Истраживање структуре

нарцизма и веза са агресијом

Конструкти
• Нарцизам се односи на скуп особина личности. Међутим,
упркос вековном научном истраживању, консензуална
дефиниција конструкта још увек недостаје.
• Нарцизам је описан као „парадокс“ јер се грандиозни и
рањиви нарцизам на много начина чини неконгруентним.
Грандиозни нарцизам карактерише, делимично, високо
самопоштовање, друштвеност, асертивност и
егзибиционизам, док рањиви нарцизам типично укључује
ниско самопоштовање, друштвено са повлачењем и
негативну емоционалност. Међутим, анализе су доследно
показале да грандиозни и рањиви нарцистички изрази деле
интерперсонално антагонистичке црте као што су
привлачност, егоизам и непоштивање.
Проблем истраживања

• Утврдити зашто су неки људи агресивнији

од других и утврдити међусобну повезаност
агресије, нарцизма и самопоштовања.
• Идентификовати „језгро“ нарцизма (тј. оне
особине које деле и грандиозни и рањиви
нарцизам обједињујући структурни модел
који би омогућио организацију и
разумевање свих „нијанси“ нарцизма.
Циљ

• Тестирати да ли перцепције – и разлике у

перцепцијама – себе и других - барем делимично
посредују у односима самопоштовања и
нарцизма са агресијом.
• Разумевање факторске структуре нарцизма које је
неопходно за прецизно мерење и истраживање
специфичних психолошких процеса понашања.
• Циљ је да се истражи структура нарцизма
испитујући је на различитим нивоима.
Варијабле

• Критеријумске варијабле које мере модел

пет фактора (FFM), самопоштовање,
агресију и екстернализирајуће понашање.
– Идентификовани фактори нарцизма доводе у
корелацију са неколико спољашњих
критеријумских варијабли (тј. Модел пет
фактора (FFM), екстернализирајуће понашање,
агресија, самопоштовање) како би се боље
окарактерисала њихова природа.
– Eгзибиционизма који показује позитивну
повезаност са FFM и самопоштовањем,
фактором неуротицизма/рањивости који
показује позитивну повезаност са FFM
неуротицизмом и негативном повезаношћу са
самопоштовањем , и фактор
антагонизам/право који показује негативну
повезаност са FFM прихватљивошћу и
позитивну повезаност са антисоцијалним
понашањима.
Хипотезе
• Х1: Aгресија има тенденцију да се
негативно односи на самопоштовање, а
позитивно на нарцизам (Donnellan,
Trzesniewski, Robins, Moffitt, & Caspi, 2005);
• Х2: Самопоштовање и нарцизам
функционишу као „међусобни супресори“ у
смањењу повезаности коју свако има са
агресијом.
• Х3: Агресија je повезана са нижим
самопоштовањем и другим врстама
поштовања (Bradshaw & Hazan, 2006),
• Х4: Степен поимања и перцепције других
људи, описујући их и схватајући их као
нечовечне (дехуманизоване - грубе,
ирационалне и инстинктивне (насупрот
моралним, разумним и грађанским) или
хладне, пасивне и површне (насупрот
емоционално осетљивим, радозналим и
дубоким) доводи до већег утицаја на агресију.
Метод истраживања 1
• Студенти Универзитета у Ајдаху (102 жена, 50
мушкараца, 4 непозната) старости од 18 до
42 године. Своју етничку припадност описали
су на следећи начин: 87,2% Европски
Американци; 6,4% Индијанци, Црнци или
Латиноамериканци; 6,4% „мешовито“,
„друго“ или није одговорило.
• Материјали:
-Агресија, самопоштовање и нарцисизам
• Методе:
1. Самопроцене агресије, самопоштовања и
нарцизмам: Бусс–Перри упитник агресије (AQ;
Buss & Perry, 1992),
2. Розенбергову скалу самопоштовања (SE;
Rosenberg, 1965)
3. Инвентар нарцисоидне личности (NPI; Raskin
& Terry, 1988).
• Учесници су одговорили на 29 ставки на скали
од 5 тачака у распону од -2 (изузетно нетачно
за мене) до +2 (изузетно тачно за мене);
просек одговора за индекс укупне агресије
(Cronbach’s a = 0.88).
• Учесници су одговорили и на 10 ставки на скали од 6 тачака
у распону од -3 (уопште се не слажем) до +3 (потпуно се
слажем); укупан индекс самопоштовања (а = 0.86).
Учесници су одговорили на 40 ставки бирајући или
нарцисоидну или ненарцистичну изјаву; индекс укупног
нарцизма (а = 0,86)
• Учесници су оценили колико би добро описала свака од 40
насумично поређаних особина себе или „просечног
студента на овом универзитету“ на скалама у распону од -3
(изузетно нетачно за њих/мене) до +3 (изузетно тачно за
њих/мене)., особине процењују 3 фактора: пожељност,
особина јединствена људима и људска природа (са пет
особина које представљају сваку комбинацију високог и
ниског полова сваког фактора). Једна особина,
„несигурност“, изостављена је из анализе јер је била у
високој корелацији са самопоштовањем (р[155] = 0,63);
ниједна друга особина није имала |р| > .5 са
самопоштовањем или нарцизмом.
• Дакле, постојало је 20 високих и 19 ниских
особина пожељности, 19 високих и 20 ниских
особина јединствене људима и 19 високих и 20
ниских особина које се налазе у људској природи.
• Резултат: агресија је позитивно повезана са
нарцизмом и негативно повезана са
самопоштовањем, и да контрола преклапања
између мера нарцизма и самопоштовања открива
различите импликације ових различитих
конструката личности. Штавише, садашња студија
је открила везу између нарцистичких и агресивних
диспозиција и тенденција да се опише сопство као
особе које имају више хуманизујућих и мање
дехуманизирајућих особина од других људи
Метод и истраживања 2

