Хајгенс-Штајнерова теорема

Код хомогених тела распоред масе је исти у свим деловима, па се положај центра масе и положај тежишта поклапају. Ако се координатни
систем код таквих тела постави кроз центар масе, осе тог система зваће се тежишне осе или централне осе, а њихови аксијални моменти
инерције се називају сопствени моменти инерције. Они су за доста облика попречних пресека дефинисани у табелама путем готових формула
како не би морали стално да се изнова математички изражавају, већ се само обрасци очитају из табеле и одмах могу да се примене за
израчунавање. Хајгенс и Штајнер су скоро истовремено развијали поступак прерачунавања момената инерције на неки други координатни
систем, чији почетак НИЈЕ у тежишту, али су осе новог система паралелне тежишним осама на неким растојањима a, односно b.
Истражујући кроз бројне примере, дошли су до теореме која је данас позната као Хајгенс-Штајнерова теорема и гласи:

Момент инерције маса за неку осу нпр. х која је паралелна тежишној оси ξ на растојању a једнак је збиру
сопственог момента инерције Iξ и производа масе тела са квадратом растојања између оса.

Ix = Iξ + m·a2
Iy = Iη + m·b2