Modeli ometenosti

Socijalni i medicinski model

Uvod
 Pretpostavka je da je ometenost posledica
tragičnog dešavanja koja utiče na manjinu ljudi.
 Ovakve pretpostavke su pervazivne, oblikuju
medicinski, društveni i edukativni tretman ometenih
osoba, oblikuju našu sredinu – način transporta,
građevina, način kako su izgrađene i organizovane.
 Ometenost je važno područje sa kojim se svako
društvo suočava – obezbeđenje benefita, usluga,
zakona o prevenciji diskriminacije, pitanja inkluzije
su samo neka važna pitanja.
 Opštost problema

 ½ populacije u Americi ima neko hronično

stanje, od tog broja 2/3 su ograničeni u
aktivnostima, a 10% je ograničeno u
svakodnevnim životnim aktivnostima
 90% uzorka ima nekog koga smatra
bliskim, a ima hronično oboljenje,
 većina nas u nekom periodu života se sreće
sa hendikepom, on je nedeljiv deo života.
Ovi problemi su «naši» problemi, a ne
«njihovi».
 Većinu iskustava dele ometene i
neometene osobe
 Iskustva odbijanja, sažaljenja, frustracija,
diskriminisanja, to su opšta ljudska iskustva.
 Ima mnogo manje psiholoških iskustava
karakterističnih samo za osobe sa fizičkim
hendikepom.
 Važne teme su pitanje deprivacije,
onemogućavanje pristupa raznim mestima,
pretnja socijalnom izolacijom, potreba
prihvatanja ograničenja, borba za
nezavisnost, važnost odnosa zavisnosti i
međuzavisnosti.
...

 Osobe sa ometenošću imaju iskustvo

gubitka funkcionalne sposobnosti koju je
bolest ili povreda ostvarila.
 Osobe koje nisu ometene mogu imati
iskustvo gubitka nečega ili nekoga koga su
imali, a sada nemaju.
 Stimulus je različit, ali iskusvo gubitka, strah
da će život biti bezvredan i beznačajan bez
izgubljenog elementa je isti.
Uvod
 Definicija ometenih osoba sadrži 3
elementa:
1. Prisustvo oštećenja (impairment)
2. Doživljaj spolja nametnutih ograničenja
3. Identifikacija sebe kao ometene osobe

 Postoji razlika između oštećenja i

ometenosti, govorićemo o osobama sa
ometenošću, a ne sa oštećenjima.
 WHO clasifikacija IDH (ICIDH,
1980)
 Oštećenje (impairment) – u kontekstu zdravstvenog
iskustva, oštećenje je gubitak ili abnormalnost,
psihološke fiziološke ili anatomske strukture ili
funkcije.
 Ometenost (disability) – u kontekstu zdravstvenog
iskustva, ometenost je gubitak (nastao iz oštećenja)
sposobnosti za obavljanje aktivnosti na način i u
obimu koji se smatra normalnim za ljudsko biće.
 Hendikep – nepogodnost proizašla iz oštećenja ili
ometenosti, a koja ograničava i sprečava osobu u
ispunjenju uloga.
 Kritika – očekuje se da se osoba promeni a ne
sredina, da bi ispunila ulogu u društvu, očekuje se
da se osoba izleči određenim intervencijama
ICIDH-2, 2001

 Pokušaj integracije socijalnog i medicinskog

modela ometenosti
 “svi nivoi ometenosti se dešavaju u okviru
zdravstvenog stanja i konteksta koji se
definiše sredinskim faktorima i ličnim
karakteristikama (uzrast, nivo edukacije,
životna istorija isl.).
 Tri dimenzije se ne smatraju uzročnim već
alternativnim perspektivama procesa
ometenosti.
...

 Jedna perspektiva je nivo tela i

abnormalnosti funkcije ili strukture i
zove se oštećenje. Osoba ne izvodi
aktivnosti koje mogu drugi i ovaj nivo
teškoća se zove ograničenje aktivnosti.
...

 Iz perspektive konteksta (fizičke i

socijalne sredine) ometenost se
manifestuje kao ograničenje u
određenim oblastima života
(roditeljstvo, zaposlenje itd.) –
ograničenje participacije.
...

