Analiza finansijskih izvetaja n Analiza finansijskih izvetaja n Analiza rizika ostvarenja finansijskog rezultata i donje take rentabilnosti n U analizu

se ukljuuju poslovni prihodi i rashodi i finanijski prihodi i rashodi (finansijski rezultat iz redovnog poslovanja). n Ralanjavanje poslovnih rashoda na varijabilne i fiksne. Najpre se trokovi proizvodnje ralanjavaju na varijabilnu i fiksnu komponentu, pa se srazmerno njihovoj proporciji vri i razdvajanje rashoda u bilansu uspeha na varijabilnu i fiksnu komponentu. n Razdvajanje trokova proizvodnje vri se: metodom direktnog (subjektivnog) utvrivanja varijabilnih i fiksnih trokova, matematikim ili grafikim metodama. n Analiza rizika ostvarenja finansijskog rezultata i donje take rentabilnosti n Trokovi amortizacije su de facto fiksni trokovi, pa iznos fiksne komponente trokova treba da bude vii od trokova amortizacije za iznos fiksnog dela reijskih trokova. n Analiza rizika ostvarenja finansijskog rezultata: n Faktor poslovnog rizika: utvruje se iz odnosa mare pokria i poslovnog rezultata. Pokazuje koliko se bre menja poslovni rezultat nego to se menja mara pokria. Poeljno je da faktor poslovnog rizika bude nii. n Analiza rizika ostvarenja finansijskog rezultata i donje take rentabilnosti n Na visinu faktora poslovnog rizika utiu: n Visina prodajne cene; n Visina obima proizvodnje i prodaje; n Visina fizikog utroka direktnog materijala, energije, usluga i direktnog rada po jedinici proizvoda; n Visina ulaganja u osnovna sredstva i n Visina drugih fiksnih trokova. n Analiza rizika ostvarenja finansijskog rezultata i donje take rentabilnosti n Faktor finansijskog rizika: utvruje se iz odnosa poslovnog rezultata i bruto finansijskog rezultata (poslovni rezultat minus rashodi finansiranja).

n Pokazuje koliko se puta bre menja bruto finansijski rezultat kada se poslovni rezultat promeni za jedan procenat. n Potrebno je da faktor finansijskog rizika bude to nii.. n Analiza rizika ostvarenja finansijskog rezultata i donje take rentabilnosti n Na visinu neto rashoda finansiranja utiu: n Visina pozajmljenih izvora finansiranja na koje se plaa kamata; n Visina kamatne stope; n Visina uloenih sredstava u aktivu; n Visine plasiranih sredstava u vidu finansijskih i robnih kredita i n Visina kamatne stope na plasmane. n Analiza rizika ostvarenja finansijskog rezultata i donje take rentabilnosti n Faktor ukupnog rizika (sloeni faktor rizika): Dobija se mnoenjem faktora poslovnog rizika i faktora finansijskog rizika. n Pokazuje koliko se puta bre menja bruto finansijski rezultat pri svakoj promeni mare pokria. n Potrebno je i da faktor ukupnog rizika bude to nii. n Analiza donje take rentabilnosti: n Taka u kojoj se prihodi izjednaavaju sa rashodima. n Analiza rizika ostvarenja finansijskog rezultata i donje take rentabilnosti n Taka neutralnog poslovnog rezultata taka u kojoj se poslovni prihodi izjednaavaju sa fiksnim i preteno fiksnim rashodima i delom varijabilnih trokova koji su sadrani u prihodu koji obezbeuje neutralan poslovni rezultat. n Taka neutralnog bruto finansijskog rezultata taka u kojoj se poslovni prihodi izjednaavaju sa fisknim i preteno fiksnim rashodima, neto rashodima finansiranja i delom varijabilnih rashoda koji su sadrani u prihodima koji obezbeuju neutralan bruto finansijski rezultat. n Analiza rizika ostvarenja finansijskog rezultata i donje take rentabilnosti

