko 50 osoba je zaposleno u Kuhne Nagelu na poslovnim deklarisanja, pakovanja i slino. Zaposleni uivaju sva prava kao i ostali zaposleni (prevoz, ruak, godinji odmor), a takoe je napravljeno i prilagoavanje rada u smislu da im se omogui da rade pola radnog vremena i sl. gde je to bilo potrebno. Ipak, s obzirom na injenicu da je kod osoba s invaliditetom koje rade u ovoj kompaniji uglavnom re o osobama koje nemaju fiziki invaliditet, izuzev dve gluvoneme radnice, nije bilo potrebno posebno prilagoavanje sredstava i mesta rada, ali se svakako vodilo rauna o prikladnosti poslova, raspoloivosti odgovarajuih radnih sredstava i prijatnoj radnoj okolini. Radni uinak i rezultati se prate u saradnji sa strunim ustanovama. Tako se pokazalo da su osobe s invaliditetom kvalitetni i vredni radnici, posebno kada se posmatraju poslovi u kojima je bitna pedantnost. Prevladava vrlo srdaan i blizak odnos meu osobama s invaliditetom i ostatkom radne sredine, kao i sa samim rukovodstvom kompanije koje je bilo odluno i ustrajno da se osobe s invaliditetom prime, zaposle i integriu u radnu sredinu.
Studija sluaja razvijena kroz saradnju sa hrvatskim web portalom za zapoljavanje Moj-posao.net, kao i opis sluaja dobijen od kompanije Kuehne Naegel
39

69

Kuhne Nagel zapoljava osobe s intelektualnim tekoama, koji su obino vrlo teko zapoljiva grupacija osoba s invaliditetom. Njima obino odgovaraju jednostavni i repetitivni poslovi, pa su se pokazali kao jako kvalitetni radnici. Primeeno je da osobe s invaliditetom diktiraju standarde kvaliteta za ostale zaposlene naravno za poslove koje obavljaju, jer im odgovaraju poslovi u kojima je vana pedantnost i preciznost. Ozbiljnijih tekoa s osobama s invaliditetom, u klasinom radno-pravnom smislu, ova kompanija nije imala. U tom smislu, kompanija smatra da osobe sa invaliditetom doprinose uravnoteenosti itavog radnoga kolektiva i njegovoj veoj svesti o znaaju i pravima osoba s invaliditetom. Samo u dva sluaja ovo preduzee je bilo prisiljeno da raskine ugovore o radu s osobama s invaliditetom. U prvom sluaju, gluhonijema radnica je, bez prethodnog ili naknadnog objanjenja, prestala da dolazi na posao i uprkos brojnim nastojanjima da se sa njom stupi u kontakt, kompanija nije uspela da dobije bilo kakav odgovor, pa je nakon nekoliko meseci ekanja bila prisiljena da raskine njen ugovor o radu, dok je u drugom sluaju, takoe gluvonema radnica, kontinuirano izostajala s posla zbog privatnih obveza (pozorini nastupi), ali bez elje i namere da iste izostanke opravda, za njih unapred zatrai dozvolu ili ih nadoknadi. Naravno, ovdje je re o zaista izolovanim sluajevima i treba napomenuti da su bilo kakve potekoe sa osobama sa invaliditetom na radnom mestu vie sluaj, nego pravilo. Bitno je rei da kompanija Kuhne Nagel istie da su njena iskustva u prihvatanju osoba sa invaliditetom kao rezultat imala povratne pozitivne uinke na postojeu radnu okolinu. U tom smislu, ovo preduzee preporuuje svojim kolegama poslodavcima da umesto jednokratnih donacija tokom godine i u vreme praznika, uine korak prema trajnom darivanju zaposlenja osobama sa invaliditetom i tako preduprede zakonsku obavezu poslodavaca da ih u odreenom broju moraju zapoljavati.

70

Najzad, zapoljavanje osoba sa invaliditetom prua perspektivu i njima i njihovim porodicama, a na umu treba imati i poslovne prednosti koje ovi zaposleni mogu doneti preduzeu u kojem rade.

71

KORAK 9: UNAPREENJE VETINA OSOBA SA INVALIDITETOM KOJE TRAE POSAO Najvei problem sa kojim se poslodavci danas susreu je nedostatak odgovarajuih vetina kod osoba sa invaliditetom koje trae posao. Postoji mimoilaenje u vetinama koje poslovi dananjeg doba zahtevaju, a koje medicinski model invalidnosti i njime inspirisane specijalne kole, centri i radionice nisu omoguile. Ovaj nedostatak prikladne obuke je rezultirao smanjenjem potencijala za zapoljavanje osoba sa invaliditetom. Organizacije, u okviru svojih drutveno odgovornih aktivnosti, mogu da razviju program profesionalne podrke osobama sa invaliditetom i izgradnje kapaciteta organizacija osoba sa invaliditetom koje se bave ovom tematikom. Na taj nain se moe znaajno doprineti reavanju problema neadekvatnog obrazovanja i obuenosti osoba sa invaliditetom za obavljanje konkretnih radnih zadataka. Takoe, organizacija na ovaj nain moe biti identifikovana kao znaajan partner drave i svojim iskustvom pomoi u unapreenju obrazovnog sistema u koji su ukljuene osobe sa invaliditetom.

KPMG razvija program profesionalne podrke unapreenju kapaciteta organizacija osoba sa invaliditetom za 2009. godinu
Kompanija KPMG, jedna od najveih revizorskih kua na svetu, u 2009. godini e, u saradnji sa Centrom za monitoring i evaluaciju, realizovati program profesionalne podrke unapreenju kapaciteta organizacija osoba sa invaliditetom u Srbiji. Naime, zaposleni u ovoj kompaniji e za organizacije osoba sa invaliditetom organizovati seminare u oblasti upravljanja ljudskim resursima, finansijskog upravljanja, vetina prodaje i komunikacije i slino. Cilj je profesionalno osnaivanje organizacija osoba sa invaliditetom, kako bi na bolji nain realizovale svoju misiju i iz razliitih aspekata pomogle integraciju osoba sa invaliditetom.

72

S obzirom da je veliki broj organizacija osoba sa invaliditetom voen upravo od strane osoba sa invaliditetom, ova kompanija e direktno doprineti unapreenju vetina osoba sa invaliditetom koje poseduju liderske vetine, a onda i njihovog lanstva. Tako e se unaprediti i zapoljivost osoba sa invaliditetom, imajui u vidu da je u svetu upravo lanstvo organizacija osoba sa invaliditetom jedna od najznaajnijih baza za regrutaciju kandidata za posao, kako u profitnom, tako i u javnom i razvojnom sektoru.

IBM obuava osobe sa invaliditetom u Australiji i Indiji40

Projekat koji IBM sprovodi u Australiji predstavlja novi pristup pruanju usluga profesionalne obuke i rehabilitacije osobama sa povredama kimene modine. Raunarska obuka se, naime, realizuje u bolnici. To ne samo to utie na rast morala tokom medicinske rehabilitacije, ve povreenima daje opcije i jasnu dalju ivotnu perspektivu. IBM takoe sarauje sa Viktorijanskom kolom za slepe u Mumbaiu (Indija), obezbeujui uenicima pristup raunarskoj tehnologiji i obuku za rad na raunaru.

40

IBM, http://www.ibm.com

73

Zato je bitno zapoljavati osobe sa invaliditetom Osobe sa invaliditetom u Srbiji spadaju u, takozvanu, izdravanu kategoriju stanovnitva. Razloga za ovakvu situaciju ima mnogo poevi od prezatienosti osoba sa invaliditetom od strane njihovih porodica, preko sistema kolovanja koji ne omoguava osobama sa invaliditetom da budu konkurentni na tritu rada, do optevaeih predrasuda o osobama sa invaliditetom kao jadnim i nesposobnim lanovima zajednice. U Srbiji, danas, broj osoba sa invaliditetom koje imaju mogunost izbora po kljunim pitanjima u svom ivotu je - zanemarljivo mali. U ovakvoj situaciji, ovoj grupi ljudi ne preostaje mnogo mogunosti osim da igraju nametnutu ulogu drutvenog balasta. Finansijski zavise od drugih lanova domainstva i dotacija od strane drave. Umesto da osobe sa invaliditetom svojim radom doprinose svojoj porodici i zajednici, da drava ubire porez na osnovu njihovog ostvarenoh linog dohotka radi se sasvim suprotno. elja mnogih osoba sa invaliditetom koje i uspeju da zavre vie i visoke kole jeste da se negde zaposle i da posle dve godine ostvare pravo na penziju. To je, takoe, produkt viedecenijskog sistemskog reenja problema osoba sa invaliditetom koji je koristila naa drava, a to je, slobodno moemo rei, krpljenje rupa, kupovina socijalnog mira i demonstracija humanosti drave. Drugaijim pristupom, odnosno stvaranjem uslova ivota i rada u kojem svi graani, bez obzira na sposobnosti i druge razlike, mogu da budu produktivni lanovi drutva, ne samo da bi se rasteretio dravni budet i da bi porodicama koje imaju lana koji ima invaliditet bilo lake, ve je i osoba sa invaliditetom koja radi i zarauje (ekonomski nezavisna) bila samouverena, imala vie potovanja prema sebi i mogla da planira svoj ivot, odnosno napokon ostvaruje mogunost izbora. Ono to je moda najvanije, osobe sa invaliditetom su se, kao to prethodna analiza pokazuje, u brojnim situacijama pokazale kao 74

