EMOCIJE

Status emocija u psihologiji,

nekad i sad

• Emocije leže u osnovi svakog ljudskog iskustva i procesa

prilagođavanja, pa ipak
– kognitivni procesi su se neuporedivo više izučavali i dobivali više prostora u
udžbenicima
– pojam emocija je bio praktično “prognan” iz psihologije za vreme bihejviorizma
• Prve naučne studije emocija:
– Darvin (1872): “Izražavanje emocija kod čoveka i životinja”
– Džejms (1884): “Šta je emocija” - prva teorija emocija
• Podsticaji za savremeno izučavanje emocija:
– Klinička psihologija i psihoterapija, naglasak na upoznavanju subjektivnog aspekta
emocija i na negativnim osećanjima (anksioznost, depresivnost, osećanje
krivice...)
– Psihologija stresa (izučavanje međudejstva kognitivnih i emocionalnih procesa,
individualnih razlika u reagovanju na stres, izučavanje procesa tugovanja, načina
prevladavanja...)
– Humanistička i egzistencijalistička psihologija, interesovanje za pozitivna osećanja
(sreća, ljubav, ponos..)
 Određenje emocija

• Šta su emocije, kada se javljaju i čemu služe:

• Emocija je uzbuđeno stanje organizma izazvano subjektivno značajnim,
važnim stimulusom (situacijom), koje visceralno, motorno, motivaciono i
mentalno priprema subjekta za adaptivnu aktivnost.
• Emocije se javljaju na tri plana:
– Fiziološkom (ubrzan puls, širenje zenica, ubrzano disanje, pojačano lučenje
adrenalina, povećanje šećera u krvi..)
– Subjektivnom (doživljaj specifičnog kvaliteta osećanja – sreće, prezira, tuge,
ponosa...)
– Bihejvioralnom (spolja vidljive manifestacije emocija, tipične promene u ponašanju,
stavu tela, gestovima, mimici...)
• Emocija je, prema tome, složena kognitivno-fiziološko-bihejvioralna reakcija
koja ima dvojaku funkciju: adaptaciju i komunikaciju.
• Emocije kod čoveka pobuđuju ne samo spoljašnji stimulusi nego i mentalne
reprezentacije, prilikom sećanja ili zamišljanja, pri čemu ne moramo biti svesni
tih reprezentacija
Bitni pojmovi
• Afektivni ton
– bazični kvalitet prijatnosti/neprijatnosti; elementarno osećanje; kvalitet drugih
osećanja
• Afekt
– Emocionalni doživljaj velikog intenziteta, burnog toka, s izrazitim telesnim i
psihičkim promenama, praćeni “suženjem svesti”, smanjenom
samokontrolom, impulsivnim ponašanjem
• Raspoloženje
– Dugotrajan emocionalni doživljaj slabog intenziteta. Uzrok: dugotrajna
izloženost nekoj situaciji ili hronična preokupacija nekim mentalnim
sadržajima.
– Povezanost s temperamentom: sangvinici su skloniji pozitivnom, a
melanholoci negativnom raspoloženu.
• Sentiment
– Složena, stečena, relativno stabilna mentalna struktura koju čine osećanja,
stavovi usmereni ka određenom objektu (primer: ljubav, patriotizam)
Fiziološke teorije emocija

Objašnjavanju fiziološku osnovu emocija; odnos

organskih promena i subjektivnog doživljaja

1. Džejms-Langeova teorija
2. Kenon-Bardova teorija
3. Papez-Meklinova teorija
Džejms-Langeova teorija
• “Šta je emocija”, V. Džejms, 1884

Subjektivni doživljaj

Cerebralni korteks
Senzorni korteks → Motorni korteks 2
1
3
Odgovor organizma
Kenonova kritika Džejms-Langeove
teorije (oko 1920)

• Različite emocije su povezane s istim ili skoro identičnim

telesnim procesima
• Mnogi telesni organi reaguju sporo, a osećanja mogu
nastati neposredno po opažanju situacije
• Telesne promene izazvane nekim drugim stimulusom ne
dovode do emocija koje su povezane s tim promenama
(primer: suze usled seckanja luka ne izazivaju doživljaj
tuge)
• Nakon presecanja senzornih puteva koji vode od
visceralnih organa ka mozgu, životinje i dalje pokazuju
ekspresiju emocija na bihejvioralnom planu
Kenon-Bardova teorija
• Hipotalamus kao centar regulacije emocija

Subjektivni
4 doživljaj
2 Cerebralni
korteks
Talamus

1 Hipotalamus 3

Odgovor organizma
Savremene fiziološke teorije

• Papec-Meklinova teorija
– Papec (1937) i Meklin (1949, 1952, 1970)
– Pored talamusa, hipotalamusa i korteksa
važnu ulogu u nastanku emocija ima tzv.
“visceralni mozak” (limbički sistem, naročito
hipokampus i amigdala). On je centar
emocionalnog života
Kognitivne teorije emocija
• Objašnjavaju ulogu kognitivnih procesa u nastanku i
izražavanju emocija
• Šahter-Singerova (dvofaktorska) teorija
• Za nastanak subjektivnog doživljaja emocije potrebne su
dve informacije: o našem fiziološkom stanju i o situaciji u
kojoj se takvo fiziološko stanje pojavilo.
• Primer: strah i privlačnost

