ПРИРОДНА РАДИОАКТИВНОСТ

ЗАКОН РАДИОАКТИВНОГ
РАСПАДА

ЈОВАНА ШКРКИЋ IV3

ПРИРОДНА РАДИОАКТИВНОСТ

Појам радиоактивност открио је Анри Бекерел

1896.године,док је покушавао да утврди да
фосфоресцирајући минерали урана емитују X –зрачење
поред светслости. Одлучио је да ради са калијум уранил
сулфатом, , који је изложио сунчевој светлости и ставио на
фотографске плоче умотане у црни папир. Када је развио
плоче, на њима се налазила слика кристала уранијума. То га
је довело до закључка да сунчеву енергију апсорбује
уранијум који је потом емитовао X-зраке.

Фотографска плоча са ликом

минерала уранијума
Марија и Пјер Кири су такође
проучавали радиоактивност и открили
два до тада непозната елемента, звани
полонијум и радијум. Откривено је да
на радиоактивност не утичу хемијска и
физичка испитивања, која показују да
зрачење долази из самог атома -
тачније од распада или распада
нестабилног језгра.
Порекло радиоактивних нуклида на Земљи је двојако.Прву
групу чине веома дугоживећи исжзотопи,који се на овом
локалитету налазе још из времена настанка Сунчевог
система.Експлозија звезде (такозване супернове) избацила је
материјал у околни простор .Оновна карактеристика тог
материјала јесте брзо опадање обилности језгара са већим
масеним бројем.Извесна количина довољно дугоживећих
радиоактивних изотопа још увек је присутна.Најважнији
изотопи ове групе су:

U-238,U-235,Th-232,K-40
Другу групу чине неки од давно распаднутих релативно
краткоживећих изотопа.На првом месту ту су краткоживећи
потомци распада дугоживећих изотопа из прве групе,као
што су Ra-226(радијум Марије Кири)и Rn-222(познатији
као ,,радон”).Ту је затим и известан број број
краткоживећих изотопа који се стално производе у
различитим нуклеарним реакцијама које се одвијају у
атмосфери под дејством високоенергетских честица свуда
присутног космичног зрачења.Најпознатији су
-H-3(трицијум) и
-C-14(,,радиоактивни угљеник”).
 U-238,U-235,Th-232
 Због дугачкихполуживота,специфичне активности ових изотопа су мале,па како је и
обилност тих најтежих елемената мала,укупна природна радиоактивност није
велика.Сва три изотопа су алфа радиоактивна,али су и потомци њиховог распада опет
нестабилни,да би иу потомци њихових потомака опет били радиоактивни.То иде тако
тако све док сукцецивним распадима ова језгра не постигну конфигурацију стабилних
изотопа олова и то

Ове сукцесије пасрада зову се радиоактивни низови-први од њих је уранов, други

актинијумов а трећи торијумов.У ситуацији када постоји овакав низ распада у коме
потомци живе знатно краће од родоначелника низа,после неколико времена
полураспада потомака успоставља се ражим који се зове вековна или секуларна
равнотежа
 Зрачење радиоактивних супстанци не може ништа учинити да
убрза, нити да се успори. Ако је врло мала количина неког
радиоактивног материјала стави, на пример, у шупљу оловну
капсулу која не пропушта његове зраке и која се отвара на горњој
страни, кроз који је могуће излажење само узаног снопа
радиоактивних зрака, а ова постави у јако магнетно или
електрично поље, приметиће се разлагање снопа зрака .

Један део зрака мало скреће негативном полу, други део скреће
знатно више позитивном полу, на трећи део уопште не постоји ни
електрично ни магнетно поље. Ове три врсте зрака добиле су
следећа имена: зраци који мало скрећу негативном полу названи
су -зраци,они који више скрећу позитивном полу, -зраци, трећи
који уопште не скрећу -зраци. Наведена имена дао им је
Радефорд, употребљавајући прва слова грчке азбуке.
 Алфа распад
 Алфа-зраци, односно алфа-честице представљају струју језгара хелијумових
атома са симболом , где 4 означава масени број, 2 редни (атомски) број (стр.
151). Мада је наелектрисање сваке алфа-честице , оно се обично не ставља на
симбол. Домет алфа-честица у ваздуху је од 2-9, у зависности од њихових
извора,знатно им је мањи домет у течним и чврстим телима (лист хартије
може да спречи њихово даље простирање). Алфа-честице врше врло јаку
јонизацију средине кроз коју пролазе.У тежим језгрима ,где енергија везе по
нуклеону већ опада ,Q-вредност за емисију ове групације нуклеона постаје
позитивна.Тада маса почетног ,алфа радиоактивног атома,већа од збира маса
крајњег атома и алфа честице.Ако маса атома датог и обележимо као ,биће:

 226 222 4
88 𝑅𝑎 → 86 𝑅𝑛 + 2 𝐻𝑒
 Алфа распад
2
𝑄(𝛼 )=[ 𝑀 ( 𝐴 , 𝑍 ) − 𝑀 ( 𝐴 − 4 , 𝑍 − 2 ) − 𝑀 (4,2) ] 𝑐 > 0
 

