PLANIRANJE I

UPRAVLJANJE ZALIHAMA
Prof. Dr Dragan Domazet

1
 Ključna pitanja
• Šta su zalihe?
• Zašto su zalihe neophodne?
• Šta je nedostatak držanja zaliha?
• Koliko zaliha bi trebalo držati?
• Kada bi trebalo da se izvrši replaniranje
zaliha?
• Kako se upravlja zalihama?

2
 Uvod
• Zalihe blokiraju kapital i rizikuju da roba
zastari.
• Dilema upravljanja zalihama:
– Uprkos troškovima i drugih nedostataka
držanja zaliha, one jednostavno usklađuju
isporuku proizvoda i usluga sa njihovom
tražnjom.
• Zalihe postoje jer ne postoji harmonija
tražnje i isporuke.
3
Planiranje i upravljanje zalihama
PLANIRANJE
PLANIRANJE I IUPRAVLJANJE
UPRAVLJANJEZALIHAMA
ZALIHAMA

Potražnja
Snabdevanje Isporuka
Isporukaproizvoda
proizvodai i
usluga
uslugapo
pozahtevu
zahtevu

Poslovanje Tržište
Tržište
Poslovanje
Potreba
Potrebaza
zaproizvodima
proizvodimai i
uslugama
uslugama uuodređenom
određenom
vremenu
vremenu
Resursi poslovanja Zahtevi kupaca

Planiranje i upravljanje zalihama kompenzuje razlike u vremenu između

isporuke proizvoda i usluga i njihove tražnje
4
Šta je planiranje i upravljanje
zalihama?

Isporuka PLANIRANJE I Tražnja

proizvoda i UPRAVLJANJE proizvoda i
usluga ZALIHAMA usluga

Kompenzacija
razlika u vremenu
između isporuke i
Resursi rada tražnje materijalnih Operacije
resursa kupaca

5
 Šta su zalihe?
• Zalihe su uskladišteni materijalni resursi u
nekom sistemu transformisanja.
– Npr., zalihe materijala, komponenata,...
• Zalihe se drže iz niza pragmatičnih razloga ali se
moraju dobro kontrolisati zbog minimizacije
troškova rada.
• Zalihe ne moraju da postoje ako je potpuno
izvesna tražnja i usklađena isporuka u vremenu
– Primer: proizvodnja automobila za poznatog kupca
(just-in-time koncept)
6
 Primeri zaliha
Operacija Primeri zaliha

Hotel Hrana, piće, materijal za kupatila, materijal za čišćenje

Bolnica Zavoji, instrumenti, krvna plazma, hrana, lekovi,...

Prodavnica Roba koja se prodaje, materijal za pakovanje

Distributer auto Automobilski delovi i glabnom skladištu, auto delovi u

delova lokalnim skladištima
Proizvođač televizora Komponente, irovine, završene komponente, završeni
televizori, materijal z ačišćenje
Sladište Roba koja se uskladišćuje, materijal za pakovanje

Obrada finih Materijal (zlato, platinijum, itd.) koji čeka na obradu,

materijala delimično opradjen materijal, potpuno obrađen materijal
7
Zalihe kao kompenzacija vremenske
razlike između tražnje i isporuke
Brzina snabdevanja
iz ulaznog procesa

