HUMANISTIČKA

PSIHOLOGIJA

»Treća sila«
 HUMANISTIČKA PSIHOLOGIJA
Metod- fenomenologija
Lični doživljaj - sebe, drugih, sveta
Metod u drugom planu, relevantnost tema u prvom
Teme - suštinska ljudska svojstva
vrednosti, izbori, stvaralaštvo, razvoj unutrašnjih
potencijala, samoostvarenje, sloboda, autonomija,
odgovornost,
Aksiološki stav- humanistički
poverenje u suštinski dobru ljudsku prirodu
čovek je vredan, potencijalno dobar, usmeren ka
samorazvoju
Preteče- Hornaj, Adler, From
Autori- Maslov, Rodžers, Olport
HOLISTIČKO-DINAMSKA PSIHOLOGIJA
ABRAHAMA MASLOVA
Abraham Maslov (1908-1970),
lična biografija potvrda teorijskih postavki
samostvaranje i odgovornost- suština humanizma
suprotno redukcionizmu i mehanicizmu
adaptacija -konstruktivna, kreativna, proaktivna

Kritike drugih teorija ličnosti

Biheviorizam- simplifikacija, generalizacija nalaza
sa životinja na ljude
Psihoanaliza- destruktivnost, uticaj prošlosti,
generalizacija patologije,
Faktoristi- »prosečan čovek«- konkretan,
jedinstven
Ljudska priroda
 Čovek-slobodan, svrhovit, aktuelizuje svoje
potencijale
 Biće svrhe- šta jeste, ali i šta bi mogao biti,
šta treba da bude
 Celovitost- novo iskustvo reorganizuje
celinu, ne dodaje se mehanički
 Dinamičan i otvoren sistem- usmeren ka
ostvarenju potencijala i celovitosti
 Idealni čovek- razvoj humanog u sebi 
Osnovni pojmovi
 Hijerarhija motiva
od primarnih potreba ka višim
fiziološke potrebe, sigurnost, ljubav, poštovanje i
samoaktualizacija
 Samoaktualizacija
 ostvarenje svojih pozitivnih potencijala
 empirijski opis 43 osobe:
kreativnost, samoprihvatanje, humor, neagresivnost, strog
izbor bliskih prijatelja, humanističke vrednosti, poštovanje
prava drugih, nekonvencionalnost u odnosu na norme,
orjentacija na stvarnost, prihvatanje sebe i drugih kakvi jesu,
spontanost, samostalnot, privatnost, originalnost, duhovnost,
identifikacija sa čovečanstvom, demokratičnost,
prevazilaženje okolnosti, stvaralaštvo, itd.
Osnovni pojmovi
Vrhunski doživljaji
retki trenuci potpunog sklada, povezanosti sa
svetom i unutrašnje harmonije, sveprožimajući,
transpersonalni doživljaj
Vrednosti
izvori u ljudskoj prirodi- »instiktoidne tendencije«,
ne zbog spoljnih pritisaka
samoostvarenje – specifična ljudska vrednost
kultura potkrepljuje biogenetsku osnovu
Osnovni pojmovi
B vrednosti- metapotrebe
iz bića,
nehijerarhijske
moguće zamenjivanje- ravnopravne
pravda, lepota, istina, dobrota, savršenstvo, celovitost
nezadovoljenje- patnja, otuđenost, apatija,
ravnodušnost, cinizam
D vrednosti- osnovne potrebe
iz pomanjkanja, deficita
hijerarhijske
glad, ljubav, sigurnost, itd.
nezadovoljenje- ugroženost
 