• Узорак се састојао од 591 особе (62% жена; просек = 37,0

година, стандардна одступања = 11,8 година; 79% белци)
• Материјали:
-Нарцисоидни параметри.
• Метод:
Кратка форма пет фактора нарцизма (FFNI-SF). FFNI-SF као
скраћени облик FFNI од 60 ставки. FFNI-SF и FFNI мере 15
аспеката који се могу агрегирати да формирају мере
грандиозног (α = .94) и рањивог (α = .85) нарцизма, као и
три емпиријски изведена фактора вишег реда: Агентска
екстраверзија (α = .90), антагонизам (α = .92), неуротицизам
(α = .88).
• Све ставке нарцизма са сваке скале су
помешане у једну групу од 303 ставке (тј. 287
предмета нарцизма и 16 ставки на скали
валидности). Ставке које нису првобитно
представљене у облику потпуне реченице
стављене су у форму реченице ради
доследности (нпр. ставка „савршено“ је
представљена као „ја сам савршен“).
Генератор насумичних бројева је коришћен
за насумично подешавање групе ставки.
Учесници су оценили своје слагање са
сваком ставком на истој скали од 1 (Уопште
се не слажем) до 5 (У потпуности се слажем).
Слика 1. Хијерархијска структура нарцизма
Белешка. Приказане су само корелације које иду од једног до другог нивоа
хијерархије. Корелације мање од .65 су уклоњени
• Интеркорелације између пет фактора кретале су се од r = -.02 (F5.4 и F5.5) до r
= .63 (f5.1 и f5.5). Два нова фактора грандиозност (f5.1) и тражење пажње
(f5.5). Грандиозност (f5.1) је најбоље представљен ставовима који се односе
на грандиозан осећај себе (нпр. „Заслужујем да ме виде као велику личност”)
и права (нпр. „велике ствари би требало да ми дођу”). Најјачи корелати на
нивоу FFM-а на нивоу грандиозности (f5.1) били су скромност (r = -.65) и
асертивност (r = .45). Тражење пажње (F5.5) се састојало од ставки које се
односе на жељу за пажњом (нпр. „Волим да привучем пажњу других људи“;
„Могу да се похвалим“) и ауторитета (нпр. „Волим да имам ауторитет над
људима“; „Имам природни таленат да утичем на људе“). Попут грандиозности
(F5.1), најјачи корелати FFM за тражење пажње (F5.5) били су асертивност (r
= .67) и скромност (r = -.59). Док су фактори идентификовани на нивоу од пет
фактора генерално различити (средњи међуфактор r = .22), резултати фактора
грандиозности (F5.1) и тражења пажње (F5.5) јако су варирали (r= .63) и имали
су високо повезане профиле корелације особина личности (FFM) (r = .97), што
сугерише да овај ниво гранања можда није довољно значајан да подржи
идеју да су они значајно различити фактори.
 
