Средства за производњу

Средства за рад
Предмети рада
Главне карактеристике средстава за рад су:
да постепено преносе део по део своје
вредности (амортизацију) на нови производ,
да својим саставом (супституцијално) не улазе
у нови производ, и
да се у истом употребном облику појављују у
више циклуса производње.
Потребна средства за рад предузећа
обезбеђује оснивач предузећа, а служе за:
остваривање конкретних задатака у репродукцији,
тј. за обављање конкретне делатности предузећа;
развијање и јачање материјалне основе рада
предузећа;
обезбеђење сигурности, стабилности и сталности у
његовом пословању;
задовољење појединачних и заједничких интереса
и потреба радног колектива, и за друге намене.
Класификација средстава за рад у
пољопривредним предузећима може бити:
Са аспекта значаја који имају за производњу:
 средства за рад намењена производњи која учествују у
процесу производње у формирању новог производа;
 средства за рад намењена производњи која се још увек
налазе на залихама;
 грађевине и инвентар који служе за задовољење животних
и културних потреба људи (непроизводне потребе: домови
културе, ресторани, објекти за смештај радника и сл.);
 средства у изградњи (грађевински објекти, дугогодишњи
засади у фази заснивања).
Према улози коју средства за рад имају у
процесу производње:
 средства опреме - машине и оруђа која служе првенствено
да олакшају рад - смање напоре радника и у већем
степену замене радну снагу;
 средства са биолошким својствима (стока, вишегодишњи
засади);
 средства за чување предмета рада готових производа
(бурад, резервоари, цистерне, хладњаче, магацини,
силоси, шупе, надстрешнице, гараже за чување пољо-
привредне механизације);
 објективни услови процеса производње: земљиште,
грађевине, канали, путеви, итд.
Са организационог аспекта средства за рад
су:
 непокретна - у чврстој су вези са земљиштем којима
припадају сва средства из групе објективних услова
процеса производње (земљиште, мелиорације,
путеви, пољопривредне грађевине, вишегодишњи
засади) и
 покретна - машине и оруђа, запрежна и производна
стока.
 Основна средства
 Средства за рад, права, новчана средства
 Земљиште,
 Мелиорације,
 Путеви,
 Грађевине,
 Дугогодишњи засади,
 Машине и оруђа и
 Стока.
 Права (патенти, лиценце и концесије)
 Новчана средства(дугорочна финансијска улагања)
 Земљише као средство за рад
• Особине земљишта као средства за рад:
Непокретљивост,
Неумноживост,
Неистрошивост,
Различита природна плодност
• Непокретљивост,
Земљиште је апсолутно непокретно и не
подлеже избору човека што значи да се морају
мобилисати сви фактори производње (средства
за рад, предмети рада и радна снага) и довести
на конкретно место како би процес
пољопривредне производње започео и одвијао
несметано.
Из овога произилази обавеза добре
организације земљишне територије.
• Неумноживост,
Земљиште је по површини ограничено и не
може се умножавати, постоје могућности да се
одређене површине мелиоративним захватима
оспособе за пољопривредну производњу али
су и ове могућности ограничене.
Присутно је све више смањење
пољопривредних површина услед
инфраструктурне изградње.
• Неистрошивост,
 То је особина земљишта која подразумева да се у
условима разумног коришћења и поступања не троше
његови основни саставни делови.
 Неразумно поступање са земљиштем у смислу
загађења, запуштања, скоро да је равно његовом
уништењу.
• Различита природна плодност
 Плоднија земљишта при једнаким улагањима дају веће
приносе и имају већу вредност производње по
јединици површине, из разлога што се физичке
особине и садржај хранљивих материја са различитих
парцела знатно разликују.
 Као средство за рад земљиште се користи за разне
намене: оранице, воћњаци, виногради, природне
ливаде, пашњаци, баре и трстици, рибњаци.
 Начини коришћења земљишта
1 Оранице Обрадива

Пољопривредна површина

Продуктивна површина

Укупна површина
2 Вртови површина
3 Воћњаци
4 Виногради
5 Ливаде
6 Пашњаци,
7 Трстици, баре, рибњаци