vredni i lojalni radnici. Poslodavci bi uz pomo njih, koristei kreativna reenja zapoljavanja i prilagoavanja radnih mesta, mogli znaajno da unaprede svoje poslovanje. Ujedno, ovakve organizacije bi imale priliku da se pozitivno predstave u svetlu drutveno odgovornog poslodavca i znaajnog partnera drave u procesu reavanja vanih socijalnih pitanja. Najzad, nikako se ne sme zaboraviti podrka razvoju specijalizovanih servisa za zapoljavanje i profesionalno osposobljavanje osoba sa invaliditetom, koji u svetu predstavljaju najznaajnijeg posrednika u uspenom zapoljavanju osoba sa invaliditetom. Umesto zakljuka... I na kraju, za ilustraciju prethodno reenog, navedeno je nekoliko citata dubinskih intervjua realizovanih za potrebe istraivanja publikovanog u monografiji Bogdanovi Vesna, Savi Marko, Motivacija za zapoljavanje i samozapoljvanje osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji, CRID, Beograd 2006., koji predstavljaju relevantne primere izazova sa kojima se osobe sa invaliditetom svakodnevno suoavaju. Ovaj prirunik predstavlja alat koji moe posluiti da se ovakvi, ali i drugi primeri, uspeno prevaziu. Najznaajnija iskustva intervjuisanih OSI pri zapoljavanju ...U jednom mom sluaju, mislim da se nisu samo zadovoljili diskriminacijom, nego su verovatno eleli da joj daju i atraktivnu notu. Naime, prijavio sam se, mislim da je bilo 1998. godine, za mesto nastavnika nemakog u osnovnoj koli u Velikom Mokrom Lugu. Rekao sam im da sam slep, ali oni su me ipak pozvali na razgovor. I tek kad sam iz Zemuna uspeo da doem do Velikog Mokrog Luga i naem tu kolu, rekli su mi da ve imaju nastavnika... (dubinski intervju slepe osobe sa invaliditetom) *** ...U prvoj firmi gde sam konkurisala, postojao je otvoreni sukob u menadmentu oko mog zaposlenja. Jedan deo nije eleo da se za75

poslim uz obrazloenje: "ta e rei partneri kada i ugledne osobe kada me vide u firmi koja je reprezentativna?", dok je drugi deo bio da se zaposlim zbog mog znanja, ali i verovatno zbog sopstvene zaintrigiranosti. Moj posao inae nije imao veze sa klijentima i nikada nisam dolazila u lini kontakt sa njima. U drugoj firmi su pokusali da me zaposle kao invalida, ali im nije uspelo poto nisu mogli da napiu i sakupe sva mogua potrebna dokumenta da bi se to postiglo. Na kraju sam zaposlena kao i svaka druga osoba, ali sam ekala skoro godinu dana da me regularno prijave u firmi. Generalno, moje znanje je uvek trebalo da bude mnogo vee od ostalih kandidata da bih se zaposlila... (dubinski intervju osobe sa telesnim invaliditetom) *** ...Posle 5 godina rada u Ktitoru kao dizajner u sektoru inenjering, dobio sam otkaz zbog tehnolokog vika, radio sam kod privatnika takoe u fabrici nametaja gde sam nisam nikada bio prijavljen, a ve dugo godina sam radio kod njih na crno. I to na vie mesta. Kod njih sam pretrpeo samo poniavanja i pored moje dobre volje (naalost, uzaludne) da njih obradujem svojim dobrim rezultatima... ...Intelektualno sposobne gluve osobe tretiraju kao nesposobne, ne trudei se uopte da im prue priliku da dokau svoje sposobnosti. Jednostavno ne umeju da postupaju sa njima kako treba. Samo maltretiranja, iivljavanja, potcenjivanja, ucenjivanja kao da su gluva lica mentalno zaostali stranci. Kao da su graani treeg reda... (dubinski intervju gluve osobe sa invaliditetom) *** ...Intervjui su puni diskriminacije - svi kandidati rade testove jezika pismeno, a osobe sa invaliditetom usmeno, ali i duhovitih pitanja: Predsednik suda pita diplomiranog pravnika (inae osoba sa invaliditetom) ta bi on radio, ili profesor na fakultetu pita: Kako ste se usudili da se prijavite?... (dubinski intervju osobe sa telesnim invaliditetom) *** ...Konkurisao sam na nekoliko mesta za stalno zaposlenje, ali nigde nisam proao. Bio sam u najuem izboru za nova lica BK TV-a, 76

ali taj konkurs zbog poslednjih deavanja u vezi sa tom medijskom kuom, nikada nije okonan. Na drugim konkursima me nisu ni obavetavali o vremenu informativnog razgovora, ali ne mislim da to ima veze samo sa tim da neko ima neku vrstu fizikog oboljenja ili oteenja. To svakako igra veliku ulogu, ali elim da verujem da nije jedini razlog neije eliminacije... (dubinski intervju osobe sa telesnim invaliditetom)

77

DEFINICIJE I OBJANJENJA POJMOVA VEZANIH ZA PITANJA INVALIDITETA KORIENIH U OVOM PRIRUNIKU Osobe sa invaliditetom, prema predlogu Zakona o zapoljavanju i profesionalnoj rehabilitaciji osoba sa invaliditetom jeste izraz koji oznaava osobe sa uroenom ili steenom fizikom, senzornom, intelektualnom ili emocionalnom onesposobljenou koje usled drutvenih ili drugih prepreka nemaju mogunosti ili imaju ograniene mogunosti da se ukljue u aktivnosti drutva u istom nivou sa drugima, bez obzira na to da li mogu da ostvaruju pomenute aktivnosti uz upotrebu tehnikih pomagala ili slubi podrke. Medicinski model pristupa invalidnosti - Ovaj model sagledava invalidnost kao problem pojedinca ili pojedinke, izazvan i prouzrokovan boleu, povredom ili nekim drugim oteenjem zdravlja i zbog toga zahteva medicinsku pomo i negu koju pruaju profesionalci, kao to su: lekari, negovatelji, terapeuti, defektolozi itd. Mere i aktivnosti drave su usmerene na leenje, rehabilitaciju i adaptaciju pojedinca ili pojedinke na postojee stanje, kako bi se to lake prilagodili/e sredini i okruenju u kome ive, okruenju pravljeno po meri osobe koja nema oteenje. Invalidnost treba da se ispravi to je mogue vie, tako da se osobe koje imaju invaliditet to manje razlikuju od zdravih osoba. Za sve one koji/e ne mogu da se adaptiraju i prilagode organizuje se specijalne slube, specijalni prevoz, specijalne kole, specijalne ustanove za smetaj itd. Ove osobe se tretiraju kao manje vredne, o njima treba neko da brine, treba im nega i pomo, oni ne vide, ne uju, ne hodaju, ne razumeju. Najee ih zovu osobe sa posebnim potrebama gde je teite na posebnosti i potrebama. Sposobnosti i mogunosti su zanemarene. Po ovom modelu, invalidnost podjednako pogaa mukarce i ene, bez obzira na stepen njihovog oteenja. ene nisu prepoznate kao ranjivija grupa izloena porodinom nasilju i viestrukoj diskriminaciji. 78

Socijalni model pristupa invalidnosti - Socijalni model, opte prihvaen od samih osoba sa invaliditetom, nasuprot medicinskom modelu, sagledava invalidnost kao problem drutva i drave koja nije stvorila iste uslove i mogunosti za sve graane i graanke koji u njoj ive, bez obzira na njihove razliitosti. Invalidnost je pitanje ljudskih prava, a teite problema stavljeno je na barijere sa kojima se osobe sa invaliditetom suoavaju u svakodnevnom ivotu kako kao pojedinci i pojedinke, tako i kao grupa. Zbog nepristupanog prevoza i nepristupanih kola, osobe sa invaliditetom nemaju mogunosti da dobiju odgovarajue obrazovanje, a samim tim ni zaposlenje. Nedostatak slubi za podrku onemoguava ih da vode samostalan ivot. Siromaniji su meu siromanima i ekonomski su zavisni od porodice ili drave.