• Резултат: грандиози и рањиви нарцизам су различити изрази једне шире
патологије, мора постојати основни структурни модел који може објаснити
оба израза. До садашњем предложеном модели са 3 фактора хвалило је
нешто да опише целокупну структуру. Зато је ово истраживање са 5 фактора
употпунило слику и повезало два „краја“ нарцизма.
Предности датих студија
• Одвајање ефеката самопоштовања и нарцизма
• Различита перцепција пожељне личности од човековог
схватања пожељне личности
• Велики број учесника у студијама и велики број фактора који
су одређивали степен нарцизма и агресије

Ограничења датих студија

• Самопроцена често може бити нетачна, а одговори
пристрасни
• Различити узрочни модели могу се уклопити у податке -
рецимо: дехуманизирајуће спознаје могу олакшати агресију,
или агресија може мотивисати дехуманизирајуће спознаје
• Контекстуални фактори могу умањити резултате - на
пример, нарцисоидне особе могу имати веће шансе да
побољшају себе и омаловажавају друге када се осећају
угрожено (e.g., South, Oltmanns, & Turkheimer, 2003).

Нарцизам и бројке
• Мета-анализа студија нарцизма током 25 година у САД је
указала на линеарни пораст нарцизма за око 30%, посебно
код младих (Foster, Campbell, & Twenge, 2003; Twenge,
2006) и то пре код жена(Gentile, Twenge, & Campbell, 2010;
Twenge, 1997; Twenge, Zhang & Im, 2004).
Будућа истраживања
• Истражити повезаност нарцизма са
различитим психолошким конструктима,
као и полне разлике према мереним
варијаблама, у циљу добијања јасније
слике онога што чини нарцистички склоп
личности и што би могло допринети
разумевању њихових интерперсоналних
стратегија.
Закључак
• Оба ова истраживања и открића објавњена у њима требало
би да стимулишу даље напоре истраживања о типовима
друштвене спознаје која се повезује са агресивношћу и
граничним понашањима нарцисоидних личности. Како
постоји неколико значајних дистиникција нарцизма у
односу на друге особине које га карактеришу као опасне,
тако се морају испитати и истражити све корелације
особина личности у овој појави. Структура хијерархије
нарцизма је од изузетног значаја јер нам показује прелазак
и кораке од бенигног до патолошког стања. Неопходно је
укључивати што већи број испитаника као и увођење нових
фактора зарад јасније слике.
Литература

• Kenneth D. Locke , Aggression, narcissism, self-esteem, and the attribution of desirable and
humanizing traits to self versus others,, Department of Psychology, University of Idaho, Student
Health Building, Moscow, ID 83844-3043, USA

Michael L. Crowe, Donald R. Lynam...EXPLORING THE STRUCTURE OF NARCISSISM: TOWARDS AN

INTEGRATED SOLUTION, Department of Psychology, University of Georgia, Athens