n Taka neutralnog poslovnog rezultata utvruje se stavljanjem u odnos izraza (Fiksni i preteno fiksni rashodi x 100) sa procentom uea mare pokria u poslovnim prihodima. n Stopa elastinosti ostvarenja neutralnog poslovnog rezultata utvruje se stavljanjem u odnos izraza (poslovni prihod potreban poslovni prihod za ostvarenje neutralnog poslovnog rezultata) x 100 sa poslovnim prihodom. Pokazuje za koliko se procenata moe smanjiti poslovni prihod da bi poslovni rezultat pao na nulu. n Analiza rizika ostvarenja finansijskog rezultata i donje take rentabilnosti n Taka neutralnog bruto finansijskog rezultata utvruje se stavljanjem u odnos izraza (Fiksni i preteno fiksni rashodi + neto rashodi finansiranja x 100) sa procentom uea mare pokria u poslovnim prihodima. n Stopa elastinosti ostvarenja neutralnog bruto finansijskog rezultata utvruje se stavljanjem u odnos izraza (poslovni prihod potreban poslovni prihod za ostvarenje neutralnog bruto finansijskog rezultata) x 100 sa poslovnim prihodom. Pokazuje za koliko se procenata moe smanjiti poslovni prihod da bi bruto finansijski rezultat pao na nulu. n Analiza finansijske moi n Pokrivenost trokova kamata: n Utvruje se stavljanjem u odnos poslovnog dobitka sa trokovima kamata. Poslovni dobitak je jednak razlici izmeu prihoda i zbira varijabilnih rashoda i fiksnih rashoda, bez trokova finansiranja. n Pokazuje koliko puta je poslovni dobitak vei od trokovva kamata. n Visina trokova kamata zavisi od ukupnog duga, ukupne aktive i visine kamatnih stopa. n Analiza finansijske moi n Pokrivenost fiksnih zaduenja: n Kao fiksno zaduenje tretiraju se: tekui deo dugoronog duga (dospela glavnica za plaanje dugoronog duga), trokovi zakupa i trokovi kamata. n Utvruje se stavljanjem u odnos poslovnog dobitka uveanog za trokove zakupa sa fiksnim zaduenjima. n Pokazuje koliko puta je poslovni dobitak uvean za trokove zakupa vei od fiksnog zaduenja. n Analiza finansijske moi n Pokrivenost preferencijalne dividende:

n Preferencijalna dividenda predstavlja fiksnu obavezu za privredno drutvo, a njena visina ne zavisi od ostvarenog finansijskog rezultata. n Preferencijalna dividenda se uveava za porez na finansijski rezulta koji otpada na nju, po obrascu: preferencijalna dividenda x 1 / (1 poreska stopa na finansijski rezultat izraena decimalnim brojem). n Pokrivenost preferencijalne dividende rauna se stavljanjem u odnos poslovnog dobitka uveanog za trokove zakupa sa fiksnim zaduenjima uveanim za preferencijalne devidende. n Analiza finansijske moi n Pokrivenost ukupnih fiksnih obaveza dobija se stavljanjem u odnos poslovnog dobitka uveanog za trokove zakupa sa ukupnim fiksnim zaduenjima (trokovi kamata, trokovi zakupa, dospela glavnica dugoronog duga, preferencijalna dividenda i porez na finansijski rezultat). n Poeljno je da odnos bude vei od 1. n Kada je privredno drutvo u finansijskim tekoama moe da odloi isplatu fiksne dividende i tada se fiksna dividenda akumulira kao obaveza za isplatu u narednim godinama. U tim sluajevima se u imenilac odnosa ukljuuje akumulirana fiksna dividenda. n Analiza rentabilnosti n Rentabilnost ukupnog kapitala: n Rentabilnost ukupnog kapitala javlja se u vidu bruto prinosa na ukupan kapital i neto prinosa na ukupan kapital n Bruto prinos na ukupan kapital je poslovni dobitak. Izraava se stopom koja se dobija iz odnosa poslovnog dobitka i aktive pomnoene sa 100, ili mnoenjem stope poslovnog dobitka sa koeficijentom obrta. n Analiza rentabilnosti n Neto prinos na ukupan kapital je zbir trokova finansiranja i neto dobitka. n Stopa neto prinosa na ukupan kapital utvruje se stavljanjem u odnos izraza (neto dobitak + trokovi kamata) x 100 sa prosenom aktivom (aktiva po bilansu otvaranja + aktiva po bilansu zatvaranja podeljena sa 2). n Uteda na porezu po osnovu kamata pri pozitivnom finansijskom rezultatu: n Analiza rentabilnosti