Tabela: Od medicinskog ka socijalnom modelu invaliditeta41 OD (medicinski model) KA (socijalni model) Individualni problem Problem je u drutvu Razlike u sposobnostima ine Razlike u sposobnostima ine osobu izolovanom i resurs i potencijal koji tei neadekvatnom ukljuenju Procena nesposobnosti Usmerenost na sposobnosti Mi i oni: Svi mi zajedno: iskljuivanje (ne)tolerancija ukljuenost i vrednovanje Drutvo bira za njih Osobe sa invaliditetom odluuju o sebi Profesionalci znaju najbolje Ljudi poseduju razliite vrste znanja Model invalidnosti koji tei Model invalidnosti koji trai izolaciji, sa ciljem kontrole ili uee u ivotu, zahteva izleenja-zaceljenja promene u okruenju i ponaanju, odnosno pristupu
Lepojka Mitanovski, Aleksandar Jankovi, Moje pravo da budem zdrava, Iz kruga, Beograd, 2007, str 12
41

79

Orijentisanost na institucije Bazirano na milosru Pacijent, odnosno korisnik

Orijentisanost na zajednicu Bazirano na ljudskim pravima Graanin /graanka

Diskriminacija i diskriminatorno postupanje, prema predlogu Zakona o zapoljavanju i profesionalnoj rehabilitaciji osoba sa invaliditetom, oznaavaju svako pravljenje razlike ili nejednako postupanje, odnosno proputanje (iskljuivanje, ograniavanje ili davanje prvenstva) u odnosu na lica ili grupe, kao i na lanove njihovih porodica, ili njima bliska lica, na otvoren ili prikriven nain, a koje se zasniva na invalidnosti ili razlozima u vezi sa njom. Diskriminacija po osnovu invaliditeta, prema Meunarodnoj konvenciji Ujedinjenih nacija za prava osoba sa invaliditetom, podrazumeva svaku razliku, iskljuivanje ili ogranienje na osnovu invaliditeta, to ima za cilj ili efekat naruenja ili ponitenja priznavanja, uivanja ili vrenja, ravnopravno sa drugima, svih ljudskih prava i osnovnih sloboda u politikoj, ekonomskoj, drutvenoj, kulturnoj, civilnoj ili bilo kojoj drugoj oblasti. Ona obuhvata i sve oblike diskriminacije, ukljuujui uskraivanje razumnog prilagoavanja Pristupanost podrazumeva da se osobama sa invaliditetom obezbede jednake mogunosti korienja svih resursa drutva. Pristupanost se odnosi na sve to omoguava samostalan ivot i aktivno uee u svim aspektima ivota. Vani elementi pristupanosti su: pristupanost izgraenog okruenja (ovo se naroito odnosi na objekte javne namene - kole, bolnice, ustanove kulture, pote, banke i slino), pristupanost prevoza, pristupanost informacija i naina komuniciranja ukljuujui informacijske i komunikacijske tehnologije pristupastupanost usluga i drugih sadraja namenjenih javnosti pristupanost svih struktura i funkcija drutva (jednake mogunosti za obrazovanje, za zapoljavanje, za politiko angaovanje i uopte jednake mogunosti za aktivan i produktivan ivot) 80

Univerzalni dizajn oznaava dizajn proizvoda, okruenja, programa i usluga koje koriste svi, u najveoj moguoj meri, bez potrebe prilagoavanja ili specijalnog dizajniranja. Univerzalni dizajn ne iskljuuje pomona sredstva za odreene grupe osoba sa invaliditetom tamo gde je to potrebno. Prilagoavanje radnog mesta predstavlja unoenje odreenih izmena u proces rada ili u radno okruenje osobe sa invaliditetom sa ciljem da se osoba sa invaliditetom stavi u ravnopravan poloaj sa osobom bez invaliditeta na radnom mestu. Prilagoavanje radnog mesta obuhvata, ali se ne ograniava na prilagoavanje fizike okoline, nabavku ili prilagoavanje opreme, prilagoavanje rasporeda radnog vremena, prilagoavanje radnih zadataka, obezbeivanje odgovarajue obuke i primenu drugih naina integracije na radnom mestu. Razumno prilagoavanje, prema Meunarodnoj konvenciji Ujedinjenih nacija za prava osoba sa invaliditetom, oznaava neophodno i adekvatno modifikovanje i usklaivanje kojim se ne namee nesrazmerno, odnosno nepotrebno optereenje, tamo gde je to u konkretnom sluaju potrebno, kako bi se obezbedilo da osobe sa invaliditetom uivaju, odnosno ostvaruju ravnopravno sa drugima sva ljudska prava i osnovne slobode. Standardi pristupanosti

ADAAG, Americans with Disabilities Act Accessibility Guidelines (Uputstva za pristupanost prema Aktu o Amerikancima sa invaliditetom) - jedno od najsveobuhvatnijih uputstava koja reguliu pristupanost . ECA , Eurpean Concept of Accessibility (Evropski koncept pristupanosti) - evropski dokument koji predstavlja skup uputstava za ostvarivanje pristupanosti.

EIDD - European Institute for Design for all Mrea predstavnika 20 evropskih nacionalnih i korporacijskih partnera 81

razvija univerzalne principe i reenja proizvoda i usluga koje su pristupane za sve, a posebno za OSI, decu i stare A Design Manual for a Barrier Free Environment (Prirunik za izgradnju okruenja bez barijera) - odobren od strane Ujedinjenih nacija Pravilnik o uslovima za planiranje i projektovanje objekata u vezi sa nesmetanim kretanjem dece, starih, invaliditetiranih i invalidnih lica (Slubeni glasnik RS, br. 18/97) Jezik, prema Meunarodnoj konvenciji Ujedinjenih nacija za prava osoba sa invaliditetom, podrazumeva govorni i znakovni jezik i druge oblike negovornih jezika. Komunikacija, prema Meunarodnoj konvenciji Ujedinjenih nacija za prava osoba sa invaliditetom, podrazumeva jezike, prikaz teksta, Brajevo pismo, taktilnu komunikaciju, krupna slova, pristup multimedijima kao i pisane, audio, usmene, italake i augmentativne i alternativne naine, sredstva i formate komunikacije, ukljuujui pristup informacijama i komunikacionoj tehnologiji. VANA NAPOMENA: Invalidnost tee pogaa ene, nego mukarce. ena sa invaliditetom izloena je viestrukoj diskriminaciji, kao ena i kao osoba sa invaliditetom. Postoji vei rizik da e biti izloena nasilju i zlostavljanju. Opte prihvaeno je stereotipno miljenje da ona zbog svoje invalidnosti ne moe biti seksualno poeljna, dobra majka, domaica, ili neko ko brine o drugom, pa je samim tim stavljena u poziciju da kao ena uopte ne postoji. Uprkos mogunostima svake ene da nae reenje za probleme izazvane invalidnou, ona se suoava sa drutvenim, fizikim, kulturnim i ekonomskim barijerama, koje je spreavaju da dobije odgovarajuu zdravstvenu zatitu, obrazovanje, profesionalne treninge i zaposlenje. Stereotipno miljenje i pogrean stav o tome ta ena sa invaliditetom moe ili ne moe da uradi, najveim delom pojaava njen invaliditet i onemoguava je da ivi punim ivotom i da uzme uee u svim sferama drutvenog ivota. 82

PRILOG 1 - Najee postavljana pitanja vezana za zapoljavanje osoba sa invaliditetom

1. Da li zapoljavanje OSI treba da bude CSR42 aktivnost ili HR proces?

Kada se kandiduju za uobiajene poslove, zapoljavanje OSI treba shvatiti kao redovnu HR aktivnost i primenjivati standardnu politiku zapoljavanja, procedure i pravila selekcije.

2. Koje su vrste radnih mesta pogodne/ili nisu za OSI?

OSI uspeno rade u irokom spektru radnih mesta, industrije i zanimanja. Ba kao i osobe bez invaliditeta, kvalitet kandidata zavisi od konkretnih sposobnosti, edukacije i kvalifikacije koje on/ona poseduje.

3. Da li osiguranje i naknada za zapoljavanje kotaju vie ako se zaposli neka osoba sa invaliditetom?
Ne. Trokovi osiguranja e ostati isti. Studije su pokazale da je manja verovatnoa da e OSI biti ukljuena u neku nesreu od radnika bez invaliditeta. Naa drava ak poteuje organizaciju od plaanja poreza i doprinosa u odreenom vremenskom periodu.