 Kritika – funkcionisanje i ometenost se

sagledavaju kao stvar bolesti ili
oštećenja, ne odgovara paradigmi
manjinskih grupa već modelu
medicinskih stanja
...

 Detaljnu razradu bio-psiho-socijalnog

modela ometenosti koji više zadovoljava
poštovanje ljudskih prava osoba ometenih u
razvoju nalazimo u Kvebeškoj klasifikaciji
“Proces nastajanja ometenosti/hendikepa”
(INDCP/CSICIDIH, 1999).
 Ova je plod istraživanja koje je sprovela
Međunarodna mreža o Procesu nastajanja
ometenosti/hendikepa (IINDCP).
 Klasifikacija smetnji i teškoća po
kategorijama ometenosti

Opis opštih kategorija

1. Opšta kategorija A ometenost u
razvoju (disabilities) - u ovu kategoriju
spadaju deca koja u medicinskom
smislu imaju ometenost u razvoju u
smislu kognitivnih, fizičkih ili senzornih
smetnji kao i deca sa kombinovanim
smetnjama.
...

Opšta kategorija B problemi u razvoju

(difficulties) – ovoj kategoriji pripadaju
deca koja pokazuju emocionalne
probleme ili probleme u ponašanju. U
ovu grupu spadaju i deca koja imaju
kontinuirane probleme u učenju.
...
 Opšta kategorija C nedostatak (disadvantages) –
deca čiji problemi proizilaze primarno iz socio-
ekonomskih razloga ili deca koja se školuju na
nematernjem jeziku.
 Ove opšte kategorije se nazivaju i 3D kategorije
(disabilitise, difficulties, disadvantages) svaka
zemlja može u okviru njih da smesti sve kategorije
dece koje obrazuje.
 Prevaziđeni su problemi između podataka različitih
zemalja.
 Definisanje ometenosti u razvoju
(Kvebeška klasifikacija)
 Bio-psiho-socijalna definicija ometenosti
“Ometenost u razvoju predstavlja proces koji
se stvara u sadejstvu
 činioca rizika,

 ličnih svojstava deteta,

 sredinskih činilaca i

 životnih navika koje odgovaraju detetovom

uzrastu, polu i socio-kulturnom identitetu”.
...

 Rizici predstavljaju činioce koji ugrožavaju

razvoj ili su doveli do bolesti ili oštećenja
organskih sistema i sposobnosti deteta.
 Mogu biti biološki (nasledni ili oni koji
deluju u pre, peri i postnatalnom periodu
razvoja deteta, infekcije isl.) ili činioci iz
okruženja deteta (nedovoljna ili
neprimerena ishrana, siromaštvo, sukobi u
društvu ili porodici isl.)
...

Lična svojstva deteta, odnose se na

 integritet i kvalitet organskih sistema

 psihičke karakteristike deteta

(saznajne i emocionalne) kao i
 detetov uzrast, pol i socio-kulturni
identitet.
...

 Životne navike se definišu kao

aktivnosti svakodnevnog života ili
uloge deteta u porodici i društvu koje
dete i okruženje vrednuju kao
značajne za preživljavanje i osećanje
lične dobrobiti deteta i koje su u
skladu sa uzrastom, polom i socio-
kulturnim identitetom datog deteta.
...

 Činioci iz okruženja deteta, bilo da su

fizičke ili socijalne prirode, u sadejstvu
sa ličnim svojstvima deteta mogu da
olakšaju ili otežaju upražnjavanje
životnih navika u rasponu od situacije
potpunog socijalnog učešća do
situacije neučešća (hendikep).
Ko su deca sa teškoćama u razvoju?

 Dete je celovito ljudsko biće i njegovo

određenje prema vrsti i stepenu ometenosti
u razvoju nužno vodi negativnom određenju
tj. onome što dete ne ume ili ne može.
 Napor da se izbegne stigmatizacija deteta
iskazan je u Konvenciji o pravima deteta:
dete ometeno u razvoju je dete sa
posebnim potrebama, a dete sa posebnim
potrebama je DETE.
…
 Ukazano je da je neophodno izvršiti funkcionalnu
procenu telesnog i mentalnog statusa deteta
umesto dijagnoze.
 Ovim pristupom utvrđuju se i očuvane i oštećene
funkcionalne sposobnosti deteta, porodična situacija
i okruženje u kome dete živi.
 Dete sa posebnim potrebama – potrebno je pronaći
posebne puteve da dete zadovolji potrebe koje ima
kao ljudsko biće, a koje teže zadovoljava zbog
postojanja barijera.
 DETE – ometenost ne sme da bude osnov ni za koji
vid diskriminacije.
Klasifikacija dece ometene u razvoju