n Analiza rentabilnosti n Stopa neto prinosa na ukupan kapital varira na gore ili na dole i zbog razliitih uticaja uteda na porezu po osnovu trokova kamata. n Iskljuivanje uticaja utede u porezu po osnovu trokova kamata postie se ako se stopa neto prinos na ukupan kapital utvruje stavljanjem u donos izraza (neto dobitak + trokovi kamata x (1 poreska stopa na finansijski rezultat izraena decimalnim brojem) x 100 sa prosenom aktivom. n Analiza rentabilnosti n Rentabilnost investiranog kapitala Investirani kapital ravan je zbiru sopstvenog kapitala i dugoronih obaveza. n Meri se stopom neto prinosa na investirani kapital, koja se dobija iz odnosa neto dobitka uveanog za trokove kamata i prosenog investiranog kapitala. n Moe se utvrivati bez iskljuenja uticaja uteda na porezu na finansijski rezultat po osnovu trokova kamata i sa iskljuenjem uticaja uteda na porezu na finansijski rezultat po osnovu trokova kamata. n Analiza rentabilnosti n Stopa bruto prinosa na investirani kapital (bez iskljuenja uteda u porezu na finansijski rezultat) dobija se stavljanjem u odnos izraza (neto dobitak + trokovi kamata) x 100 sa prosenim investiranim kapitalom (zbir sopstvenog kapitala i dugoronih dugova po bilansu otvaranja i zatvaranja podeljen sa dva). n Stopa bruto prinosa na investirani kapital (sa iskljuenjem uteda u porezu na finansijski rezultat) dobija se stavljanjem u odnos izraza (neto dobitak + trokovi kamata) x (1 poreska stopa na finansijski rezultat izraena decimalnim brojem) x 100 sa prosenim investiranim kapitalom. n Analiza rentabilnosti n Rentabilnost sopstvenog kapitala: n Rentabilnost ukupnog sopstvenog kapitala izraava se stopom rentabilnosti, koja se izraunava stavljanjem u odnos izraza neto dobitak x 100 sa prosenim sopstvenim kapitalom. n Vii neto dobitak pri datom sopstvenom kapitalu odbacuje veu stopu rentabilnosti sopstvenog kapitala, i obrnuto. n Pri datom neto dobitku nii sopstveni kapital odbacuje viu stopu rentabilnosti sopstvenog kapitala, i obrnuto.

n Analiza rentabilnosti n Rentabilnost akcionarskog kapitala izraava se stopom neto dobitka na akcionarski kapital ili putem apsolutnog iznosa neto dobitka po jednoj akciji. n Stopa rentabilnosti akcionarskog kapitala izraunava se stavljanjem u odnos izraza neto dobitak x 100 sa prosenim akcionarskim kapitalom. n Kod akcionarskih drutava stopa rentabilnosti akcionarskog kapitala je via od stope rentabilnosti sopstvenog kapitala, zbog toga to sopstveni kapital obuhvata i rezerve, akumulirane dobitke za rast i razvoj, emisionu dobit i nerasporeene dobitke iz ranijih godina. n Analiza rentabilnosti n Neto dobitak po jednoj akciji dobija se stavljanjem u odnos neto dobitka sa prosenim brojem akcija. n U okviru rentabilnosti sopstvenog kapitala raunaju se i sledei pokazatelji: n Odnos trine cene po akciji i neto dobitka po akciji; n Prinos od dividende po nominalnoj vrednosti akcija (stavljanjem u odnos izraza dividenda po jednoj akciji x 100 sa nominalnom vrednou jedne akcije) i n Prinos dividende na trinu vrednost akcija (stavljanjem u odnos izraza dividenda po jednoj akciji x 100 sa trinom vrednou jedne akcije). Analiza finansijskih izvetaja n Analiza finansijskih izvetaja n Vertikalna i horizontalna racio analiza n Rezultati analize finansijskih izvetaja koriste se kao podloga i za: n Projektovanje biznis planova; n Kratkorono i srednjorono planiranje; n Planiranje investicionih projekata; n Procenjivanje vrednosti kapitala; n Planove spajanja i pripajanja ili podele; n Procene vrednosti prilikom istupanja znaajnih vlasnika kapitala iz privrednog drutva;

n Planiranje izlaska privrednog drutva iz zone gubitka, n Ocenu finansijskog poloaja i boniteta privrednog drutva. n Vertikalna i horizontalna racio analiza n Analiza strukture finansijskih izvetaja (vertikalna analiza) pokazuje koliki je procentualni udeo svake bilansne pozicije u ukupnoj aktivi, ukupnoj pasivi ili u ukupnom prihodu i n Analiza dinamike finansijskih izvetaja (horizontalna analiza) promene vrednosti bilansnih pozicija na dan prethodnog i tekueg dana bilansiranja, koja se izraava indeksom ili koeficijentom. Formiranje vremenskih serija (korienje vie uzastopnih finansijskih izvetaja) omoguuje korienje i korelacione analize, trenda, regresione analize, i sl. n Racio pokazatelji za analizu finansijskih izvetaja n Racio je broj koji se dobija stavljanjem u odnos dve meusobno povezane ili uslovljene veliine. n Pokazatelji likvidnosti; n Pokazatelji zaduenosti; n Pokazatelji obrta; n Pokazatelji ekonominosti; n Pokazatelji profitabilnosti i n Pokazatelji investiranja. n Prve dve grupe pokazatelja su pokazatelji sigurnosti poslovanja, a ostale grupe pokazatelja su pokazatelji uspenosti (efikasnosti) poslovanja. n Racio pokazatelji za analizu finansijskih izvetaja n Pokazatelji likvidnosti: n Koeficijent trenutne likvidnosti (novac i novani ekvivalenti / kratkorone obaveze); n Koeficijent ubrzane likvidnosti (novac i novani ekvivalenti + kratkorona potraivanja / kratkorone obaveze); n Koeficijent tekue likvidnosti (obrtna imovina / kratkorone obaveze);