4. Ako su potrebna posebna oprema ili prepravka i prilagoavanja, da li e to biti skupo?

Za veinu osoba sa invaliditetom i nije potrebna skupa oprema i prepravka. U zavisnosti od vrste invaliditeta zavisi koliko e biti potrebno prilagoavati radni prostor ili nabavljati posebnu opremu. Znaajno je istai da Nacionalna sluba za zapoljavanje ima program nadoknade trokova prilagoavanja radnog mesta za osobe sa invaliditetom. Takoe, na primer, trokove govornog softvera za
CSR (Corporate Social Responsibility) ili drutvena odgovornost preduzea je koncept koji podrzumeva da kompanije svojevoljno/dobrovoljno ukljue u svoje poslovanje i u odnose sa svojim partnerima brigu o socijalnim i ekolokim aspektima svoga delovanja. (Definicija Evropske unije) U meunarodnoj i u srpskoj javnosti je prihvaeno da se kao oznaka koncepta drutvene odgovornosti koristi skraenica CSR.
42

83

slepe i slabovide osobe nadoknauje Fond za zdravstveno i penziono osiguranje u punom iznosu.

5. Da li e osobe sa invaliditetom ee uzimati bolovanja zbog svog invaliditeta?

To svakako nije dokazano. Moe se ak rei da OSI imaju manji procenat izostanka nego osobe bez invaliditeta.

6. Da li je potrebno vie vremena za obuku i nadgledanje osoba sa invaliditetom? Da li e neko morati uvek da im pomae?
Ne, ako OSI ima odgovarajue vetine za posao. U sluaju da imaju potrebu za dodatnom obukom i prilagoavanjem, ona je obino vezana za prvi period rada, dok zaposleni sa invaliditetom ne savlada posao, stekne potrebno samopouzdanje za obavljanje radnih zadataka i integrie se u radni kolektiv.

7. Gde mogu da naem osobe sa invaliditetom koje trae posao?

Treba koristiti web servise koji podravaju zapoljavanje osoba sa invaliditetom (kao to su Infostud u Srbiji i MojPosao u Hrvatskoj), zatim kontaktirati neprofitne organizacije koje se bave osobama sa invaliditetom, kao i Nacionalnu slubu za zapoljavanje.

8. Koga mogu kontaktirati za poboljanje pristupanosti na radnom mestu i za procenu potrebe pomagala?
Treba konsultovati neprofitne organizacije koje se ovom tematikom bave.

9. Kako se treba ophoditi prema OSI na poslu?

Sa potovanjem i dostojanstvom - ba kao i prema ostalim zaposlenima.

84

10. ta se deava ako doe do problema u radnoj disciplini zaposlenog ili drugom neoekivanom ponaanju?
Praksa je pokazala da se te vrste problema retko javljaju. U svakom sluaju, posle upozorenja i razgovora, treba primeniti uobiajenu disciplinsku proceduru organizacije za ovakve situacije.

85

PRILOG 2 - Dobra praksa u podrci razliitosti lista za proveru Ova pitanja e pomoi u stratekom unapreenju prakse inkluzivnosti i jednakosti u jednoj organizaciji: 1. Da li imate strateki plan za unapreenje inkluzivnosti na radnom mestu? 2. Da li imate razvijene formalne politike i procedure za promociju inkluzivne radne sredine? 3. Da li ste kreirali studije sluajeva svojih inicijativa u oblasti podrke razliitostima? 4. Da li u Vaoj organizaciji postoji zaduena osoba, odnosno ad hoc tim za praenje realizacije inkluzivnog plana? 5. Da li kontinuirano pokuavate da unapredite svoj sistem regrutacije, kako bi bio dostupan i osobama sa invaliditetom, a da pritom visoki standardi regrutovanja ne budu dovedeni u pitanje? 6. Da li svojim zaposlenima obezbeujete kurseve za unapreenje komunikacije sa osobama sa invaliditetom? 7. Da li Vaa organizacija poseduje pristup odreenom resursnom centru gde bi se svi zainteresovani mogli informisati o znaaju inkluzivnosti? 8. Da li organizujete dogaaje kojima se promovie i podrava razliitost i jednakost svih zaposlenih? Da li svoja iskustva u ovoj oblasti, greke i uspehe, delite sa svojim partnerima, kontinuirano nastojei da unapredite praksu u oblasti zapoljavanja i integracije osoba sa invaliditetom u svoju organizaciju?

86

PRILOG 3 - Primeri pomonih sredstava koje omoguavaju i olakavaju rad osobama sa invaliditetom43 Sprave za pomaganje sluha Indukcioni sistem Ovaj sistem poboljava komunikaciju i omoguava veu sposobnost pri sluanju, tako to korisnicima smanjuje okolnu buku, a pojaava korisnu informaciju. Postoje razliiti modeli koji su dostupni, a u opcije su ukljueni prenosivi, desktop, diskretni lini model i setovi koji se instaliraju da pokriju radno mesto pojedinca ili cele sale za sastanke. Prenosivi pojaiva sa slualicama Ugraeni ili dodati mikrofoni omoguavaju stereo zvuk, pojaavajui uobiajeno sluanje. Olakava sluanje konverzacije, bilo da se odvija u kafiu, u malim grupama ili na sastancima. Neki modeli nude opciju da prenesu zvuke iz okruenja, a to su modeli koji imaju instaliran indukcioni sistem. Pomo raunara Uz pomo adaptacije i strunjaka za softvere, veina ljudi sa oteenim vidom je osposobljena da koristi kancelarijske raunare potpuno samostalno. Sledi lista najee upotrebljavanih softvera u kancelarijskim uslovima. Soivo za uveanje slike ekrana Uveavajua soiva dolaze kao plastini listovi, smeteni ispred ekrana, i nude razliite nivoe uveanja. Neki modeli mogu biti ugraeni ispred monitora. Meutim, kvalitet uveanja postignut korienjem soiva nije tako dobar kao onaj koji se postie koristei softver za uveanje ekrana.
Employing persons with disabilities, Accessability India, http://www.accessability.co.in
43

87

Uveane tastature Postoje dve vrste koje se mogu nabaviti. Postoji standardna vrsta tastature sa velikim printom na tipkama, koje su sa 400% veim slovima u poreenju sa standardnom tastaturom. Tastature su dostupne u 2 varijante: sa crnim slovima i belom ili utom pozadinom i belim slovima sa crnom pozadinom. Softver za prepoznavanje glasa Softver za prepoznavanje glasa omoguava korisniku da ima alternativu pri kucanju teksta. Ovo je reenje za ljude koji imaju problema sa rukama ili boluju od disleksije, ali nije preporuljiva opcija za osobe koje imaju delimino ili potpuno oteen vid i koje mogu da naue da kucaju na dodir. Razlog je to to je kombinacija opreme koja zahteva raspoznavanje glasa na i izvan posla jako skupa i zahteva kompleksnu obuku. Softver - ita ekrana Standardni raunar, bilo da je laptop ili desktop, moe biti adaptiran dodavanjem itaa ekrana koji omoguava da raunar govori. ita ekrana e govoriti tekst u njegovom fokusu, a korisnik upravlja kroz meni. Kompjuter je kontrolisan standardnom tastaturom i koristi kombinaciju tastera zvanih tastaturne preice, umesto mia.

88

PRILOG 4 - Ponaanje na intervjuu sa ljudima koji imaju razliite vrste invaliditeta

Osobe sa fizikim invaliditetom Treba se normalno rukovati sa osobom, ili uputiti verbalni pozdrav Poeljno je sesti, kako bi sagovornici mogli da imaju direktan kontakt oima u istom nivou Prihvatljivo je koristiti svakodnevne fraze, kao to je: Ne bismo da Vas dalje zadravamo, ako morate da jurite dalje Osobe sa oteenim vidom Treba oistiti sa prolaza sve prepreke Treba predstaviti ljude koji su prisutni na intervjuu, ukljuujui njihov trenutni poloaj u odnosu na osobu sa invaliditetom Ukoliko je postojao prethodni susret, osobu sa invaliditetom treba podsetiti na isti Treba se normalno rukovati sa osobom, ili uputiti verbalni pozdrav Treba razgovarati normalnim tonom Ako se tokom intervjua menja lokacija, potrebno je ljubazno ponuditi da se kandidat osloni na neiju ruku Osobu sa oteenim vidom treba dopratiti do naslona stolice gde e sedeti Ukoliko tim koji realizuje intervju meusobno komunicira, potrebno je da se meusobno imenima oslovljavaju, kako bi osoba sa oteenim vidom mogla da prati komunikaciju Osobe sa oteenim sluhom Treba realizovati intervju u tihoj prostoriji Potrebno je direktno gledati u osobu i govoriti polako i jasno Izbegavati pokrivanje usta rukom tokom razgovora Uvek imati olovku u blizini kako bi poruka mogla da se zapie na papir, ukoliko bude potrebno Ako je na intervjuu prisutan tuma znakovnog jezika, uvek se treba obraati kandidatu, a ne tumau 89

