Влада уставобранитеља

 1839. Милош абдицира и формира се намесништво

његовом сину Михаилу: Аврам Петронијевић, Јеврем
Обреновић и Тома Вучић-Перишић
 1842. Вучићева буна, Михаило абдицира, на престолу
Александар Карађорђевић
 Бирократско-полицијски режеим, који је уздигао
чиновништво
 Јеремија Станојевић: Народ је пупила а Правитељство
тутор који треба да се стара о њему.
 Слободан Јовановић: Ово време се не одликује великим
људима, ни великим делима спољне и унутрашње
политике, али је дало наш први судски и
административни систем и основу просветних
установа.
 Влада уставобранитеља
 Сукоб уставобранитеља и кнеза Александра
Карађорђевића, због противречности Устава и
Устројенија Совјета
 1857. Тенкина завера (иако угушена, кнез је поражен
јер није могао да осуди заверенике због интервенције
Порте)
 Уставобранитељи намерни да збаце кнеза Александра и
то на скупштини
 Скупштине по Уставу нема, али се она по потреби
сазива (1848. Револуционарна народна скупштина,
Петровска скупштина)
 Либерали (тзв. Паризлије) Милован Јанковић, Јеврем
Грујић, Јован Илић инсистирају на привредној и
политичкој слободи, националном ослобођењу и
независности и институционалном увођењу народне
скупштине
 Влада уставобранитеља
 1858. Закон о народној скупштини (донет специјално за
предстојећу скупштину)
 30. новембар 1858. Светоандрејска скупштина
 Пројекат либерала: само изабрани посланици, састаје
се сваке године, без скупштине ни један закон, право да
поништи сваки рђав закон, пуно буџетско право, право
да кривично гони министре
 Збачен кнез Александар, враћен Милош Обреновић
 1859. Закон о народној скупштини
 Суштински одбачен пројекат либерала: скупштина само
саветодавни орган а не и законодавни, нема право
укидања закона, нема буџетског права, нема
одговорности министара
 Правосуђе
 1853. Закон о судском поступку у грађанским
парницама
 Начело усмености у пракси не функционише,
спорост, корумпираност
 Казне: смрт, лишење слободе, телесна казна,
новчана казна, лишење чина и звања
 Забрањена конфискација имовине
 1843. Забрана чиновницима да се баве
адвокатским послом
 Локална управа
 1839. Закон о устројству окружних начелстава и
главним дужностима среских начелника
 Нема самоуправе у окрузима и срезовима
(Министарства дају налоге окружним начелницима,
њима су подређени срески начелници, а оба органа
врше полицијску функцију)
 1839. Закон о устројству општина
 Збор, Одбор, Примилителни суд
 Општине прве класе (београдска), друге класе
(окружне) и треће класе (сеоске)
 Збор: сви пунолетни угледни чланови, неограничен
мандат
 Послови пренесеног делокруга
 1850. Казнителни закон за полицајне преступе
 Полиција има широка права кажњавања
 Међународноправни положај
 1830. право Србије на капућехају код Порте
 Управитељ кнежеве канцеларије – министар
иностраних дела
 1853. Кримски рат (Русија-Турска), Србија
неутрална, потврђена јој аутономна права од
стране Порте
 1856. Париски мир, Дунав слободна река
 1857. Обалска дунавска комисија, учествује и
Србија (први пут мимо Турске)
 Национална политика
 1806. Карађорђево писмо владици Петру првом
(уједињење Србије, Црне Горе и БиХ)
 1843. Адам Чарториски: Савети
 1843. Фрања Зах: План
 1844. Илија Гарашанин: Начертаније
- Србија се мора ујединити
- Оснивање српске државе на југу (БиХ, Црна Гора и
Стара Србија (северна Албанија))
- Континуитет српске државности од Душана
- Уједињење: Срба у Турској, Срба из Јужне Угарске,
Хрватском, Далмацијом, Славонијом и Бугарском
- Р. Љушић: План за стварање српске и, евентуално,
јужнословенске, а не југословенске државе
 Српски грађански законик 1844.
 1829. Георгије Захаријадес добија налог да
преводећи стране законе, припреми Србији
законик. Основ требао да буде немачки превод
Code Civile, али Захаријадес не зна добро ни
француски ни немачки, а није ни правник
 1837. Јован Хаџић и Василије Лазаревић, раде
на нацрту закона. Хаџић противник
француског права, и за узор узима Аустријски
грађански законик
 25. март 1844. Законик грађански за
Књажевство Сербију
 Српски грађански законик 1844.
 Ж. Перић, Љ. Кркљуш: СГЗ је само скраћени превод
АГЗ
 Љ. Кркљуш: Рецепција римског права
 Распоред материје исти као и у АГЗ (увод и три дела)
 Увод: обавезност законика за српске грађане,
немогућност повратног дејства, слобода уговарања,
неповредивост личности и имања, једнакост пред
законом
 Први део: лична права, брачни односи, туторство,
старатељство, само црквени брак, жена дугује
покорност мужу, уподобљава се старијем малолетнику,
забрањено истраживање ванбрачног очинства
 Други део: стварно право, право својине је потпуно,
неограничено, апсолутно право, наследно право
(законско, уговорно, тестаментарно)
 Трећи део: јемство, залога, застарелост
 Српски грађански законик 1844.
 Породичне задруге
- Задруге су правна лица, имовина је колективна, а
суштински има карактер сусвојине, па тиме је могуће и
посебно задуживање, наслеживање задругара и дељења
задруга – недоследност
 Наслеђивање женске деце
- Предност мушке у односу на женску, која добијају само
уживање, издржавање, снабдевање и пристојно
удомљење
- Хаџић против овога, али Милош је за, који на основу
спроведене анкете тврди да народ не жели женске
наследнике
- Прво наслеђују мушкарци са правом репрезенатције, а
ако њих нема, онда женска деца
 Право прече куповине
- На непокретностима: задругари, родбина, суседи
 Српски грађански законик 1844.

 Правно санкционисана и потврђена

неприкосновеност приватне својине
 Поновљено и потврђено укидање
феудалних односа
 Проширено и уједначено тржиште

 Проглашена потпуна слобода

уговарања