V Predavanje

ПОЛИМЕРНИ МАТЕРИЈАЛИ
ПОДЕЛА ПОЛИМЕРНИХ МАТЕРИЈАЛА

Полимери су природни и синтетички материјали чији су основни елементи структуре
макромолекули.
Подела полимерних материјала врши се на различите начине према различитим

критеријумима. Према критеријуму њиховог различитог понашања при
променама температуре деле се на: термопластичне (термопласте, пластомере),
термоочвршћавајуће (термореактивне, дуромере) и еластомере.
Поред тога, постоји још једна посебна група која се назива термопластични
еластомери. Често се у жаргону могу срести називи „пластика“, под којим се
подразумевају и пластомери и дуромери и „гума“ (еластомерни материјали),
слика 6.2.
Под термопластичним полимерима се подразумевају аморфни и делимично
кристални полимерни материјали, који се састоје од линеарних, или разгранатих
макромолекула, који при повишењу температуре омекшавају и прелазе у течно
стање – растоп. У стању растопа могу се лако обликовати у предмете врло
сложеног облика, а при хлађењу задржавају добијени облик. Операција топљења
и обликовања се може понављати више пута, слика 6.3.
Под термоочвршћавајућим полимерима се подразумевају олигомери, или смеше
мономера и олигомера, које очвршћавају за време прераде при повишеној
температури. Очвршћавање је последица одигравања хемијских реакција које
воде иреверзибилном густом умрежавању олигомера и настајању производа који
више не може да се топи и да мења прерадом добијени облик.
Термоочвршћавајући полимери не бубре и не растварају се. При собној
температури су тврди и крти. У ову групу полимера спадају фенол-
формалдехидне смоле, алкидне и епоксидне смоле, као и незасићени полиестри.
Еластомери су полимерни материјали који се одликују високом еластичношћу,
односно, лако подлежу великим повратним деформацијама, што значи да се под
дејством напона лако деформишу 5-10 пута у односу на почетну дужину, а по
престанку дејства напона се враћају у првобитни облик. Еластомери су
примарним хемијским везама слабо умрежени линеарни макромолекули у
аморфном стању, као што су вулканизовани природни, или синтетички каучуци.
Посебну групу еластомера чине термопластични еластомери. То су само
секундарним везама умрежене макромолекулске супстанце, као што су блок-
кополимери стирена и бутадиена, полиуретани и полиестарски блок-кополимери
са „меким“ и „тврдим“ секвенцама у макромолекулском ланцу. Термопластични
еластомери имају својства слична својствима еластомера, али се за разлику од
њих, због умрежавања само секундарним везама, могу прерађивати
стандардним методама прераде термопластични полимера, односно вишеструко
топити и обликовати.
Полимерни материјали се, према области у којој се користе, могу поделити у пет
основних група: термопластичне и термоумрежавајуће пластичне масе;
еластомере или гуме; влакна; превлаке; везива и лепила.
Врло често један полимер може имати две, или више различитих примена, јер
механичка својства полимеар могу да се мењају хемијским и физичким
методама, слика 6.4.
Пунила се додају као замена у материјалу, за део полимерне супстанце која је скупља
од њих. Међутим, нека пунила веома ситних честица, попут активне чађи и
силицијумдиоксида, не само да замењују полимер (нпр. каучук у гуми) већ и знатно
побољшавају механичке особине, па се стога називају активна пунила.
Пластификатори су супстанце малих молекула, који се умећу између полимерних
ланаца, солватизују их и чине покретљивијим, а тиме материјал мекшим. Међутим,
због смањених интермолекулских сила између ланаца, оваквим уметањем механичка
својства материјала опадају. За подешавање солватације, углавном се за поларне
полимере користе поларни, а за неполарне полимере неполарни пластификатори.
Најчешћи пластификатори су деривати нафте (парафинска и нафтенска уља), фталати
(нпр диоктилфталат, DOP, за PVC), епоксидирани естри, као и неки пластификатори
