ANTROPOLOŠKA LINGVISTIKA

USVAJANJE JEZIKA I SOCIJALIZACIJA

 JEZIČKA SOCIJALIZACIJA: PRIMERI

• Belci pripadnici srednje klase u SAD;

• Razgovor sa tromesečnom bebom
• Sedi u krilu; razgovor licem u lice;
• Visoki tonovi, deminutivi, tepanje, uprošćena gramatika i dr.: „baby talk“; „motherese“; „parentese“;
• Kako si ti meni; dobra dan i tebi kao reakcija na guganje;
• Interpretacija zvukova i gestova koje prave bebe
• Učitavanja značenja i namere prejezičkim iskazima;
• Beba pokazuje na psa: Kako se zove ova lepa kuca? Da, to je…
• Beba pokazuje na keks: Šta to mama ima? Keks. Da. Izvoli. Pokazuje na još. Želiš još? Evo, izvoli.
• „prirodna“ komunikacija sa bebama za nas; ili čak „neophodna“ ukoliko dete želimo da naučimo jezik
• Međutim, antropološka lingvistika kaže:
• nije karakteristično za sva društva i sve socijalne grupe
• Različiti načina usvajanja jezika i socijalizacije (prihvatanja normi ponašanja u jednom društvu; kulturno je specifikovano)
• Kaluli narod (2 hiljade ljudi) na Papui Novoj Gvineji
• Razgovor sa tromesečnom bebom
• Stalno je uz majku;
• Okrenuta od majke; gleda ostale ukućane
• Nema direktnog obraćanja; ne koristi „baby talk“; bebe nisu prikladni sagovornici
• Trijadička komunikacija:
• Nema pripisivanja inicijative za govor deci; govori jasno umesto deteta (visoki tonovi; nazalizovano);
• Ono što beba ne može majka radi: koristi jezik na jasan i kompetentan način.
• Aka se Neko od ukućana obrati: Brat: Da li želiš kolač. Majka (umesto deteta): Da, brate, želim kolač.
• Stalno je uz majku; bogat je input; ostali govore npr. Vidi hoda, sedi, smeje se...
 JEZIČKA SOCIJALIZACIJA: PRIMERI

• Razlike u socijalizaciji
• kulturno specifična upotreba jezika u komunikaciji sa decom
• SAD
• Komunikacija kao da je beba kompetentni sagovorni;
• prilagođavanje situacije detetu
• Spuštanje na nivo deteta
• PNG
• Prilagođavanje deteta situaciji; široj socijalno grupi
• Tako što uči da stupa u interakciju koristeći jezik i ostale kulturne norme.
• U nauci se postavljaju sledeća pitanja koja se odnose na procese usvajanja jezika i socijalizicije (podstaknuti ovim razlikama)
• (1) Na koji način se urođena sposobnost učenja jezika ukršta sa kulturno specifičnim faktorima u odgajanju dece?
• (2) Da li različite prakse socijalizacije u bilingvalnim i multilingvalnim sredinama imaju uticaj na to koje će jezike dete
naučiti i do kojeg nivoa.
• (3) Da li se jezička socijalizacija završava sa krajem detinjstva ili se ona nastavlja i dalje u odraslom dobu?
• Jezička socijalizacija odnosi se na recipročni proces učenja upotrebe jezika u određenom društvu, kao i postajanje članom
društva kroz upotrebu jezika.
 USVAJANJE JEZIKA I PROCES SOCIJALIZACIJE

• Urođena sposobnost za učenje jezika vs. jezički i kulturno specifični načini prenošenja jezika
• I u jednoj i u drugoj kulturi deca postaju kompetenti govornici svojih jezika
• Što znači: postoji urođena sposobnost ljudi da nauče jezik
• Urođena komponenta u procesu usvajanja jezika (debate):
• Noam Čomski: usvajanje jezika
• Društveni uticaj na usvajanje jezika ograničen
• Deca i staratelji nemaju veliku kontrolu nad tim procesom
• Jezik se razvija u zasebnom modulu u mozgu
• Bez ovog posebnog aparta za usvajanje jezika (jezičkog instinkta) deca ne bi mogla tako brzo da nauče jezika, s obzirom na siromašnu
prirodu inputa koju deca primaju tokom detinjstva.
• Ova intrinzična sposobnost naziva se univerzalna gramatika (UG).
• Ona obezbeđuje sistem, obrazac za sve moguće ljudske jezike.
• Dete čuje nekoliko primera bilo koje gramatičke odlike kako bi se formirao odgovarajući parametar u UG.
• Predlozi (preponirani i postponirani)
• u kući, u dvorištu, in the house; gharma (kuća u; nepali)
• ovaj parametar (predlozi) je postavljen na određenu postavku (prepozicija; postpozicija) u mozgu
• Uopštavanje; primena na druge primere. Dokaz: možem, hoćem, konjovi.
• Kognitivisti, razvojni psiholozi
• Nema zasebnog dela u mozgu;
• opšti kognitivni i razvojni procesi ili mehanizmi učenja omogućuju deci da usvoji jedan ili više jezika
• Kao i bilo koji drugi složeni kognitivni zadatak
• Nisu razvijeni mehanizmi u mozgu konkretno za sam jezik
• Jezik može da se posmatra kao novi aparat konstruisan od starih delova
 USVAJANJE JEZIKA I PROCES SOCIJALIZACIJE

• Čomski: siromašan input.