 FENOMENOLOŠKA TEORIJA
KARLA RODŽERSA
Karl Rodžers (1902-1986)
Humanistička, fenomenološka, aistorijska,
Self-psihologija, organizmička, egzistencijalna
Fenomenologija-
lični doživljaj sveta, testira odnos objektivne realnosti i
unutrašnjeg doživljaja- subjektivna uverenost određuje
ponašanje,
razumeti osobu = videti svet njenim očima
prodreti u njeno fenomenomenološko polje
Aistoričnost- sad i ovde, prošlost u svetlu sadašnje
interpretacije
Holizam- celovitost
 Ljudska priroda
 Iz kliničkog iskustva- suprotan zaključak od Frojda
 Čovek- socijalizovan, usmeren ka napred,
racionalan, realističan
 Neprijateljska osećanja postoje, ali je suština ljudske
prirode pozitivna
 Svest - uravnotežava, procenjuje mogućnosti i
ograničenja, bira reakcije, obogaćuje ličnost
 Slobodna, neiskrivljena svest- uslov kreativnog,
konstruktivnog prilagođavanja
 Iskrivljena svest- destruktivnost
 Prerađena realnost- selekcija po motivacionom
principu, potrebe iskrivljuju opažanje, što proizvodi
neprilagođeno ponašanje
 Struktura
 Organizam
 mesto doživljavanja- sve što je potencijalno
pristupačno svesnosti- totalitet
 Fenomenološko polje
 ukupnost doživljavanja- svesno + nesvesni
(nesimbolizovani) doživljaji
 svest predstavljaju samo simbolizovani doživljaji
 subcepcija -reakcija na nesimbolizovano iskustvo

 neprilagođeno ponašanje- pogrešno

simbolizovan doživljaji
 Self - Ja, Samstvo
 Self kao objekat- skup stavova, osećanja i znanja o
vlastitoj ličnosti- “ko sam ja”
 Self kao proces- skup procesa koji usmeravaju
ponašanje
 Ego - psihoanalitički pojam JA- procesi za
komunikaciju sa realnošću
 Self - suština identiteta - deo fenomenološkog polja-
organizovan pojmovni geštalt, ne nužno svesno
opažaji odlika Ja + odnosi Ja i drugi + vrednosti koje
su vezane za njih – idiosinkratski karakter
 Idealni self- vrednovanje selfa kome se teži +
introjekcija vrednosti – društveni karakter
 Dinamika
 težnja da ostvari, održi i uveća doživljavanje
organizma
 cilju usmereno ponašanje ka zadovoljenju
potreba - kako ih doživljava
 Monistička teorija motivacije
ka ostvarenju mogućnosti- ostali motivi
izvedeni
 kreativne aktivnosti- ne redukcija napetosti
 Strepnja- nesklad iskustava i opažanja
sebe - teži da očuva samopoštovanje
odbrane- iskrivljavanje ili negiranje iskustva
Dinamika
Nesklad
 fenomenološka i spoljna realnost
(doživljaj- događaj)
 organizam i self
(šta jeste i šta misli da jeste)
 realni i idealni self
(šta jeste i šta bi želeo da bude)
 Razvoj
 Ka aktualizaciji, idealnom ja- napred ka
autonomiji, socijalizaciji
 Diferencijacija i integracija- povezanost u
skladnu celinu
 Samopoštovanje- stabilizacija ličnog suda o
vlastitoj vrednosti
 Poštovanje- uslov normalnog razvoja-
atmosfera ljubavi i vrednovanja
 Ostvarenje težnji - otvorenost, osmišljen život,
poverenje, sloboda, stvaralaštvo- nasuprot
rigidnosti, sitničavosti, hostilnosti
 Razvoj
Tri osnovna pozitivna razvojna uslova:
 Iskrenost- otvoreno pokazivanje osećanja,
odbacivanje maski, samo-otkrivanje
 Prihvatanje- bezuslovno, sebe i drugih, sa
nedostacima, bez gubitka poštovanja
 Empatija- slušanje, razumevanje,
Psihoterapija
Ka klijentu usmerena terapija, nedirektivna
 jedinstven susret dve osobe,
 bezuslovno prihvatanje, bez vrednovanja
(savetovanja, moralisanja),
 neograničeno prihvatanje osećanja
(ograničenje - povreda drugih i sebe),
 uvidi, izbori, klijent je sam vodič
 empatija
 reflektovanje, reformulisanje
 Ocena
 »Treća sila«- humanistička struja započeta
sa Adlerom
 Veliki uticaj- terapija, edukacija, vaspitanje,
 Procena Selfa