полимерне структуре (али кратких и гипких ланаца).
Додатком амида масних киселина, одговарајућих естара, финих честица
силицијумдиоксида, па и флуорополимера, сузбија се ефекат слепљивања полимера
услед нагомилавања статичког електрицитета. Из истог разлога полимерне површине
привлаче прашину, а тканине иритирају кожу. Зато се материјалу додају антистатичка
средства.
Већина полимера има лаку запаљивост и добру горивост. Заштита материјала од
паљења/горења постиже се додатком супстанци познатих као успоривачи (ретарданти)
паљења/горења.
У индустрији полимера употребљава се више од 200 различитих група пигмената за
бојење, а додају се и испарљиви естри ради постизања пријатног мириса производа.
У циљу заштите од деловања микроорганизама, инсеката и других животиња, додају се
биоциди, тј. органска једињења врло сложене структуре.
СКРАЋЕНИЦЕ И ОЗНАКЕ ПОЛИМЕРА
Неколико светских организација и институција издало је препоруке за
скраћенице и акрониме за термопластичне и термоочвршћавајуће полимерне
материјале, пуниоце, влакна, еластомере, итд.:
Кодови за идентификацију пластичних маса представљају групу симбола, који се стављају на
пластичне материјале како би се идентификаовао тип полимера. Овај начин означавања
развило је Америчко удружење за пластичну индустрију. Примарна сврха ових кодова је
омогућавање ефикасног раздвајања различитих типова полимера при рециклирању.
Симболи коришћени у овом коду се састоје од три стреле које формирају заобљени троугао
и усмеравају у смеру казаљке на сату. У центру троугла је број, а често садржи и акроним
испод троугла, који означава врсту пластике. Када је број изостављен, подразумева се да се
ради о универзалном симболу за рециклажу, који представља материјал који може да се
рециклира. Насупрот уобичајеном мишљењу, бројеви унутар троугла не представљају
ознаку тежине рециклаже материјала, већ су узети договорно, слика 6.5.
Полимерни материјали имају врло широку примену у графичкој индустрији у виду основних
и помоћних материјала.
ПРЕДСТАВНИЦИ ПОЛИМЕРНИХ МАТЕРИЈАЛА
ТЕРМОПЛАСТИЧНИ ПОЛИМЕРИ
ПОЛИЕТИЛЕН (ПОЛИЕТЕН), PE
Полиетени или полиетилени имају најједноставнију хемијску грађу од свих
синтетских полимера. Производе се полимеризацијом етена.
Полиетени и кополимери етена и винилацетата користе се као термолепило за
коричење (без шивења). Полиетен се доста користи као материјал за амбалажу,
на коме се тешко штампа (фолије, шупља тела). Поред тога, може се користити за
израду мрежица за сито штампу.
Public Domain,
https://commons.wikimedia.org/w/index.php?c
urid=1019608
By Magmar452 - Own work, CC0, , 02.03.2019.
https://commons.wikimedia.org/w/index.php?
curid=32715423
, 02.03.2019.
ПОЛИПРОПИЛЕН (ПОЛИПРОПЕН), PP
Полипропилен је термопластични полимер линеарне структуре, који се добија
полимеризацијом пропена.
Оријентисани полипропенски филм употребљава се за каширање декоративних
папира и картона. Посебно треба истаћи примену полипропена за израду
амбалаже, која се после припреме површине врло добро штампа.
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commo
ns/6/6d/Polypropyl%C3%A8ne.png
, 02.03.2019.
https://images-na.ssl-images-amazon.com/imag
es/I/717edb9UqSL._SX425_.jpg
, 02.03.2019.
https://www.machinedesign.com/sites/machine
design.com/files/types.png
, 02.03.2019.
ПОЛИСТИРЕН, PS
Полистирен је термопластичан аморфни полимер линеарне структуре, који се
добија полимеризацијом стирена. Чист полистирен је безбојан и прозрачан
материјал који се лако боји.
Полистирени се користе у припреми течних фотополимерних композиција за
израду неких штампарских форми. Кополимери полистирена користе се у
производњи папира за побољшање његових својстава и као везиво за премазе
папира и картона. Доста се користи за израду амбалаже.
By No machine-readable author provided. H Padleckas assumed (based on