8 Шумско земљиште
• Оранице се углавном обрађују сваке године
дробљењем или превртањем површинског
слоја. На њима се гаје различити
једногодишњи усеви. Поред њива и башти
у оранице се убрајају и хмељници, воћни и
лозни расадници, детелиништа, луцеришта.
• На њима се могу гајити главни, пострни и
међуусеви.
• То је интезивнији начин коришћења
пољопривредног земљишта.
• Вртови се користе углавном за производњу
поврћа и цвећа.
• Захтевају знатно већа улагања људског рада
и репродукционих материјала по јединици
површине.
• Уз наводњавање са исте површине могу се
остварити и две жетве.
• Воћњаци су земљишта засађена дрвенастим
биљним врстама дугог века чији се плодови користе
за људску исхрану.
• Интезивна производња воћака има велике захтеве у
погледу заштите и наводњавања.
• Када је у питању индустријска прерада воћарску
производњу треба ускладити са прерадним
капацитетима.
• За гајење воћака треба бирати земљишта заклоњена
од јаких ветрова и касних пролећних мразева.
• Виногради су површине засађене виновом
лозом. За гајење винограда потребна су
дуга топла лета, без позних пролећних и
раних јесењих мразева, као и песковита и
не претерано влажна земљишта.
• Подизање нега и искоришћавање
винограда захтевају посебна знања и
искуства више него код других култура.
• Ливаде, земљиште покривено травом и
легуминозама а користе се дужи низ година
косидбом за производњу сена. Могу бити
природне и вештачке.
• Пашњаци, површине обрасле травом које се
користе испашом. То је наједноставнији начин
коришћења земљишта. Позитивна страна је што
испаша позитивно утиче на здравље стоке, као и
на развој подмлатка, добијени сточни производи
су знатно укуснији.
Мелиорације као средство за рад
• Мелиорације обухватају активности, мере и објекте
које имају за циљ да оспособе и побољшају плодност
земљишта, олакшају обраду и заштите од
елементарних непогода одређене пољопривредне
културе.
• Циљ мелиорација је: исушивање мочварних и
подбарних површина, уређење површина (чишћење
од камења, грмља, равнање), терасирање, засипање
подводних терена, подизање заштитних шумских
појасева, подизање паркова.
• Мелиорације које имају за циљ
побољшање земљишта деле се на:
Хидротехничке,
Агротехничке.
• Према дужини трајања деле се на:
Дуготрајне
Краткотрајне.
• Хидротехничке мелиорације чине скуп
водопривредних и хидротехничких мера
којима се регулише водно-ваздушни режим
земљишта. А те мере су: одводњавање
сувишних вода у земљишту, одводњавање
сувишних вода на земљишту и
наводњавање земљишта која су без
довољне количине воде.
• Агротехничке мелиорације представљају скуп
агротехничких мера којима се побољшавају
основне производне особине пољопривредног
земљишта.
Агрохемијске,
Агропедолошке,
Рекултивација уништених или оштећених земљишта,
Техничке мелиорације,
Агроклиматске.
Дуготрајне мелиорације са трајним дејством, не
амортизују се,(уређење, равнање, чишћење од
камења, крчење)
 И оне са ограниченим дејством које треба
повремено одржавати или обнављати( канали за
одводњавање и наводњавање, пошумљавање)
Краткотрајне мелиорације представљају
мелиоративна ђубрења (хумификација,
фосфатизација, калцификација).
 Путеви као средство за рад
Спољна путна мрежа; везује главно економско двориште и
економска дворишта радних јединица, управа и погона, са
главним путевима, са линијама железничког и речног
саобраћаја и са другим предузећима.
Унутрашња путна мрежа се дели на:
путеве који повезују главно економско двориште предузећа са
