DEVIZNI KURS JE:

CENA 1 ILI 100 JEDINICA STRANOG

NOVCA IZRA`ENA U DOMA}OJ
VALUTI

Direktno notirawe 1USD = 61,3 YUD

Indirektno notirawe 1 GBP =2,1USD
$ = USD
 STRANA VALUTA JE NA
DOMA]EM TR@I{TU ROBA
Ponuda je definisana izvozom
Pove}awe ponude (izvoza) smawuje devizni kurs {to
smawuje izvoz i pove}ava uvoz
Tra`wa je definisana uvozom
Pove}awe tra`we (uvoza) pove}ava i devizni kurs {to
destimuli{e uvoz i stimuli{e izvoz
 RAVNOTE@NI KURS
izjedna~ava ponudu i tra`wu deviza
Bez primene spoqnotrgovinskih
ograni~ewa
Bez pove}awa stope inflacije
Bez pojave nezaposlenosti
DEVIZNI KURS ZAVISI OD:
 Stawa teku}eg bilansa (uravnote`enosti izvoza i uvoza)
 Obiqa prirodnih resursa
 Tehni~ke opremqenosti privrede
 Stepena uposlenosti faktora proizvodwe
 Ciqeva socijalne, investicione i kreditne politike
 Mogu}nost odobravawa kredita inostranstvu
 Urednost servisirawa spoqnih obaveza
 Visina monetarnih rezervi
 Nivo carinske i necarinske za{tite
STRANA VALU T DEVIZE

 Dolar - USD  ~ek denominovan u

 Evro - EUE stranu valutu
 {vajcarski franak -  Menica denominovan
CHF u stranu valutu
 Itd  Depozit u stranoj
valuti
 itd
 VRSTE DEVIZNIH
KURSEVA:
 Fiksni devizni kurs
 Fluktuiraju}i (plivaju}i) devizni kurs
 Mnogostruki devizni kurs
 Jedinstveni devizni kurs
 Rukovo|eni devizni kurs
 Vezani devizni kurs
 itd.
 FIKSNI DEVIZNI KURS
Odre|uju ga i mewaju monetarne vlasti
Omogu}ava pouzdanost planirawa
uvoza i izvoza zbog relativne
nepromenqivosti
Naj~e{}e nije realan
Stvara suficit ili deficit platnog bilansa
 FLUKTUIRAJU]I DEVIZNI
KURS
 Realan je (formira se na bazi odnosa
ponude i tra`we)
 Neizvestan je i nepogodan za planirawe
 Uravnote`ava platni bilans
 [titi privredu od fluktuacija cena na
svetskom tr`i{tu
 ^esto su {pekulativnog karaktera
 MNOGOSTRUKI DEVIZNI
KURS
 Ciqevi
Za{tita pojedinih privrednih grana
Stimulacija izvoza
Izmena privredne strukture
 sNe primewuje se samostalno ve} u sklopu {ireg programa
 Vrste prema Elsvortu:
Dvostruki fiksni
Vi{estruki fiksni
Sistem koeficijenata
 PARITET KUPOVNIH
SNAGA
KOLI^INA NACIONALNE VALUTE
JEDNE ZEMQE
KOJOM SE MO`E NA DOMA]EM
TR@I[TU KUPITI ONOLIKO ROBE
KOLIKO SE MO@E KUPITI ZA 1$
NA TR@I[TU SAD
 1 DOLAR = 62 DINARA

 1 hleb = 0.45  1 hleb = 23 din.

 1 mleko = 0.4$  1 mleko =25 din.
 1 jaje = 0.08$  1 jaje = 5 din.
 1 {ibica = 0. 02$  1 {ibica = 2 din.
 0.1 l. zejtina = 0.05$  0.1 lit. zejtina = 7 din.
 STATI^KI DINAMI^KI
KOEFICIJENT KOEFICIJENT

CA CA CA
Ks  Ks  1
: 0

CB1 CB0
CB
PA
K S  * K0
PB
 DVE VREDNOSTI VALUTE
UNUTRA[WA SPOQNA VREDNOST
VREDNOST NACIONALNE
NACIONALNE VALUTE JE
VALUTE JE WENA INTERVALUTARNI
KUPOVNA MO] NA KURS
NACIONALNOM
TR@I[TU
ODNOS SPOQNE I UNUTRA[WE VREDNOSTI
VALUTE

PRECEWENA VALUTA
Spoqna > unutra{we

POTCEWENA VALUTA
Unutra{wa > spoqne
 1 televizor = 15 000 din
ravnote`ni: 1 $ = 60 DIN
1 televizor = 250 $
ako je doma}a valuta PRECEWENAl
1 $ = 50 dinara
U IZVOZU: 1 televizor = 250$ = 12 500 din
povoqnije je televizor prodati na doma}em tr`i{tu nego ga
izvesti
U UVOZU: 1 televizor = 250 $ = 12 500 din
povoqnije je da se televizor uveze nego da se kupi na
doma}em tr`i{tu
 1 televizor = 15 000 din
ravnote`ni: 1 $ = 60 DIN
1 televizor = 250 $
Ako je doma}a valuta valuta POTCEWENA:
1 $ = =70 din
u IZVOZU: 1 televizor = 250 $ = 17 500 din.
povoqnije je da se televizor izveze po 17 500 din nego
proda na doma}em tr`i{tu
u UVOZU: 1 televizor = 250$ = 17 500 din.
povoqnije je da se televizor kupi na doma}em tr`i{tu za
15 000 din nego uveze
 PRECEWENA POTCEWENA
VALUTA VALUTA
 stimuli{e uvoz  destimuli{e uvoz
 destimuli{e izvoz  stimuli{e izvoz
 stvara deficit platnog  ssmawuje deficit
bilansa platnog bilansa
 smawuje suficit  pove}ava suficit
platnog bilansa platnog bilansa

ANTIZA[TITNI ZA[TITNI EFEKAT

EFEKAT
REVALVACIJA
DEVALVACIJA
 RE[AVAWE PROBLEMA
PRECEWENE VALUTE
DEPRESIJACIJA - smawewe vrednosti
nacionalne valute
kod fluktuiraju}eg deviznog kursa
DEVALVACIJA - mera monetarnih vlasti
kojom se smawuje vrednost nacionalne
valute (zakonsko smawewe).
- kod fiksnog deviznog kursa
 USLOVI ZA DEVALVACIJU
 Stabilna ekonomska situacija (niska stopa inflacije, niska
stopa nezaposlenosti)
 Visoki koeficijenti cenovne elasti~nosti ponude i tra`we
 Zna~ajne rezerve robe za izvoz
 Slobodni kapaciteti i fleksibilnost privredne strukture i
organizacije preduze}a
 Realno odmerena devalvacija
 Da druge zemqe ne sprovedu devalvaciju
 Da devalvacija bude nenajavqena