U cilju stvaranja uslova za pružanje pomoći

detetu, neophodno je utvrditi
 očuvane potencijale deteta, ali i

 vrstu i stepen razvojne ometenosti i

 socijalne, emocionalne i intelektualne

posledice ometenosti u razvoju.
 Ovi podaci služe za pripremu vrtića, škole,
lokalne zajednice da prihvati decu, a ne za
stigmatizaciju deteta.
 Šema za evidenciju razvojnih
poremećaja kod dece (1988)
1. oštećenje senzornih funkcija
2. poremećaji kognitivnih funkcija
(inteligencije, pažnje,pamćenja,mišljenja,
perceptivnih funkcija). U ovu grupu
svrstavane su i teškoće u savladavanju
nastave (čitanje, pisanje,matematika,
govorne teškoće).
3. poremećaji lokomotornih funkcija (kontrola
mišića, koštano zglobnog sistema,
poremećaji koji otežavaju kretanje i
neposrednu komunikaciju deteta, socijalnu i
fizičku).
…
4. hronična oboljenja deteta
5. teži emocionalni poremećaji (dečje neuroze,
psihoze, promene usled neuroloških
oštećenja isl.)
6. teži poremećaji socijalizacije (kao što su
hiperaktivno, agresivno dete i drugi oblici
socijalno neprihvatljivog ponašanja).
7. kombinovane smetnje
 Primarne i sekundarne posledice
ometenosti u razvoju
 Svaka osoba sa nekim vidom oštećenja
izložena je dvema vrstama posledica.
 Jedne nastaju kao direktna posledica
ometenosti u razvoju (npr.otežano
shvatanje apstraktnih odnosa kod osoba
ometenih u intelektualnom razvoju).
 Druge nastaju kao rezultat neodgovarajućeg
odnosa uže (porodične) i šire sredine prema
osobi i njenom nedostatku. Ova vrsta
posledica se može izbeći.
…
 Brojna istraživanja ukazuju da su osobe ometene u
razvoju nesigurne, sklone izolaciji, nepoverljive.
 Ove osobine su retko kad direktna posledica
ometenosti, nastaju kao posledica grešaka
socijalnog porekla.
 Anksioznost i depresija su najčešće reakcije
porodice i deteta kada postano svesno različitosti.
 U ranom razvojnom periodu sreću se regresivne
tendencije, preterana zavisnost, snažan
egocentrizam (zbog odsustva iskustva davanja),
povlačenje u sebe itd.
…

 Prijatna atmosfera u vrtiću ili školi smanjuje

verovatnoću javljanja navedenih svojstava ličnosti.
 Navedene posledice su praćene visokim stepenom
napetosti i zbog toga je otežano korišćenje
očuvanih potencijala deteta.
 Emocionalna ravnoteža je uslov za korišćenje
očuvanih potencijala, a nju nije moguće uspostaviti
dok se ne ublaže sekundarne posledice ometenosti.
Psihologija ometenosti

 Postoje dileme oko postojanja specijalne

psihologije koja bi kao jedinstvena naučna
disciplina obrađivala psihološku
problematiku ometenih osoba
 ili postojanja više psiholoških disciplina čije
predmete proučavanja određuje populacija
osoba sa određenim hendikepom.
...

 U kontekstu opštih određenja može se

prihvatiti zagovaranje jedne psihologije
ometenih osoba, ali iskustva u oblasti rada i
tretmana pružaju snažnu argumentaciju u
prilog postojanja posebnih psihologija jer
ove osobe zahtevaju poseban tretman,
školovanje i psihološko tumačenje
funkcionisanja.
Predmet proučavanja

 Psihološki aspekti – reakcije,

prilagođavanje i ličnost osoba
 Problemi razvojnih perioda života i
različitih starosnih grupa
 Problemi osoba sa različitim vrstama
oštećenja.
Značaj proučavanja
 Značaj za praksu svakog stručnjaka u
procesu habilitacije, rehabilitacije,
obrazovanja o psihološkim problemima
i načinu komunikacije sa osobama sa
ometenošću.
 produbljivanje teorijskih saznanja o
psihičkom životu u kontekstu realnosti
oštećenja
...

