Диелектрични пробој

• Ако се диелектрик смести у јако

електрично поље, електрони се могу
откинути од својих језгара стварајући
јаку струју која може оштетити
диелектрик. Ова појава се назива
диелектрични пробој.
 Диелектрични пробој
• Вредност јачине електричног поља при којој
долази до диелектричног пробоја назива се
диелектрична чврстина материјала.

• Диелектрична чврстина (kV/cm) неких материјала

Ваздух (1.0006) 25-30 Гума (2-35) 200-400
Стакло (3,5-15) 100-400 PVC (3-4) 400-600
Порцулан 200 Папир (2,5-3,5) 200
Трафо уље (2,2-2,4) 150 Папир у уљу (3,5-4) 500
 Диелектрични пробој

• Диелектрична чврстина материјала може

се мењати за неколико редова величине у
зависности од разних фактора укључујући
и састав материјала.
• Обично, пробој не оштећује трајно гасове
и течности, али код чврстих диелектрика
долази до трајних оштећења.
 Диелектрични пробој

• На кондензаторима су означени највећи

дозвољени прикључни напони. Докле
год је тај напон испод означеног,
критична вредност електричног поља у
кондензатору неће бити достигнута.
• Обично се рачуна увећана вредност као
фактор сигурности.
Основни закони електростатике у
интегралном облику

  Конзервативно поље

 E  dl  0
C Гаусов закон
 
 D  d s   V dv
S V

  Основна релација
D E
Основни закони електростатике у
диференцијалном облику

Конзервативно поље

 E  0 Гаусов закон

  D  V

  Основна релација
D E
 Основни закони електростатике
• Интегрални облик основних закона је општи
пошто се може применити на целу једну
облас у простору. Диференцијални облик
важи само у тачки простора.
• Помоћу интегралног и диференцијалног
облика основних закона може се одредити
поље унутар средине, а такође и одредити и
услови који постоје на граници која раздваја
две различите средине.
 Гранични услови

• Унутар хомогене средине, нема нагле

измене вектора E или D.
• Међутим, на граници између две
различите средине (које имају различите
вредности , једна или обе величине се
морају скоковито мењати.
 Гранични услови
• Да би се добили услови на граници за
нормалну и тангенцијалну компоненту,
примениће се два основна закона у
интегралном облику у веома малој
области која обухвата како делимично
једну, тако делимично и другу средину.
 Гранични услови
• Разматрају се две полу-бесконачне средине
раздвојене границом. Површинско
наелектрисање може постојати на тој граници.

Средина 1 s
xxx x
Средина 2
 Гранични услови

• Локално, граница изгледа као да је раван

 
1 E1 , D1
xxxxxx s

2  
E2 , D2
 Гранични услови за нормалну
компоненту вектора D
• Разматра се бесконачно мали цилиндар са површином
основице s и висином h који се налази једном половином
у средини 1, а другом половином у средини 2:

s
 
E1 , D1
an
h/2
1

xxxxxx s
h/2
2  
E2 , D2
 Гранични услови за нормалну
компоненту вектора D
• Ако се примени Гаусов закон на цилиндар, добија се:

  0
 D  d s    S dv
S V
     

горе
 Dd s  
доле
Dd s  
омотач
Dd s

 D1n s  D2 n s   S s
 Гранични услови за нормалну
компоненту вектора D
• Гранични услов гласи:

• Ако нема површинских наелектрисања:

D1n  D2 n   S

За непроводне материјале

D1n  D2 n s= 0 , ако није тако онда

је присутан некакав извор.
Гранични услови за тангенцијалну
компоненту вектора E
• Разматра се бесконачно мала путања abcd дужине w
и висине h која се налази једном половином у средини 1
а другом половином у средини 2:

w
 
E1 , D1 an
d a 1
h/2
h/2
c
b
2  
E2 , D2
 Гранични услови за тангенцијалну
компоненту вектора E

as  јединични вектор нормалан на путању abcd
у смеру дефинисаном контуром
  
at  as  an  јединични вектор тангенцијалан на границу
дуж путање

at 
an
d
 a
as
b
c
 Гранични услови за тангенцијалну
компоненту вектора E
• Узимајући у обзир конзервативност поља, добија се:

 
 Е  d l  0
C
b
  c   d   a  
  Е d l   Еd l   Е d l   Е d l
a b c d

h h h h
  E1n  E2 n  E2t w  E1n  E2 n  E1t w
2 2 2 2
  E1t  E2t  w
 Гранични услови за тангенцијалну
компоненту вектора E
• Гранични услов тада гласи:

E1t  E2t
 Гранични услови - сумарно

• У свакој тачки на граничној површини,

– тангенцијалне компоненте вектора E1 и E2 су
једнаке
– нормалне компоненте вектора D1 и D2 трпе
скок на граници за износ једнак површинском
наелектрисању које постоји у тој тачки
 Гранични услови – специјални
случајеви
• Специјални случај 1: граница између два
идеална изолатора (апсолутно
непроводна):
– Физички принцип: “не могу постојати
слободна површинска наелектрисања на
таквој граничној површини.”
– У пракси: узима се да је такво наелектрисање
једнако нули, осим ако није доведено споља.
 Гранични услови – специјални
случајеви
• Специјални случај 2: граница између
проводника и идеалног диелектрика:
– Физички принцип: “не може постојати
електростатичко поље унутар проводника.”
– У пракси: површинско наелектрисање постоји
само на граници.

D1n   s
E1t  0