You are on page 1of 19

ЦРНА ГОРА

1. СТВАРАЊЕ ЈАВНЕ ВЛАСТИ У ЦРНОЈ ГОРИ

1.1. Историјски оквир

1.2. Племенска структура

1.3. Однос између владике и гувернaдура


ТЕМЕ
1.4. Стварање натплеменских органа власти

2. КНЕЖЕВИНА ЦРНА ГОРА

3. УСТАВ ИЗ 1905. ГОДИНЕ

4. МЕЂУНАРОДНИ ПОЛОЖАЈ
1. СТВАРАЊЕ ЈАВНЕ
ВЛАСТИ

1.1. ИСТОРИЈСК И
ОКВИР

. За коју српску област се постепено


устаљује назив Црна Гора, када је потпала
под власт Османског царства? Како се та
област још звала? Сећамо ли се једне
важне личности из те области?


2. Каква је била организација у овој области и какав
статус је она имала у Османском царству?

У XVI и XVII веку: повластица да се војна обавеза


односи само на одбрану граница своје земље
- Обједињавајућу улогу у развоју Црне Горе: Цетињска
митрополија (XV век) и Општи црногорски збор (XVI
век)
- Унутрашње прилике у Црној Гори (XVIII):
1) Племенски живот
2) Односи између владике и гувернадура
1.2. ПЛЕМЕНСКА СТРУКТУРА
- На територији Црне Горе било је око тридесет племена, која су се делила на:
1) црногорска

2) брдска
3) источнохерцеговачка
1. Објаснити појмове: племе и заједница братства

Ужа заједница од братства била је ,,кућа" или задруга


2. Шта је сметало у организовању натплеменске власти и стварању црногорске државе?


- Племенска анархија престаје када владар (владика, кнез) уместо клетви силом заведе поредак
- Допринос стварању натплеменске власти
дао је Шћепан Мали (1767-1773) познат
као ,,лажни цар"
1.3. ОДНОС ИЗМЕЂУ ВЛАДИКЕ И ГУВЕРНАД УР А
1. Шта је гувернадурство и која је његова улога?

- У процесу изградње натплеменске власти неминовно су се сукобљавали са црногорским


митрополитима са истим намерама (две сукобљене стране: гувернадурска и владичанска)
- Упркос сукобима заједно су се супротстављале Османском царству:
1) битка на Мартинићима
2) битка на Крусима 1796. године
- На скупштини у септембру 1797. године одлучено је да владика Петар I буде проглашен за јединог
господара у Црној Гори
- Гувернадурство звање је било формално укинуто када је владика Петар II 1830. године лишио чина
Вука Радоњића
1.4. СТВАРАЊЕ НАТПЛЕМЕНСКИХ ОРГАНА ВЛАСТИ

- Долазак архимандрита Петра Петровића на престо митрополије 1784. године који је поставио темељ
црногорске државности (ујединио црногорска и брдска племена)
1. Које две битке се везују за почетак црногорске државности и зашто?

2. Правитељство суда црногорског и брдског, надлежности?


- Појављује се и Народна канцеларија на челу са секретаром: извршна власт са различитим


надлежностима
- Владика Петар I одређује тестаментом за наследника свог синовца Рада
Томова Петровића (Петра II Петровића Његоша), који је ступио на престо
1831. године
3. Новине уведене владавином Петра II Петровића Његоша?
✓ Од тог времена до 1852. године Црна Гора је била теократија
(митрополит = стварни господар)
✓ Основан Правитељствујушчи сенат (истакнути главари): није имао
утврђене надлежности (пресуђивао спорове - решавање племенских
спорова) чије је одлуке извршавала гвардија (улога ниже судске
инстанце и полицијска улога)
✓ Установљена владичина гарда = перјаници (плаћени за свој рад)
- Владика је тестаментом одредио за свог наследника синовца Данила
2. КНЕЖЕВИНА ЦРНА ГОРА

- Црма Гора је постала кнежевина 1852. године када је Данило


Петровић уз руску подршку постао књаз --> црквена власт
одвојена од световне
1. Које је мере књаз предузео да би власт остала у његовим
рукама?



- За време књаза Данила власти су биле установљене према
територијалном, а не племенском критеријуму
- Након убиства књаза Данила 1860. године на престо долази Никола
Петровић
- У Црној Гори је владао тада персонални режим власти (укинут 1868.
године)
- После стицања независности на Берлинском конгресу 1878. године,
књаз Никола је приступио реформама 1879. године укинувши: Сенат и
установио Државни савјет, Министарство и Велики суд
2. Државни савјет?