• Stvaranje generalizacija i pravila u UG na osnovu malo primera
• Kognitivisti: Dovoljno inputa da se usvoji jedan jezik bez formiranja obrazaca za jednu jezičku odliku u UG.
• Koliko je to dovoljno inputa?
• Koji su efekti rane izloženosti određenom jeziku i drugačijeg društvenog okruženja na procese usvajanja jezika?
• Dakle, ljudska sposobnost da nauči jezik je rezultat
• Posebnog modula u mozgu ili opštih kognitivnih mehanizama
• Antropološka lingvistika
• Društvena interakcija igra ključnu ulogu u procesu usvajanja jezika
• U tom smislu AL može da doprinese dubljem razumevanju procesa učenja nativnog jezika kod dece.
• Jezička socijalizacija
• Poddisciplina u AL (Oks & Šifelin)
• odnosi se na recipročni proces učenja upotrebe jezika u određenom društvu, kao i postajanje članom društva kroz upotrebu jezika. Osnovne
postavke:
• Proces usvajanja jezika duboko je prožet procesom postajanja kompetentnog člana jednog društva.
• Proces postajanja kompetentnim članom društva se u velikoj meri ostvaruje kroz jezik, sticanjem znanja o njegovim funkcijama,
društvenoj distribuciji i razmenom jezika u određenim društvenim situacijama.
• Poruke
• Naučnicima koji se bave usvajanjem jezika
• Kulturne vrednosti i društvene prakse nisu odvojene od jezika i njegovog usvajanja.
• Kulturnim antropolozima (procesi edukacije, ulaženje u novu socijalnu grupu i dr)
• Trebalo bi da obrate pažnju više na jezičke prakse
• Učenje jezika i postajanje kompetentnim članom jednog društva
• Dva aspekta jednog jedinog procesa
• Dete ne može naučiti jedan jezik bez socijalizacije u jednu društvenu grupu
• Dete ne može postati kompetentni član jedne grupe ako ne savlada određene jezičke prakse
 USVAJANJE JEZIKA I PROCES SOCIJALIZACIJE

• Elinor Oks: usvajanje jezika i socijalizacija u Zapadnoj Samoi (polinezijska država)

• Kritika teze: sva deca uče gramatičke odlike istim redosledom i u istoj dobi
• Samoanska deca usvajaju marker za ergativ kasnije od druge dece koja govore ergativne jezike (npr. kaluli jezik na PNG)
• Ergativ je padež koji označava subjekat tranzitivnog glagola (Čovek je video more). (Apsolutiv: padež koji označava subjekat neprelaznih glagola: Čovek je stigao).
• Razlozi:
• nije komplikovanije naučiti; upotreba ergativa kod odraslih Samoanaca zavisi od društvene distance među sagovornicima
• Što je veća bliskost među sagovornicima, to je manja upotreba ergativnog markera.
• Žene manje koriste ergativni marker od muškaraca.
• To ne znači da usvajanje jezika teče po modelu: one gramatičke odlike koje deca češće čuju više i koriste
• Samoanska deca često čuju leksemu koja znači doći, ali vrlo retko koriste
• društveno je neprikladno za nekoga ko je nisko na društvenoj lestvici u porodici
• Međutim, retko čuju imperativni oblik nekih glagola ali često koriste.
• Zaključak:
• jezički repertoar dece nije samo puka refleksija onoga što čuju ili ne čuju
• Uzimaju aktivnu ulogu u konstruisanju jezika koji im je najkorisniji za njihove potrebe ali i najprikladniji za njihov socijalni status.
• Ketrin Demut, usvajanje jezika i socijalizacija u južnom u delu Afrike (sesoto jezik: bantu jezička porodica)
• Kritika: istraživači fokusirani na proučavanje interakcije odrasli-dete; manje istražuju interakciju dete-dete
• Deca oko dve i po godine
• Dolazi uglavnom novorođeno dete
• Roditelji usmeravaju stariju decu prema njima
• Deca su gurnuta u grupu vršnjaka da se verbalno, a inače, sami snalaze
• Rezultat: promena socijalnog konteska > počnu pre da koriste relativne rečenice (kutija koja mi je data; poklon koji sam dobio) i više sa svojim vršnjacima nego sa
odraslima.
• Razlog: u vršnjačkim grupama više postoji konfrontacije i manje popuštanja maloj deci nego što to odrasli čine.
• To ih tera da formiraju kompleksnije jezičke strukture kako bi se društveno održali.
• Do istog zaključka bi se došlo kada bi se ponovo ispitala interakcija među decom i u drugim kulturama (govornici engleskog npr.)
• Ovakva istraživanja bi pomogla da se društveno kontekstualizuje ono što se o sada zna o usvajanju jezika;
• Novi nalazi o univerzalijama u redosledu učenja gramatičke strukure.
 USVAJANJE JEZIKA I PROCES SOCIJALIZACIJE

• Problematična teza u nauci se pojavila

• Deficit jezičkog input u ranoj dobi dovodi do toga da će deca postizati slabiji uspeh.
• Siromašne vs. bogatije porodice
• Osporvana teza