• Lazarusova teorija
• Emocijama prethode kognitivni procesi
• Primarna kognitivna procena: šta se dešava, značenje i
značaj situacije, moguće posledice
• Sekundarna kognitivna procena: odluka o tome šta da
činimo
• Primer: reakcija na beskućnika
Savremena saznanja o
neurofiziološkim osnovama
emocija
• Dva nervna puta u nastanku emocija (Le Du):

– Subkortikalni
• evolutivno stariji
• brži
• važniji za preživljavanje
• ne uključuje svesnost
– Kortikalni
• evolutivno mlađi
• sporiji
• omogućava svestan, subjektivni doživljaj
Dva puta emocionalnog
reagovanja
SENZORNI KORTEKS

Kortikalni put

Subkortikalni put
TALAMUS
AMIGDALA

EMOCIONALNI EMOCIONALNI
STIMULUS ODGOVOR
Osnovne (primarne) emocije
• Postoje jednostavna, osnovna ili elementarna osećanja.
Zavisno od autora procena njihovog broja varira od 2 do čak
11. Neki autori smatraju da složene emocije nastaju spajanjem
ili mešanjem primarnih emocija. Npr. Prezir = ljutnja + gađenje
(prema Plučiku)
• V. Džejms navodi sledeće primarne emocije: strah, tuga,
ljubav i bes
• Prema P. Ekmanu to su: ljutnja (gnev), gađenje, strah, radost,
tuga, iznenađenje. Bitne i zajedničke odlike primarnih emocija
su:
– Rano se javljaju tokom individualnog razvoja
– Zajedničke su ljudima i višim primatima
– Kulturno su univerzalne
– Imaju specifičnu fiziološku osnovu
Gnev (ljutnja)
• doživljavamo kada procenimo da se neko neopravdano ponaša
na način koji ugrožava nas ili našu vrednost, odnosno kada smo
osujećeni u postizanju cilja
• Kada smo gnevni znači da očekujemo da druga osoba promeni
svoje ponašanje
• Manifestacije gneva: mrštenje, stezanje vilice, stezanje pesnica,
ukrućivanje tela, variranje jačine glasa (smanjuje se ili pojačava u
odnosu na uobičajenu jačinu); stiskanje usta, izbegavanje
gledanja u objekt, udaljavanje – načini da se zaustavi napad
• Agresivno ponašanje može da proizađe iz gneva, treba ga
razlikovati od agresivnosti koja nastaje usled mržnje
• Pasivna agresija: ćutanje, izbegavanje, zaboravljanje, odlaganje
– sabotaža zajedničkih aktivnosti
• Adaptivno i efikasno izražavanje ljutnje: utiče na promenu
ponašanja druge osobe, ublažava ili rešava konflikt
Principi efikasnog verbalnog
izražavanja ljutnje

• Poruku treba uputiti na ponašanje, a ne na biće

druge osobe
• Poruka mora biti jasna i razumljiva
• Treba opisati željeno ponašanje
• Razdvojiti utiske i pretpostavke od činjenica
• Poruka treba biti dovoljno snažna, ali ne
preterano!
Strah

• doživljavamo kada procenjujemo da smo ugroženi mi (ili

neka naša vrednost), a ne možemo adekvatno da se
suprotstavimo ugrožavajućem objektu ili situaciji
• Trema: strah u vezi buduće situacije provere sposobnosti ili
umeća, za koju ocenjujemo da prevazilazi ili može da
prevaziđe naše sposobnosti: inhibitorna i stimulativna trema
• Anksioznost (strepnja): doživljavamo kada procenjujemo da
ne možemo da izađemo na kraj sa životnim teškoćama.
• Razlika između straha, panike i užasa: procena mogućnosti
da se uklonimo ili izbegnemo ugrožavajuću situaciju
Strah – panika - užas
Strah Panika Užas

Procena Možemo da se Ne znamo da li Mislimo ili znamo

uklonimo iz možemo da se da nema izlaza iz
ugrožavajuće uklonimo iz situacije, ugrožavajuće
situacije verujemo da situacije
nemamo vremena i
moramo odmah
pronaći izlaz iz
situacije

Ponašanje Bekstvo, Dezorganizovano, Malaksalost,

udaljavanje, smeteno, kočenje,
povlačenje nekoordinisano gubljenje svesti,
ponašanje: samo disocijacija
naizgled
neadaptivno
 Radost
Tuga
Ljubav
Zahvalnost
Prezir
Ljubomora
Stid

...