EKOLOŠKI MENADŽMENT

UVODNO PREDAVANJE
UVOD

 Zemlja – planeta ograničenih prirodnih resursa i neograničenog rasta stanovništva, degradacije

biosfere, narušenih ekosistema, nagomilanih otpada i globalizacije ekoloških problema.
 Pet problema čovečanstva (Samit o održivom razvoju – Johanesburg 2002):
 Problem čiste pitke vode
 Problem energetskih resursa
 Očuvanje biodiverziteta
 Povećanje produktivnosti useva
 Poboljšanje zdravstvene zaštite i ljudskog zdravlja.
 Ekologija (od grčke reči oikos – stanište, mesto boravka i logos - nauka), je sociološka nauka koja proučava
organizaciju i funkcionisanje sistema različitih nivoa: populacija, vrsta, biocenoza, ekosistema,
biogenocenoza i biosfere. Ekologija se često definiše i kao nauka o međusobnim odnosima organizama i
njihovim odnosima sa životnom sredinom. Savremena ekologija, takođe proučava interakciju čoveka i
biosfere.
 Ekologija je nauka o životnoj okolini. Pojam ekologija potiče od nemačkog biologa Ernesta Hekela 1866.
godine.
 Ekološka svest je novo razumevanje životne sredine. Ta svest ne sadrži samo saznanje o promenama u
prirodi koja nastaju odnosom društva prema njoj, već i shvatanja o mogućim putevima i načinima
rešavanja ekoloških problema.

Biocenoza (životna zajednica) predstavlja biološki sistem obrazovan od populacija različitih vrsta biljaka,
životinja, gljiva i mikroorganizama.
 Čovek je postao glavni neprijatelj čovečanstva.
 Ekološki menadžment, ekološko upravljanje ili upravljanje zaštitom životne sredine sa tačke
gledišta terminologije identični su pojmovi, koji predstavljaju suštinski nove koncepte za rešavanje
ekoloških problema u vremenu mnogobrojnih lokalnih i globalnih ekoloških katastrofa, koje prete
globalnim uništenjem zdrave životne sredine i biosfere u celini. (Jovanovic-Kolomejceva, 2002)
 Osnovni zadatak ekološkog menadžmenta je pokušaj svođenja na minimalne dimenzije uticaja
tehnološkog i privrednog razvoja na biosferu, kao uslov opstanka biljnog i životinjskog sveta.
 Ekološki menadžment je vrlo kompleksna nauka koja spaja domene različitih nauka:
 Nauku o menadžmentu sa ekologijom
 Nauke o okolini - biogeohemiju, geohemiju, biologiju sa naukama o pravnoj zaštiti okoline
 Nauke o tehnološkom razvoju i ekotehnologiju sa biološkim naukama i pravnim naukama (zakonodavstvom u
tom domenu)
 Nauke o životnoj sredini sa sociologijom i etikom.

Biohemija je hibridni deo hemije koji konkretno proučava hemijske procese u živim organizmima
Pod nazivom geohemija podrazumeva se izučavanje sastava Zemlje i drugih planeta, hemijskih procesa i reakcija
koje su odgovorne za sastav stena i tla, kao i kruženje (migracija) materije i energije koje transportuju Zemljine
hemijske komponente u vremenu i prostoru, i njihovu interakciju sa hidrosferom i atmosferom. U
okviru geografije, geohemija se proučava kao granična disciplina, na međi sa hemijom.
 Ekološki menadžment je nova naučna disciplina čiji je cilj da na bazi saznanja i činjenica o
ekološkim uslovima promeni postojeće stanje zagađenja i degradacije čovekove okoline koristeći
metode ekološkog inženjeringa i pravno ekonomske instrumente u skladu sa postojećim zakonima,
propisima i međunarodnim standardima.
UVOD

