Alkini

 Alkini su ugljovodonici koji na

jednom mestu u svom molekulu
imaju dva susedna ugljenikova
atoma spojena trogubom vezom,
odnosno nezasićenom vezom koju
sačinjavaju tri elektronska para
 Opšta formula alkina:
CnH2n-2
Struktura alkina
 sp hibridizacija
 linearni raspored hibridnih orbitala
 trogubu vezu čini jedna  i dve -veze,
koje leže u međusobno normalnim
ravnima
 geometrija dela molekula koji sadrži
trogubu vezu je stoga linearna
 Zbog difuznog karaktera -veza
distribucija elektrona u troguboj vezi ima
oblik cilindričnog oblaka
 z z
pz pz
py py
pz-pz
py-py
x x
+ =

y y sp-sp
sp sp
Struktura alkina (nastavak)
 Kao posledica hibridizacije i dve -veze,
troguba veza je vrlo jaka
 Takođe je velika i energija C-H veze
terminalnih alkina
 Dužina CC veze je manja nego kod
dvogube (120 pm), a takođe je kraća i
C-H veza
 Razlog: povećani s-karakter hibridnih sp
orbitala (učešće s-orbitale je 50%)
Struktura alkina (nastavak)
 Karakteristične reakcije alkina su
adicije, s tom razlikom što su manje
reaktivni od alkena
 Alkini sa trogubom vezom unutar
molekula su stabilniji od terminalnih
 Prvi član homologe serije je acetilen,
C2H2, po kome se čitava klasa
jedinjenja naziva acetilenima
Nomenklatura
 Alkini se imenuju po dva sistema:
 kao derivati acetilena i
 po IUPAC nomenklaturi

 Kao derivati acetilena: smatra se da

su vodonikovi atomi u acetilenu
zamenjeni alkil grupama
 IUPAC nomenklatura alkina
 Dobijaju imena po istim pravilima koja
važe za alkane i alkene, samo što dobijaju
nastavak –in
 osnovna struktura je najduži niz koji sadrži
trogubu vezu
 prisustvo dve, tri itd. trogubih veza naznačava
se imenom alkadiin, alkatriin, itd.
 položaji trogube veze i supstituenata
označavaju se brojevima
 Numerisanje počinje od kraja bližeg troguboj
vezi, a obeležava se prvi ugljenikov atom
trogube veze
IUPAC nomenklatura alkina
(nastavak)

H C C C2H5 CH3 C C CH3 CH3 C C CH(CH3)2

etilacetilen dimetilacetilen izopropilmetilacetilen
(1-butin) (2-butin) (4-metil-2-pentin)

5 3
CH3 CH2 CH C C C2H5
CH3
etil-sec-butilacetilen
(5-metil-3-heptin)
IUPAC nomenklatura alkina
(nastavak)
 Ukoliko su u molekulu prisutne i dvoguba
i troguba veza, takav ugljovodonik se
zove alkenin
 Pri numerisanju glavnog niza koji sadrži i
jednu i drugu vezu, polazi se od kraja koji
je najbliži jednoj od njih
 Ako su dvoguba i troguba veza
ekvivalentne u odnosu na krajeve niza,
manjim brojem se obeležava dvoguba
veza
CH3-CH=CH-CCH 3-penten-1-in
HCC-CH2-CH=CH2 1-penten-4-in
IUPAC nomenklatura alkina
(nastavak)
 Za osnovni niz nezasićenog razgranatog
ugljovodonika uzima se onaj koji ima
najveći mogući broj dvogubih i trogubih
veza
 Ako u obzir za izbor mogu doći dva ili više
nizova, izbor se vrši u korist
 (1) onog koji ima najveći broj C-atoma;
 (2) ako je broj C-atoma jednak, uzima se onaj
koji sadrži veći broj dvogubih veza. U svemu
ostalom važe isti principi po kojima se
imenuju zasićeni razgranati aciklični
ugljovodonici
Fizičke osobine alkina
 slične su fizičkim osobinama alkana i
alkena
 Ne rastvaraju se u vodi, rastvaraju se u
nepolarnim organskim rastvaračima kao što je
benzen, ugljentetrahlorid, etar
 Gustina im je manja od gustine vode
 Tačke ključanja rastu sa povećanjem broja
ugljenikovih atoma i slične su tačkama
ključanja odgovarajućih alkana i alkena
 Dobijanje alkina
 Dva osnovna načina za uvođenje
trogube veze u molekul:
 dvostruka eliminacija iz 1,2-
dihalogenalkana ili 1,1,2,2-
tetrahalogenalkana
 alkilovanje terminalnih alkinil jona
Dvostruka eliminacija iz
1,2-dihalogenalkana
Budući da se dihalogenalkani lako
dobijaju iz odgovarajućih alkena
adicijom halogena, ova reakcija
omogućava prevođenje dvogube u
trogubu vezu u nekoliko koraka
 Reakcija se izvodi jakim bazama