Dobro je koristiti izraenu gestikulaciju tokom intervjua; na primer, pokret rukom kada se neto eli pitati Osobe sa mentalnom ometenou/ smetnjama u razvoju Razgovarati sa kandidatom kao to bi se razgovaralo sa svakom drugom odraslom osobom ne treba biti snishodljiv Obraati se direktno kandidatu, aktivno sluati i koristiti uobiajen poslovni argon Nuditi jasne i koncizne instrukcije i koristiti jednostavne reenice Osobe sa smetnjama u govoru Paljivo sluati kandidata i biti strpljiv ne zavravati njegove/njene reenice Treba razgovarati normalnim tonom Postavljati pitanja koja zahtevaju kratke odgovore U sluaju potrebe, slobodno pitati intervjuisanu osobu da ponovi ta je rekao/rekla

90

PRILOG 5 Primeri prilagoavanja radnih uslova za osobe sa razliitim vrstama invaliditeta

Osobe sa fizikim invaliditetom Uiniti da zgrade i drugi objekti organizacije budu fiziki dostupni Fleksibilno radno vreme Opcija rada od kue, uz korienje raunara i interneta Obezbediti da se lini radni prostor osobe sa invaliditetom moe lako menjati Pomona sredstva (dra knjiga i dokumenata, softver za prepoznavanje glasa, okreta strana, prilagoena tastatura i slino) Osobe sa oteenjem vida Pojaati osvetljenje i pravilno ga postaviti Veliki monitor sa uveanim slovima Prilagoena tastatura Dokumentacija na Brajovoj azbuci Audio zapisi Osobe sa oteenjem sluha Napomene i beleke u pisanoj formi uvek kada je to mogue, Pripremni materijali za obuku Softver koji zvuk pretvara u tekst Vizuelna signalizacija i alarmi Osobe sa mentalnom ometenou Fleksibilno radno vreme / deljenje radnog mesta Stalna obuka Beleke ili audio zapisi sa sastanaka Privatan radni prostor kako bi se spreilo ometanje zaposlenog u obavljanju zadataka Osobe sa smetnjama u uenju Dokumentacija i informacije date u razliitim bojama Audio zapisi dokumenata 91

Softveri za prepoznavanje glasa, koji glas pretvaraju u pisani tekst Osobe sa poremeajem u razvoju Podrka saradnika i supervizora Stalna obuka Audio zapisi ili softver koji e podseati zaposlenog da treba da obavi odreene radne zadatke

92

PRILOG 6 Pregled dostupnih softvera za osobe sa invaliditetom

1. http://www.bumpersoft.com/Utilities/Software_for_Persons_ with_Disabilities/D_927_index.htm Opis programa: Ovaj besplatni program mogu koristiti osobe sa invaliditetom, a slui kao zamena za tastaturu. Korisnici ovog programa koriste mia umesto tastature i tako se kreu po tastaturi. Naravno umesto mia moe se koristiti i neki drugi pokaziva. 2. http://www.bumpersoft.com/Utilities/Software_for_Persons_ with_Disabilities/D_928_index.htm Opis programa: Program je besplatan i koristi se za lake korienje raunara od strane osoba sa invaliditetom. Ovaj program je zamena za klasian sisitem kliktanja mia, a moe ga koristiti osoba koja je u stanju da pokree mi. 3. http://www.bumpersoft.com/Utilities/Software_for_Persons_ with_Disabilities/D_3392_index.htm Opis programa: Ovaj program slui za generisanje glasova iz predhodno unetog teksta. Celokupan tekst koji ste uneli moe da bude proitan i tako moete slobodno komunicrati.

93

4. http://www.bumpersoft.com/Utilities/Software_for_Persons_ with_Disabilities/D_7909_index.htm Opis programa: Program koji koriste kako osobe sa invaliditetom tako i osobe koje im pruaju pomo. Ovaj program e pomoi da se bolje sagledaju potrebe i odredi vreme kojim raspolae i osoba koja prua pomo i osoba koja pomo treba da primi. 5. http://www.bumpersoft.com/Utilities/Software_for_Persons_ with_Disabilities/D_9294_index.htm Opis programa: Program je namenjen osobama koje imaju problem sa govorom i onima koji nisu u mogunosti da napiu tekst koji su zamislili. Program ispisuje teks koji osoba izgovara. 6. http://www.projectpossibility.org/viewProject.php?id=1 Opis programa: Ovaj program je pre svega namenjen slepim i slabovidim osobama. Njegova funkcija je da odreeni tekst prezentuje osobi koja ga koristi. Takoe mu je prednost to pored prostg isitavanja teksta moe da objasni i opie kako je tekst napisan (da li su slova druge boje, kakva je razlika u fontu i sl.) 7. http://www.projectpossibility.org/viewProject.php?id=5 Opis programa: Program se bazira na znanjima koja dolaze iz operativnog sistema Linux, preciznije reeno iz programa Open Office, a koji ima word prediction (rei mogu da se nastave ukoliko nismo sigurni kako se one piu. Ovaj program je namenjen osobama koje imaju smetnje u kretanju, tako to e im vreme unoenja teksta smanjiti i poveati njihovu efikasnost. 94

8. http://www.duxburysystems.com/product2.asp?product=DB T%20Win&level=major&action=up Opis programa: Program koji omoguava da se tekstovi napisani na kompjuteru prevode u sistem Brajovog pisma, to omoguava slepim i slabovidim osobama da se koriste sadrajem dokumenata. 9. http://www.freedomscientific.com/downloads/jaws/JAWShttp-downloads.asp Opis programa: Ovo je program koji se bavi isitavanjem tekstova koji se nalazi na monitoru. U samoj bazi programa nalazi se nekoliko stotina svetskih jezika koje moete koristiti. 10. http://www.freedomscientific.com/downloads/RealSpeakSolo-Direct-Voices/RealSpeak-Solo-Direct-Downloads.asp Opis programa: Jo jedan program koji se bavi isitavanjem tekstualnih zapisa na monitoru. 11. http://www.normanet.ne.jp/~altair/download_e.html Opis programa: Program slui za unoenje tekstova uz pomo glasovnih komandi. Pored toga to omoguava slepim i slabovidim osobama da unose tekst bez praktinog kucanja, ovaj program omoguava da se koriste i komande kao to je prebrojavanje rei i spajanje nekoliko razliitih tekstova u jedan.

95

12. http://www.webbie.org.uk/download.htm Opis programa: Ovaj program e pomoi slepim i slabovidim osobama da lake pretrauju internet i da sa njega mogu da prikupe sve podatke koji su im potrebni. 13. http://www.nuance.com/products/ Opis programa: Dragon Naturally speaking - Softver specijalizovan za sintezu govora za engleski jezik. Uz izvesne modifikacije, moe se koristiti i za srpski.

96

PRILOG 7 - Zapoljavanje osoba sa invaliditetom u Francuskoj primer privatne klinike44 Primer upuuje na privatnu kliniku u predgrau Pariza. Ima 25 zaposlenih, pa prema zakonu zapoljava i osobe koje imaju odreene beneficije od drave. Zato je klinika ponudila posao recepcionara i dispeera osobi sa invaliditetom. To je bila mlada dvadeset trogodinja devojka koja nita pre toga nije radila u medicinskoj struci. Godine 1987. ona je poela da pohaa kurs za prodavca mesa i zavrila ga je 1989. Tada je uspela da u roku od est meseci nae posao u jednom supermarketu. Nakon est meseci se iznenanda razbolela od akutnog motorikog poremeaja. Nakon toga od strane Komisije za profesionalnu orijentaciju osoba sa invaliditetom (COTOREP) proglaena za osobu sa stalnim invaliditetom. To ju je podstaklo da zavri kurs za admistrativnog radnika i nadala se da e nai neki kancelarijski posao. Poela je da radi u jednoj asocijaciji osoba sa invaliditetom, ali nakon isteka ugovora od godinu dana ona nije vie tamo mogla da radi, jer asocijacija nije imala dovoljno novca. Bez obzira na njen invaliditet odluila je da se zaposli preko normalnih oglasa. Tako je uspela da se zaposli na klinici. Njenom zapoljavanju najvie je doprineo menader ove klinike, iako je morao da ubedi bord vlasnika da je to dobar potez. Oni su imali velike predrasude oko zapoljavanja osobe sa invaliditetom, ali su na kraju pristali. Trebalo bi napomenuti da je ova devojka uestvovala na konkursu sa ostalim kandidatima, kako sa onima sa invaliditetom, tako i sa kandidatima koji nemaju invaliditet. Posao je dobila na osnovu svojih rezultata na testovima i intervjua. Zbog znanja koje je ve posedovala u radu administracije, nije joj bilo teko da se uklopi u novu poslovnu atmosferu, iako isprva nije bila zadovoljna platom koju je dobijala. Menader je rekao da je

European Foundation for the Improvement of Living and Working Conditions, Case Studies on Employment of People with Disabilities in Small and Medium Sized Enterprises in France, 1997, page 35-38

44

97

ona izuzetan radnik i da se njen nain obavljanja poslova ne razlikuje ni malo od bilo koje osobe koja nema invaliditet. Jedini problem koji je imala na poetku rada na klinici je bojazan ta e se desiti ukoliko dobije napad na radnom mestu. Meutim, menader joj je objasnio da je za nju najbolje da radi upravo tu, s obzirom je okruena strunim medicinskim osobljem. Ona je to jako brzo prihvatila i u toku svog rada do sada imala je samo jedan manji napad, koji se dogodio u ranoj fazi njenog zaposlenja, ali je to vie bila posledica prilagoavanja novom okruenju. Takoe, gotovo niko od radnika na klinici ne zna da je ona osoba sa invaliditetom. Prema reima ove mlade ene, nije joj ba pomoglo to to se nala na listi COTOREPa, ali ona nije ni oekivala da je neko zaposli samo zbog njenog invaliditeta, ve zbog njenih kvalifikacija. Ipak kao osoba sa invaliditetom, ona je potpisala specijalan ugovor sa klinikom, koji je klinici omoguio izvesne benefite u plaanju njenih doprinosa. Ona naglaava da se u radnom okruenju ne osea kao osoba sa invaliditetom, ve kao i svaki drugi radnik klinike.

