МОРФОЛОГИЈА

• Назив морфологија
• Шта проучава морфологија?
• Морфологија проучава речи, њихове врсте,
систем облика и систем модела по ком се у
језику стварају нове речи.
 Структура, облици и грађење речи

 Реч у синтакси и лексикологији

Морфологија:
 Флективна – промене речи по граматичким
категоријама
 Творбена (лексичка, деривациона) – проучава
процес грађења речи
• Како бисте дефинисали реч?
• Реч је утврђени гласовни скуп, односно
најмање један глас, који има значење и
синтаксичку функцију.
• Реч је најмања самостална јединица лексичког
система једног језика.
• Српски језик припада .......... језицима, па речи
у њему имају карактеристике које их деле на
променљиве и непроменљиве.
• Као основна јединица именовања и основна
јединица лексичког система, реч се у науци о
језику назива и лексема.
• Шта је морфема?
• Морфема: најмања језичка јединица која је
носилац или значења или граматичке службе у
реченици.

• Реч се састоји од једне или више морфема.

 Фонема има само план израза, а морфема и
план садржаја и план израза

 Колико конкретан језик има морфема?

 Бројморфема у једном језику је коначан, али се
не може тачно одредити

 Дужина морфеме није ограничена

 Поштосу изражене фонемама, њихов облик може

фонолошки да варира (нпр. морфема -ed)

 Морфема је апстрактна; њена конкретна говорна

реализација је морф
АЛОМОРФ
 Различита контекстуално условљена остварења
исте морфеме

 Када су фонолошким варијантама придружене и

граматичке карактеристике, користи се термин
МОРФОФОНЕМА

 Развеселити, расправити, ражџилитати,

рашчланити
 -s као наставак за множину које се чита тројако
 Морфеме:

• Корени
• Афикси
КОРЕН РЕЧИ
(КОРЕНСКА, ЛЕКСИЧКА
МОРФЕМА)
• Да ли се може поделити на делове који имају неко
значење?
• Најмања језичка јединица која је носилац појединачног
значења речи.
• Да ли мора бити фонематски остварена?
• Кућ-а Кућ-и Кућ-ом
• Кућ-ица О-кућ-ница С-кућ-ити
АФИКСИ

• Префикси • Најмања
несамостална
• Инфикси (везана) јединица која
је носилац значења
или носилац
• Суфикси функције.

• Наставци за облик
Префикси
• Да ли су то везане морфеме?

• Где се налазе у речи?

• Морају ли да буду фонематски остварени?

Инфикси (умеци)
• Налазе се иза других наставака, а испред
наставака за облик.

• Који су суфикси у српском језику?

-ов- -ев- -н- -т- -о- -е-

Суфикси
• Да ли су то везане морфеме?

• Где се налазе у речи?

• Обележавају ново значење речи на коју се

додају.
Наставци за облик
• Налазе се после корена и суфикса и означавају
разне граматичке облике у које ступају речи у
реченици.

• То су падежни наставци код именица или

наставак за инфинитивну основу, наставак за
презентску основу, наставак за облик
инфинитива, наставак за облик презента,
аориста....
Граматичка основа речи

• Делови речи који настају одбијањем наставака

за облике.

• Корен / граматичка основа

Слободне и везане морфеме
 Слободне су еквивалент простим речима, а
везане не функционишу као речи, већ учествују
у грађењу речи или њихових граматичких
облика
Лексичке и граматичке морфеме
 Готово
потпуно се поклапа са поделом на
слободне и везане

 Изузетак
је нпр. ли који је слободна, а
граматичка морфема

 Речимогу да почињу истим словима, а да то

нису исте морфеме (нпр. развеселити и разрок)
Морфолошка структура речи
 Коренски језици – једноморфемске речи
 Полисинтетички језици – реч (реченица)
састављена од бројних морфема
 Аглутинативни језици: јасно се разликује
основа од морфеме
 Флективни језици: морфеме су срасле
Три основна морфолошка процеса
 Деривација
 Композиција
 Флексија

 Првадва су лексички, а флексија је граматички

процес
Творба речи
У сваком језику постоје творбени продуктивни
механизми за грађење речи

 Два најчешћа творбена процеса су

 ДЕРИВАЦИЈА (извођење; деривати /
изведенице) и
 КОМПОЗИЦИЈА (слагање; композите /
сложенице)
 РЕДУПЛИКАЦИЈА
 СЛИВАЊЕ
 СКРАЋИВАЊЕ
 АКРОНИМИЈА
 КОНВЕРЗИЈА
 КАЛКИРАЊЕ

 Просто преузимање речи (антифриз, квиз);

некад се преузима само облик, али не и
значење (спикер); некад се реч позајми у
интернационализованом облику (tennis player /
тенисер)
Лажни парови
 Формално сличне речи које могу да имају
различито значење у различитим језицима
 Нем. aktuell – савремен; енг. аctual – стваран;
српско – актуелан