 Nedostaci se izučavaju da bi se
saznale posledice postojanja
nedostataka na ličnost, porodični život.
 U kom pravcu treba delovati da bi se
poboljšao kvalitet života ometene
osobe.
Područja proučavanja
 Razvojno područje- odnos osnovnog
oštećenja, životnog okruženja i
psihičkog razvoja deteta
 Adolescentno doba- profesionalno
osposobljavanje i zapošljavanje,
samostalni život
 Period produktivnog životnog doba-
radna sposobnost, mogućnost
prekvalifikacije
 Gerijatrijsko doba- kvalitet života
...
 Psihologija ometenosti je primenjena nauka,
jedan ogranak je primenjena bihejvioralna
nauka u kojoj grupa stručnjaka koristi
nalaze istraživanja i kliničko iskustvo da
pomogne osobama sa ometenošću da
prevladaju, adaptiraju se i prilagode na
neuobičajene stimuluse.
 Drugi ogranak je aktivistički pokret grupe
osoba koje su usmerene na menjanje
sredine jer je svetu potreban “tretman” više
nego osobama sa ometenošću.
...

 Poslednji ogranak je polako nastajao posle

II svetskog rata kada je medicinska nauka
nalazila načine da spasi povređene, ali
ozbiljno oštećene vojnike koji bi se vraćali u
društvo koje je smatralo da im nešto
duguje.
 Pokret za ljudska prava je usmerio njihov
put,
...
 Pre promene paradigme naglasak je bio na
prilagođavanju pacijenta sredini,
medicinom, hirurgijom, fizikalnom
terapijom, psihoterapijom, profesionalnim
savetovanjem, socijalnim radom,
ortopedskim pomagalima, obrazovanjem,
treningom itd.
 Kuće u kojima su osobe sa ometenošću
živele su se adaptirale, ali nezamislivo je bilo
da sve zgrade postanu dostupne osobama
sa ometenošću.
...

 Drugi deo psihologije ometenosti je postala politika

ometenosti.
 Psihološki govoreći nije dobro za ljude da budu
lišeni ustavnih prava.
 Intervencije usmerene na menjanje okoline ne
spadaju o blast psihologije, ali imaju snažan efekat
na psihološku dobrobit ososbe.
 Prevazilaženje ometenosti će biti lakše ukoliko se
poboljša kvalitet života osoba sa ometenošću.
 Nevrednovanje

 Nevrednovanje i prihvatanje su vodeće varijable u

prilagođavanju na život sa ometenošću.
 Nevrednovanje – opažanje nekoga kao manje
vrednog.
 Prvo pitanje je da li su predrasude biološki
određene – neka plemena ostavljaju stare i bolesne
da umru jer napor spašavanja bi mogao da ugrozi
druge ljude u grupi.
 Druga linija je psihosocijalna- ljudi teže da isključe
ili potcene ljude koji su različiti.
...
 Problem ometenosti i populacije ometenih
se postavlja svim kulturama.
 Svaka kultura ometenost sagledava kao
problem za koje nudi određena rešenja.
 Način na koji različite kulture hendluju
problem korporalne različitosti – organizacije
za dobrovoljne priloge, modifikacija
arhitektonskih barijera, socijalna briga,
karantini, genocid, eutanazija itd.
 čini da su ometene osobe u ambivalentnom
odnosu sa kulturom.
 Prihvatanje ometenosti

 Ponekad se pod tim podrazumeva odsustvo

odbrambenog mehanizma poricanja.
 Takođe znači prihvatanje gubitka bez
osećanja katastrofičnosti.
 50 -tih godina se nije više govorilo o
prihvatanju ometenosti već se govori o
prilagođavanju, prevladavanju.
 Neko je uvideo da savetovanje neće rešiti
probleme ukoliko se ne uklone prepreke i
tada je nastalo zastupanje (advocasy).
...