98

PRILOG 8 - Sledeci korak...45 Zovem se Branka, roena sam u Sjenici kao potpuno zdravo dete u jesen 1981. godine. Nakon par meseci, zbog boljeg posla mojih roditelja, selimo se u aak.Tu se rodio i moj mladi brat. Uz nesebinu ljubav roditelja odrastali smo bezbrizno. U leto 90. kolski raspust smo provodili u selu blizu Sjenice. Igrajui se sa decom pronali smo runu bombu koja je zaostala iz II svetskog rata. Ne znajui sta je uzela sam je u ruke. Posledica eksplozije je potpuno osteenje vida i gubitak obe ake. Taj trenutak sve menja. Za mene poinje novi nain ivota. Kada se sve to desilo, imala sam nepunih devet godina. Zahvaljujui najuoj porodici, roditeljima i bratu, postepeno sam se osamostaljivala. Bez obzira na moj invaliditet, jednako sam vaspitavana kao i moj mlai brat, nisam bila povlaena ili prezatiena kao sestra ili erka. Na samom poetku dosta mi je znaila svestrana medicinska pomo. U prvim mesecima nakon povrede lekari su predloili da bi trebalo da nosim protezu na jednoj ruci, to su moji roditelji prihvatili, ali ta prva proteza mi nije pomogla. Nastavila sam da obavljam sve to mi je neophodno bez ikakvih ortopedskih pomagala. Prva dva razreda osnovne kole zavrila sam u koli Ratko Mitrovi u aku. Nakon povrede nisam pravila pauzu, nego sam - zahvaljujui mojoj uiteljici Ljiljani Savi - trei razred zavrila, polaui ga kao razredni ispit na kraju kolske godine. Iako nisam pohaala nastavu, svaki drugi dan moji drugovi i drugarice su dolazili svaki da bi me obavestili o tome ta su radili u skoli. Od kole sam dobila sve udbenike za trei razred. Tada su mi roditelji sve itali. Nisam jo imala reproduktor ili diktafon da bi to mogli da snime. Ovako neto bilo je vrlo hrabro i od strane moje tadanje kole i uiteljice. Da su bili drugaiji uslovi, moda bih neometano nastavila dalje da stiem osnovno obrazovanje u ve pomenutoj koli. Moj dalji obrazovni put
45

Mimica ivadinovi, Ne tako obine prie, Centar za samostalni ivot invalida Srbije, Beograd, 2008., strana 27

99

vodi u Zemun gde zavravam osnovnu i srednju kolu. Internat i kola Veljko Ramadanovi su tada dobili mene kao devojicu sa dvostrukim invaliditetom, a ja sam dobila sigurnost, ovrsnula kao linost i iako devojurak od svega deset godina postala odluna u nameri da zavrim svoje kolovanje i sazrela pre nego moji vrnjaci. Bila sam odlian ak i elela sam da upiem aansku gimnaziju. U ovoj nameri imala sam potpunu podrku svoje porodice i nastavnika iz kole. Sticajem okolnosti, prijemni nisam mogla da polaem u aku. Tada je gimnazija u Zemunu organizovala polaganje za nas dvoje iz kole Veljko Ramadanovi. Kvalifikacione ispite sam uspeno savladala, sledio je upis, i ja zavravam kolu za TTr manipulanta. Posle srednje kole, odmah sam nastavila kolovanje na vioj poslovnoj koli u okviru Megatrend univerziteta. I predavanja i ispiti bili su u acku. Studiranje sa kolegama bez invaliditeta u mom sluaju se ne izdvaja ni po emu posebno. Kao i kod svih fakulteta, brucoi su uvek redovni na predavanjima. I ja sam odlazila uz pomo majke i brata. U poetku, mozda nesigurno, kolege su zapoinjale razgovor, ali videvi moj odluan stav da sam dola neto da nauim, a ne da se provlaim, nisu me smatrali manje sposobnom od njih. Zavrila sam pre roka smer za menadment a ostala dva ispitna roka sam iskoristila i poloila razliku ispita za smer meunarodni marketing. Tada sam stekla zvanje ekonomiste u oblasti menadmenta i meunarodnog marketinga. etiri godine trazila sam posao. Bilo je obeanja i nita vie. Najee postavljana pitanja u tom periodu bila su "ta je to to ti moe da radi?" Donekle sam shvatala to, poto ekonomista bez vida nije esta pojava kod nas. elei da ostvarim svoj cilj i pronaem posao nastavljam svoje obrazovanje na fakultetu za menadment, takoe u okviru Megatrend univerziteta. U junu 2008. godine stekla sam diplomu diplomiranog ekonomiste u oblasti meunarodnog marketinga. Sve ispite i seminarske radove pripremala sam uz pomo raunara sa govornim programom.

100

U toku studiranja profesori su bili korektni. Bilo je sluajeva da su samo zbog mene prikazani grafikon reima objanjavali, govorei poloaje prikazanih taaka. Na osnovu toga stvarala sam sliku u glavi i neometano pratila predavanje sa ostalim kolegama. Kroz vannastavne aktivnosti uila sam Esperanto i neko vreme trenirala atletiku. Sve ovo mi je kasnije pomoglo u integraciji. Sada svake godine uestvujem na meunarodnim kongresima Esperanta, a sport je prisutan kao rekreacija. Zbog dvostrukog invaliditeta jo uvek nisam pronala najpristupaniji nain za samostalno kretanje. Najesi pratioci su mi porodica i prijatelji. Tako neto me ne spreava da budem aktivna. Paralelno sa studiranjem angaovala sam se u radu nevladinog sektora optine acak, bavim se pisanjem i realizacijom projekata u okviru organizacija osoba sa invaliditetom. Moj sledei korak je pronalaenje stalnog posla. A Va? Branka Pesi

101

PRILOG 9 - Primer dobre prakse Grada Koprivnice kao najboljeg poslodavca za osobe sa invaliditetom46 Zapoljavanje osoba s invaliditetom u gradu Koprivnici deo je jedinstvene politike prema osobama sa invaliditetom koja tei stvaranju grada po meri svakog oveka i integraciji osoba sa invaliditetom naglaavanjem njihovih kvaliteta, a ne slabosti. Formalni temelj politike Grada Koprivnice u odnosu na osobe s invaliditetom je Strategija jedinstvene politike Grada Koprivnice za osobe sa invaliditetom, koja je bila donesena za period od 2005. do 2007. godine, a potom i od 2008. do 2010. godine. I pre donoenja navedene Strategije, grad je 2001. gogidne zaposlio jednu osobu sa invaliditetom vie strune spreme na poslovima vieg informatikog referenta, u Upravnom odeljenju za poslove Gradskog vea, Gradske uprave i gradonaelnika. Godine 2005. zaposlena je jedna osoba s invaliditetom srednje strune spreme na poslovima raunovodstvenog referenta za voenje otplate stanova, u Upravnom odeljenju za finansije i podsticanje preduzetnitva. Zatim je poetkom 2008. godine zaposlen diplomirani saobraajni inenjer u Upravnom odeljenju za izgradnju grada i upravljanje imovinom, na radnom mestu strunog referenta za promet i ostale komunalne poslove. Dakle, od ukupno 50 zaposlenih u gradskoj upravi tri su osobe sa invaliditetom. Ipak, pored toga, Grad Koprivnica ve est godina, kroz vladin program javnih radova, zapoljava na odreeno vreme, na sezonskim komunalnim poslovima i u gradskim ustanovama i upravnim odeljenjima, osobe sa invaliditetom. Tako je u 2008. godini u okviru programa javnih radova u Gradu Koprivnici, u partnerstvu s GKP-om Komunalac Koprivnica, bilo zaposleno 58 osoba, od kojih 14 osoba sa invaliditetom, odnosno osoba smanjenih intelektualnih sposobnosti, u kolskom uzrastu kategorisanih kao deca sa
Studija sluaja je dobijena od grada Koprivnice. Ovaj grad je dobio Nagradu za najboljeg poslodavca za osobe sa invaliditetom u 2008. godini, od strane web portala za zapoljavanje MojPosao.net.
46