n Koeficijent finansijske stabilnosti (dugorono vezana imovina / (kapital + dugorone obaveze + dugorona rezervisanja)) i n Koeficijent solventnosti (poslovna imovina / ukupne obaveze). n Racio pokazatelji za analizu finansijskih izvetaja n Pokazatelji zaduenosti: n Koeficijent finansijskog leverida (ukupne obaveze / ukupan kapital); n Koeficijent vlastitog finansiranja (osnovni kapital / ukupna imovina) i n Faktor zaduenosti (ukupne obaveze / (zadrana dobit + amortizacija). n Pokazatelji obrta: n Koeficijent obrta ukupne imovine (ukupan prihod / prosena vrednost imovine); n Racio pokazatelji za analizu finansijskih izvetaja n Koeficijent obrta obrtne imovine (prihod od prodaje / prosena vrednost obrtne imovine); n Koeficijent obrta potraivanja od kupaca (naplaena potraivanja od kupaca / prosena potraivanja od kupaca); n Koeficijent obrta zaliha GP (trokovi prodatih GP / prosena vrednost zaliha GP); n Koeficijent obrta zaliha nedovrene proizvodnje (trokovi zavrene proizvodnje / prosena vrednost zaliha NP); n Koeficijent obrta zaliha materijala (trokovi materijala / prosene zalihe materijala); n Racio pokazatelji za analizu finansijskih izvetaja n Koeficijent obrta zaliha robe (nabavna vrednost prodate robe / prosene zalihe robe); n Koeficijent obrta obaveza prema dobavljaima (plaene obaveze prema dobavljaima / prosene obaveze prema dobavljaima) i n Broj dana trajanja obrta (365 / koeficijent obrta). n Racio pokazatelji za analizu finansijskih izvetaja n Pokazatelji ekonominosti:

n Ekonominost ukupnog poslovanja (ukupni prihodi / ukupni rashodi); n Ekonominost redovnog poslovanja (prihodi iz redovnog poslovanja / rashodi iz redovnog poslovanja) i n Ekonominost finansiranja (prihodi od finansiranja / rashodi finansiranja). n Pokazatelji rentabilnosti: n Stopa prinosa na ukupan kapital (poslovni dobitak / prosena vrednost aktive) x 100; n Rentabilnost sopstvenog kapitala (neto dobitak / prosena vrednost kapitala) x 100. n Racio pokazatelji za analizu finansijskih izvetaja n Pokazatelji profitabilnosti: n Neto mara profita (neto dobit + kamate) / ukupan prihod; n Bruto mara profita (dobit pre oporezivanja + kamate) / ukupan prihod, n Neto rentabilnost imovine (neto dobit + kamate) / ukupna imovina; n Rentabilnost osnovnog kapitala (neto dobit / osnovni kapital. n Racio pokazatelji za analizu finansijskih izvetaja n Pokazatelji investiranja: n Zarada po akciji (neto dobitak po akciji EPS) (neto dobit / broj akcija); n Dividenda po akciji (deo dobiti izdvojen za dividendu / broj akcija) i n Rentabilnost akcija (dobit po akciji / trina cena akcija). n Uporeivanje pokazatelja: n Sa planiranim pokazateljima u privrednom drutvu; n Sa planiranim pokazateljima u okruenju; n Sa ostvarenim pokazateljima i n Sa prosenim pokazateljima privrednih drutava ili grane. n Analiza prinosnog poloaja (finansijskog rezultata)

n Vremensko uporeivanje razvoj, napredovanje privrednog drutva u ostvarivanju finansijskog rezultata. n Prostorno uporeivanje kako privredno drutvo stoji u odnosu na konkurenciju. n Problem izbora uporednog privrednog drutva. n Uporedno privredno drutvo je najbolje konkurentsko privredno drutvo ili n Uporedna privredna drutva su sva konkurentska privredna drutva (privredna drutva u struci ili delatnosti u kojoj se nalazi i analizirano privredno drutvo). n Analiza relativnih brojeva (procenata ili koeficijenata). n Analiza strukture i rasporeda ukupnog prihoda n Struktura ukupnog prihoda pokazuje po osnovu ega i koliko je ostvareno prihoda, a raspored ukupnog prihoda pokazuje njegovo optereenje pojedinim vrstama rashoda i udeo finansijskog rezultata u ukupnom prihodu. n Struktura ukupnog prihoda: n Tipino privredno drutvo treba da ima dominantan udeo poslovnih prihoda (preko 90%) u ukupnom prihodu: n Tipino privredno drutvo treba da ima relativno mali udeo prihoda finansiranja u ukupnom prihodu; n Udeo neposlovnih i vanrednih prihoda u ukupnom prihodu kod tipinog privrednog drutva treba da bude minoran (manji od 1%).