 U 21-om veku pravi se razlika –

ukoliko se ometenost ne može
promeniti, mora se prihvatiti da bi
osoba preživela i nastavila da se
razvija, ne treba se prihvatiti
ometajuća sredina.
Modeli ometenosti

 Medicinskom modelu nedostaje to što ometena

osoba mora da uđe u ulogu bolesne osobe, zatim
da sledi uputstva doktora da bi joj bilo bolje.
 Ovaj model je neadekvatan za stvaranja političkog
koncepta i razumevanja šta je to ometenost.
...

 Alternativne paradigme su zamenile

medicinsku.
 Neke osobe su smatrale da su ometene
osobe potlačene u društvu od strane
neometenih osoba, nije im dozvoljeno da
koriste iste resurse i postali su građani
drugog reda.
 Kada se potlačenost prepozna i protiv nje
počne da se bori protestima i
demonstracijama postoji nada da će se život
...

 To je model potčinjene manjinske grupe.

 Model potlačene manjinske grupe je
odbijen jer mnoge ometene osobe
nisu potlačene.
...

 Model socijalnog konstruktivizma kaže

da postoji sud o osobama koji
konstruišu drugi ljudi u društvu.
 Kako ometene osobe nisu u stanju da
ispunjavaju svoje uloge u društvu, oni
se sagledavaju kao zavisni i tragični.
...

 Usvojena je sledeća paradigma - da

ometenost postoji kada se susrećemo sa
diskriminacijom.
 Kada se osoba tretira na drugačiji način
zbog svog stanja tada osoba doživljava
ometenost.
Socijalni model
ometenosti
 Oštećenje je nedostatak dela tela ili
postojanje defektnog organa ili
mehanizma tela.
 Ometenost jegubitak ili ograničenje
mogućnosti koja onemogućava osobu
koja ima oštećenje da učestvuje u
normalnom životu zajednice usled
fizičkih iii socijalnih barijera.
...

 Odgovornost je na društvu a ne na
osobi
 Ukazuje da je ometenost vrsta
društvene opresije kao što je
homofobija, rasizam, ejdžizam itd.
 Kritike – ignoriše različita iskustva
ometenosti koja je posledica pola,
rase, kulture
...

 Dominantna slika je beli muškarac

korisnik kolica a ignorišu se ometene
žene, homoseksualci, crnci.
 Ovaj model se fokusira na strukturalne
barijere povezane sa poslom a
zanemaruje druge socijalne faktore
npr. Porodica
 Fokusirajući se na ometajuću sredinu
naglasak je na fizičkim barijerama
...

 Model je povezan sa vrednostima

kapitalističkog društva (model zahteva
rad)
 Socijalni model izbegava povezanost
sa oštećenjem, pokret ometenih
zahteva da se osoba identifikuje kao
ometena.
 Mnoge osobe s oštećenjem se ne
smatraju ometenim, socijalni model ih
...

 Osobe mogu da pričaju o svom

iskustvu oštećenja.
 Socijalni model oštećenja je teško
zamisliti.
 Socijalni model ometenosti

 Socijalni model je baziran na ljudskim

pravima i socijalnoj pravdi.
 Konceptualizuje ometenost kao
problem socijalne i fizičke sredine.
...

 Koliko će oštećenje biti ometajuće

zavisi od društva i stavova okoline,
ovaj model ispituje koliko sredina
ometa osobu.
 Socijalni model se fokusira na
minimiziranje ometenosti i poboljšanje
kvaliteta života.
...

 rehabilitacione stategije su usmerene

na društvo u smislu bolje dostupnosti i
inkluzije u društvene aktivnosti i
servise,
 pokret i organizacije ometenih stvaraju
novu sliku ometene osobe koja je
usmerena na kapacitete ometene
osobe.
...
 Ometene osobe treba da imaju ista prava,
odgovornosti i mogućnosti u društvu, treba da budu
nezavisne. To se postiže osnaživanjem, samo-
određivanjem i aktivizmom.
 Ometenost nastaje na osnovu ograničenja koje
stvara društvo koje uzrokuje smanjene mogućnosti
za ometene osobe.
 Treba menjati stavove, institucije i politiku.
 Ne negira se ometenost već se iskustvo ometenosti
stvara u interakciju sa fizičkim i socijalnim svetom.
 Socijalni model ometenosti

 nema posla
 nedostupan prevoz
 niski prihodi
 nedostupne zgrade
 negativni stavovi
 nema knjiga na brajevoj azbuci
 nema tumača za znakovni govor
 društvo mora da se adaptira na potrebe ometene
osobe
 Problem: Ometajuće društvo
 Individualni/medicinski model
ometenosti
 bolestan je
 ne može da se popne stepenicama
 ne može da hoda
 ne vidi
 ne čuje
 ne može da govori
 ne može da se oženi
 «nije se adaptirao na ometenost»
 ima negativan self imidž
 depresivan je
 Problem: Ometena osoba
Medicinski model ometenosti

