Петар II Петровић Његош

13. новембар 1813. - 31. октобар 1851.

 1.
Transition headline
Let’s start with the
first set of slides
 Дјетињство
Рођен је као Радивоје ’’Раде’’ Петровић 13. новембра 1813. године од оца
Тома и мајке Иване рођ. Пророковић у селу Његуши под Ловћеном –
Катунска нахија.
Већ 1825.године владика Петар I, је довео Рада к себи у цетињски манастир
на школовање.
Раде се није редовно школовао – основе писмености је учио код цетињских и
бокељских монаха(већ тада почиње да саставља своје прве пјесме).
После му је за учитеља стриц довео Симa Милутиновића Сарајлију – он га је
упутио у класику, умјетност, историју, филозофију и књижевност – био је под
јаким утицајем античког класицизма (класичну грчку поезију читао је на
руском језику).
Сарајлија му је развио љубав према народној поезији и подстицао га је на
писање – Његош је занесено волио народне пјесме, сакупљао их и сам је
стварао нове. На њега је утицао и Лукијан Мушицки , који је 1830-их имао
глас великог пјесника.
Захваљујући Сарајлији, Његош је упознао пјесништво, написао прве пјесме
и био инспирисан да напише народне приче које су се усмено преносиле. Сем
Његуши тога он је подучавао Његоша у разним спортовима, пуцању и борби
мачевима.
 Формирање државне власти
 1830.године после смрти
свог стрица Петра I
долази на власт – имао је
само 17 година.
 Прима монашки чин, а
следеће године је
рукоположен за
архимандрита и у знак
поштовања према свом
стрицу узима име Петар
II.
У свакодневном животу
био је познат и као владика
Раде, владика Његош или
Његош.

Петар I Петровић Његош Петар II Петровић Његош

 Биљарда

Биљарда – Резиденција Петра II Петровића Његоша која је добила име по

билијару, омиљеној Његошевој игри, који је он донио из Беча. Био је то
тада први и једини билијар у Црној Гори.
5
Културне прилике у Црној Гори

 У Цетињском манастиру од 1834. – 1839. године радила је

штампарија– у њој су штампане црквене књиге, први школски
уџбеници, књижевна дјела, прва званична документа (пасоши)

 Од 1835.године почео је да излази часопис ''Грлица''. У првом

броју овог часописа изашла и кратка ''Историја Црне Горе'' од
Петра I, као и географско – статистички преглед Црне Горе.
Часопис је излазио до 1839.године.

 1834.године са радом је на Цетињу отпочела и прва основна

школа – имала 3 разреда. У школи се учило читање и писање на
старословенском и народном језику, црквено пјевање,
граматика, рачун, црквена историја и историја Црне Горе.

6
Књижевни рад Петра II
„Глас kаменштака“
1

„Пустињак цетињски“
2 „Лијек јарости турске“

3 „Луча микрокозма“

4 „Горски вијенац“

5 Лажни цар Шћепан мали

 Горски вијенац
Монументално дјело наше
књижевности.
Дјело је написано у десетерцу на
народном језику у форми спјева.
Преведено је на више свјетских
језика.

8
 Његошев прибор за писање

Његошеве гусле
Његошеве биљешке
Великани о Петру II

 „Његоша је Љубиша изнад свих писаца волио и

поштовао. Високог и уредног стаса, лијепог обличја,
љупког срца, био је Његош од свог народа обожаван .
Иностранци су се на њега угледали и дивили му се,
сви су га дворови Њемачки и Талијански частили.
У мало вријеме Црна Гора промјени своје лице. Она шака
горостаса поче се сјетити своје битности и народног
поноса, одбацивати дивљу ћуд и отровану нарав. Почну је
путници походитити, не као хајдучку пећину, већ као
уточиште умних људи и слободних витезова. Својим
пером и ријечју своју Црну Гору је окренуо Европи и исту
на Цетиње довео.
Црногорска повјесница пунана је бојних и витешких
дјелах, коју је неумрли Петар II својим књижевним и
дипломатским дјелима њу свијету објелоданио и од
свакоје чађи отресао.’’
  Енглез Уликсен је записао: ’’Његошев величанствени стас од 6
стопа и 8 палаца улива поштовање јуначком народу. То је титан.
Он је главом дотиче небо.
Ко прочита Горски вијенац и Лучу микрокозму истински ће осјетити
тај његов титански дух, дубину мисли, љепоту казивања и зрачне
просторе дубоке мисли којима се кретао. Мудрошћу је додиривао
небо јер је изнад свих других видио људско битисање.
Његош је искра бесмртности свог поднебља.’’

 Путописац Љубомир Ненадовић се одушевио

снажном везом Његоша, Ловћена и Црногораца.
’’Ловћен је планина његовог дјетињства, младости и
поезије. И кад на овом свијету нестане брегове и
људи, још ће трајати два црногорска колоса – Ловћен
и владика’’
11
 Тврд је орах воћка чудновата, не сломи га ал` зубе поломи.

Коме закон лежи у топузу, трагови му смрде нечовјештвом!

Благо томе ко довијека живи, имао се рашта родити.

У добру је лако добар бити, на муци се познају јунаци.

Свак је рођен да по једном умре, част и брука живе довијека.

 ЊЕГОШУ
Основна школа „Мирко Срзентић“
Петровац

Новембар, 2022.