copyright claims). - No machine-readable source provided. Own work assumed
(based on copyright claims)., Public Domain,
https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=426479, 02.03.2019.
ns/thumb/6/65/Expanded_polystyrene_foam_d
unnage.jpg/800px-Expanded_polystyrene_foa
m_dunnage.jpg
, 02.03.2019.
By Andrevruas - Own work, CC BY-SA 3.0,

urid=28206429
, 02.03.2019.
АКРИЛОНИТРИЛ-БУТАДИЕН-СТИРЕН, ABS
Кополимеризацијом стирена са другим мономерима или мешањем са неким
полимерима (нпр. еластомерима), могу се добити материјали боље
температурне стабилности и отпорности на удар и раствараче, а да се при том
сачувају добре особине полистирена (чврстоћа, стабилност форме, лакоћа
прераде), слика 6.6.
Користи се за израду: цеви, цевне арматуре, заштитних кацига, дршки алата,
разних компоненти у аутомобилској индустрији, бродских корита, телефона,
кофера, кућишта, разних алата, дечијих играчака, спортске опреме.
By H Padleckas at English Wikipedia - Own
work, Public Domain,
urid=1966155
, 02.03.2019.
ns/2/2b/Gr%C3%A3os_de_pl%C3%A1stico_A
BS_%28ABS_plastic_grains%29.jpg
, 02.03.2019.
By Alan Chia - Lego Color Bricks, CC BY-SA

2.0,
urid=6068229
, 02.03.2019.
ПОЛИВИНИЛХЛОРИД, PVC
Чист поливинилхлорид има лоше особине, па се практично не може користити за
израду производа који имају употребну вредност. Међутим, када му се додају
термички и фотостабилизатори, омекшивачи и читав низ других адитива, или се
помеша са другим полимерима, могу се добити квалитетни материјали врло
различитих својстава. Због присуства хлора, поливинилхлорид не гори.
Захваљујући могућности подешавања његових особина, поливинил је нашао
широку примену у графичкој индустрији. Користи се за израду дупликата клишеа
и, у разним облицима, као материјал за коричење (вештачка кожа, пластични
повез, итд.).
By Nothingserious - Own work, Public Domain,

ns/e/e3/PVC-3D-vdW.png
, 02.03.2019.
ns/5/55/Double_glazed_Units.JPG
, 02.03.2019.
ПОЛИВИНИЛАЦЕТАТ, PVAc
Поливинилацетат је чврст, аморфан и безбојан полимер, без мириса и укуса, а
при томе је нетоксичан.
Алкохолни раствор поливинилацетата служи за лакирање отисака, док се водена
дисперзија користи као лепак за коричење, папирну амбалажу и траке папира
при производњи хилзни. Поливинилацетат се добро меша са скробом, па се
заједно с њим користи као везиво при производњи премаза за папир. Такође,
користи се у облику фолија за монтажу.
By Yikrazuul - Own work, Public Domain,

urid=11980564
, 02.03.2019.
ПОЛИВИНИЛАЛКОХОЛ, PVAl
Поливинилалкохол је термопластични полимер који се добија алкохолизом
поливинилацетата у присуству јаких киселина, или база, као катализатора, при
повишеним температурама.
Поливинилалкохол се користи при изради копирних слојева за офсет плоче, а
делимично и за израду копирних слојева неких врста филмова уместо желатина.
Поливинилацетали се у графичкој индустрији користе и у облику лакова и лепила.
By Jü - Own work, CC BY-SA 4.0,

urid=38496617
, 02.03.2019.
ПОЛИТЕТРАФЛУОРОЕТИЛЕН, PTFE
Политетрафлуороетилен има трговачки назив тефлон. Поседује добру отпорност
на високе температуре, хемијске агенсе и временске утицаје. Има добру
електричу отпорност и мали коефицијент трења.
PTFE је могуће експандирати при чему се добија лаган, микропорозан филм који
одбија воду, али кроз који пролази водна пара, те се користи за израду тканина
типа GoreTex®. Величина пора у овим тканинама може се контролисати, тако да
дају велики потенцијал за израду заштитне одеће која је непропустљива за
бактерије и биолошке отрове.
ns/1/17/Teflon_structure.PNG
, 02.03.2019.
By Ben Mills - Own work, Public Domain,
urid=17821816
, 02.03.2019.
ns/thumb/7/73/Happy_Pan_Poster.jpg/800px-H
appy_Pan_Poster.jpg
, 02.03.2019.
АКРИЛНИ ПОЛИМЕРИ
Акрилни полимери је збирни назив за групу полимера која се добија
радикалском полимеризацијом мономера на бази акрилне и метакрилне
киселине. Најважнији представници ове групе полимера су: полиакрилна
киселина, поли(метилакрилат), поли(етилакрилат), полиметакрилна киселина,
поли(метилметакрилат) – PMMA, поли(етилметакрилат), поли(бутилметакрилат),
поли(акрилонитрилакрилат).
Поли(метилметакрилат) је један од ретких полимера који има најбоља својства
када је чист, без адитива.
Акрилати се користе за израду фотополимерних штампарских форми и копирних
слојева, а служе као конструкциони материјали.
https://en.wikipedia.org/wiki/File:PMMA_repe
ating_unit.svg
, 02.03.2019.
By Alchemist-hp (pse-mendelejew.de) - Own

