ТЕРМАЛНИ ДЕТЕКТОР

ОПШТЕ

• Термовизија или термограм (потиче од грчке речи термо -

топло и латинског глагола видео, видере - видети, гледати) је
систем снимања топлоте објеката.
Термовизијско снимање

• Термовизијско снимање представља неконтактни метод којим се у

делићу секунде региструје емитовање топлоте, односно инфрацрвено
зрачење. Сва тела емитују инфрацрвено зрачење, па чак и лед.

• Праћење емитовања тихог зрачења нашло је широку примену за

праћење различитих појава у различитим областима људског
деловања, као што су електроника, машинство, грађевинарство и
архитектура, али и у медицини. У грађевинарству се овај метод
користи да би се идентификовала лоша места, као и да би се дала
груба процена губитка топлоте.
• Термовизијске камере су по изгледу сличне филмским камерама,
али су посебно прилагођене да виде онај део инфрацрвеног спектра
који је невидљив људском оку, па се зато називају и инфрацрвеним
камерама .
Превод термограма 

• Термовизијске фотографије привлаче пажњу својим живим бојама и

чињеницом да приказују свет недоступан људском оку. Међутим,
њихова сврха је да реално прикажу тренутно стање емисије топлоте
и тек након њихове обраде могу се доносити закључци. 
• Да би могла тачно да одреди температуре, термовизијска камера
саставља и температурни дијаграм који приказује промену
температуре на објекту, и то само по линији уцртаној на термограму.
• Што су боје на термограму уједначеније, то је равномерније
ослобађање топлоте, и обрнуто. Да би се установила приближна
мера преноса топлоте, потребно је узети у обзир разлику између
спољашње и унутрашње температуре зида и ваздуха.
• Светлије и топлије боје (жута, црвена) означавају топлија места,
• а тамније и хладније (плава, љубичаста) хладна места.
Термовизијски уређаји

• Термовизијски уређаји настали су због потребе повећања ефикасности

посматрања ноћу и у условима смањене дневне видљивости или лошег
времена.
• Први тестови сензора који мере позадину и сопствено зрачење објекта
односе се на експерименте у ИР (Инфрацрвеном) делу спектра 1900.
године. Прва употреба ИЦ сензора у војне сврхе забележена је у Првом
светском рату, откривањем авиона на удаљености од 1,5 км, а људи на 0,3
км.
• Брзи развој ИР система између два рата довео је до њихове широке
употребе у Другом светском рату. Развој технологије омогућио је добијање
ИЦ слике на основу зрачења још 1919. године. а тек око 1930. развијени су
први уређаји за праћење ИЦ зрачења.
• Почетком шездесетих година прошлог века почео је развој уређаја способних да
детектују видљиву светлост ниског интензитета уз употребу појачивача светлости,
до корисног нивоа за људско око. Ови системи раде на детекцији
рефлектованог зрачења извора ниског интензитета.

• Спектрална осетљивост је била ограничена на видљиви део спектра и повећање граничне

таласне дужине осетљивости омогућило је рад у области (0,9 м). Тако су
настали мултиспектрални скенери који дају ИЦ слику терена из ваздуха. Развијене су диоде
које детектују низак ниво топлотног зрачења.

• Тако је настао уређај за термовизијску слику, који се формира на основу сопственог зрачења
објекта. Зрачење терена у ИЦ делу спектра зависи од температуре објекта и позадине, врсте
и физичког састава објекта и средине, као и сунчевог зрачења. ИР сензори засновани на
принципу линијског скенирања имају углавном два радна опсега: - од 3-5 м (нижи домет), и
домет - од 8-14 м.

• Приликом ширења кроз атмосферу, слабљење електромагнетних таласа је селективно у

односу на таласне дужине и састав атмосфере. Пријемна оптика има задатак да прикупи
електромагнетну енергију и усмери је ка детектору.
• Сваки објекат на температури изнад апсолутне нуле (-273 0Ц) емитује топлотну
енергију у инфрацрвеном подручју електромагнетног спектра , али се њен велики
део распршује и апсорбује у атмосфери. Унутар ових прозора, апсорпција је
минимална и они се откривају и надгледају. Детекција и праћење објеката у овим
дуготаласним регионима заснива се на мерењу температуре и емисије између
објеката и позадине. Кључна кола у овим мерењима су квантни детектори. 

• Квант је одређена количина енергије на датој таласној дужини и квантни детекторје коло које
прима количину квантне топлоте. Најчешћи материјал је кадмијум жива телурид (ЦМТ), који
мења електрични отпор када прими квантум топлоте.
ХВАЛА НА ПАЖЊИ