појединим радним јединицама, управама или погонима као и радне
јединице управе и погоне међусобно;
пољске путеве између поља и унутар поља плодореда, између
ливада и пашњака и сл.;
разне путеве за прегон стоке ради испаше и напајања водом;
путеве унутар економског дворишта, као разне линије опслуживања
у пољима и економском дворишту,
При пројектовању путне мреже треба водити рачуна о следећем:
да путеви заузимају што мање обрадиве површине и да се не секу под косим
углом јер би се тиме отежао транспорт;
пољске путеве треба постављати дуж ивице поља плодореда. Свако поље
плодореда требало би да буде обезбеђено путем по коме ће се најрационалније
обављати превоз ка пољу и са поља;
новопројектовани путеви треба да буду одговарајуће ширине што зависи од
намене пута. Ширина једносмерног пута треба да буде 3-3,5 м, а двосмемог 6-7
м, а само у изузетним случајевима и више уколико се ради о главном путу
посебну пажњу треба обратити на густину мреже путева.
у рејонима где је неопходно подизање заштитних шумских појасева треба
тежити да се правац путева подудара са правцем постављених шумских појасева.
 путеве треба разместити да се могу у пуној мери искористити у току века
њиховог трајања
Пре него се приступи пројектовању нове путне мреже,
пројектант се мора претходно упознати са:
тренутним стањем путева,
значајем и улогом сваког појединог пута како са гледишта
предузећа, тако и са гледишта привреде уопште,
степеном оптерећености пута и распоредом терета у току године,
врстом транспортних средстава којима ће се обављати транспорт,
локалним материјалом који се може искористити за изградњу
путева,
подлогом на којој ће се подизати пут јер све већа механизованост
превоза и већи обим средстава и производа који се транспортују
налаже потребу изградње целисходније мреже путева одговарајућег
квалитета,
 Грађевине као средство за рад
Грађевински објекти се групишу на:
објекте нискоградње (мелиорације и путеви) и
објекте високоградње који омогућавају
производњу, прераду и промет пољопривредних
производа.
Према намени грађевине се деле на:
производне грађевине,
пословне објекте, и
грађевине за задовољавање друштвених потреба.
У производне грађевине спадају:
грађевински објекти у биљној производњи (стакленици, пластеници, калемарнице
и сл.),
грађевине у сточарству (грађевине за смештај стоке стаје, за припрему сточне
хране, музилишта, приручне млекаре и кланице и сл.),
грађевине у примарној преради пољопривредних производа (млинови,
шећеране, уљаре, млекаре и др.),
грађевине за потребе помоћних делатности (објекти за дораду и паковање
производа, машинске радионице и сл.),
грађевине за чување средстава за производњу и производа (складишта за
складиштење репродукционог - основног и помоћног материјала, као и објекти -
гараже, надстрешнице за чување пољопривредне механизације),
док објекте за складиштење и чување пољопривредних производа чине:
складишта, силоси, магацини, подруми, хладњаче и др.,
инфраструктурне грађевине и објекти (трафо станице, електрични стубови, пумпне
станице, хидранти, септичке јаме и др.).
• Пословне грађевине обухватају објекте у којима
су смештени (управа предузећа, комерцијала,
рачунски центар, служба плана и анализе,
рачуноводства и финансија, опште правних и
кадровских послова и сл.).
• Грађевине за задовољавање друштвених
потреба (стамбени објекти, објекти за смештај
повремене радне снаге, објекти друштвене
исхране, обданишта, библиотека, објекти за
рекреацију и сл).
Дугогодишњи засади као средство за рад

