Fakultet za informatiku i menadžment

Predmet: Osnovi računarske tehnike

Predavač: Violeta Tomašević
Asistent: Marko Šarac

Logičke funkcije i logičke mreže

 REALIZACIJA LOGIČKIH FUNKCIJA
 Pomoću prekidačkih mreža

 MINIMIZACIJA LOGIČKIH FUNKCIJA

 Pomoću Karnoovih karti

 LOGIČKE MREŽE
 Koderi
 Dekoderi
 Realizacija logičkih funkcija (1)
 Logičke funkcije se realizuju pomoću prekidačkih mreža koje su osnovne
komponente savremenih digitalnih sistema.

 Prekidačke mreže predstavljaju skup logičkih kola (I, ILI, NE,...) povezanih tako
da realizuju zadatu logičku funkciju.

 Tipovi prekidačkih mreža

 Kombinacione mreže
 vrednost funkcije na izlazu mreže zavisi samo od trenutnog stanja na
ulazu (vrednosti ulaznih promenljivih)
 Sekvencijalne mreže
 vrednost funkcije na izlazu mreže zavisi od trenutnog stanja na ulazu, kao
i od prethodnog stanja u kome se mreža nalazila
 Realizacija logičkih funkcija (2)
Primer 1 Funkciju većinske logike realizovati pomoću prekidačke mreže.

Y  ABC  A BC  ABC  ABC

A B C
A B C Y
0 0 0 0 ABC
0 0 1 0
0 1 0 0 A BC
0 1 1 1 Y
1 0 0 0 ABC
1 0 1 1
1 1 0 1 ABC
1 1 1 1
 Minimizacija logičkih funkcija (1)

 Jedna logička funkcija se može predstaviti na više različitih

načina koji ne moraju biti jednako pogodni za praktičnu
realizaciju.

 Minimizacija logičkih funkcija predstavlja postupak nalaženja

takvog zapisa logičke funkcije na osnovu koga je moguće
zadatu logičku funkciju realizovati pomoću mreže sa najmanjim
brojem logičkih kola.
 Minimizacija logičkih funkcija (2)
 Metodi minimizacije

 Algebarski
 Tablični
 Grafički
 Programski

 Od grafičkih metoda minimizacije najčešće se koristi

postupak minimizacije koji se zasniva na primeni Karnoove
karte.
 Minimizacija primenom
Karnoove karte (1)
Postupak minimizacije

1. Najpre se na osnovu zadatke logičke funkcije formira

popunjena Karnoova karta odgovarajućih dimenzija.

2. Zatim se od polja Karnoove karte u kojima se nalazi

vrednost 1 formiraju pravougaone površine poštujući
unapred definisana pravila.

3. Na kraju se na osnovu pravougaonih površina formira

minimalni zapis logičke funkcije u obliku sume proizvoda.
 Pravila za formiranje
pravougaonih površina
 Pravougaone površine sadrže samo polja sa vrednošću 1 (polja sa
vrednošću 0 ne mogu pripadati pravougaonoj površini).

 Broj polja u pravougaonoj površini može biti samo 2k, k=0,1,2,..., tj. 1, 2, 4,
8,... polja.

 Pravougaonu površinu mogu da čine samo susedna polja sa vrednošću 1.

Susednim se smatraju i polja u prvoj i poslednjoj koloni karte, kao i polja u
prvoj i poslednjoj vrsti karte.

 Pravougaone površine treba da budu što je moguće veće (da sadrže što
više polja), a njihov broj što manji.

 Prema potrebi, isto polje se može naći u više pravougaonih površina.

 Postupak formiranja
minimalnog zapisa
 Minimalni zapis logičke funkcije se predstavlja u vidu sume proizvoda.
 Suma proizvoda ima onoliko članova (proizvoda) koliko ima pravougaonih
površina, tj. za svaku pravougaonu površinu formira se po jedan proizvod.

 Proizvod za jednu pravougaonu površinu se dobija analizom vrednosti

promenljivih po svim vrstama i svim kolonama u kojima se nalaze polja te
površine:
 ako se kao vrednost neke promenljive (na pr. A) u razmatranim
vrstama/kolonama pojavljuje i 0 i 1, ta promenljiva ne ulazi u proizvod
 ako je vrednost neke promenljive u svim razmatranim vrstama/kolonama 1, ta
promenljiva ulazi u proizvod sa svojom originalnom vrednošću (A)
 ako je vrednost neke promenljive u svim razmatranim vrstama/kolonama 0, ta
promenljiva ulazi u proizvod sa svojom komplementiranom vrednošću (Ā)
 Minimizacija primenom
Karnoove karte (2)
Primer 2 Pomoću Karnoove karte minimizirati logičku funkciju datu sumom proizvoda.