n Analiza strukture i rasporeda ukupnog prihoda n Struktura rasporeda ukupnog prihoda: n Optereenje ukupnog prihoda pojedinim vrstama rashoda. n Najvei udeo u ukupnim rashodima treba da imaju poslovni rashodi. n Optereenje ukupnog prihoda rashodima finansiranja ne bi trebalo da pree jednocifreni procenat i n Udeo neposlovnih i vanrednih rashoda ne bi trebalo da bude vei od 1%. n Udeo finansijskog rezultata u ukupnom prihodu: n Koliko procenata ukupnog prihoda otpada na finansijski rezultat. n Struktura i raspored ukupnog prihoda n Analiza strukture i rasporeda poslovnog prihoda n Analiza strukture i rasporeda poslovnog prihoda na osnovu podbilansa poslovnih prihoda i rashoda u okviru bilansa uspeha. n Struktura poslovnog prihoda: n Poslovni prihod ine prihodi od prodaje uveani za poveanje vrednosti zaliha i/ili umanjeni za smanjenje vrednosti zaliha uinaka. n Prihod od prodaje na domaem i inostranom tritu. n Struktura rasporeda poslovnog prihoda: n Optereenje poslovnog prihoda pojedinim vrstama rashoda. n Analiza strukture i rasporeda poslovnog prihoda n Struktura i raspored poslovnog prihoda n Analiza strukture bruto finansijskog rezultata n Finansijski rezultat iz poslovnih prihoda (redovnog poslovanja); n Finansijski rezultat finansiranja (za privredno drutvo je normalno da razlika izmeu prihoda od finansiranja i rashoda finansiranja bude negativna)i

n Finansijski rezultat iz neposlovnih i vanrednih prihoda. n Analiza strukture bruto finansijskog rezultata n Analiza finansijskog rezultata iz finansiranja: n Uporeivanje prosenih kamatnih stopa pozajmljenih izvora finansiranja (odnos trokova kamate sa proseno pozajmljenim izvorima finansiranja) sa stopom neto prinosa na ukupan kapital. n Stopa neto prinosa na ukupan kapital je jednaka prosenoj kamatnoj stopi na pozajmljene izvore finansiranja; n Stopa neto prinosa na ukupan kapital je via od prosene kamatne stope na pozajmljene izvore finansiranja i n Stopa neto prinosa na ukupan kapital je nia od prosene kamatne stope na pozajmljene izvore finansiranja. n Analiza strukture bruto finansijskog rezultata n Finansijski rezulta iz finansiranja je neutralan stopa rentabilnosti sopstvenog kapitala, stopa neto prinosa na ukupan kapital i prosena kamatna stopa na pozajmljene izvore finansiranja su jednake, n Finansijski rezultat iz finansiranja je pozitivan stopa rentabilnost sopstvenog kapitala je via od stope neto prinosa na ukupan kapital, dok je prosena kamatna stopa na pozajmljene izvore finansiranja najnia i n Finansijski rezultat iz finansiranja je negativan najvia je prosena kamatna stopa na pozajmljene izvore finansiranja, dok je najnia stopa rentabilnosti sopstvenog kapitala. n Analiza strukture bruto finansijskog rezultata n Finansijski rezultat iz finansiranja u apsolutnom iznosu se utvruje na sledei nain: n FRF = PPIF x (SNPUK PKSPIF) n Gde je: n FRF finansijski rezultat finansiranja, n PPIF proseno pozajmljeni izvori finansiranja; n SNPUK stopa neto prinosa na ukupan kapital i

n PKSPIF prosena kamatna stopa na pozajmljene izvore finansiranja.