Дугогодишњи засади обухватају:

родна стабла воћака,
родне чокоте винове лозе,
вишегодишње засаде индустријског биља
(хмељници),
ветрозаштитне засаде,
засаде за заштиту од ерозије,
засаде за везивање пешчара,
шумске засаде.
Са организационог гледишта посебно су
значајне следеће особине дугогодишњих
засада:
дуготрајност коришћења,
специфичан ток кривуље родности, и
изражена сезоност радова.
 Стока као средство за рад
• Стока се у пољопривредним предузећима
држи претежно ради производње сточних
производа (млеко, месо, вуна и сл.), тј. као
производна стока, а све мање, готово
занемарљиво као извор енергије, тј. као
радна стока која у зависности од начина
коришћења може бити: теглећа, товарна и
јахаћа.
Са гледишта трајања процеса производње и
начина финансирања на производним
јединицама стока се групише у две групе:
стока као основно стадо (основно средство) и
стока у тову (обртно средство).
Битна организационо-економска обележја стоке као
средства за рад су следећа:
 Стока (основно стадо) су жива бића са биолошким својствима која имају
могућност саморепродукције у натуралном облику.
 Стока се креће сопстветиом животном снагом, те се убраја у универзално
покретна средства
 Велике површине правих пашњака које имају ранг националних ресурса не би
се могле искористтти без заступљености стоке,
 Стока, као живи биолошки објекат, прерађујући производе из биљне
производње даје стајњак и осоку као важне органске репродукционе
материјале за одржавање и повећање плодности земљишта;
 Сточарство има повољан утицај на систем земљорадње
 Стока, као биолошки конвентор, обезбеђује рационално коришћење ратарских
производа
 Заступљеност стоке у предузећу утиче на убрзање обрта
Недостаци који се испољавају у биљној производњи због
неподударања између времена производње и радног периода,
Стока у пољопривредним предузећима омогућава примену
индустријске организације производње
Сточарство битно утиче на интензивирање пољопривреде јер
се по јединици површине остварује већа натурална
производња и већа вредност производње;
Исхраном стоке биљним производима постиже се добијање
укуснијих и вреднијих сточних производа
 У пољопривредном предузећу се држањем производне стоке
постиже већа поузданост, сталност и успех у целокупном
пословању.
 Машине и оруђа као средства за рад
Основне функције машина и опреме у производном
циклусу у пољопривреди су да:
олакшају извођење радова,
убрзају радове и омогуће њихово извођење у оптималним
роковима,
побољшају квалитет радова, и
обезбеде пораст продуктивности рада.
Средства механизације се према покретљивости деле на:
универзално покретна средства
полупокретна средства (привремено фиксирани транспортери,
покретне сушаре),
непокретна средства (уграђене инсталације).
У процесу производње се користе следеће машине:
погонске машине (трактори и стационирани мотори,
електромотори и мотори на гориво , бензин и дизел),
самоходне машине су, углавном, специјализовани
комбајни
транспортна средства
прикључне машине или машине радилице
машине намењене сточарској производњи
радионичке машине
машине за прераду пољопривредних производа
канцеларијске машине
 Обртна средства
Обртна средства јављају се у:
новчаном,
натуралном и
прелазном облику.
 Дакле, обртна средства предузећа су: предмети
рада (основни и помоћни материјали),
недовршена производња и полупроизводи,
готови производи, новчана средства и други
облици обртне имовине предузећа.
Према намени и карактеристикама
предмети рада у пољопривреди деле се на:
Основни материјал се целокупним својим
саставом трансформише и улази као градивни
елемент у састав новог производа
Помоћни материјали представљају предмете
рада који су нужни за несметано одвијање
процеса производње, али не улазе својим
физичким саставом у састав готовог производа,
тј. нису његов градивни елемент.
 Класификација обртних средстава
Обртна средства се могу класификовати према
различитим критеријумима према:
појавним облицима;
карактеру;
 ангажовању у репродукцији и
изворима.
 Према појавним облицима обртна средства се могу
поделити на:
ствари,
права и
новчана средства.
Ствари су натурални облик обртних средстава, а чине
их:
сировине и материјали
недовршена производња и
залихе готових производа
прелазни облик обртних средстава представља вредност
потраживања по основу продаје готових производа
средства за рад са релативно мањом вредношћу и краћим
веком употребе (ситан алат, ситан инвентар и амбалажа);
резервни делови.
Права која чине обртна средства су краткорочна потраживања у која спадају:
 аванси или плаћања унапред;
депозит или код банке депонована сређства за одређену ствар;
кауције или јемства у готовом новцу или хартијама од вредности да ће се нека
обавеза испунити;
потраживања у земљи и иностранству за продату а ненаплаћену робу, потраживања
из заједничког пословања, потраживања за више исплаћене зараде, и друга разна
потраживања.

Новац као обртно средство обухвата:

 новац на жиро и текућем рачуну,
 новац у благајни,
девизни рачун и девизна благајна,
хартије од вредности (чекови, менице и друго), и
краткорочна финансијска улагања (улагања у повезана предузећа, улагања у банке,
кредити дати у земљи, кредити дати у иностранству и остала краткорочна
финансијска улагања).
 