 Ekološki menadžment je menadžment čije aktivnosti imaju ili mogu imati

uticaj na zaštitu životne sredine, a definiše se i kao kontrola svih ljudskih
aktivnosti koje mogu imati uticaj na životnu sredinu i na kvalitet životne
sredine.
 Unošenje zagađujućih materija i energije u životnu sredinu izazvano
prirodnim procesima ili ljudskom delatnošću može imati štetno delovanje na
kvalitet životne sredine kao i na zdravlje ljudi.
UVOD

 Jedan od zagađivača životne sredine jeste i otpad – neželjeni materijal koji

nastaje kao rezultat određene industrijske operacije ili kao output procesa
potrošnje energije i dobara u domaćinstvima i drugim institucijama za kojim
ne postoji ekonomska potražnja i koji mora biti odbačen.
 Vazdušna sredina za životnu delatnost čoveka mora biti čista. S druge strane,
u svojoj životnoj delatnosti čovek narušava tok prirodnog kruženja
elemenata. Spoljašnju sredinu zagađuju mnoge industrijske grane, pa čak i
otpaci iz domaćinstva. Vazduh nad njima je pun sitnih čvrstih čestica i
otrovnih gasova. Sve veće korišćenje u hemijskoj industriji i poljoprivredi
hemijskih jedinjenja koja vezuju jone metala može izazvati neželjenje
poremećaje prirodne ravnoteže. Na taj način, privredne aktivnosti čoveka
menjaju spoljašnju sredinu koja postaje opasna za samog čoveka.
NASTANAK I RAZVOJ EKOLOŠKOG MENADŽMENTA

 Još od praistorijskog doba ljudska vrsta se bavila razvijanjem strategija za

eksploataciju prirode. Radi poboljšanja regulisanja prirodnih resursa razvijeni
su tabui, sujeverja i narodni običaji, ali i formulisani zakoni za poboljšanje
nadgledanja, kontrole, pa čak i pravljeni inventari nacionalnih resursa.
 Ideja da su ljudi “pre-modernog” vremena bili bliski prirodi te stoga nisu
prouzrokovali veća oštećenja životne sredine, predstavlja samo naivni mit.
 Praistorijski ljudi,(iako malobrojni u odnosu na današnju populaciju svetskog
stanovništva), koristeći samo vatru i oružje napravljeno od kamena, kosti,
drveta i kože, uspeli su da izmene vegetaciju većine kontinenta i verovatno
istrebe mnoge vrste velikih sisara.
NASTANAK I RAZVOJ EKOLOŠKOG MENADŽMENTA

 Dalji “razvoji” civilizacije posebno industrijska revolucija, rast hemijske

industrije kao i oni u kasnom dvadesetom veku sa posledičnim: globalnim
zagađenjem, smanjenjem biodiverziteta, degradacijom medijuma životne
sredine i urbanim rastom doveli su do neophodnosti razumevanja strukture i
funkcije životne sredine, monitoringa uticaja,korišćenja i analize podataka,
modeliranja, ocenjivanja i planiranja sa ekološkog stanovišta uz naglašavanje
uloge ekološkog menadžmenta čiji je zadatak da koordinira i fokusira
“dobre”razvoje sa stanovišta životne sredine, poboljšava dobrobit ljudi, te
ublažava ili sprečava dalja oštećenja planete Zemlje i njenih organizama.
NASTANAK I RAZVOJ EKOLOŠKOG
MENADŽMENTA
 Pružanjem odgovora na zahteve potrošača da se nešto učini na zaštiti životne
sredine preduzeća su prepoznala i mogućnost za sticanje profita, smanjenje
troškova i sprečavanje primene zakonodavnih mera (npr. plaćanje kazni).
 U to vreme se javljaju prvi tzv.zeleni proizvodi i tehnologije. U praksi, svaka
kompanija koja se opredelila za sprovođenje ovakvih izmena to je sprovodila na
dobrovoljnoj bazi, primenom najčešće metoda analize životnog ciklusa proizvoda.
 Od početaka do danas razvio se poseban sistemski pristup poslovanju koje uvažava
koncept održivog razvoja – ekološki menadžment. Danas je u većini zemalja
primena ekomenadžemnta i dalje dobrovoljna, ali sve više kompanija uviđa da im
primena ekomenadžmenta u znatnoj meri unapređuje poslovanje i kreira pozitivan
imidž.
 Ekomenadžment postaje svojevrsna poslovna filozofija i ravnopravno zauzima
svoje mesto u odnosu na ostale sektore u preduzeću
MENADŽMENT PRIRODNIH RESURSA

