Jean-Honoré Nicolas Fragonard

(1732 – 1806)
Žan Onore Nikola Fragonar jedan je
od najplodnijih slikara i ujedno kasnih
predstavnika Rokoko perioda.
Rokoko kao završni oblik baroka, stil je
koji je trajao između 1720. i 1780.
godine. Razvio se u Francuskoj, a
zahvatio je Nemačku, Austriju i nešto
manje Italiju, Španiju i druge zemlje.
Za razliku od baroka, rokoko je
prefinjen, kitnjast i sklon hedonizmu.
Odlikuju ga: slikovitost i raskoš
dekorativnih elemenata, nežnost
probranih boja i ljupkost figura, šaljiv,
razigran i duhovit izbor tema,
naglašena upotreba zlatnih detalja,
zakrivljenost linija i česta
asimetričnost forme.
Ime stila je izvedeno od termina
rocaille (rokaj) što označava
ornamentalni motiv koji podseća na
školjku. Ovaj ornamenat je nastao u
beskonačnim varijacijama početkom
18. veka u Italiji ali je bio likovno
prihvaćen na dvoru u Francuskoj u
doba Luja XV.
Žan Fragonar je bio sin radnika u
prodavnici galanterije. Porodica se
preselila u Pariz oko 1738. Advokat
kod koga je šegrtovao Fragonar
predložio mu je da uči slikarstvo
najpre kod Šardena, pa kod Bušea koji
ga savetuje da se konkuriše za
Nagradu Rima, stipendiju koja je
omogućavala studiranje na račun
francuskog kralja nakon teškog
eliminacionog perioda kod Kar van
Looa. Osvojio je stipendiju i u Rimu
studira 1756. – 1759. ali ostaje još
zbog Žan Klod Rišara de Saint-Non koji
postaje njegovim glavnim mecenom
sa kojim je proputovao celu Italiju.

Fragonar, Portret Žan Klod Rišara de

Saint-Non, 1769.
Fragonar, Portret Žan Klod
Rišara de Saint-Non obučen a la
Espagnol, 1769.
Psiha
pokazuje
sestrama
Kupidonove
darove, po
Bušeovom
kartonu,
1753.
Oko 1753. – 1756.
Po povratku iz Pariza 1761. izlaže 1765. na Salonu (najznačajnijem umetničkom događaju
ustanovljenom 1667. koji od 1737. godine postaje godišnji, a od 1748. i žiriran).
Fragonar, Koresus se žrtvuje za Kaliroe, karton za neizvedenu tapiseriju koji otkupljuje Luj XV
Postaje akademik priznat za slikara istorijskih kompozicija
Fragonar, Ljuljaška 1767.
Poručilac Baron de St Julien,
portret njegove ljubavnice i
intimni memento njihovog
tajnog ljubavnog odnosa
Smatra se amblematskom
slikom rokokoa
Inspiracija, 1769.
Deni Didro 1769.
Mala čitateljka, oko 1770.
1771. Porudžbina
Madam di Bari za Luvesien (Ledu)
Progres ljubavi: Potraga
Progres ljubavi: Susret 1773.
Progres ljubavi:
Ovenčavanje ljubavnika
1773.
Progres ljubavi: Priznanje 1773.