 Ometenost je individualni fenomen, problem

potiče od osobe.
 naglašava medicinsku prirodu ometenosti,
postoji dijagnoza i tretman abnormalnosti,
oštećenje je uzrok ometenosti i izolacije
osobe iz društva.
 medicinska rehabilitacija je efikasan vid
lečenja, kompenzuje devijaciju i omogućava
osobi da postigne maksimum kapaciteta.
…

 rehabiliatcija zahteva posebne servise i

institucije koji se oslanjaju na
medicinski personal i tehniku.
 za mnoge osobe ovakvi servisi i ne
postoje, a programi pružaju sliku
ometene osobe koja je zavisna,
bespomoćna, abnormalna, teret za
društvo.
 Razlika socijalni-medicinski model

1.Socijalni model – razlika između ometenosti

(disability) (socijalnog isključenja) i oštećenja
(impairments) (fizičkog ograničenja)
oštećenje se razlikuje od ometenosti, oštećenje je
individualno i privatno, a ometenost je javna i
strukturalna.
Dok stručnjaci žele da izleče oštećenje prioritet je
prihvatiti oštećenje i ukloniti ometenost.
Ometenost je kulturalno i istorijski specifičan
fenomen, a ne univerzalna suština.
...

2. socijalni model definiše ometenost

kao socijalnu tvorevinu - odnos
između osobe sa oštećenjem i
ometajućeg društva,
medicinski model definiše ometenost
kao individualni deficit.
...

 Medicinski model se bavi prevencijom,

rehabilitacijom i lečenjem.
 Socijalni model se bavi uklanjanjem
barijera, anti -diskriminacionim
zakonima, nezavisnim življenjem i
drugim oblicima socijalnog
ugnjetavanja.
 Jake strane socijalnog modela

1. stavlja se moralna odgovornost na društvo da

ukloni barijere koje onemogućavaju ometenim
osoba da učestvuju.
Socijalni model je i doveo do usvajanja 1995 god.
Antidiskriminacionog zakona u Engleskoj.
...

2. socijalni model je bio efikasan i

psihološki u poboljšanju
samovrednovanja i izgradnji
kolektivnog identiteta.
Problem ometenosti se premestio od
same osobe na barijere u sredini.
...

3. dobra strana ovog modela je prepoznavanje

da je ometenost kompleksan problem koji
zahteva različite nivoe intervencije od
medicinske do socio-političke.
4. ometenost nije pitanje manjinskih grupa
koje utiče samo na osobe koje se definišu
kao ometene osobe. Ometenost je
univerzalno ljudsko iskustvo.
 Slabosti socijalnog modela

1. zanemarivanje oštećenja kao važnog

aspekta života ometenih osoba.
Rizikuje se pretpostavka da oštećenje
nije važno.
Postmodernizam i
ometenost
 Feministički pristup- individualno
iskustvo oštećenja se mora uzeti u
obzir
 Iskustvo ometenih osoba je složeno da
bi se podvelo pod jedan model
uzimajući u obzir spektar oštećenja,
različit način na koji utiče na osobu
tokom života,intersekcija ometenosti
sa drugim osama nejednakosti
...

 Oba modela opisuju različite domene

fenomena
 Biološka realnost ometenosti i
socijalna konstrukcija ometenosti se
ne mogu jasno odvojiti jer biološko i
socijalno su interaktivni u stvaranju
ometenosti.
 Potrebo je uvažiti individualno iskustvo
i univerzalne sličnosti
...

 Ometenost ima kolektivnu egzistenciju

u društvu izvan iskustva ometene
osobe koje se bazira na kolektivnom
iskustvu diskriminacije i opresije-
 Različitost je ukorenjena u oštećena
tela
 Različtost iskustva(uzrast, pol, dg,
etnička pripadnost) osoba sa
mentalnim bolestima se zanemaruje