HEMIJSKI SASTAV ELIJE

e nt a
e l e m
o v n a
i ri o s n N )
e t H , O ,
( C, o 9 9 %
j u o k
i nj a v a i n e
sa e t e
n
ukup aterije.
i v e m
Zastupljenost nekih hemijskih elemenata u neivom svetu
(Zemljina kora) u poreenju sa njihovim zastupljenostima
u tkivima ivotinja
Procenat relativne zastupljenosti

iva bia

zemljina kora

H C O N Ca Na P Si Ostali
i Mg i K
Hemijski sastav elije:

- voda
- neorganski joni
- organski molekuli
VODA
Procenat vode u razliitim tkivima oveka:

Krv 79%
Srce 79%
Mozak 76%
Eritrociti 65%
Nadbubrene lezde 80%
Plua 78%
Skeletni miii 75%
Skelet 46%
Dentin 10%
 kovalentna veza Bohrov model
molekula vode

vodonik

kiseonik
vodonik

kovalentna veza
(a) Model strukture vode. Kiseonik
je predstavljen crvenom, a vodonik
belom bojom.
(b) Elektronska konfiguracija
molekula vode je tetraedralna, pri emu
su atomi postavljeni pod uglom od 104.5
stepeni. Vodonikovi atomi imaju
parcijalno pozitivno naelektrisanje.
Kiseonik ima dva nesparena para
elektrona koji imaju parcijalno
negativno naelektrisanje, te mogu
da uestvuju u stvaranju vodoninih veza.
Zbog sp3 hibridizacije orbitalnih struktura
atoma kiseonika, svaki molekul vode
moe da formira etiri vodonine veze.
1. PROCES HIDROLIZE
Razlaganje organskih molekula u vodi
 2. DEHIDRATACIONO-KONDENZACIJSKA REAKCIJA
Formiranje peptidne veze
3. Reakcije u kojima nastaju sloenija jedinjenja

CO2 + H2O H2CO3

Vodonine veze
izmeu molekula vode
Molekul vode moe da stvara najvie etiri
vodonine veze istovremeno. Obratiti panju
na tetraedralnu strukturu vodoninih veza.
LED
Struktura leda u vidu
heksagonalne reetke
u kojoj se svaki molekul
vode povezuje sa etiri
molekula vode.
Geometrijska pravilnost
ovih vodoninih
veza doprinosi jaini
kristala leda.
Hidrofilni molekuli

Jonske supstance

Polarne supstance
Hidrofobni molekuli
Neorganski joni

-uglavnom ine manje od 1% od ukupne teine elije

- katjoni (Na+, K+, Mg2+, Ca2+, Fe2+, Fe3+ itd.)

-anjoni (Cl-, HCO3-, HPO42-, SO42-, itd.)

Intracelularno dominiraju K+, Mg2+, SO42- i HPO42-,

a ekstracelularno Na+, Cl- i HCO3-.
Organski molekuli

1. Tri klase makromolekula

- proteini
- nukleinske kiseline
- ugljeni hidrati (saharidi)

2. Lipidi (po veliini izmeu makromolekula i monomera)

3. Veina organskih molekula koji se ne svrstavaju u prethodne

dve grupe:
- monomeri koji stvaraju makromolekule
- monomeri koji ne ulaze u sastav makromolekula ili lipida
- intermedijeri (prelazne faze) u sintezi monomera
- intermedijeri u procesima katabolizma
- koenzimi i drugi molekuli ukljueni u ubrzavanje enzimskih
reakcija
Opta formula proteinskih aminokiselina

Hiralni
C atom
Boni lanac

Amino Karboksilna
grupa grupa
 okosnica proteina

amino kraj karboksi kraj

peptidna
veza

okosnica proteina

shematski

sekvenca
 bona grupa
Sekundarna struktura
proteina
kiseonik
H-veza
ugljenik
vodonik
heliks
ugljenik
azot
azot

H-veza bona grupa

vodonik

ugljenik

pept. veza nabrana ploa

kiseonik
STRUKTURA PROTEINA

Primarna Sekundarna
struktura struktura (-heliks)

Tercijarna Kvaternerna
struktura struktura
Tri tipa nekovalentnih veza koje pomau
da protein zadobije trodimenzionalnu strukturu

jonske
vodonine
veze
veze

van der Waalsove

privlane sile
(HIDROFOBNE)
Tipovi veza u peptidnom lancu

1 vodonini most izmeu peptidnih veza

2 disulfidna veza izmeu dva ostatka cisteina
3 jonska veza izmeu bonih lanaca
4 hidrofobna veza izmeu ostataka valina i izoleucina (isprekidana linija
oznaava prostor iz kojeg je istisnuta voda)
Funkcije proteina u biolokim sistemima:

-enzimi (npr. peptidaze razlau peptidne veze,

DNaza razlae DNK itd.)
-strukturni proteini (kolagen, u sastavu vezivnog tkiva i tetiva)
-kontraktilni proteini (aktin i miozin omoguavaju kontrakcije
miia)
-transportni proteini (hemoglobin, mioglobin prenosioci
kiseonika)
-rezervni proteini (albumin jajeta)
-hormoni (hormon rasta, insulin, gonadotropini,
oksitocin, vazopresin itd.)
-zatitni proteini (antitela)
-toksini (zmijski otrov sadri razliite enzime i neurotoksine)