H H H
KOH KOH
C C C C C C
alkohol X alkohol
X X
Dehalogenovanje 1,1,2,2-
tetrahalogenida
 Zagrevanjem tetrahalogenida sa cinkom u
prahu, u alkoholnom rastvoru, dobijaju se
alkini
X X
Zn
C C C C
X X

 Adicija halogena se primenjuje za zaštitu

trogube veze
 Alkilovanje acetilena alkil-
halogenidima
 Ova reakcija je u svojoj osnovi supstitucija
 Veoma bazni acetilidni anjon zamenjuje
halogenid u alkil halogenidima (ORA 262)
Na +
R C C H R C C Na

X
C C C C + X-
- H HC C
HC C
Konkurentna reakcija
 Alkini su slabe kiseline
 Acetilidni jon je, kao konjugovana baza,
izuzetno jak, (jači i od hidroksilnog jona)
 Jaka baza + alkil-halogenid – uslovi za
dobijanje alkena
X
-
C C X + C C + HC CH
H alken acetilen
-
C CH
Eliminacija ili supstitucija?
 Kada su supstitucija i eliminacija
konkurentne reakcije, učešće eliminacije
raste sa promenom strukture alkil-
halogenida od primarnog preko
sekundarnog do tercijarnog

Raste sklonost ka eliminaciji

0 0 0
RX = 1 2 3

Raste sklonost ka supstituciji

Industrijski način dobijanja
acetilena
acetilen se industrijski dobija iz
jeftinih prirodnih sirovina, koksa,
krečnjaka i vode
CaCO3  CaO + CO2
3C + CaO  CaC2 + CO
CaC2 + 2H2O  HCCH + Ca(OH)2
Reakcije alkina
 Reakcije alkina su posledica trogube veze
i slabo kiselog terminalnog acetilenskog
vodonika
 Analogne su reakcijama alkena - reakcije
elektrofilne adicije
 Troguba veza je nešto manje reaktivna
prema elektrofilnim reagensima od
dvogube, ali je reaktivnija u reakcijama
nukleofilne adicije
 U slučaju terminalnog položaja trogube
veze u molekulu alkina, oni podležu još
nekim specifičnim reakcijama
 1. Adicione reakcije
 Elektrofilni reagensi i način njihove
adicije na trogubu vezu isti su kao i
na dvogubu vezu, izuzev što se
umesto jednog troše dva molekula
reagensa i što je reakcija postupna i
sporija
A A B A A A B
AB AB
C C C C ili C C C C ili C C
B B B A B
Adicija vodonika
 Ukoliko se kao katalizator za adiciju
vodonika primeni platina ili paladijum na
uglju, suspendovani u rastvoru koji sadrži
alkin, pa se kroz rastvor propusti vodonik,
doći će do potpunog zasićenja trogube
veze i dobijanja alkana:

H2/Pt
CH3CH2CH2C CCH2CH3 CH3(CH2)5CH3
 Prva -veza alkina je reaktivnija
nego druga, pa se hidrogenizacija
može zaustaviti u fazi
intermedijernog alkena primenom
modifikovanog katalizatora (Lindlar-
ov katalizator).
 Lindlar-ov katalizator: paladijum
staložen na kalcijum-karbonatu i
tretiran olovo-acetatom i hinolinom
 Adicija vodonika je, kao i kod alkena, sin,
zbog vezivanja vodonika na površinu
katalizatora, a zatim na istu stranu
molekula
 Dobijaju se cis-alkeni, osim u slučaju
terminalne trogube veze
 Ako se umesto katalitički aktiviranog
vodonika za redukciju alkina kao reagens
upotrebi metalni natrijum rastvoren u
tečnom amonijaku, dobijaju se trans-
alkeni (opet ukoliko alkin nije terminalan)
 H R
Na, NH 3
C C trans
R H
R C C R
H2
R R
Pd/C C C cis
H H
Trans-adicija vodonika.
Mehanizam
1. FAZA: Prenos jednog elektrona

Na
RC CR Na+ + RC CR

radikalski anjon
2. FAZA: Prvo protonovanje

NH3
RC CR RCH C + NH2
R
alkenil radikal
3. FAZA: Ravnotežni prelaz u stabilniji alkenil-radikal

H H R
C C C C
R R R

cis trans (stabilniji)