Brzina tražnje iz
Zalihe izlaznih procesa

Ulazni Izlazni
proces proces

Zalihe
8
 Strateška uloga zaliha
• Strateška uloga zaliha je u podršci pet
ciljnih performansi poslovanja:
– Kvalitet
– Brzina
– Zavisnost
– Fleksibilnost
– Troškovi
• Zbog negativnih efekata zaliha, one se
vrlo strogo kontrolišu, tj.minimiziraju.
9
Uticaj zaliha na ciljne performanse
poslovanje
• Podrška kvalitetu
– Konjak, viski, vino – dobijaju na kvalitetu kada su
uskladišteni
– Sivi liv, čelik – treba da odleže jedno vreme
– Kupovina najboljih materijala kada je to moguće (kafa,
koža, višnje,...)
– Roba na zalihama se bolje kontroliše
• Podrška brzini poslovanja
– Potrebni materijali su odmah rapoloživi
– Primer: benzinske stanice, bolnice, radnje
10
 Uticaj zaliha na ciljne performanse
poslovanje
• Podrška zavisnostima u poslovanju
– Ulazne zalihe su za neke poslove neophodni
• Primer: auto servis, aerodromi,
– Zalihe su osiguranje od iznenadne tražnje
• Podrška fleksibilnosti poslovanja
– Zalihe povećavaju obim,mešavinu ili raznolikost
isporuke koje proces proizvodnje ne može da
obezbedi
• Primer: roba se priprema za Božićne praznike, sklapanje
modula PC po dobijanju zahteva, hrana
• Podrška snižavanju troškova poslovanja
– Kupovina materijala na veliko, kad je najeftiniji

11
 Nedostaci držanja zaliha
• Zalihe vezuju novac, tj. operativni kapital koji se
ne može koristiti za druge namene
• Zalihe ne dodaju vrednost proizvodu
• Nedostaci držanja zaliha:
– Roba na zalihama može da zastari
– Može biti oštećena ili da se pokvari
– Može da se izgubi i da se zagubi
– Može biti rizično da se uskladišti
– Može zahtevati puno prostora
– Duplira se uskladišćenje na više mesta
– Povećava troškove administriranja i osiguranja

12
 Tipovi zaliha
• Privremene zalihe (buffer inventory)
– Kompenzuje neočekivanu tražnju ili neizvesnost u snabdevanju
(primer: supermarketi)
• Ciklične zalihe
– Javljaju se kada neke operacije u procesu ne mogu da isporuče
sve proizvode simultano (primer: pekara i različito pecivo)

Napravi A Napravi B Napravi C Napravi A Napravi B Napravi C

Nivo zaliha

Isporući Isporući Isporući Isporući Isporući Isporući C

A B C A B

Time 13
 Tipovi zaliha
• Zalihe u procesu (de-coupling inventory)
– Privremene zalihe nezavršene proizvodnje u delovima
procesa proizvodnje kojim se posebno upravlja
(lokalno optimizovano) i koji rade posebnim brzinama
• Planirane zalihe (anticipation inventory)
– Predvidiva sezonska tražnja, a kontinualna godišnja
proizvodnja
• Zalihe u cevovodima (pipline inventory)
– Slućaj kada se materijal ne može trenutno prebaciti iz
proizvodnje kupcu. Roba u transportu i u privremenim
skladištima u toku isporuke.

14
 Položaj zaliha
• Neravnoteža tražnje i isporuke nalazi se u
različitim fazama nekog procesa
poslovanja.
• Zato postoje različite forme sistema zaliha:
– Sa jednom fazom
– Sa dve faze
– Sa više faza uskladišćenja
– Sa višestepenim zalihama

15
 Jednofazni i dvofazni sistem zaliha
(a) Jednofazni sistem (b) Dvofazni sistem
zaliha zaliha

Zaliha Prodaja Centralno Distribucija Lokalna Prodaja

skladište tačka
distribucije

Snabdevači
Primer: Prodavnica Primer: Prodaja auto delova

16
 Višefazni sistem zaliha
(c) Višefazni sistem zaliha
WIP = Work-In-Process ili nezavršeni proizvodi

Ulazno Faza WIP Faza WIP Faza Skladište

skladišt 1 2 3 gotove
e robe

Primer: Proizvodnja televizora

17
 Višestepeni sistem zaliha
(d) Višestepeni sistem zaliha

Proivođači
konfekcije
Proivođači Regionalna
odeće skladišta
Proizvođači Procesi Prodavnice
tkanine
Zalihe

18
 Donošenje dnevnih odluka u vezi
zaliha
• U upravljnaju sistemom, menadžeri
poslovanja da odluče tri stvari:
– Koliko da naruče?
– Kada da naruče?
– Kako da kontrološu sistem:
• Koje procedure primeniti pri donošewu odluka?
• Da li primeniti različite prioritete za različite robe na
zalihama?