Analiza finansijskih izvetaja n Teorija analize finansijskih izvetaja n Pojam analize bilansa n Statika i dinamika analiza. n Statika analiza se bavi posledicama kvantitativna nejednakost mobilizacije sredstava i dospea obaveza. n Dinamika analiza se bavi uzrocima. n Deduktivni metod polazi se od opteg i putem ralanjavanja se dolazi do pojedinanog (stanje se ralanjuje na pojave, a pojave na elemente) n Induktivni metod polazi od pojedinanog, odnosno posebnog ka optem. Potrebno je obratiti panju na izbor elemenata koji e biti predmet analize. n Pojam analize bilansa n Kada je analizom problem potpuno razjanjen, putem sinteze se tada daju alternativna reenja problema.. n Analiza je: n Nauni metod objanjenja stanja, n Predmet analize mora da bude sloen, n Analiza moe biti statika i dinamika, n Analiza se slui deduktivnom i induktivnom metodom, n Zavrava se sintezom, pri emu se najpre definie eljeno stanje ili pojava, a potom uzimaju elementi koji e dovesti do eljene pojave, odnosno pojave koje e dovesti do eljenog stanja. n Pojam analize bilansa n Specifinosti analize bilansa: n Predmet analize stanje ili pojava iskazani su u istoj jedinici mere olakavajua okolnost u analizi bilansa i n Ralanjavanje je oteano samim tim to su pojave odnosno elementi pojave iskazani vrednosno i to su usled dejstva inflacije i deflacije na vrednost novane jedinice esto stanje,

pojave ili elementi izraeni novanim jedinicama razliite vrednosti oteavajua okolnost u analizi bilansa. n Svrha analize bilansa n Koncipiranje i vrenje analize u skladu sa svrhom ili namenom analize. n Analiza bilansa u poslovne svrhe n Predstavlja podlogu za donoenje poslovnih odluka. Razlikuje se pet faza (Peter Drucker): n Definisanje problema svrha, cilj i zadatak analize, n Analiza problema, n Sastavljanje predloga alternativnih (moguih) reenja n Izbor najboljeg reenja i n Pretvaranje odluke u efikasnu akciju. n Svrha analize bilansa n Podela poslovnih odluka: n Sa stanovita donosilaca odluka upravljake i rukovodee; n Sa stanovita akcije odluke koje izazivaju nove akcije i odluke koje ne izazivaju nove akcije; n Sa stanovita vremena u kojem e se odluke realizovati trenutne, kratkorone, srednjorone i dugorone; i n Sa stanovita namene odluke koje se odnose na: kapacitete, kadrove, snabdevanja, proizvodnju, prodaju, finansiranje, organizaciju, unutranje rezerve, obraun finansijskog rezultata i raspodelu finansijskog rezultata. n Svrha analize bilansa n Analiza bilansa u naune svrhe n Metod naunog miljenja (Dekart) etiri pravila: n Kao istina se moe prihvatiti samo ono to je nepobitno dokazano da je takvo, n Svaki problem treba ralaniti na onoliko delova koliko je potrebno za njegovo reenje,

n Idui od prostog ka sloenijem izvriti sintezu faktora utvrenih analizom i n Izvriti potpuno nabrajanje i sainiti opti pregled da bi se ostvarila kontrola da u analizi i sintezi nije nita izostavljeno. n Ciljevi analize bilansa n Ciljeve analize bilansa odreuju subjekti za ije se potrebe analiza vri. n Opti ciljevi analize bilansa su ocena finansijskog stanja i rentabiliteta. n Finansijsko stanje (finansijska situacija, finansijska konstitucija) struktura sredstava i izvora sredstava, iz koje se izvlae relacije odnosa sredstava po roku vezanosti i izvora sredstava (finansiranja) po roku raspoloivosti i odnos sopstvenih i pozajmljenih izvora finansiranja. n Rentabilnost prirast sopstvenog kapitala po osnovu finansijskog rezultata. n Zadaci analize bilansa n Konkretizacija poslova koji se moraju izvriti kako bi se ostvario cilj analize. n Zadaci za ostvarenje cilja ocene finansijskog rezultata n Utvrditi: strukturu i promenu strukture ukupnog prihoda; strukturu i promenu strukture rasporeda prihoda u smislu pokria pojedinih vrsta rashoda i udela finansijskog rezultata u prihodu; ralaniti ukupan finansijski rezultat na izvore iz kojih on potie; utvrditi visinu faktora rizika ostvarenja finansijskog rezultata; utvrditi donju granicu rentabilnosti; izmeriti rentabilnost i utvrditi kakav se finansijski rezultat ostvaruje po osnovu finansiranja. n Zadaci analize bilansa n Zadaci za ostvarenje cilja ispitivanja mogunosti izlaska iz zone gubitka n Ispitati negativne uticaje na finansijski rezultat i sainiti proraun mogunosti izlaska iz zone gubitka. n Zadaci za ostvarenje cilja ocene finansijskog poloaja n Utvrditi:stanje i razvoj dugorone i kratkorone finansijske ravnotee; stanje i razvoj reprodukcione sposobnosti; stanje i razvoj zaduenosti i da li privredno drutvo odrava ili ne odrava realnu vrednost sopstvenog kapitala. n Zadaci analize bilansa n Zadaci za ispitivanje mogunosti poboljanja finansijskog poloaja

