Матријархат у руском фолклору: анализа прича и митова о моћним

женским фигурама

Гала Гемаљевић 2022/0296 (08)

 Када говоримо о концепту матријархата на просторима словенских земаља, важно је
разумети какав облик је он реално могао да има. Жене, а поготово старице и врачаре,
спадају у ред најкомплекснијих, али и најзагонетнијих митских фигура словенске
митологије. Наиме, можемо поћи од претпоставке да је Баба, у улози женске митске
фигутре, присутна од најранијих дана словенске историје, ако не и од самог почетка. Ово
подупире чињеница да је она, у неком смислу, базирана на реално постојећој личности -
старој жени, неговатељу, старатељу и заштитнику одувек присутном у животима Словена.
Многе њене способности су управо пренаглашене особине једне такве реално постојеће
личности. Овакво снажно присуство старе жене у животу Словена огледа се и у именима
многих географских локација, биљака, па чак и у презименима. Стога, сасвим је извесно
да се матријархат највише и може приметити у виду култа Бабе.

Способности приписиване Баби доста се преклапају са способностима различитих

женских божанстава, па не чуди чињеница да је многи сматрају њиховом претечом.
Такође, многе особине (поготово негативне) задржале су се у лику Бабе дуго након што су
сама божанства ишчезла, односно потиснута под утицајем хришћанства, а она сама
временом постаје лик бајки и легенди.

Баба, у свом примарном, женском облику, симболизује светско-обликујући принцип –

мајку створитељицу; као таква она је Стара Мајка, односно симбол плодности и рађања,
летњег сунца и дневног времена. Овде видимо сличност Бабе са руским богињама
плодности, пролећа и лета: Ладом, Весном и Живом.

Друга форма Бабе јесте деградиран лик вештице и демона. Оваква Баба представља
симбол зимског сунца и смрти, те је истоветна богињи зиме, смрти и врачања – Морани.

Према руској обичајној пракси и фолклору, а захваљујући хришћанству и

патријархалном друштву, женске митске фигуре су углавном задржале негативне,
деградирајуће особине хтонично-лунарних божанстава. Ипак, иако је материјални свет
био потчињен мушкарцима, свет мистике и надреалног остао је у сфери жена, иронично
све моћнијим са сваком новоприписаном негативном улогом.

Женска божансва нису управљала само годишњим добима и смрћу, већ и самом
људском судбином; руска богиња Мокош је, између осталог, била у стању да вуче и сече
нити човековог живота.

Вештице и демони у руској митологији представљају моћне и независне ентитете који

имају власт над сопственом судбином у иначе историјски надређеном женском друштву.
Сходно томе, није случајност што су оне по правилу непријатељски настројене
специфично према мушкарцима. На крају бих желела још да представим неке од њих без
којих би руско фолклорно и митолошко наслеђе било веома осиромашено:
Баба Яга (Баба Јага)

Баба Јага је вероватно најупечатљивији лик источнословенских бајки. Она је

представљена као гнусна, мршава жена са кошчатим ногама и страшним погледом. Баба
Јага лети по шуми у огромном авану, док брезовом метлом замеће траг, а тучком прогања
жртве. Живи у шуми, у колиби која стоји на кокошијим ногама, а око њеног станишта је
ограда од људских костију и лобања. Баба Јага је по особинама највише слична
прасловенским женским божанствима, она је моћна и свезнајућа вештица, непредвидивог
карактера. Није ни добра, ни зла, већ воли да сплеткари. Једнако може да науди јунаку као
и да му помогне. Највише страдају они који је не поштују, док је често од помоћи деци и
невиним душама чистог срца.

Русалки (Русалке)

Русалке су водени демони који обитавају у језерима и рекама. Често су представљене

као лепе женске фигуре са дугом риђом косом. Русалке имају моћ да контролишу воду и
могу бити благослов или проклетство за људе који их сусретну. Према предању, русалке
имају улогу у заштити водених станишта и различитим сакралним обредима, а у руској
књижевности, музици и уметности, јављују се као тема која одражава мистични и
фолклорни дух руске културе.
Мавки (Мавке)

Мавке су митска бића у руском и украјинском фолклору која представљају душе девојака
које су доживеле трагичну или необичу смрт. Оне често преузимају облик сличан
русалкама не би ли завеле младиће залутале у шуму, након чега их голицају до смрти.
Мавке немају одраз у води и не бацају сенке, а кроз отворена леђа, која обично прекрива
дуга плава коса, виде им се кичма и унутрашњи органи.
Кикимора

Према предању кикимора је још једно амбивалентно биће супротстављених особина.

С једне стране, она се брине о домаћим животињама и чува дом, док с друге стране ноћу
узнемирава децу и чак може да их отме или зарази неком смртоносном болешћу.
Кикимора је увек непријатељски расположена према мушкарцима. Јавља се у облику
деформисане мале жене или изузетно лепе девојке са брадом или некаквим другим
деформитетом, као што су кокошје ноге.