  Aлфа радиоактивност језгра су тек са

Потенцијал кога види алфа честица чија је позитивна енерија

једнака Q–вредности за алфа распадпокушава да напусти језгро.
Потенцијална баријера је тим тања што је њена енергија већа,
па је тиме и знатно већа вероватноћа за њено тунелирање,односно
краће време полураспада за дати алфа распад.
Гајгер-Наталов закон

Гајгер-Наталов закон говори да времена полураспада

за алфа распад у многоме зависе од енергије
емитованог алфа зрачења-емитери зрачења ниских
енергија живе веома дуго,а високих енергија веома
кратко.Теорија алфа распадања која га тумачи тунел
ефектом ово објашњава у потпуности.
Бета распад
 Бета-зраци,
односно бета-честице представљају струју
електрона са симболом . где је масени број, а -1 је
наелектрисање електрона. Бета-честице се стварају за време
процеса разлагања језгаra атомa, при коме се неутрони
трансформишу у протоне , који остају у атомском језгру:

неутрон бета-честица протон

Бета-честице имају далеко већи домет од алфа-честица (у

ваздуху, на пример, око 100 пута већи од алфа-честица); оне
знатно слабије јонизују средину кроз коју пролазе.
 Бета распад
 
Бета распад има три врсте:

-бета минус()
-бета плус()
-електронски захват (Е3)

Сви су они варијетети основног процеса,бета минус распада слободног неутрона:

 
 
Бета минус()
Бета минус распад је распад неутрона у језгру на протон, електрон и електронски
антинеутрино. Атом у коме се то десило помера се у периодном систему за једно
место удесно, а масени број му се не мења. Пошто се неутрина не виде, опажа се
само електрон који се назива бета зрак. Бета зрачење има континуирани спектар
који се завршава на максималној енергији која је једнака Q-вредности. Бета
минус распадима подложна су сва језгра испод линије стабилности.

− 2
𝑄(
  𝛽 )=[ 𝑀 ( 𝐴 , 𝑍 ) − 𝑀 ( 𝐴 , 𝑍 +1 ) ] 𝑐
  
Бета плус()
Бета плус или позитронски распад је распад протона у језгру на неутрон, позитрон
(антиелектрон) и електронски неутрино. Атом у коме се то десило помера се у
периодном систему за једно место улево, а масени број му се не мења. Емитовани
позитрон има континуирани спектар коме jе максимална енергија једнака Q-
вредности за овај процес смањеној за енергију еквивалентну двострукој маси
електрона (1,022 МeV). Варијетет овог распада је електронски захват, у коме протон
из језгра захвата атомски електрон, при чему се трансформише у неутрон и
неутрино, који је притом једино (неопсервабилно) нуклеарно зрачење.

  𝑄 ¿
 Гама распад
Jезгра се у побуђеним стањима налазе после аутентичних
радиоактивних распада-емитовано зрачење (алфа или бета)
тада не односи целокупну енергију распада па резултујyћe
jезгро остаје у побуђеном стању чија cе енергија са
енергијом претходно емитованог зрачења сабира до пуне
енергије распада. Из побуђених стања језгра се
деексцитирају емисијом електромагнетног зрачења, које се
назива гама зрачење, или емисијом атомских електрона, у
процесу који се зове интерна конверзија. Енергије гама зрака
одговарају разликама енергија стања између којих се врше
прелази, а енергије конверзионих електрона су за енергије
везе распада електрона у атому мање од њих.
ЗАКОН РАДИОАКТИВНОГ
РАСПАДА
 
За сваки радиоактивни распад постоји одређена вероватноћa да се он догоди у
некој јединици времена (најчешће је то у секунди). Та је вероватноћa стална у
времену и зове се константа распада, λ. Ако постоји ансамбл од N идентичних
радиоактивних атома, што се зове радиоактивни извор, тада се у њему сваке
секунде распадне λ-ти део тренутно присутног броја радиоактивних атома.
Активност А радиоактивног извора је дефинисана као број распада у секунди,
тако да je. Пошто број радиоактивних атома због распада стално опада, тако са
временом опада и активност извора. Пошто је темпо распада сталан то се и број
радиоактивних атома смањује са временом увек на за исти начин-за исти
проценат увек за исто време. Када је тај проценат 50% говоримо о времену (или
периоду) полураспада .. Закон радиоактивног распада за случај када је протекло
време једнако целобројном умношку времена полураспада, пгласи: где је No број
радиоактивних атома присутан у неком почетном тренутку.
Aктивност радиоактивног извора
 По истом законуопада и активност извора. Jединица за активност извора је
бекерел: активност од 1 Вq има извор у коме се догађа један распад у
секунди. Важна величина је и специфична активност- активност јединичне
количине радиоактивног материјала. Дугоживeћи изотопи имају мале
специфичне активности, а краткоживећи велике. Пошто је распад случајна
појава описана вероватноћом, то је и број распада у јединици времена
случајна величина. Ако је у неком времену регистровано п распада, у другом
истом толиком времену може се очекивати број распада у интервалу .