102

tekoama u razvoju. Ranijih godina je odreeni broj osoba zaposlenih u programu javnih radova po zavretku programa putem javnog konkursa primljen i u stalni radni odnos. Od 01. novembra 2008. godine grad je osigurao deo sredstava radi zapoljavanja jedne osobe s invaliditetom, sa tekim oteenjem vida, kao administrativne sekretarice u Udruenju osoba sa invaliditetom Bolje sutra Grada Koprivnice. Zapoljavanje osoba sa invaliditetom u gradskoj upravi i ustanovama rezultat je saradnje sa Hrvatskim zavodom za zapoljavanje, ispostava Koprivnica i udruenjima osoba sa invaliditetom koje deluju na podruju Grada Koprivnice (Udruga invalida Koprivniko-krievake upanije; Udruga osoba s invaliditetom Bolje sutra grada Koprivnice; Udruga slijepih Koprivniko-krievake upanije; Udruga za pomo osobama s mentalnom retardacijom; Udruga invalida rada grada Koprivnice; Drutvo multiple skleroze Koprivniko-krievake upanije). Mogunosti zapoljavanja osoba s invaliditetom u Gradu Koprivnici su izjednaene sa mogunostima zapoljavanja ostalih osoba, a pri javljanju na javni konkurs najvaniji kriterijumi su struna sprema, znanja i vetine, motivisanosti za rad. Pod jednakim uslovima, prednost se daje osobama sa invaliditetom, jer su visoko motivisane za rad, savesne u izvravanju zadataka radnog mesta i ele da se dokau kao ravnopravni lanovi radnog kolektiva i zajednice. Mogunosti napredovanja i motivacije (slobodni dani, stimulacija) su isti za sve zaposlene. Pre zapoljavanja osoba sa invaliditetom, radna sredina je informisana o njihovom dolasku u kolektiv, njihovim osobinama i kvalitetama. Prilagoen je i radni prostor, dogovoreni mentori i pomo ostalih kolega. Odnosi se temelje na meusobnom potovanju i uvaavanju. Pri prvom zapoljavanju osoba s invaliditetom u gradskim ustanovama putem programa javnih radova kod rukovodilaca ustanova bilo je odreenih predrasuda i sumnji o mogunostima ispunjavanja profesionalnih oekivanja osoba sa invaliditetom. Ipak, rezultatima odgo103

vornog i marljivog rada osobe s invaliditetom su dokazale da sumnjama nije bilo mesta i otvorile put ostalim osobama sa invaliditetom ka lakem zapoljavanju. Rad i radni uinak radnika s invaliditetom ocenjuje se indikatorima kvantiteta i kvaliteta radnog uinka, zadovoljstvom radnika sa invaliditetom, kao i njegovih najbliih saradnika i nadreenih. Integrisanost radnika sa invaliditetom prati se kvalitetom njegove saradnje i komunikacije s ostalim kolegama, odnosom prema poslu koji obavlja, radnom efikasnou, kao i njegovim zadovoljstvom i zadovoljstvom kolega. Kod svih zaposlenih, pa tako i onih s invaliditetom, podstie se i podrava ukljuivanje u proces doivotnog uenja dodatnim obukama, strunim usavravanjem, ukljuivanjem u razliite radionice za sticanje specifinih znanja i vetina. Za zapoljavanje osoba sa invaliditetom i prilagoavanje radnog prostora Grad Koprivnica koristi vlastita sredstva, ali i podsticajna sredstva iz programa mera za zapoljavanje osoba sa invaliditetom koje sprovodi Fond za profesionalnu rehabilitaciju i zapoljavanje osoba sa invaliditetom. Zapoljavanjem osoba sa invaliditetom otvaraju se mogunosti njihove integracije u zajednicu, razvijanja oseaja korisnosti i unapreenja samopouzdanja, ali se i zapoljavanjem osoba sa invaliditetom na novim radnim mestima i preraspodelom poslova, postie novi kvalitet rada, kao i odnosa u radnoj sredini - razvija se tolerancija, saradnja i socijalna osetljivost kod drugih zaposlenih. U skladu sa Strategijom jedinstvene politike za osobe s invaliditetom, Grad Koprivnica sistematski radi na uklanjanju arhitektonskih barijera, postavljanju taktilnih oznaka i uspostavljanju komunikacionih sistema za osobe razliitih vrsta i nivoa oteenja. Tako je 2005. godine Grad Koprivnica prilagodio prilaz zgradi gradske uprave, a 2008. godine je, radi zapoljavanja diplomiranog saobraajnog inenjera koji se kree u invalidskim kolicima, izgraen ozvuen lift i ureen sanitarni vor prilagoen osobama sa invali104

ditetom, za ta je utroeno oko 850.000,00 hrvatskih kuna. Cilj je postii to bolju pristupanost i prilagoenost prostora gradske uprave i gradskih ustanova svim osobama oteane pokretljivosti, odnosno svim graanima koji koriste usluge gradske uprave u realizaciji svojih potreba. Osim zapoljavanja osoba s invaliditetom u Gradu i gradskim ustanovama, Grad Koprivnica podstie i zapoljavanje osoba sa invaliditetom kod drugih poslodavaca, kao i samozapoljavanje osoba sa invaliditetom. U svrhu podsticanja samozapoljavanja osoba s invaliditetom, Gradsko vee Grada Koprivnice je 2006. godine donelo Odluku o dopuni Odluke o komunalnom doprinosu, Odluku o dopuni Odluke o komunalnoj naknadi i Odluku o dopuni Odluke o gradskim porezima, kojima su odreeni povoljniji uslovi pokretanja i obavljanja preduzetnike delatnosti za osobe s invaliditetom. Za poslodavce koji zapoljavaju osobe sa invaliditetom Grad Koprivnica ima utvrene odreene povlastice u pogledu obaveza plaanja komunalne naknade i komunalnog doprinosa od ranije, pre donoenja Strategije jedinstvene politike Grada Koprivnice za osobe s invaliditetom. MERE GRADA KOPRIVNICE ZA PODSTICANJE POSLODAVACA NA ZAPOLJAVANJE OSOBA SA INVALIDITETOM

1. Investitori koji grade objekte namenjene za preduzetniku delatnost delimino e biti osloboeni plaanja komunalnog doprinosa, odnosno 20% za svakog novozaposlenog radnika osobe s invaliditetom, sa prebivalitem u Koprivnici, ali ne vie od 200 m prostora po zaposlenom, uz uslov da preduzetnik u poslednjih pet godina nije smanjio broj zaposlenih. 2. Pravna ili fizika lica koja obavljaju preduzetniku delatnost bie osloboena plaanja komunalne naknade za svako novo otvoreno radno mesto u visini iznosa poreza na zarade, ako zapo105

sli novozaposlenog radnika sa invaliditetom s prebivalitem u Koprivnici, u razdoblju dok traje zaposlenje. MERE GRADA KOPRIVNICE RADI PODSTICANJA SAMOZAPOLJAVANJA OSOBA SA INVALIDITETOM 1. Osobe sa invaliditetom koje poinju s obavljanjem preduzetnike delatnosti radi samozapoljavanja, oslobaaju se plaanja komunalne naknade, odnosno: a) 100 % smanjenja komunalne naknade u prve tri godine obavljanja delatnosti, b) 50 % smanjenja komunalne naknade od etvrte godine obavljanja delatnosti do daljnjeg, dok obavlja navedenu delatnost. 2. Osobe sa invaliditetom koje investiraju u izgradnju objekta namijenjenog preduzetnikoj delatnosti radi samozapoljavanja, oslobaaju se plaanja komunalnog doprinosa u iznosu od 75 % utvrene obaveze za navedeni objekat. 3. Osobe sa invaliditetom koje obavljaju preduzetniku delatnost radi samozapoljavanja, oslobaaju se poreza na preduzee u potpunosti. 4. Osobama sa invaliditetom koje kupuju parcele u gradskoj poslovnoj zoni radi obavljanja preduzetnitva u svrhu samozapoljavanja, omoguava se otplata iznosa za ugovorenu parcelu u isplatama u periodu do pet godina, uz poek do tri godine. 5. Osobama sa invaliditetom koje koriste kredit radi obavljanja preduzetnike delatnosti u svrhu samozapoljavanja, Grad Koprivnica e subvencionisati otplatu kamate u visini od 1 %.