- Шест одељења које је имало министарство:

• Спољних послова
• Унутрашњих послова
• Грађевине
• Просвете
• Правосуђа
• Финансија

- Државне установе су се постепено развијале -->


Закони из финансијске области донети су 1901.
Године:

1) Закон о државном буџету

2) Закон о уређењу Главне државне контроле


- Велика реформа државног апарата извршена је 1902. године Законом о књажевској влади и Државном
савјету пређашња одељења министарства су постала министарства
- Владу је чинило шест министарстава:
1) унутрашњих дела
2) иностраних дела
3) правде
4) финансија
5) војске
6) просвете и црквених дела
- Тим законом није уведена влада као колективно извршно тело (збир министарстава без првог министра, чију
функцију је вршио књаз)!
- Државни совјет је имао исту улогу као и раније (престолонаследник, митрополит, сви министри, председник
главне контроле, сви они којима књаз додели титулу савјетника)
- Државни савјет имао је председника, али је прописано да га књаз може сазивати у свако доба и тада
је он председавао седницом!
3. УСТАВ ИЗ 1905. ГОДИНЕ

- Књаз Никола је следивши пример руског цара подарио Црној Гори Устав
- Лична и политичка права грађана (14. поглавље): једнакост пред законом, лична слобода, право на
суђење код надлежног суда, принцип nullum crimen nulla poena sine lege, неповредивост својине,
слобода савести, прописано право на молбу и жалбу против незаконитих поступака власти, право на
одбрану пред судом и слобода мисли

1. Која три основна политичка права је прописао овај устав?




- Активно бирачко право било је опште и једнако за све припаднике мушког пола, док припаднице
женског пола нису могле да бирају ни да буду биране!
2. Осим жена, ко је још лишен и активног и пасивног бирачког права?

- Пасивно бирачко право припадало је само црногорском држављанину који има пуних 30 година, стално
живи у Црној Гори и плаћа најмање 15 круна пореза годишње
- Пасивног бирачког права били су лишени и чиновници управних власти
- Право на слободу збора и удруживања се гарантује, уз једини услов да се не остварује противно закону

- Законом о јавним зборовима и удружењима из фебруара 1907. године прописано је о праву на јавно
удруживање и договарање као једном од основних грађанских права
- Прокламована је слобода штампе, али је остављена могућност да закон о штампи укине прокламовану
слободу штампе
3. Подела власти по уставу?

- Народна скупштина је први пут постала законодавни орган у правом


смислу, додуше уз значајна ограничења
4. Ко је улазио у састав народне скупштине?

- Само књаз односно Влада имали су право законодавне иницијативе
- Скупштина је имала само право индиректне законодавне иницијативе (Скупштина је могла предложити
Влади да се донесе неки закон или постојећи измени
- Правило да сваки закон мора бити усвојен у Народној скупштини имало је изузетак којим је предвиђено
књажево право да, када је безбедност земље у опасности а Скупштина није на окупу, доноси прописе који
ће имати законску снагу, уз обавезу да их саопшти првој Скупштини која се састане
- Прописано је да се никакав данак, порез или прирез није могао установити ни изменити без одобрења
Народне скупштине
- Било је прописано буџетско право: Народна скупштина је одобравала постојања ве бирају ни да б сваке
године државни буџет који је вредео годину дана

- Народна скупштина је били су и могла привремено продужити буџет истекле године, ако не донесе
нови буџет пре почетка календарске године
- Није постојала ни политичка одговорност министара, што значи да није уведен парламентарни систем!
4. Из одредаба Устава и Закона о министарској одговорности из 1906. године произилази да су
министри кривично сносили одговорност искључиво за?



- Политичка одговорност министара није постојала!

- Положај Народне скупштине карактерише: скупштинско право истраге и анкете у изборним и


административним питањима, посланичка пи тања и интерпелације предвиђени су Законом о
привременом пословном Народној скупштини итд.
- Аутономија Народне скупштине је сужена (сама бирала председништво, али је књаз сазивао Народну
скупштину и одређивао место њеног одржавања и учествовао у доношењу скупштинског пословника о
раду)
4. МЕЂУНАРОДНИ - Црна Гора није била субјект међународног права (то су
ПОЛОЖАЈ изразиле велике силе на Париском конгресу 1856.
Године прихватајући став Порте да је она део Османског
царства)
- Одлуком на Берлинском конгресу Црној Гори је
призната независност 1878. Године
1. Шта је Црна Гора морала обезбедити?
✓ Верску равноправност
✓ Муслиманском становништву је гарантовано
неприкосновено право својине на непокретностима
које су уживали
- Добила је право да именује свог дипломатског (у
договору са Портом) представника у Цариграду
- Територијално је двоструко проширена!

You might also like