19
Prva dilema: Koliko naručiti?

Troškovi
naručivanja

Troškovi držanja
zaliha

Koliko
naručiti?

20
 Naći optimalnu količinu

Ukupni
troškovi
Troškovi
držanja zaliha
Troškovi

Troškovi
naručivanja

EOQ Količina koja se nabavlja

21
 Druga dilema

Naručiti
isuviše kasno

Naručiti
Isuviše rano

Kada
naručiti?

22
 Troškovi držanja zaliha
• Trošak naručivanja
• Popust na cenu kod većih narudžbina
• Trošak nedostatka robe za isporku (gubitak
kupca)
• Trošak angažovanja obrtnih sredstava
• Trošak uskladišćenja robe
• Trošak gubitka vrednosti uskladišćenje robe
zbog stajanja (promena mode, kvarenje robe)
• Troškovi neefikasne proizvodnje (visoke zalihe
sakrivaju neefikasnosti u proizvodnji)
23
 Profil zaliha
• Snabdevači mogu da drže svoj kontigent roba u
skladištu kupca
– Prodaju ga kupcu tek kada ga on koristi
• Profil zaliha:
– Vizualna prezentacija nivoa zaliha tokom vremena
– Q = količina robe koja se naručuje (broj jedinica)
– D = Stalna i predvidljiva tražnja (jedinica/mesečno)
– Srednji nivo zaliha: Q/2
– Vreme između dve isporuke: Q/D
– Frekvencija isporučivanja: D/Q

24
 Profil zaliha
Količina za
naručivanje Stalna i
Q predvidljiva
tražnja (D) Nagib = brzina tražnje

Srednji nivo zaliha

Nivo zaliha

=Q2

Q Vreme
D

Isporuka roba u periodima određeni izrazom D

Q 25
 Određivanje ekonomične količine
robe za naručivanje
• EOQ = Economic Order Quantity
• Traži se najbolja ravnoteža između
prednosti i nedostataka držanja zaliha
• Primer:
– Plan A: naručuje se QA=400 jedinica
tražnja je DA= 1000 jedinica/godišnje
– Plan B: naručuje se QB=100 jedinica
tražnja je ista kao i slučaju A

26
 Dva alternativna plana nabavke

Tražnja (D) = 1000 jedinica godišnje

400
Plan A
Q = 400
Nivo zaliha

Prosečan nivo zaliha

Plan B za plan A = 200
Q = 100
Prosečan nivo
100 zaliha za plan B = 50

vrem
e
0.1 god. 0.4 god.

27
 Određibanje ekonomične količine
robe za naručivanje
• Potrebne informacije:
– Ukupni trošak uskladišćenja jedinice proizvoda u periodu
vremena: Ch
– Ukupan trošak naručivanja: Co
• Ukupni trošak uskladišćenja se dobija sabiranjem
troškova:
– Angažovanog obrtnog kapitala
– Troškova skladišta (npr. 1.5 € godišnje po jedinici robe)
– Troškova rizika od zastarevanja robe
• Ukupni trošak naručivanja se obračunava uzimajući u
obzir sledeće troškove:
– Trošak ispostavljanja naruđbenice (uključujući i transportne
troškove robe) (npr. 30 € po naruđbenici)
– Cena popusta na količinu naručene robe

