Словенски

богови
Кристина Мунижаба и Алекса
Младеновић 6-3
Сварог
 Сварог је врховни
бестелесни бог,
прастворитељ
светлога неба под
чијим се сводом „све
рађа и догађа“. Он је
праотац земље и
свакога „рода и
плода“, дакле свега
на земљи, али и
стваралац комплетне
васељене.
Перун
 Познат свим Словенима
као бог грома и олујног
неба, Перун је оставио
бројне трагове у именима
људи, места, планина, па
чак и биљака, нпр.
перуника, која се назива и
богиша, дакле божја
биљка.
Стрибор
 Стрибог је у словенској
митологији бог речних
токова и потока набујалих
од кише, бог свих водених
и ваздушних струјања.
Сви ветрови сматрају се
Стрибоговим унуцима. 
Црнобог
 Црни бог или Црнобог
јесте бог таме и владар
света умрлих. Његово
подземно царство је црно
и мрачно, па је и он сам
црне спољашњости.
Триглав
 Триглав је троглави бог
ратник. Словени су га
замишљали као бога са
три главе и златним
повезима преко уста и
очију, које носи јер
његове очи имају
застрашујућу моћ или,
како тврде свештеници
идола Триглава, зато да
не види грехе људи,
којима је изузетно
наклоњен.
Велес
 Велесје бог
животиња, поља и
шума, односно бог
плодности,
вегетације и живота
у најширем смислу.
Дајбог
У словенској митологији
Дајбог је бог Сунца и
ватре, и вероватно први
од богова које је Сварог
створио, дакле његов
„најстарији син“, па се
зато често назива и
Сварожић. 
Јаровид
 Јаровид је бог срџбе,
јарости и рата. Познат је и
као Јаревид или Јаровит. У
основи самог његовог
имена је реч јар, која
означава ватру, жестину и
гнев.
Световид
 Световид је бог са четири
главе, којима може да
истовремено гледа на све
четири стране света. Он је
„онај који види свет“, дакле
бог који зна све.
Весна
 Веснаје у старој словенској
митологији била богиња
пролећа и плодности,
задужена за пролеће, јутро и
рађање живота.
Морана
 Антипод Весни, Морана је
богиња ноћи, зиме и смрти и
најчешће се појављује у лику
лепе девојке дуге црне косе,
бледог лица, са вучјим
очњацима и канџама, одликама
које нагрђују њену божанску
лепоту и наглашавају њену, у
људским очима, злу природу.
Мокоша
 Мокоша слови као заштитница
жена и женских послова, посебно
предења, и као управитељица
девојачких судбина и богиња
плодности. Замишљали су је као
жену велике главе и дугих руку
која обилази куће и надгледа
преље, награђујући оне које су
вредне и кажњавајући оне које
нису.
Крај