n Utvrditi: skrivene gubitke; mogunost poboljanja dugorone i kratkorone finansijske ravnotee putem promene strukture sredstava i izvora finansiranja; nedostatak kapitala za dovoenje finansijskog poloaja na normalu i mogunost ostvarenja finansijskog rezultata u visini nedostatka kapitala ili mogunost pokria kamata po osnovu dodatnog zaduenja u visini nedostajueg kapitala za dovoenje finansijskog poloaja na normalu. n Metode analize n Metod ralanjavanja upoznavanje kvalitativnog sastava analiziranog predmeta. n Saldo rauna HOV moemo ralaniti na vie razliitih naina: n Prema vrsti hartija od vrednosti; n Prema stepenu sigurnosti unovenja HOV; n Prema vremenu ulaganja u HOV; n Prema valuti u kojoj e biti unovene HOV; n Prema delatnosti trasata i n Prema ostvarivanju prihoda po osnovu HOV. n Metode analize n Ralanjavanje po predmetu ralanjavanje predmeta analize na predmete koji imaju iste karakteristike ili obeleja sa odreene take gledita (na pr. HOV prema vrsti). n Ralanjavanje po vremenu na pr. HOV koje su unovive u roku od mesec dana, dva meseca, tri meseca, i sl. n Ralanjavanje u prostoru na pr. HOV unovive u zemlji i HOV unovive u inostranstvu. n Metode analize n Metod izbora jedinice mere nepostojanje prirodne jedinice mere predstavlja problem. n Jedinica mere i masa koja se meri moraju imati: ista obeleja; moraju biti izraene u istim jedinicama mere i jedinice mere moraju imati istu vrednost. n Ista obeleja jedinice mere i mase koja se meri visina zarada u konkretnom privrednom drutvu (uporeivanje mase zarada, broja radnika, zarada po radniku, KV strukture radnika, uslovnih radnika).

n Ista jedinica mere i mase koja se meri svoenje vrednosti izvoza na istu valutu (izvoz u SAD i izvoz u Nemaku). n Metode analize n Ista vrednost jedinice mere i mase koja se meri ista vrednost novanih jedinica (eliminisanje promene vrednosti novane jedinice nastale pod uticajem inflacije ili deflacije). n Uporeivanje zarada u dve uzastopne godine. n Metod uporeivanja n Vremensko uporeivanje na pr. uporeivanje vrednosti ostvarene proizvodnje u tekuem i prethodnom mesecu (isti broj radnih dana, nema promena u tehnologiji proizvodnje i asortimanu proizvodnje, nema promena vrednosti novane jedinice, ista vrednost cene kotanja ili prodajne cene, i sl.). n Metode analize n Uporeivanje u prostoru uporeivanje dva privredna drutva ili dva organizaciona dela istog privrednog drutva. n Vrsta proizvodnje, n Veliina privrednog drutva (veliina obima proizvodnje), n Tehnika opremljenost (vrednost orua za rad po radniku), n Kadrovska struktura (stepen kvalifikacije i vrsta struke), n Prirodni uslovi i n Poloaj na tritu (robno i finansijsko trite). n Metode analize n Uporeivanje sa normom plan ili standard sa kojim se vri uporeivanje. n Uporeivanje sa pravilom uporeivanje sa teoremom koja je matematiki dokazana da je istinita. n Uporeivanje sa aksiomom tumaenje pojave ili stanja u skladu sa aksiomom, odnosno sa loginom pretpostavkom za koju nemamo matematikog dokaza da e se logina pretpostavka i ostvariti (dunik raspolae novanim sredstvima za isplatu dospelih obaveza, ali ne postoji matematiki dokaz da e se obaveze isplatiti, ve samo logika pretpostavka, zbog postojanja sredstava).

