ФРОЈДОВА ПСИХОСЕКСУАЛНА

ТЕОРИЈА РАЗВОЈА ЛИЧНОСТИ И

ЕДИПОВ/ЕЛЕКТИН КОМПЛЕКС

By: Жељка и Вишња

Сигмунд Фројд (1856-1939)
• Сигмунд Фројд је рођен 6. маја
1856. године у Фрајбергу,
Моравска.
• Године 1860. долази у Беч и ту
проводи наредних 78 година.
• Са приватном праксом почиње
1886. године, a у октобру исте
године жени се Мартом Бернајс.
Она ће му родити шесторо деце,
међу којима и Ану, рођену 1895,
која ће га пратити цео живот и
специјализовати се за дечију
психанализу.
• Фројд себи ствара клијентелу
међу људима оболелим
углавном од хистерије,
хистерије које
лечи у то време уобичајеним
методама – електротерапијом
и хипнозом. Касније прелази на
оригиналну методу слободних
асоцијација и утемељује
осонове психоаналитичке
теорије.
 Фројдово схватање структуре
личности
• Фројд је открио несвесно.
Његова теорија се заснивала
на свесном, подсвесном и
несвесном. Фројд разликује
три компоненте личности:
• Id (Оно) – урођени мотиви
(нагони, инстинкти) који теже
непосредном задовољењу.
• Ego (Ја) – део личности који
се бави контролом
непосредног задовољења
нагона водећи рачуна о
реалности.
• Super-ego (Над-ја) – део
личности у коме се налазе
правила понашања људске
заједнице.
 Динамика личности
• Фројдова теорија се заснива на уважавању
два основна мотива (нагона):
• Сексуални мотив (мотив љубави) – полни
мотив који се назива ерос, његова енергија се
назива либидо;
• Мотив смрти – мотив уништавања, који се
назива тхантос, а његова енергија мортидо.
Овај мотив смрти испољава се преко
агресивности.
 Развој личности
-Дете је отац човека-
• По његовом схватању све се дешава од
рођења до пете године. За то време долази
до сазревања нагона љубави и нагона смрти.
• Нагони се развијају тако што се либидо сели
пo телу. То премештање зависи од
интеракције са околином и може да буде
успешно или неуспешно.
• Уколико интеракција са околином није успела
либидо се задржава у одређеној зони и
настају фиксације.
фиксације
Основни стадијуми развоја личности
• Орална фаза (1. година живота) – У овом стадијуму
либидо је сконцентрисан на зону уста. Дете налази
задовољство у храњењу. Мајка може различито да
се понаша, може више или мање да задовољава
дететове потребе. Од тога зависи да ли ће доћи до
фиксације либида у оралној фази или не. Ако је све у
реду фиксације нема, али ако постоји фрустрација
онда долази до фиксације, која је праћена
одговарајућим особинама личности – лакомост,
грамзивост, претерана употреба сарказма,
заједљивост, пушење, алкохолизам.
• Анална фаза (2. година живота) – Либидо се сели са
зоне око уста на зону око ануса. Фиксација на
анални стадијум може бити двојака: у случају
задовољства од „избацивања” или
елиминације фекалија, у касним периодима
развоја јединка манифестује претерану
преокупираност за ред и уредност; код
претераног задовољства од „задржавања”
фекалија или претеране преокупираности
тим задржавањем у каснијим периодима
развоја јединка манифестује карактеристике
опсесивне личности.
• Фалусни стадијум име овог стадијум долази од
латинске речи falus (мушки полни орган) и у овом
стадијуму манипулисање својим полним органом
представља главни извор задовољства или главну
ерогену зону. Фројд посвећује посебну пажњу овом
стадијуму јер се током његовог трајања, негде између
треће и пете године живота јавља Едипов комплекс.
Овај комплекс је Фројд назвао по тебанском краљу
Едипу који је убио свог оца и оженио се са својом
мајком, а да уопште није знао да су му они
родитељи. Едипов комплекс се састоји од сексуалних
улагања у родитеља супротног пола и
непријатељских улагања у родитеља истог пола. Ово
доживљавање се разликује код дечака и девојчица
па тако имамо мушки и женски фалусни стадијум.
• Период латенције траје прибилжно од 5 до 12
година. У овом периоду долази до слабљења
сексуалног нагона услед тога што је он, заправо,
потиснут. Од тога колико је дете успело да превазиђе
одређене стадијуме или је остало фиксирано на
неком од њих тј. остао завистан од задовољења
сексуалних нагона са објектима карактеристичним за
прегениталне стадијуме, зависи развој његове
личности. У том смислу Фројд сматра да су у
зависност и садистичке црте израз фиксираности за
орални стадијум, а црте као што су стидљивост,
претерана педантност, тврдичлук, тврдоглавости и
деструктивне тенденције одраз фиксираности за
анални стадијум.
• Генитални стадијум – након периода латенције
сексуални нагон почиње да се развија у правцу своје
биолошке сврхе тј. репродукције. Адолесцента
почиње да привлачи супротни пол. Та привлачност,
евентуално, кулминира сексуалним сједињавањем. У
овом стадијуму наставља се социјализација
појединца који уједно учествује у разним колективним
активностима, опредељује се за одређено занимање
и почиње да је практикује, склапа брак и заснива
породицу, тј. преузима разне друге одговорности
својствене одраслима. Ово је најдужи стадијум у
развоју личности и почиње са 12-13 година, а траје
до почетка старости или сенилности, када појединац
тежи да регресира на нивоу прегениталног периода.
 Критика Фројдове теорије
• Критике Фројдове теорије психосексуалног развоја
најгрубље се могу поделити у две групе: оне које се тичу
методолошких аспеката и оне које се односе на сам садржај
теорије.
• У прву групу спадају замерке које се односе на ненаучност
Фројдове теорије - недостатак доказа и експерименталне
потврде, чак и немогућност да се теоријске поставке провере
због отежане операционализације (како, на пример, опажати и
мерити Едипов комплекс). Фројду се замера и чињеница да
уопштава своје закључке на комплетну популацију, без обзира
на пол, узраст, културу, социјални статус... а изведени су на
основу посматрања прилично ограниченог броја испитаника
(укључујући и њега самог) из прилично ограниченог дела
популације – његови пацијенти су највећим делом биле млађе
жене из виших друштвених класа.
• Критике које се односе на садржај теорије далеко су
разноликије и чине, окосницу даљег развоја психологије
личности – многи аутори који су после Фројда писали о развоју
личности почињали су недостацима које су уочили у Фројдовој
теорији. Једна од првих и најзначајнијих критика долази од
Карен Хорнај која овој теорији замера претерану усмереност на
мушки пол и у неку руку окренутост против жена –
психосексуални развој и мушкарца и жене врти се око односа
према мушком полном органу. Хорнајева је, на пример, у
зависти за пенисом препознала завист за друштвеном моћи.
Она сматра да није пенис то на чему девојчице завиде
дечацима, већ оне веома рано примећују да њихова браћа и
другови имају повлашћен положај и да одрасли према њима
другачије поступају.
• У најважније недостатке ове теорије спада занемареност
социјалних фактора. Фројд, иако не оспорава значај односа у
породици, друштвеног статуса, културе у којој се одраста на
развој личности појединца, не бави се разрадом начина
деловања ових фактора и не придаје им нарочито значајну
улогу. Многе касније студије из развојне психологије доказале
су пресудан значај, на пример, васпитних стилова родитеља на
појаву особина које Фројд објашњава фиксацијама на појединим
развојним стадијумима.