28
 Proračun troškova zaliha
• Troškovi zaliha = trošak
uskladišćenja/jedinici x prosečna zaliha
= Ch x Q/2
• Trošak naručivanja = trošak naruđbenice x
broj naloga u periodu
= Co x D/Q
• Ukupni trošak: Ct = Ch x Q/2 + Co x D/Q
– EOQ se određuje određivanjem Q za min Ct
29
 Određivanje ekonomične količine
za naručivanje EOQ
400

350

300

250
Ukupni troškovi
Troškovi

200

150 Troškovi zaliha

100
Troškovi naručivanja
50 Ekonomična
količina za
naručivanje
(EOQ)
50 100 150 200 250 300 350 400
Količina za naručivanje 30
Određivanje ekonomične količine
za naručivanje EOQ
Minimizirati: Ct = Ch x Q/2 + Co x D/Q

dCt Ch CoD
= - =0 Qo =EOQ
dQ 2 Q2

• Vreme naručivanja

Qo =EOQ =  2CoD
Ch
= EOQ/D
• Učestanost naručivanja
= D/EOQ po periodu
31
 Postepeno udopunjavanje zaliha
• Popuna zaliha često nije trenutna, već postepena
– npr. novi delovi se proizvode na u nekom vremenu
• P = brzina punjenja zaliha
• D = brzina pražnjenja zaliha (tražnja)
Količina za
naručivanje
Q

Nagib = P - D
Nivo zaliha

Nagib = D

Vreme
Q 32
P
Model ekonomične serije (EBQ)
• EBQ = Economic Batch Quantity ili
Economic Manufacturing Quantuty (EMQ)
ili Production Order Quantity (POQ)
• Maksimalni novo zaliha = M
• Nagib krive rasta zaliha = P – D = M = MP
Q/P Q
• Prema tome je maksimalni nivo zaliha:
Q(P – D)
M=
P
33
Model ekonomične serije (EBQ)
M Q(P – D)
Srednji nivo zaliha: =
2 2P
Ukupni trošak = trošak zaliha + trošak naručivanja
ChM CoD ChQ(P – D) CoD
Ct = + = +
2 Q 2P Q
dCt Ch(P – D) CoD
= - = 0  Qo = EBQ
dQ 2P Q 2

EBQ =  2CoD
Ch(1 – (D/P)) 34
 Kritike EOQ
• Četri kategorije kritičkih komentara
– Predpostavke uključene u proračun EOQ
modela su isuviše uprošćene
– Stvarni troškovi zaliha nisu onakvi kakvi su
pretpostavljeni kod EOQ model
– Modeli su opisni i ne mogubiti korišćeni za
određivawe kvantitativnih pokazatelja
– Minimizacija troška nije odgovarajuća funkcija
cilja u upravljanju zalihama.
35
 Odgovor na kritike EOQ
• Učinjene pretpostavke:
– Stabilnost tražnje (u stvarnosti je slučajne prirode)
– Postojanje fiksnih i indetifikovanih troškova nabavke
– Izražavanje trškova uskladišćenja kao linearne
funkcije
– Troškovi nedostatka zaliha se mogu utvrditi
• Kriva ukupnih troškova ima relativno ravni
minimum, te male greške u podacime ne utiću
značajno na rezultat.

36
 Realnije sagledavanje troškova
držanja zaliha
• Nije isto regilarno naručivati više različite robe i
pojedinačno i neregularno naručiti samo jednu
vrstu robe.
• Nije relno uzimati fiksni % cene robe za
pokrivanje troškova uskladišćenja
– Značajnije angažovanje obrtnog kapitala nego dodatni
troškovi za veće troškovi uskladišćenja
• Pri primeni EOQ formule moraju se proveriti da li
se učenjene predpostavke mogu primeniti u
konkretnom slučaju.
37
 Uticaj realnijih troškova
uskladišćenja na EOQ
400
Revidirani ukupni
troškovi
350
Revidirani troškovi
naručivanja
300