 Menadžment prirodnih resursa (u poređenju sa ekološkim menadžmentom) je

više usmeren na specifične komponente Zemlje - resurse, koji imaju svoju
korisnost i mogu biti eksploatisani, uglavnom za kratkoročnu dobit i korist
posebnih interesnih grupa, kompanija ili vlada.
 Takođe, menadžment prirodnih resursa se odnosi na probleme koji imaju
tendenciju da budu reaktivni, često se oslanjajući na tehnološke mogućnosti
“popravke na brzinu”, uz pristup “projekat po projekat”.
MENADŽMENT PRIRODNIH RESURSA

 Ovakav menadžment stoga može da bude autoritaran i bez dovoljno

uključenja mišljenja javnosti kao i sa odloženim uticajima.
 Iz razloga ovih propusta logično je da je menadžment prirodnih resursa
“izgubio bitku” sa ekološkim menadžmentom u poslednjih 40godina
 Postoje mišljenja da ekološki menadžment ima ili razvija fleksibilniji i
osećajniji stav nego menadžment prirodnih resursa s obzirom da ocenjivanje
situacije životne sredine vodi do odgovarajućeg ekološkog prilaza sa
naglašenim upravljanjem, a ne eksploatacijom.
 Upravljanje implicira menadžment čiji je cilj pažljiva, dugoročna upotreba i
održiva korist
EKOLOŠKI MENADŽMENT

 ekološki menadžment se odnosi na ekološko planiranje, a njegov fokus je

na implementaciji, monitoringu, proveravanju i kontroli, kao i na
praktičnom suočavanju sa problematikom realnih svetskih ciljeva u
pogledu očuvanja životne sredine (kao što je npr. modifikovanje ljudskih
navika koje štete prirodi), mnogo više nego na teoretskom planiranju.
POJAM I DEFINISANJE EKOLOŠKOG MENADŽMENTA

 Ekološki menadžment je mlada naučna disciplina nastala u okviru ekologije

krajem prošlog veka sa zadatkom svođenja, na minimalne dimenzije, uticaja
tehničko-tehnološkog razvoja na biosferu kao i na opstanak živih bića.
 Reč „Menadžment“ znači upravljanje, rukovođenje, a pošto je reč o životnoj
sredini, ovaj vid menadžmenta značio bi upravljanje zaštitom životne sredine
od raznih vidova zagađenja. Predmet ekološkog menadžmenta je u
sveobuhvatnom proučavanju svih posledica uticaja privrednog i tehnološkog
razvoja na ekosisteme.
 Cilj ekološkog menadžmenta je da promeni postojeće stanje zagađenja i
degradacije životne sredine, koristeći metode ekološkog inženjeringa i
pravno-ekonomske instrumente
Fenomen ekološkog menadžmenta ima sledeće
karakteristike:

 često se koristi kao opšti termin;

 podržava održivi razvoj;
 bavi se svetom pod uticajem čoveka (danas ima svega nekoliko, ukoliko ih uopšte ima,
potpuno prirodnih okruženja);
 zahteva multidisciplinaran ili interdisciplinaran pristup;
 mora da integriše različite stavove o razvoju;
 traži integraciju nauke, društvenih nauka, političkog odlučivanja i planiranja;
 prepoznaje, i ako je moguće prevazilazi osnovne ljudske potrebe;
 vremenska skala uključuje prevazilaženje kratkih rokova i bavi se rangiranjem od lokalnog do
globalnog;
 kao što prepoznaje pretnje i probleme tako treba i da omogući njihovo prevazilaženje;
 naglašava upravljanje, a ne eksploataciju
DEFINICIJE EKOLOŠKOG MENADŽMENTA