Y  A BCD  ABCD  A BCD  ABCD  ABCD  ABCD  A BCD  A BCD

CD
00 01 11 10
AB
00 1 0 0 1
Rezultat minimizacije:
01 1 0 0 1

11 0 0 1 1
Y  A D  AC
10 0 0 1 1
 Minimizacija primenom
Karnoove karte (3)
Primer 3 Pomoću Karnoove katre minimizirati logičku funkciju datu sumom proizvoda.

Y  A BCD  ABCD  ABCD  ABCD  A BCD  ABCD  A BCD

CD
00 01 11 10
AB
00 0 1 0 1
Rezultat minimizacije:
01 0 1 1 1
Y  ACD  CD  ABC
11 0 0 0 1

10 0 0 0 1
 Minimizacija primenom
Karnoove karte (4)
Primer 4 Pomoću Karnoove katre minimizirati logičku funkciju datu skupom indeksa.

Y (1)  (0,2,4,8,10,12,15)
CD
00 01 11 10
AB
00 1 0 0 1
Rezultat minimizacije:
01 1 0 0 0
Y  CD  ABCD  BD
11 1 0 1 0

10 1 0 0 1
 Minimizacija primenom
Karnoove karte (5)
Primer 4 Minimizirati logičku funkciju datu Karnoovom kartom.

CD
00 01 11 10
AB
00 0 0 1 0
Rezultat minimizacije:
01 1 0 0 1
Y  ABD  ACD  BCD  A BC
11 0 0 1 0

10 0 0 1 1
 Koderi
Koder je kombinaciona mreža sa više ulaza (m) i više izlaza (n) koja obavlja
funkciju kodovanja informacija. Informacija je signal doveden na samo jedan
od ulaza mreže. Na izlazu se dobija kodovana informacija u vidu binarnog
broja sa n cifara.
 U zavisnosti od broja ulaza i izlaza,
koderi mogu biti:
A0 Y0
A1  potpuni, kod kojih važi m = 2n
Y1
KODER  ima n izlaza i 2n ulaza
... ...
m/n  nepotpuni, kod kojih je m < 2n
Yn-1
 ima n izlaza i manje od 2n
Am-1 ulaza
Napomena: Ukoliko se istovremeno na dva ili više ulaza kodera dovedu signali,
koder će na izlazu generisati pogrešan kod.
 Potpuni koder 8/3 (1)
 Potpuni koder 8/3 ima 8 ulaza i 3 izlaza.
 U datom trenutku samo jedan od ulaza kodera može biti aktivan
(imati signal 1).
 U tom trenutku, u zavisnosti od toga koji je ulaz aktivan, na izlazu se
generiše binarna kombinacija bitova koja odgovara rednom broju
aktivnog ulaza.

A0 Y0
A1 Y1
A2 KODER
A3 Y2
A4
A5 8/3
A6
A7
 Potpuni koder 8/3 (2)

Kombinaciona tablica kodera 8/3

A7 A6 A5 A4 A3 A2 A1 A0 Y2 Y1 Y0 Funkcije izlaza kodera 8/3

0 0 0 0 0 0 0 1 0 0 0
0 0 0 0 0 0 1 0 0 0 1 Y0  A1  A3  A5  A7
0 0 0 0 0 1 0 0 0 1 0 Y1  A2  A3  A6  A7
0 0 0 0 1 0 0 0 0 1 1 Y2  A4  A5  A6  A7
0 0 0 1 0 0 0 0 1 0 0
0 0 1 0 0 0 0 0 1 0 1
0 1 0 0 0 0 0 0 1 1 0
1 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1
 Potpuni koder 8/3 (3)
Realizacija kodera 8/3
A0 Y0 A7 A6 A5 A4 A3 A2 A1 A0
A1 Y1
A2 KODER
A3 Y2
A4 Y0
A5 8/3
A6
A7
Y1

Y0  A1  A3  A5  A7 Y2
Y1  A2  A3  A6  A7
Y2  A4  A5  A6  A7
 Dekoderi
Dekoder je kombinaciona mreža sa više ulaza (m) i više izlaza (n) koja
obavlja funkciju dekodovanja binarno kodirane informacije dovedene na
ulaze mreže. Na izlazu se aktivira jedan i samo jedan izlaz koji odgovara
ulaznoj kombinaciji.