106

BIBLIOGRAFIJA
Izabrana lista analiziranih dokumenta i strategija
1. Achieving Equal Employment Opportunities for People with Disabilities Through Legislation Guidelines, ILO (2004) 2. Debra A. Perry, Moving Forward Toward Dicent Work for People with Disabilities, International Labour Office, 2004 3. Disability and Poverty Reduction Strategies, ILO http://www.ilo.org/public/english/employment/skills/disability/downl oad/discpaper.pdf 4. Disability at a Glance: A Profile of 28 Countries and Areas in Asia and the Pacific , UN ESCAP Disability Programme, 2006 5. Disability Issues, Trends and Recommendations for the World Bank, 2000 6. Do Don't U.S. Departmant of Labor, www.dol.gov/odep 7. Employing persons with disabilities, Accessability India, http://www.accessability.co.in 8. Employment of person with disabilities A guide for managers and supervisors 9. EuroFund Employment Guidance Services for People with disabilities European Foundation for the Improving of Living and Working Conditions, http://www.eurofound.europa.eu 10. European Foundation for the Improvement of Living and Working Conditions, Case Studies on Employment of People with Disabilities in Small and Medium Sized Enterprises in France, 1997 11. Guidelines on Identifying Jobs for Persons with Disabilities, ILO, http://www.ilo.org/public/libdoc/ilo/2005/105B09_507_engl.pdf 12. Integration of Persons with Disabilities, Article 26, Charter of Fundamental Rights of the European Union, European Council 13. Istraivanje poslodavaca o zapoljavanju osoba sa invaliditetom, Centar za rehabilitaciju, Rijeka, http://www.rehabilitacijarijeka.com/konferencija/sazeci/LELIA%20KI%8A%20GLAVA%8A. pdf 14. Mimica ivadinovi, Ne tako obine prie, Centar za samostalni ivot invalida Srbije, Beograd, 2008. 15. Nacionalna strategija za smanjenje siromatva, Crna Gora 16. Poverty and Disability A Survey of the Literature, World Bank, 1999

107

17. Strategija odrivog razvoja Republike Srbije 18. Strategija za smanjenje siromatva Republike Srbije 19. The Labor Market Situation of People with Disabilities in EU25, European Center, http://www.euro.centre.org/data/1201610451_25081.pdf 20. The Right to Decent Work of Persons with Disabilities, ILO (2007) 21. UN Convention on the Rights of Persons with Disabilities, United Nations 22. UN Millennium Development Goals 23. Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapoljavanju osoba sa invaliditetom, Vlada Republike Srbije 24. Zakon o spreavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, Vlada Republike Srbije

108

Korieni linkovi 25. Agency for Persons with Disabilities, http://www.apd.myflorida.com/ 26. B92, http://www.b92.net 27. BNET, http://www.bnet.com 28. Bumpersoft, http://www.bumpersoft.com 29. Burton Blatt Institut, Univerzitet u Sirakusu, SAD, http://bbi.syr.edu 30. CareerOneStop, SAD, http://www.careeronestop.org/ 31. Centar za istraivanje jednakosti, Australija, http://www.equityresearch.org.au/ 32. Centar za pristupano drutvo, http://www.accessiblesociety.org/index.shtml 33. Centar za radnu rehabilitaciju i istraivanje, SAD, http://www.workrerc.org/index.php 34. Community Care, Velika Britanija, http://www.communitycare.co.uk 35. CSR Europe, http://www.csreurope.org/ 36. Disability Access, http://www.disabilityaccess.org/employ.htm 37. Disability Works, SAD, http://www.disabilityworks.org/default.asp?contentID=1 38. Disability World, http://www.disabilityworld.org 39. Diversity at work, Australija, http://www.diversityatwork.com.au/about 40. DP Sloga Centar za rehabilitaciju, http://www.dpsloga.info 41. Drutvo defektologa Sombor - Zaposljavanje OSI, http://www.defektolozi.org.yu/ 42. Duxbury Systems, http://www.duxburysystems.com 43. EarnWorks, http://www.earnworks.com 44. Employment Now, SAD, http://employmentnow.state.id.us/registrationform.htm 45. Employment Opportunities, Velika Britanija, http://www.opportunities.org.uk/longdesc.html

109

46. Equality Online, Velika Britanija, http://www.equalityonline.org.uk/about_equal/index.html 47. EXS Slovakia, http://exs.sk 48. Fond za profesionalnu rehabilitaciju, Hrvatska, http://www.fond.hr 49. Forbes, http://www.forbes.com/finance/2008/02/23/militaryveterans-disabled-pf-philanthropy-in_jl_0223philanthropy_inl.html 50. Forum poslodavaca za invalidnost, Velika Britanija, http://www.efd.org.uk/ 51. Freedom Scientific, http://www.freedomscientific.com 52. Goliath, SAD, http://goliath.ecnext.com/coms2/page_about 53. Hire Heroes USA, http://www.hireheroesusa.org 54. Hire Hiros USA, http://www.opv.com/pio/index.jsp?site=hcinfo 55. Human Resources and Social Development Canada, Kanada, http://www.hrsdc.gc.ca 56. Independent Living Institute, SAD, http://www.independentliving.org/ 57. IBM, korporativni sajt, http://www.ibm.com 58. Job Wise, Australija, http://www.jobwise.gov.au/jobwise/ 59. Jutarnji list HR, http://www.jutarnji.hr 60. Kadandska vlada, http://www.gov.sk.ca/ 61. Komisija Ujedinjenih nacija za ekonomska i socijalna pitanja za Aziju i Pacifik , http://www.unescap.org 62. Leargas, Irska, http://www.leargas.ie/education/index.html 63. Manchester University, http://www.man.ac.uk 64. Meunarodna organizacija rada - ILO Ability Asia, http://www.ilo.org/public/english/region/asro/bangkok/ability/index .htm 65. Meunarodna organizacija rada ILO, http://www.ilo.org/global/lang--en/index.htm 66. Meunarodna organizacija rada ILO Sektor za vetine i zapoljivost, http://www.ilo.org/public/english/employment/skills/ 67. Microsoft, korporativni sajt, http://www.microsoft.com 68. MojPosao.net, http://www.moj-posao.net

110

69. Nacionalna kancelarija za pitanja invalidnosti, Novi Zeland, http://www.odi.govt.nz/ 70. Nacionalna uprava za invalidnost, Irska, http://www.nda.ie/ 71. Nacionalni savet za invalidnost, SAD, http://search.access.gpo.gov 72. Nacionalni univerzitet Irske u Galveju, Irska, http://www.nuigalway.ie/ 73. Nacionalno drutvo za epilepsiju, Velika Britanija, http://www.epilepsynse.org.uk/ 74. National Collaborative on Workforce and Disability, http://www.ncwd-youth.info 75. NormaNet, http://www.normanet.ne.jp/~altair/download_e.html 76. Online resursni centar za osobe sa invaliditetom, SAD, http://www.disabilityinfo.gov 77. OPSSC Kancelarija komesara za standarde u javnom sektoru, http://www.opssc.wa.gov.au/ 78. PLUSS, http://www.pluss.org.uk/ 79. Profesionalna rehabilitacija i zapoljavanje osoba sa invaliditetom, Maarska, http://wallis.kezenfogva.iif.hu 80. Prospekta, Hrvatska, http://www.prospekta.net/karijera/korisno/osobe-s-invaliditetom 81. ProjectPossibility http://www.projectpossibility.org 82. Radio 057info.hr, http://www.057info.hr 83. Radio Televizija Vojvodine, http://www.rtv.rs 84. Regionalni centar za drutveno-ekonomski razvoj Banat, http://www.rcrbanat.co.yu/vesti.php?vid=174 85. Sage jounarls onlinePubs, http://online.sagepub.com/ 86. Svetski institut za invalidnost, http://www.wid.org/ 87. The Office for Disability Issues (ODI), Kanada , http://www.hrsdc.gc.ca 88. The Science Access Project , SAD, http://dots.physics.orst.edu/ 89. The Sierra Group, http://thesierragroup.com/omw.htm 90. Udruga korak Udruga studenata sa tjelesnim invaliditetom, http://www.udrugakorak.hr/

111

91. Udruga studenata s telesnim invaliditetom Korak, Hrvatska, http://www.udrugakorak.hr/ 92. Univerzitet tehnikih nauka, Odeljenje za jednakost i razliitost, Sidnej, Australija, http://www.equity.uts.edu.au/index.html 93. Univerzitet u Vaingtonu, http://www.washington.edu/doit/Resources/ 94. Uprava za porodicu, socijalna pitanja i podrku zajednici, Australija, http://www.facsia.gov.au/ 95. Uprava za radnu snagu, SAD, http://www.dol.gov/odep 96. Uprava za upravljanje ljudskim resursima, SAD http://www.opm.gov/disability/index.asp 97. Vlada Novog Junog Velsa, Australija, http://www.nsw.gov.au/ 98. Webbie, http://www.webbie.org.uk/download.htm 99. Workbridge, Novi Zeland, http://www.workbridge.co.nz/?page=1 100. Working Without Hearing, http://workingwithouthearing.com 101. Workway, Irska, http://www.workway.ie/

112