Energenti u oplemenjivanju tekstila (IP)

Elektrina energija
Toplotna energija
Komprimovani vazduh
Elektrina energija se uglavnom primenjuje kao pogonska energija za
maine.
Toplotna energija se primenjuje za zagrevanje, suenje, topljenje,
isparavanje .......
Izvori toplotne energije su:
- procesi sagorevanja goriva i
- vodena para
= Wu/Wt . 100

Pod gorivom se smatraju supstance koje hemijskim reakcijama

sagorevanja ili reakcijama nuklearnog raspada daju dovoljne
koliine toplote da se mogu koristiti kao izvor energije.
- Toplotna vrednost goriva
Prema poreklu goriva mogu biti:
- prirodna
- vetaka
Prema agregatnom stanju goriva mogu biti:
- vrsta (ugalj, drvo, koks, drveni ugalj, oksidi i karbidi urana)
- tena (nafta, benzin, kerozin, mazut)
- gasovita (zemni gas, generatorski gasovi i gasovi iz koksnih i
visokih pei, gasovi dobijeni pri razlaganju nafte)

Vodena para:
- zasiena
- pregrejana
Zasiena vodena para je smea dve faze (tene i gasovite).
Odnos izmeu gasne faze (suva para) i mase supstance (suva para i
tena faza) se naziva vlanost pare X i ako je:
- X = 0, vrela tenost bez pare
- 0<X <4, mokra para
- X=1, suva para
Pregrejana para je realan gas koji je pregrejan iznad temperature
zasienosti i ne sadri nikakve tene kapi.

Komprimovani vazduh
-

Nalazi primenu u bojenju i doradi (kod ureaja za valjanje, maina

za presovanje, kod ureaja za slaganje i transport materijala, kod
sistema kontrole pritiska i temperature).

Izvor komprimovanog vazduha je kompresor i pratea oprema

(rotacioni i kompresori sa kliznim lopaticama).

Maine, ureaji i postrojenja za oplemenjivanje tekstila (IP)

-

Suvi procesi oplemenjivanja

Mokri procesi oplemenjivanja

Svaka od etapa tehnolokog procesa se moe odvijati u jednom

ureaju po tzv. diskontinualnom postupku ili na postrojenju (vie
povezanih ureaja) po polukontinualnom ili kontinualnom postupku.
U toku mokrih procesa oplemenjivanja javlja se fenomen prenosa
mase (potencijal je razlika u koncentraciji hemijskog agensa u
rastvoru i na materijalu).
-

Materijal miruje a rastvor se kree

Materijal se kree, rastvor miruje
Materijal i rastvor se kreu

Osnovni ureaj u kome se odvija proces oplemenjivanja sastoji se od

suda odreenih dimenzija sa duplim dnom koje je perforirano i
izraen je od nerajueg elika. Pored toga snabdeven je:
- nosaima razliitog oblika tekstilnog materijala (klarineti);
- priborom za odvoenje i dovoenje materijala i rastvora;
- grejaima za zagrevanje rastvora (para cirkulie kroz horizontalne
spiralne cevi na dnu ureaja);
- mernim ureajima za kontrolu parametara procesa.

Ureaji i postrojenja za procese oplemenjivanja se mogu razvrstati na

4 grupe:
ureaji za oplemenjivanje materijala u rastresitom stanju i prediva;
ureaji za oplemenjivanje dvodimenzionalnih tekstilnih proizvoda;
postrojenja za polukontinualne kontinualne procese oplemenjivanja;
ureaji za ceenje i suenje tekstilnog materijala.
Ureaji za oplemenjivanje materijala u rastresitom stanju i prediva
- ureaji otvorenog i zatvorenog tipa i
- HT ureaji (iznad 100oC)

Ureaji za oplemenjivanje dvodimenzionalnih tekstilnih proizvoda

Dvodimenzionalni tekstilni proizvodi se mogu oplemenjivati u:
- struku i
- rairenom stanju.
Najjednostavniji ureaj za oplemenjivanje u struku je kada sa vitlom.

Digeri (rastvor miruje a materijal u rairenom stanju se kree).

- Det ureaji
- Parionici

Postrojenja za polukontinualne i kontinualne procese

Kod postrojenja rastvor za oplemenjivanje se nanosi pomou fularda
(sistem dvovaljaka) i nakon toga se sui, pari, pere, ispira.
-

Pad Batch

Pad Steam

Ureaji za ceenje i suenje tekstilnog materijala

Nakon svakog mokrog procesa sledi ceenje, a to je mehaniko
odstranjivanje vode i adhezivno vezane vlage.
Ceenje dvodimenzionalnih tekstilnih proizvoda u struku izmeu
valjaka sa razliitim oblogama i pri razliitom pritisku;
Ceenje u struku dvodimenzionalnih tekstilnih proizvoda, kao i
vlakana u rastresitom stanju i prediva u centrifugama razliitih
veliina i konstrukcija;
Ceenje dvodimenzionalnih tekstilnih proizvoda u rairenom stanju
na ureajima razliitih konstrukcija;
Ceenje dvodimenzionalnih tekstilnih proizvoda u rairenom stanju
odsisavanjem vlage.
Oko 40% vlage zaostane u materijalu nakon ceenja ako se obrada
vri u vodenim medijumima.

Procesom suenja iz materijala se odstranjuje vlaga koja je zaostala

nakon ceenja.
Konstrukcija ureaja za suenje je s jedne strane prilagoena obliku
materijala koji se sui, a s druge strane primenjenom medijumu za
suenje.
Prema obliku materijala razlikuju se ureaji za suenje vlakana u
rastresitom stanju, ureaji za suenje prediva u namotajima i
kanurama, ureaji za suenje tkanina i pletenina.
Prema primenjenom medijumu razlikuju se:
- kontaktni ureaji za suenje;
- komore sa toplim vazduhom za suenje;
- ureaji za suenje pregrejanom parom;
- ureaji za suenje vruim vazduhom;
- ureaji za suenje direktnim plamenom;
- ureaji za suenje IC zracima i sl.

Prilikom suenja materijal se mora osuti do maksimalno dozvoljenog sadraja

vlage (repriza).

Pamuk

8,5

Lan, konoplja, juta, ramija, sisal

12-14

Vuna, ivotinjske dlake

17-18

Prirodna svila

11

Hemijska celulozna vlakna

13-14

Acetatna vlakna

Poliamidna vlakna

3-5

Parametri mokrih procesa oplemenjivanja i postupci nanoenja

rastvora hemijskih agenasa na tekstilni materijal (IP)
Vrsta hemijskog agensa;
Koncentracija agensa;
Temperatura rastvora;
Protok rastvora;
Gustina slaganja materijala;
Brzina kretanja rastvora i materijala;
Modul rastvora (odnos kupatila);
Vrsta kontakta rastvora i materijala.

Postupak iscrpljenja;
Postupak impregnacije (fulardovanja):
Suvo u mokro;
Mokro u mokro.

Stepen fulardovanja SF
Npr. SF 80% znai da e 1kg materijala nakon fulardovanja
imati masu 1,8kg.
Modul rastvora: odnos izmeu mase materijala i zapremine
rastvora u kojoj se obrauje.
Npr. 1:50 (1g materijala se obrauje u 50ml rastvora
odgovarajueg sastava).
Sastav rastvora za oplemenjivanje: g/l ili %.