РЕАЛИЗАЦИЈА СПОРАЗУМА ТИТО-

ШУБАШИЋ
Драговић Богдана 4-2
 Склапање споразума са легалном владом у Лондону(од почетка рата) као предуслов за
међународно признање
 На притисак Британаца, краљ Петар II Карађорђевић ѕа председника своје владе и преговарача

са вођством КПЈ изабрао је др Ивана Шубашића (предратни бан Бановине Хрватске)

 2 споразума између Тита и Шубашића- на Вису и у Београду ( потписани 16. јуна и 1. новембра

1944. године) предвиђали су:

*образовање јединствене владе
*образовање намесништва
*проширење АВНОЈ-а некомпромитованим посланицима који нису сарађивали са Немцима из
предратне југословенске скупштине

*стварање Привремене народне скупштине

*потврђивање одлука и законских аката АВНОЈ-а
 То су уједно биле и препоруке савезника, који су били гаранти реализације овог споразума
 Проширени АВНОЈ, који је добио назив Привремена
народна скупштина, одобрио је све законе које је АВНОЈ већ
донео и једногалсно изгласао нове
 Једина опозиција КПЈ били су посланици Демократске
странке, које је њен председним Милан Грол увео у
скупштину
 Комунисти на сваки начин ометали рад и организовање
политичких партија
 Политички живот одвијао се преко Народног фронта,
омладинских, синдикалних или женских организација, у
којима су комунисти имали водећу улогу
 У Народни фронт било је учлањено око 8 милиона људи,
скоро сваки пунолетан Југословен ; онај ко је био ван
фронта, сматран је симпатизером предратне Југославије
 Држава је била централизована и заснована на свемоћи
Комунистичке партије Југославије; истицана је
равноправност као и братство и јединство свих народа и
народности; врховни ауторитет- Јосип Броз Тито
Избори за Уставотворну скупштину („за Тита или за
краља“)
 После доношења изборних закона у атмосфери страха,
избори су расписани за 11. новембар 1945.
 Бирачко право имали су сви пунолетни грађани са
навршених18 година
 С друге стране, оно је одузето свим предратним
министрима, члановима бројних организација који су
третирани као сарадници окупатора или учесници у власти
Краљевине Југославије
 У таквим околностима, опозиција је одбила учешће на
изборима, на шта су комунисти одговорили увођењем тзв.
„кутије без листе“, „ћораве“, „црне кутије“, „удовице“..
 Листа Народног фронта Јосипа Броза добила је око 90%
гласова у читавој земљи
 На предлог српских посланика, на двогодишњицу Другог
заседања АВНОЈ-а, 29. новембра 1945., усвојена је
Декларација о проглашењу републике
 Тиме је монархија и званично била укинута, а Југославија је
постала република
 За првог председника изабран је Јосип Броз Тито
 Краљ Петар II Карађорђевић, са целом династијом, лишен је
свих права која су њему и династији припадала
 Србија као сложена федерална јединица
 Србија је територијално уобличена 1945. припајањем
неколико срезова подељеног Санџака и укључивањем
Војводине и Космета у свој састав, са посебним статусима
 Коначни облик Србија добија средином 1945. године, када је
Војводина постала аутономна покрајина
 Косово је добило нижи степен аутономије, тзв. обласну
аутономију
 Међутим, 16. маја 1945. одлуком Председништва Главног
народмоослободилачког одбора Војводине, Барања,
претежно насељена Србима, изузета је из састава Војводине
и припојена је Хрватској
 После смиривања стања на Косову, укидања војне управе и у
време све веће сарадње са Албанијом, Обласна народна
скупштина КиМ усвојила је 9. и 10. јула 1945. године у Призрену
Резолуцију којом је изражена жеља делегата о прикључивању те
области федералној Србији као њеном саставном делу
 На трећем заседању АВНОЈ-а августа 1945. потврђене су ове
одлуке
 Србија је била једина федерална јединица у којој су
успостављене аутономне јединице
 Устав из 1946. године предвидео је могућност оснивања нових
аутономних јединица, али до тога у пракси није дошло
 Први устав ФНРЈ донет је 31. јануара 1946. године
 Устав је земљу дефинисао као федеративну заједницу равноправних народа
који су слободно изразили вољу да остану уједињени у Југославији
 Устав је именовао 5 нација и 6 република у југословенској федерацији,
предвидевши и могућност стварања нових република или покрајина и
њихово прикључивање југословенској федерацији; тиме су биле створене и
уставне претпоставке за организовање шире федерације у коју би ушле
Албанија и Бугарска
 Међутим, федерализам успостављен уставом из 1946. био је привидан, јер је
земљом владала строго централизована КПЈ на челу са Политбироомм,
тачније једним човеком-Јосипом Брозом
 Тако је успостављена пракса да држава не почива на уставу, већ на партији,
њеној вољи и вољи једног човека