250 Privobitni ukupni

Troškovi

troškovi
200

150
Prvobitni troškovi
naručivanja
100

Troškovi
50 naručivanja
Revidiran Prvobitni
EOQ EOQ
50 100 150 200 250 300 350 400
Količina za naručivanje 38
 Uticaj smanjenja troškova
naručivanja na EOQ
400
Revidirana kriva
ukupnih troškova
350
Revidirani
troškovi
300 uskladišćenja

250 Prvobitna kriva

ukupnih troškova
Costs

200
Prvobitni
150 troškovi
uskladišćenja

100
Prvobitni tročkovi
50 naručivanja
Revidirani Revidirani troškovi
EOQ Prvobitni
EOQ naručivanja
50 100 150 200 250 300 350 400
Order quantity 39
Da li je uvek cilj da se minimiziraju
troškovi zaliha?
• Supermarketi i skladišta žele da zarade na
zalihama.
– Žele da maksimalno iskoriste raspoloživi
prostor
– EOQ se ne odnosi na takve slučajeve
• Često se roba isporučuje grupno, bez
obzira što je naručen apojedinačno
– Npr. nedeljna isporuka robe

40
 Kada naručiti?
• Ako je isporuka trenutna po naručivanju, i ako je
tražnja stalna i predvidljiva, onda je lako odrediti
vreme naručivanja – tako da ne dođe do
nedostatka robe na zalihama.
• Ako se nova roba ne isporučuje trenutno, već sa
zakašnjenjem u odnosu na naruđbenicu, onda
se vreme računa kao na sledećoj slici.
• ROP = Re-order Point – vreme kada su zalihe
na kritičnom nivou i treba naručiti novu isporuku
• ROL = Re-order Level – nivo zaliha kada se vrši
naručivanje nove količine.

41
 Određivanje ROL i ROP

Tražnja (D) = 100 stavki nedeljno

400
Nivo naručivanja
Nivo zaliha

300 Tačka
naručivanja
200
ROL
100
ROP
0
0 1 2 3 4 5 6 7 8
Vreme
Vreme
naručivanja

42
 Naručivanje pre vremena
• Međutim, tražnja i vreme naručivanja nisu uvek
predvidljivi.
• Zbog togam neke naruđbine se moraju praviti
ranije.
– Nova roba stiže pre nego što je zaliha prethodne
pošiljke utrošena
• Upotrebljava se distribuciona kriva vremena
naručivanja
– Promena vremena naručivanja i brzine tražnje za
vreme od naručivanja.
43
 Stvaranje sigurnosne zalihe usled
neizvesnosti tražnje ili isporuke

Nivo naručivanja
(ROL) Distribucija
Vivo zaiha

korišćenih
Q vremena
naručivanja
d1
d2
S
t1 t2
Vreme

44
 Kontinualno i periodično praćenje
zaliha
• Kontinualno praćenje zaliha
– zalihe se stalno prate
– naruđbenica se izdaje kada se dostigne određeni nivo
zaliha
– Količina za naručivanje (Q) je konstantna, te može biti
EOQ
• Periodično praćenje zaliha
– Fiksirano je vreme naručivanja
– Količina za naručivanje nije fiksna, već zavisna od
nivoa zaliha u vreme naručivanja

45
 Periodično praćenje zaliha u slučaju
stohastičke tražnje i isporuke

Qm

Q1 Q2 Q3
Nivo zaliha

To T1 T2 T3 Vreme
t1 t2 t3

tf tf tf
46
 Određivanje vremenskog intervala
naručivanja
• Primer:
– Tražnja je 2000 stavki godišnje
– Trošak naručivanja je 25€
– Trošak držanja zaliha je 0.5€ po stavci godišnje

EOQ =  2CoD
Ch
=  2x2000x25
0,5
= 447

Optimalno vreme naručivanja:

