KOGNITIVNI PROCESI

JEZIK I MILJENJE
Doc . dr Mirjana Beara

Studijski programi za Psihologiju, Srpsku

knjievnost i jezik i Engleski jezik i
knjievnost,
Letnji semestar 2016
 Sadraj predmeta
Simboliki procesi - Jezik: percepcija
govora,kognitivna obrada
pojedinanih rei, obrada morfologije
i sintakse, karakteristike jezike
komunikacije
Integrativni procesi Miljenje:
Suenje, Donoenje odluka,
Reavanje problema, Ekspertsko i
kreativno miljenje
 Literatura:
Kosti, A. (2006). Kognitivna
psihologija. Beograd: Zavod za
udbenike i nastavna sredstva

Materijal sa predavanja i vebi

 Raspodela bodova
Aktivnost na predavanjima: 5
Aktivnost na vebama: 5
Kolokvijum (11. april): 30 (oblast
Jezik, oslobaajui u junskom i
julskom ispitnom roku)
Seminarski rad: 10
Ispit: 50
 Konsultacije:
Utorkom 10:00 11:00 ili mejlom:
mirjana.beara@gmail.com

Asistentkinja na predmetu:

Anida Fazlagi
 Govor i miljenje

Glava je sprava za mislenje.

Ona nam slui za govor.
Tu se rei pretvaraju u
reenice.
 ta je govor?
Strukturalni aspekt: izgovor
(fonetika) i gramatika

Funkcionalni aspekt: semantika

(znaenje rei) i pragmatika
(upotreba jezika)
 Gramatika, semantika i
pragmatika
Gramatika: obuhvata morfeme i
sintaksu
MORFEMA: najmanja grupa glasova koja
ima neko znaenje
rez morfema
prorez dve morfeme: pro i rez
SINTAKSA: red rei u reenici
Npr. Subjekat-predikat-objekat u srpskom
jeziku
 Gramatika, semantika,
pragmatika
Semantika se bavi znaenjem rei ili
njihovih sklopova usko povezana sa
gramatikom ali i sa kontekstom u
kome se neto izgovara

Ba si taan! Ba
si taan!
 Gramatika, semantika,
pragmatika
Ukljuuje delovanje konteksta na
znaenje, kao i (nepisana) pravila o
tome ta rei u odreenim okolnostima
kako bi se postigla odreena svrha
Primer: nastavnik pri ulasku u uionicu
kae: Ovde je zaguljivo, ne moe se
disati uenik ustaje i otvara prozor
Pragmatika se odnosi na upotrebu jezika
kada, ta i kako rei
 Stadijumi uenja govora
Krajem prve godine ivota: prva re
Oko 2 godine: preko 50 rei
Holofraza: izraavanje celih misli
jednom reju
Npr. Torta = hou pare torte
Vrata = zatvori vrata
 Detetov renik - anegdota
Tata: kai sok
Sin: Dada
Tata: Sok! Sok!
Sin: Dada!
Tata: ne dada, kai Soook
Sin: Daaa da!
 Razvoj govora/2
Razvoj reenica: od telegrafskih ka
potpunim

Primer telegrafske reenice (oko godinu i

po):
nema sok = soka vie nema
dati bebu = daj mi lutku

Oko tree godine: gramatiki oblici

(mnoina, rod, glagolska vremena
 Razvoj govora- prve
reenice
Preterano pridravanje gramatikih
pravila:
Hoem, Neem (kao u idem, ne
idem)

Uzmesti umesto Uzeti (od uzmi)

(oblak oblaci (mno.))

ovek oveci
 Razvoj govora od 2. do 4.
godine
Udvostruuje se vokabular svakih 6
meseci
Uivaju u izmiljanju novih rei
Odgumiti skinuti gumicu sa tegle
Kukavac kuka za kaenje odee

Permutovanje glasova:
pakta umesto patka
ream umesto eram
peperalja umesto pepeljara
 5-6 godina
Veina dece savlada osnove
maternjeg jezika
Upotreba jezika je uglavnom
egocentrina (govor sami sa sobom)
Vigotski: unutranji govor (micanje
usnama dok neto rade)
 kolski uzrast
Jo uvek neka deca imaju tekoa sa izgovorom
pojedinih glasova (s, , z, , r)
Raspolau sa oko 8000 do 14000 rei (poetak
kole), dopunjuje se sa jo 5000 rei do 11
godine
Do puberteta: kritini period za usvajanje jezika
kolska deca solidno vladaju pragmatikom (npr.
u razgovoru sa mlaom decom, govore sporije i
jednostavnije), takoe koriste nepisana pravila
(neupadanje u re, prilagoavanje jaine
glasa...)
 Kraj O
Raspravljanje o nekoj temi = sluaju
jedni druge (gubi se egocentrinost)
Sposobna su iznositi sopstveno
miljenje, drati se teme,
argumentovati, izraavati oseanja...
 Teorije razvoja govora
Bihejvioristiko tumaenje izloenost deteta
govoru odraslih , koje dete oponaa
Nativistiko shvatanje (omski) uroena
gramatika sposobnost govora koji potuje
gramatika pravila je genetski uroena

Glokava kuzdra teko kudlanuvi bokra,

kudari bokria odrediti subjekat, predikat,
objekte, prideve, priloge moemo iako
nikada pre nismo uli ovu reenicu
 Govor i miljenje kod dece
Pijae: jezik je podreen mislima
govor i jezik sredstvo su za
izraavanje misli, a ne proces koji
izvor misli ili koji im prehtodi

Jeziki deterministi : jezik odreuje

nain gledanja na svet i razmiljanje
o njemu
Govor i miljenje kod dece/2
Vigotski: na senzomotornom i ranom
predoperacionalnom stadijumu, govor i
miljenje se razvijaju nezavisno (misao
predgovorna, govor predmisaoni)
Dete misli, ali to ne pretae u rei
Misao se temelji na neverbalnim
senzomotorikim i kognitivnim
emama zato se slabo seamo
dogaaja iz ranog detinjstva
Govor i miljenje, Vigotski/2
U ranom detinjstvu, jezik je sredstvo za
komuniciranje oseaja i potreba
Na operacionalnom stadijumu, misao i
govor se poinju proimati sve bolje
se misli iskazuju reima, a rei i govor
utiu na razvoj miljenja
Povezanost misli i jezika u odraslom
dobu omoguava metakognitivne
uvide, reavanje problema, primenu
strategija uenja.