4. FAZA: Drugi prenos jednog elektrona

H R H R
Na
C C Na+ + C C
R R

alkenil-anjon
5. FAZA: Drugo protonovanje

H R H R
NH3
C C- C C + NH2
R R H
trans-alken
 Adicija halogena
 Posle prvog stupnja dobijaju se
nezasićeni dihalogenidi, koji su
obično manje reaktivni prema daljoj
adiciji od samih alkina. Oni se mogu
izolovati i to su proizvodi anti-adicije
X X
X2 X X2
C C C C C C X2 = Cl2 , Br2
X
X X
Adicija halogenovodonika
 Alkini adiraju halogenovodonike (HCl
i HBr) i grade nezasićene halogenide
ili geminalne dihalogenide
 Oba stupnja reakcije slede
Markovnikovljevo pravilo
H Cl
HCl H HCl
C C C C C C
Cl
H Cl
haloalken gem-dihalogenid
Adicija cijanovodonika
 Cijanovodonik se adira na acetilen u
prisustvu barijum cijanida kao
katalizatora i gradi vinil cijanid
H
Ba(CN)2
C C + HCN C C

CN

 Metoda za produženje ugljeničnog

niza za jedan C-atom
 Adicija vode
 Adicijom vode na acetilen u
prisustvu živa(II)sulfata, HgSO4, i
sumporne kiseline, H2SO4, gradi se
vinil-alkohol, koji je nestabilan i
odmah se preuređuje u acetaldehid

H H
H H
HgSO4
H C C H + 2
H O C C H C C
H2SO4 H OH H O
 Ovakav tip izomerije, gde se dva oblika
razlikuju po položaju dvogube veze
(C=C i C=O) i položaju vodonikovog
atoma (-O-H i C-H) naziva se
tautomerija (tauto – isto)
 Tautomerija predstavlja dinamičku
ravnotežu (brz prelaz) između dva
izomera uz simultano premeštanje atoma
vodonika i dvogube veze
+
C C C C + H
+
H
H O O H
Polimerizacija
 Alkini podležu cikličnoj i linearnoj
polimerizaciji
 Ciklična polimerizacija
• Kada se acetilen provodi kroz zagrejanu
cev, polimerizuje se u benzen

3CHCH 

 Metil-acetilen se polimerizuje u sim-
trimetilbenzen, a dimetil-acetilen u
heksametilbenzen CH3

3 CH3C CH
H3C CH3
CH3
H3C CH3
3 CH3C CCH3
H3C CH3
CH3
 Linearna polimerizacija
 Kada se uvodi u rastvor bakar hlorida u
amonijum hloridu, acetilen se
polimerizuje u vinilacetilen i divinil
acetilen
CuCl2 HC CH
2 HC CH H2C CH C CH H2C CH C C CH CH2
NH4Cl
vinilacetilen divinilacetilen
 Oksidacija alkina
1. Oksidacija permanganatom
KMnO4
RC CR' RCOOH + R'COOH
 Karboksilne kiseline se lako
identifikuju, zbog čega ova metoda
služi za utvrđivanje položaja trogube
veze u molekulu
KMnO4
CH3CH2CH2C CCH3 CH3CH2CH2COOH + CH3COOH
2-heksin buterna kiselina
 Oksidacija alkina (nastavak)
 CH grupa kod terminalnih alkina
oksiduje se u ugljen dioksid
KMnO4
CH3CH2CH2CH2C CH CH3CH2CH2CH2COOH + CO2
1-heksin

2. Ozonoliza alkina
O3 H2O2
R C C R' R C C R' RCOOH + R'COOH
H2O
O O
 Oksidacija alkina. Ozonoliza
 Acetilen se pri ovoj reakciji pretvara u
glioksal i dalje u mravlju kiselinu:
O3 H2O2
H C C H H C C H 2 HCOOH
H2O
O O mravlja kiselina
glioksal
 I ova reakcija može da se upotrebi za određivanje
položaja trogube veze identifikovanjem dobijenih
karbonskih kiselina:
O3
CH3(CH2)7C C(CH2)7COOH CH3(CH2)7COOH + HOOC(CH2)7COOH
H2O
 Kiselost alkina – građenje
acetilida
 U reakciji acetilena sa natrijumom nastaje
acetilid i oslobađa se vodonik, kao u
svakoj klasičnoj reakciji kiseline i metala

RC CH + Na RC C Na + 1/2 H2

 Razlog kiselosti terminalnih alkina

 Acetilidi teških metala, npr. Ag, Cu... su
nerastvorni u vodi, a veza između metala i
C-atoma uglavnom kovalentna:
CH3CH2CCH + AgNO3 CH3CH2CCAg
talog
Acetilen
 bezbojan gas
 Termodinamički je nestabilan, pri
udaru eksplodira i razlaže se na
ugljenik i vodonik
HC CH 2C + H2
 Sagorevanjem u struji kiseonika
oslobađa veliku količina toplote, čak
i do 3400C - upotreba za sečenje i
zavarivanje metala