 Kontrola svih ljudskih aktivnosti koje imaju značajan uticaj na životnu sredinu
 Proces donošenja odluka koji reguliše uticaj ljudskih aktivnosti na životnu
sredinu na takav način da kapacitet životne sredine za održivi ljudski razvoj
ne bude narušen.
 Proces alociranja prirodnih i veštačkih resursa tako da se dostigne optimum
upotrebe životne sredine u zadovoljenju osnovnih ljudskih potreba na
minimumu, i ako je moguće, na održivim osnovama.
Na ekološkom menadžmentu je da:

1. Identifikuje ciljeve.
2. Utvrdi mogućnost ostvarivanja postavljenih ciljeva.
3. Razvije i implementira sredstva za realizaciju procenjeno ostvarivih ciljeva
 Prvi zahtev je retko kada jednostavan, s obzirom da društvo nema uvek jasnu sliku o
tome šta želi (neki npr. mogu da žele stvari koje njima štete, dok drugi žele ono što
šteti životnoj sredini). Zato je na ekološkim menadžerima da identifikuju ciljeve, a
potom pridobiju javnost i posebne interesne grupe.
Studenti da daju primer!
 Drugi i treći zahtev iziskuju od ekološkog menadžera uspostavljanje interfejsa između
ekologije, ekonomije, prava, politike, ljudi itd. radi koordiniranja razvoja.
Koordinacija ovolikog diverziteta je otežana, s obzirom da razvoj napreduje po
delovima i na kratkoročnoj osnovi - na način i po merilima po kojima većina ljudi
funkcioniše. Činjenica je da većina uticaja ljudske vrste na prirodu (u zadatoj tački u
vremenu i prostoru) ima šire i dugoročnije posledice na životnu sredinu, te stoga
zahteva da se razvojem upravlja i koordinira na svim nivoima: regionalnom,
nacionalnom i međunarodnom. Zato ekološki menadžer mora, kako predlaže Henderson
(1981) da “misli globalno, a deluje lokalno”, te da usvoji dugoročne perspektive.
KARAKTERISTIKE EKOLOŠKOG
MENADŽMENTA
 Ekološki menadžment polako ali sigurno postaje profesija i vrlo značajan
činilac poslovanja.
 održivi razvoj predstavlja onaj razvitak koji ne dovodi do propadanja i
iscrpljivanja resursa što razvoj čine mogućim i dopustivim.
 Takav rast uslovljen je i praćen razvojem svesti o potrebi čuvanja i
unapređivanja okoline koji doprinosi održivom privrednom razvoju.
 Ekološki menadžment predstavlja pristup ekološkom upravljanju koji integriše
ekologiju, politiku, planiranje i društveni razvoj.
CILJEVI EKOLOŠKOG MENADŽMENTA

 prevenciju i rešavanje ekoloških problema;

 uspostavljanje granica;
 uspostavljanje i održavanje institucija koje efektivno pomažu ekološka
istraživanja, monitoring i menadžment;
 upozorenje na opasnosti i identifikovanje mogućnosti za njihovo
prevazilaženje;
 održavanje i ako je moguće poboljšanje postojećih resursa;
 gde je moguće poboljšanje “kvaliteta života”;
 identifikovanje korisnih novih tehnologija ili politika.
 Bilo koji uticaj na prirodu ima brojne efekte, od kojih su mnogi nepredvidivi
(ekološki menadžment mora da se izbori sa neočekivanim).
 Zbog činjenice da je “sve povezano” i ljudi i priroda su neraskidivo
međusobno povezani (ekološki menadžment mora da razmatra lanac
posledica, prevazilazeći lokalno i kratkoročno).
 Treba voditi računa da se supstance koje su proizveli ljudi ne mešaju sa
biohemijskim procesima u prirodi (ekološki menadžment mora da vrši
monitoring prirodnih procesa i ljudskih aktivnosti radi obezbeđenja
nenarušavanja nijednog vitalnog procesa od krucijalnog značaja).