Zamerke
 precenjivanje svesnog,
 nenaučnost, metodska nedokazivost
 vlastite vrednosti, ne naučne istine
 rizik individualizma
 idealizacija ljudske prirode- kapaciteti za zlo
PERSONOLOŠKA TEORIJA
GORDONA OLPORTA

  Gordon Allport (1897- 1967)

prof.psihologije na Harvardu

 »Čovek nije ni životinja, ni brojka

osim ako tako sami ne želimo da ga
vidimo«
 Eklektičan, kritičan, originalan
 
Ljudska priroda
 Zaključci na osnovu normalnih, zdravih ljudi-
ne pacijenti ili životinje
 Biće sa jedinstvenim potencijalom za razvoj
 Stvaralaštvo i samoostvarenje- osnovne
težnje
 Složenost, jedinstvenost
 Jedinica proučavanja- crte ličnosti
 Cilj - integrator- mobiliše energiju za
ponašanje u svakom trenutku
 Životni cilj – osnov jedinstva ličnosti  
Definicija ličnosti i crta
Ličnost
 Dinamičko ustrojstvo onih psihofizičkih sistema
koji u pojedincu određuju njegovo jedinstveno
prilagođavanje sredini
(ponašanje i doživljavanje)
Crte
 Neuropsihička struktura sposobna da draži
učini funkcionalno ekvivalentnim i vodi
dosledne oblike adaptivnog i stilskog
ponašanja
 eksplanatorna širina- utiču na sličnost
ponašanja u mnogim specifičnim situacijama
 Crte- struktura ličnosti
Opšte, generalne dispozicije -
karakteristične za vrstu, kulturu (kao svi, neki)
Kardinalne, lične dispozicije -
morfogenetske, individualne, specifične za
pojedinca (kao on sam) - glavne za
razumevanje pojedinca
Centralne, glavne dispozicije - obuhvatne,
svaki čin pod njihovim uticajem
Sekundarne dispozicije - uže, određuju
manji broj specifičnih reakcija
 Crte
 Integracija- osnov jedinstvenosti; crte dobijaju
značenje i nov kvalitet u sklopu ostalih; profil analiza
 Intenzitet- bipolarne dimenzija
 Nezavisnost- relativna- u poreklu, ne u ponašanju
 Doslednost- relativna
 »Leksička hipoteza« - klasifikacijom 18000 termina,
izdvojio 4500 personalnih atributa iz svakodnevnog
jezika
 4 kategorije termina (Olport i Odbert, 1936)
 Lični opisi
 Emocionalna stanja
 Evaluativni termini
 Metaforički, dvosmisleni
 Crte
Proprium
 integrativna struktura- određuje
individualnost, usmerenost, doslednost
Ja ili samstvo
 pojam za osobene funkcije ličnosti
(telesni identitet, samoidentitet,
samopštovanje, samosvest, slika o sebi,
samostremljenje, kognitivni stil)
Dinamika
Crta - motivaciona uloga
Cilj - motivaciono dejstvo- planiranje
i namera
Funkcionalna autonomija motiva-
novi motivi izrastaju iz prethodnih i
funkcionalno se odvajaju
 Razvoj
Diferencijacija i integracija
od zadovoljstva ka uspehu
od dužnosti do potrebe za smislom i
razumevanjem života,
od pragmatizma ka filozofskoj orijentaciji

Integrisana ličnost
raznovrsnost autonomnih interesa
objektivan stav prema sebi
jedinstvena životna filozofija
 Ocena

Vrednosti
 Sistematska klasifikacija crta
 Objedinjavanje različitih saznanja
 Definicija ličnosti i crta

Zamerke
 prenaglašavanje jedinstvenosti
 eklektičnost