Emocionalni razvoj

ta su emocije?
Emocija je uzbueno stanje
organizma izazvano subjektivno
znaajnim stimulusom ili situacijom
na koju on usmerava aktivnost.
Emocije se ispoljavaju na fiziolokom,
doivljajnom i ponaajnom planu
(Sroufe, 1996)

Emocionalni ton
Emocionalni (afektivni) ton je
emocionalna boja koja prati
celokupno doivljavanje i ponaanje
osob.

Afekat
Afekat je emocionalni doivljaj koji se
naglo javlja, ima veliki intenzitet,
buran tok, praen je izrazitim
telesnim i psihikim promenama. U
afektivnim stanjima smanjena je
samokontrola i sposobnost
intelektualnog funkconisanja.

Raspoloenje
Raspoloenje je oseanje relativno
slabog intenziteta koje dugo traje i
nema naglog poetka. Postoje razlike
meu ljudima u pogledu sklonosti ka
doivljavanju pojedinih raspoloenja
koje predstavljaju deo razlika u
temperamentu.

Sentiment
Sentiment je sloena, steena i
relativno stabilna struktura koja
obuhvata razliite emocije i stavove
usmerene na odreeni objekat
(osobu, dogaaj, pojavu). Primeri:
Roditeljska ljubav, patriotizam

Vrste emocija
Osnovne (primarne) emocije: imaju odlike:
1)Rano se javljaju tokom ontogeneze
2)Zajednike su ljudima i nekim ivotinjskim
vrstama
3)Univerzalne su (javljaju se u svim kulturama)
4)Imaju specifinu fizioloku osnovu
Sloene (sekundarne) emocije
- emocije vezane za druge ljude
- emocije vezane za samoprocenu
- estetska oseanja

Vrste osnovnih emocija

Strah nastaje opaanjem opasnosti ili
pretnje
Ljutnja, gnev nastaje usled osujeenja
dolaenja do cilja
Gaenje nastaje kao reakcija na drai ili
situacije koje doivljavamo kao neugodne
i neprihvatljive za unoenje u organizam
Radost nastaje kada ostvarimo cilj kome
smo stremili ili dobijemo eljeni objekat
Tuga nastaje usled gubitka objekta koji
ima vrednost za osobu

Emocionalni razvoj
Katarina Brides: Novoroene nema
izdiferencirane emocije, ve njegovo
emocionalno reagovanje predstavlja stanje
opteg uzbuenja. Iz stanja opteg uzbuenja
se kasnije postepeno diferenciraju razne
emocije.
Oko 3 meseca: diferenciraju se zadovoljstvo i
uznemirenost.
Od 3. do 6. meseca iz uznemirenosti se
izdvajaju gnev, gaenje i strah.
Od 6. do 12. meseca iz zadovoljstva izdvajaju
se oduevljenje i naklonost prema odraslima.
Od 12. -18. meseca razvijaju se naklonost
prema deci i ljubomora.
Od 18. 24. meseca razvija se radost.

Emocionalni razvoj (2)

U 2. i 3. godini javljaju se nove emocije,
povezane sa razvojem svesti o vlastitoj
linosti: ponos, stid, krivica, zbunjenost
Ve trogodinjaci oseaju stid kada su
neuspeni i ponos kada su uspeni,
reakcija je u skladu sa teinom zadatka
ako je zadatak lak, vie su postieni
kada ne uspeju, a ako je teak, vie su
ponosni kada uspeju

Emocionalna regulacija
Deije emocije su nagle, intenzivne i
kratkotrajne. Deca su esto
preplavljena njima. Od odraslih ue
pravilne naine regulacije emocija.

Mia

Mia ima 3 godine i ljut je... veoma ljut.

Crven u licu od plaa, on je besan jer
mu je drug polomio igraku. ta ete
Vi uiniti?

Odgovori na deiji problem

1. Nareivanje, nalaganje,
komandovanje

7. Hvaljenje, saglaavanje

2. Upozoravanje, opominjanje,
kanjavanje

8. Ismejavanje, posramljivanje

3. Prigovaranje, moralisanje,
pridikovanje

9.Interpretiranje, analiziranje,
postavljanje dijagnoza

4. Savetovanje, davanje gotovih

predloga i reenja

10. Umirivanje, sauestvovanje u

jadima

5. Prigovaranje, poduavanje,
navoenje logikih argumenata

11. Ispitivanje, zapitkivanje

6. Optuivanje, kritikovanje,
okrivljavanje

12. Odvlaenje deteta od

problema

Ohrabrujem dete da to
zaboravi nije velika stvar...
Kupiemo novu igraku
Odbijanje emocija, njihovo minimiziranje
i skretanje panje na neto drugo

Posledice: Deca poinju da zanemaruju ili

da se plae svojih emocija
Deca poinju da zanemaruju ili da se
plae tuih emocija

Pretvaram se da se nita nije

desilo i nadam se da e proi
Neka ide kako ide ili Laissez faire:
doputenje detetu da ispolji
oseanja, ali se dete ne ui da
regulie svoje emocije
Posledice: Dete proivljava emocije, ali
ih ne razume i ne ume da ih regulie

Govorim mu da nije uredu da

se ljuti ne treba da bude ljut
na svog druga

Osuivanje emocija:

Ne treba da se osea na
taj nain, roditelji misle da su negativne emocije
nain da se postigne cilj,da treba kontrolisati
emocije

Posledice: U detetu raste uverenje

da neto nije uredu sa njim, osea
se usamljeno,gubi samopotovanje,
Ima tekoe da regulie emocije i
reava probleme

Pokazujem detetu da
saoseam sa njim i
razgovaram sa njim

Emocionalno poduavanje: Saoseati i voditi

Pet koraka:
1. Biti svestan dejih emocija
2. Shvatati emocionalne trenutke kao magine i kao
priliku za intimnost i poduavanje
3. Sluati sa saoseanjem i odobriti oseanja deteta
4. Pomoi detetu da reima oznai emocije
5. Pomoi detetu da rei problem uz postavljanje
granica
Posledice: deca bolje reguliu svoje negativne emocije,
imaju bolje odnose sa vrnjacima, uspenija su u
koli, manje oboljevaju od infektivnih bolesti

 Budite strpljivi
Budite iskreni
Izbegavajte preterani kriticizam, poniavajue
komentare ili ismevanje
Izbegavajte da detetu dajete imena koja ga etiketiraju:
lenj, sebian, nerazuman...
Pohvalite male uspehe deteta da biste mu podsticali
samopouzdanje
Budite svesni fizikih i emocionalnih potreba svog
deteta
Izbegavajte da se udruite sa neprijateljem kada se
dete osea povreenim
Osnaite dete dajui mu izbore i potujui njegove elje