n Instrumenti analize n Odnosi veliina stavljanje u odnos ili uporeivanje jedne veliine sa drugom. n Odnos izmeu dve veliine koje imaju iste karakteristike u dva razliita vremenska perioda ili n Odnos izmeu dve veliine koje imaju razliite karakteristike, ali su meusobno zavisne (jedna uslovljava drugu). n Razmera dve ili vie veliina koje su izraene apsolutnim brojem krate se istim brojevima sve do one mere kada vie nema mogunosti za skraivanje (odnos imovine i sopstvenog kapitala, odnos obaveza i sopstvenog kapitala). n Instrumenti analize n Koeficijent (racio) deljenje jedne veliine sa drugom (relativna veliina njihove uslovljenosti). n Indeks odnos dve veliine koji pokazuje njihovu relativnu promenu u odreenom periodu. Bazni indeksi (veliina prvog vremenskog perioda se uzima za bazu svih narednih vremenskih perioda) ili lanani (veliina svakog prethodnog vremenskog perioda uzima se za bazu veliine narednog vremenskog perioda). n Procenat izraavanje relativne promene u procentima (za prethodni period je veliina 100). n Instrumenti analize n Matematike metode n Metode utvrivanja meuzavisnosti: n Korelacija se bavi istraivanjem korelacionih veza varijabilnih stohastikih pojava. Pojave koje su u korelacionoj vezi su zavisno promenljive. Direktno slaganje - kada promena varijabile jedne pojave na vie izaziva promenu varijabile na vie druge pojave. Inverzno slaganje promena varijabile jedne pojave na vie izaziva pojavu varijabile druge pojave na nie. Stepen slaganja se izraava indeksom korelacije. n Instrumenti analize n Regresija bavi se istraivanjem stohastikih (verovatnih) zavisnih pojava, s tim to se uvek jedna pojava definie kao zavisna promenljiva, a ostale kao nezavisna promenljiva. n Metode kvantitativnog odreivanja nepoznate veliine primenom funkcija, jednaina, nejednaina i linearnog programiranja. n Vrste analize

n Kvalitatitativna i kvantitativna analiza kvalitativna analiza ispituje sastavne delove pojave ili stanja kako bi se utvrdile njihove karakteristike, odnosno obeleja, otkrile suprotnosti, prelazak kvantiteta u kvalitet i negacija negacije. n Kvantitativna analiza se bavi merenjem i praenjem kvantitativnog kretanja pojave ili stanja. n Primer, jednakost trokova proizvodnje u dve uzastopne godine. n Vrste analize n Vrste analize n Vrste analize n Vrste analize n Statika i dinamika analiza statika analiza se bavi ispitivanjem pojave ili stanja u trenutku njihovog uoavanja (analiziranje trenutne likvidnosti uporeivanjem raspoloivih novanih sredstava sa dospelim obavezama). n Dinamika analiza ispituje pojave ili stanja u kretanju, odnosno ispitivanje se vri u odreenoj vremenskoj dimenziji. Dui vremenski interval analize daje pouzdanije rezultate. n Vrste analize n Kompleksna i parcijalna analiza kompleksna analiza vri ralanjavanje svakog dela predmeta analize. Negativna strana ove analize je to zahteva due vreme i vie trokove analize. n Parcijalna analiza ispituje samo deo predmeta analize. Objektivnost parcijalne analize moe se ostvariti ako se zadatak jasno i detaljno postavi, uz uslov da se parcijalna analiza oslanja na kompleksnu analizu koja je izvrena u nekom ranijem periodu.Ne treba dozvoliti takvo vremensko udaljavanje kompleksne od parcijalne analize u kome bi kompleksna analiza zastarela i bila neupotrebljiva.

1.dolaze u obzir delovi iz zadatka koji se koriste kao odgovori u zadatku (npr.sta je pokrice troskova kamata) 2.objasniti induktivni i deduktivni metod 3.pojam analize 4.svrha analize (u poslovne i naucne svrhe) 5.sta je analiza bilansa u poslovne svrhe (5 faza, Piter Draker, poslovne odluke se mogu podeliti: pa npr sa stanovista vr.(moze doci u obzir i neka druga podela)) 6.analiza bilansa u naucne svrhe (definisati) 7.ciljevi analize bilansa su... (odgovor je na kraju lekcije valjda) 8. zadaci analize bilansa (samo sto je boldovano i italic) 9. metode analiza (sta obuhvataju metode rasclanjivanja, za svaku po recenicu) 10.metod izbora jedinice mere-da bi merenje bilo realno jedinice mere i mase moraju imati.....? 11.metod uporedjivanja sta obuhvata (za svako po recenicu) 12.instrumenti analize (sta je razmera, sta je koeficijent, index i procenat) 13.matematicke metode (podela) 14.vrste analize (kvantitat. i kvalitat.,sta je staticka sta dinamicka,sta je kompleksna sta parcijalna) PITANJA IZ III DELA 15.vertikalna i horizontalana analiza 16.sta pokazuje strukturu a sta raspored (poslovnih prihoda i ukupnih prihoda) 17.sta pokazuje poslovna a sta finansijska i finansijski rizik (cime se meri) 18.sta utice na visinu faktora poslovnog i finansijskog rizika 19.tacka rentabilnosti,tacka neutralnog posl.rezultata.i tacka neutralnog ruto fin.rezultata. 20.analiza finansijske moci 21.pokrivenost kamata podrazumeva od zadataka dolaze u obzir: ukupni prihodi, rezultat poslovnih prihoda, bruto fin.rezultat i tacke (rentabilnosti i ne znam koje jos imaju)...