Према карактеру обртна средства се деле на:
обртна средства новчаног карактера (готов новац, сва потраживања у новчаном облику
и друга новчана средства);
обртна средства робног карактера (све залихе материјала и залихе готових производа);
и
обртна средства прелазног технолошког облика (недовршена производња и
полупроизводи).
Према ангажовању у процесу репродукције обртна средства се деле на:
обртна средства у сфери производње (сировине, помоћни материјали, гориво, мазиво,
ситан инвентар, недовршена производња и др.), и
обртна средства у сфери промета (предмети рада на путу, готови производи, продата, а
ненаплаћена роба, новац и др.).
Према изворима из којих потичу обртна средства могу бити:
сопствена и
туђа.
Кружно кретање обртних средстава
 Промена појавних облика обртних
средстава
Почетни новчани облик-Н

Почетни робни облик - залихе предмета рада

Прелазни технолошки облик – производња

 
Завршни робни облик - готови производи

Завршни новчани облик - Н

Новац на жиро рачуну

• Показатељ брзине обртања обртних средстава је коефицијент
обртања (Ко) који се утврђује из односа вредности остварених
резултата изражених укупним приходом (УП) и ангажованих обртних
средстава (АсОБ) за остваривање тог укупног прихода односно:
УП
Ко = ---------
АсОБ
• Време трајања обрта (То) показује време (тј. број дана) који протекне
од момента ангажовања обртних средстава до њиховог поновног
враћања у новчаном облику и изражава се формулом:
Обртна средства x 365
То = -----------------------------
Укупан приход
 Величина и структура О.С.
Најважнији објективни фактори су:
обим производње
асортиман
квалитет производа
карактеристике технолошког процеса
организација и рад платног промета
понашање пословних партнера
Од субјективних фактора најважнији су они фактори
који се односе на услове и организацију набавке и
продаје, а на које велики утицај испољава радни
колектив, тј. степен његове способности и
умешности:
редовна и синхронизована набавка сировина у
оптималним количинама,
убрзана продаја готових производа,
утицај на редовну наплату потраживања,
бржи процес промене стања обртних средстава до
завршног новчаног облика.
 Средства посебних намена
Средства заједничке потрошње обухватају:
 ресторане и мензе за исхрану чланова колектива,
одмаралишта,
спортске терене,
рекреативне центре,
клубове и друге објекте и њихов инвентар,
кредите за стамбену изградњу,
 надокнаде за превоз до посла и са посла,
 разна потраживања и пласмане по основу заједничке потрошње за потребе
становања и друго,
 давање средстава у виду регреса за годишње одморе,
за заједничке културне манифестације чланова колектива,
 потраживања по основу закупнине за издате објекте заједничке потрошње,
за продата, а ненаплаћена средства и друго.
Резервна средства се јављају само у новчаном облику.
Резерве се користе за:
покривање пословног губитка;
покривање штета насталих дејством елементамих непогода;
покривање издатака за преквалификацију и запошљавање радника
обезбеђење услова рада и пословања у случају кад предузеће
западне у изузетне тешкоће,
подмирење обавеза предузећа по основу јемства
Из средстава резерви могу се исплаћивати заједничке
зараде, као и за покриће губитака у пословању који су
утврђени на крају пословне године, завршним рачуном без
обавезе враћања.
 Однос између појединих чинилаца
производње у пољопривреди
За пољопривредну производњу су значајни
односи између:
Људског рада и земљишта:
 који се изражава бројем хектара земљишта на
једног просечно запосленог радника,
Машина и земљишта што се изражава:
вредношћу машина и оруђа по једном хектару ораничног,
обрадивог или пољопривредног земљишта, чиме се исказује
опремљеност пољопривредног предузећа средствима
механизације.
бројем киловат-часова по хектару ораничне површине. Сматра
се да је достигнута просечна механизованост радних процеса
ако по једном хектару ораница долази између 0,7 и 0,8 киловат-
часова.
бројем хектара пољопривредне, обрадиве или ораничне
површине земљишта по једној вучној машини (трактору) што
зависи од врсте радних процеса и динамике њиховог извођења.
Земљишта и стоке:
 изражен бројем условних грла стоке на 100
хектара пољопривредне, обрадиве или
ораничне површине.
Земљишта и средставу за рад:
 који изражава изграђеност пољопривредног
предузећа.
Људског рада и средстава механизације:
У производњи различитих линија успоставља се
различит однос изимеђу улагања живог и механичког
рада.
Земљишта и грађевина:
 што обележава степен снабдевености пољопривредног
предузећа грађевинама
Стоке и грађевина:
 који индиректно обележава ефикасност инвестиционих
улагања у грађевинске објекте који служе сточарству,