 U zavisnosti od broja ulaza i izlaza,

dekoderi mogu biti:
A0 Y0
A1  potpuni, kod kojih važi n = 2m
Y1  ima m ulaza i 2m izlaza
... DEKODER
...  nepotpuni, kod kojih je n < 2m
Am-1 m/n  ima m ulaza i manje od 2m izlaza,
tj. neke ulazne kombinacije se ne
Yn-1
mogu pojaviti
 Potpuni dekoder 3/8 (1)
 Potpuni dekoder 3/8 ima 3 ulaza i 8 izlaza.
 U datom trenutku na ulaz dekodera se dovodi binarna kombinacija
od 3 bita (kôd neke informacije).
 U tom trenutku, u zavisnosti od toga koja je binarna kombinacija na
ulazu, aktivira se jedan i samo jedan izlaz i to onaj koji odgovara
ulaznoj kombinaciji.

A Y0
Y1
B Y2
DEKODER Y3
C
3/8 Y4
Y5
Y6
Y7
 Potpuni dekoder 3/8 (2)

Kombinaciona tablica dekodera 3/8 Funkcije izlaza dekodera 3/8

A B C Y7 Y6 Y5 Y4 Y3 Y2 Y1 Y0 Y0  A BC
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1
Y1  A BC
0 0 1 0 0 0 0 0 0 1 0
0 1 0 0 0 0 0 0 1 0 0 Y2  ABC
0 1 1 0 0 0 0 1 0 0 0 Y3  ABC
1 0 0 0 0 0 1 0 0 0 0
Y4  A BC
1 0 1 0 0 1 0 0 0 0 0
1 1 0 0 1 0 0 0 0 0 0 Y5  A BC
1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 Y6  ABC
Y7  ABC
 Potpuni dekoder 3/8 (3)
Realizacija dekodera 3/8
A Y0 A B C
Y1
B Y2
DEKODER Y3
C
3/8 Y4 A BC
Y0
Y5
Y0  A BC Y6 A BC Y1
Y1  A BC Y7
ABC Y2
Y2  ABC ABC Y3
Y3  ABC Y4
A BC
Y4  A BC Y5
A BC
Y5  A BC Y6
ABC
Y6  ABC Y7
ABC
Y7  ABC
Vežbe
 Minimizacija logičkih funkcija (1)
Primer 1
Izvršiti minimizaciju zadatih logičkih funkcija, a zatim tako
dobijene funkcije realizovati pomoću logičkih kola.

a. Y  ABCD  ABCD

b. Y  A BCD  A BCD  A BCD  ABCD  ABCD  A BCD

c. Y (1)  ( 4,5,6,7,13,14,15)
d. Y(0)  (1,5,9,12,13)
 Minimizacija logičkih funkcija (2)
Rezultat minimizacije:
a. Y  ABCD  ABCD
CD Y  ABD
00 01 11 10
AB
00 0 0 0 0 A B C D

01 0 0 0 0 ABD

11 0 1 1 0

10 0 0 0 0
 Minimizacija logičkih funkcija (3)
b. Y  A BCD  A BCD  A BCD  ABCD  ABCD  A BCD
Rezultat minimizacije:
CD Y  BCD  CD
AB 00 01 11 10
00 0 1 0 1 A B C D

01 0 0 0 1 BCD
Y
11 0 0 0 1 CD

10 0 1 0 1
 Minimizacija logičkih funkcija (4)
c. Y (1)  ( 4,5,6,7,13,14,15)
Rezultat minimizacije:
CD
00 01 11 10
Y  AB  BD  BC
AB
A B C D
00 0 0 0 0

01 1 1 1 1 AB

BD
11 0 1 1 1
Y
BC

10 0 0 0 0
 Minimizacija logičkih funkcija (5)
d. Y(0)  (1,5,9,12,13) Rezultat minimizacije:

CD Y  BD  A D  C
00 01 11 10
AB
00 1 0 1 1 A B C D

01 1 0 1 1 BD

11 0 0 1 1 AD
Y
10 1 0 1 1
 Minimizacija logičkih funkcija (6)
Primer 2 Izvršiti minimizaciju funkcije većinske logike, a zatim tako dobijenu
funkciju realizovati prekidačkom mrežom.

Y  ABC  A BC  ABC  ABC

C 0 1 Rezultat minimizacije:
AB
A B C Y  BC  AB  AC
00 0 0
BC
01 0 1
AB Y
11 1 1
AC
10 0 1
 Koderi
Primer 3
Realizovati koder 4/2.

A3 A2 A1 A0 Y1 Y0
A3 A2 A1 A0
0 0 0 1 0 0
0 0 1 0 0 1
Y0
0 1 0 0 1 0
1 0 0 0 1 1 Y1

Y0  A1  A3
Y1  A2  A3
 Dekoderi
Primer 4
Zadatu logičku funkciju realizovati pomoću dekodera.

Y  ABC  A BC  ABC  ABC

A BC
A A BC
B ABC
DEKODER ABC
Y
C A BC
3/8 A BC
ABC
ABC