EOQ 447
tf = = = 2,68 meseci
D 2000
47
 Analiza zaliha i sistemi upravljanja
zalihama
• Zbog velikog broja različite robena zalihama, sa
različitim značajem, potrebno je izvršiti njihovu
klasifikaciju da bi se primenili različiti pristupi
upravljanja njihovim zalihama.
– To je primena tzv. ABC sistema (Pareto dijagram)
• Proizvodi klase A: 20% najskuplje robe
• Proizvodi klase B: roba srednje vrednosti (često
oko 30% roba, a učestuje u vrednosti sa 10%)
• Proizvodi klase C: roba niske vrednosti (često
obuhvata 50% roba, učestvije u vrednosti 10%)

48
 ABC sistem upravljanja zalihama
Kumulativni % ukupne vrednosti zaliha

100
90
80
70
60
50
40
30 Klasa Klasa Klasa
20 A B C
10
0
0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100
% od svih stavki na zalihama
49
 Klasifikacija zaliha

Klasa B:
Klasa A: Sledećih oko 30% robe
Oko 20% najvrednije srednje vrednosti koja
robe koja čini oko 80% čini oko 10% ukupne
svih zaliha vrednosti zaliha

Klasa C:
Ostalih oko 50%
malo vrednih zaliha
koje čine oko 10%
vrednosti ukupnih
zaliha

50
 Mogu se koristiti i drugi kriterijumi
za klasifikaciju stavki na zalihama
• Posledice nedostatak robe na zalihama:
– Prioritet dati robi čiji nedostatak ugrožava isporuku
proizvoda ili ometa druge poslove
• Neizvesnost nabavke:
– Iako manje vrednosti, neizvesnost u nabavci može
privući posebnu pažnju
• Visok rizik gubljenja vrednosti u toku uskladišćenja
– Promena mode (odeća), ili roba se kvari (hrana)
• Kritačka opaska: Stavke klase C često prave i najveće probleme u
isporuci proivoda, te se ne mogu zanemarivati. Njihova vrednost je
mala, ali posledice na poslovanje mogu biti velike .

51
 Merenje zaliha
• Ukupna vrednost zaliha se utvrđuje sabiranjem
svih količine svih vrsta robe pomnoženih sa
njihovom cenom.
– Ne daje informaciju koliko je to u odnosu na vrednost
ukupnog poslovanja
• Zato se mora uzeti i u obzir brzina korišćenja
zaliha, na dva načina:
– Iskazuje se vreme trajanja zaliha
– Iskazuje se koliko puta se godišnje mora obnoviti
zaliha
52
 Informacioni sistemi za upravljanje
zalihama
• Računarski sistemi prate ulaz/izlaz i stanje zaliha.
• Svaka transakcija u vezi zaliha se evidentira i baza
podataka se ažurira.
• Generisanje naloga
– Koliko i kada naručiti – određuje IS primenom algoritma za
naručivanje
• Generisanje izveštaja
– Vrednost zaliha za svaku robu na zalihama se prikazuje
– Takođe, nedostatak robe za isporuku, nezavršene naruđbenice i
dr.
• Prognoziranje
– Nužnost prognozirati buduću tražnju
– IS vrši upoređenje stvarne i prognoziranje tražnje i automatski
koriguje prognoziranu tražnju.

53
 Česti problemi sistema za
upravljanje zalihama
• Rade sa sledećim predpostavkama:
– Sa relativno tačnom procenom troškova
– Sa tačnom informacijom o stvarnom nivou zaliha i
nivou prodaje.
• Međutim, često se radi sa netačnim podacima.
– Stanje magacija se automatski ažurira po formuli:
Zatečeni nivo zaliha+primljena roba-otpremljena roba =
nivo zaliha
– Samo fizički popis može da pruži realno stanje zaliha
– Česte greške: pri unosu podataka (kod proizvoda),
unos pogrešnog broja, neregistrovana oštećena roba,
isporuka pogrešne robe (bez korekcije po povrtku),
kašnjenje registrovanja transakcija, ukradena roba
54