work, CC BY-SA 3.0 de,
urid=7271863
, 02.03.2019.
ТЕРМОПЛАСТИЧНИ ПОЛИЕСТРИ
Назив полиестри потиче од комбинације речи „полимеризација“ и „естерификација“.
Полиестри су хетероланчани полимери, који у основном ланцу макромолекула имају и
естарску групу. Добијају се реакцијом поликондензације поликарбоксилних киселина и
полихидроксилних алкохола, или хидроксикарбоксилних киселина. С обзиром на веома
велики број супстанци које се користе као реактанти, полиестри представљајувеома бројну
и сложену групу полимера различитих особина.
Засићени полиестри су термопластични полимери, чији су типични примери:
поли(етилентерефталат), PET; поли(бутилентерефталат), PBT; поли(етиленнафталат), PEN;
итд.
PET и PBT се производе поликондензацијом анхидрида терефталне киселине, или
диметилтерефталата с етиленгликолом, односно бутиленгликолом, у присуству
катализатора.
Фолије од полиетилентерефталата користе се као носачи фотоосетљиве емулзије
при изради фотографских или рендгенских филмова, заштитних омота и за
ламинирање корица, као монтажне фолије и носачи фотополимерне
композиције при изради штампарских плоча за флексо штампу. Влакна од PET-а
служе и за израду „полимерног папира“ и мрежица за сито штампу. Највеће
количине PET-а се троше у процесима израде амбалаже (нарочито у
прехрамбеној индустрији, а због изразитих баријерних својстава према гасовима
користи се за израду боца за газирана пића).
By Jü - Own work, CC BY-SA 4.0,

urid=38462410
, 02.03.2019.
ns/d/d4/Plastic_bottle.jpg
, 02.03.2019.
ПОЛИКАРБОНАТ, PC
Поликарбонати су нашли примену у областима где долази до изражаја њихова
одлична прозирност, отпорност на удар и развлачење, као и димензиона
стабилност. Користе се за израду флашица за бебе, посуђа за храну, делова
микроталасне пећи, у медицини (компоненте стерилизатора, дијализатора, ...), у
оптици (стакло, семафори, заштитна стакла, наочаре), шлемова, телефонских
делова, компакт дискова, итд.
By Roland Mattern - Roland1952, Public

Domain,
urid=9749576
, 02.03.2019.
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/b8/VisibleLightSpectr
um2.svg/300px-VisibleLightSpectrum2.svg.png
, 02.03.2019.
ns/thumb/1/1b/Moto_G4_cell_phone_frame_m
ade_from_PC.jpg/220px-Moto_G4_cell_phone
_frame_made_from_PC.jpg
, 02.03.2019.
ПОЛИАМИДИ, PA
Полиамиди су линеарни термопластични и делимично кристални полимери, који у
основном ланцу макромолекула имају и амидну групу.
Најлон 6.6 или поли(хексаметиленадипамид), је средње кристалиничан полимерни
материјал (50%) са релативно високом темпертауром топљења од 265°C. Овај полимер
поседује одлична механичка својства (затезна чврстоћа, еластичност, жилавост, отпорност
на хабање).
Полиамиди имају изузетно велику примену у изради фотополимрних штампарских форми,
дупликата штампарских форми и матрица, Такође, користе се и као везивна средства за
штампарске боје и као лепкови за коричење. Полиамидна влакна служе за шивење књига и
брошура при коричењу, као и за израду штампарских форми за сито штампу и за израду
баријерног слоја при производњи вишеслојних фолија за флексибилну амбалажу.
Ароматски полиамиди не могу да се синтетизују полазећи од дикарбоксилних киселина и
ароматских диамина. Срећу се у облику влакана и под називом арамиди, а такође и под
њиховим комерцијалним називом Kevlar® и Nomex®.
Ароматски полиамиди имају врло високе температуре топљења (обично изнад температуре
почетка деградацује, > 500°C), изузетно су отпорни на пламен и топлоту, поседују одличну
затезну чврстоћу и бољу отпорност на раствараче, хемикалије и оксидациона средства, у
односу на алифатске полиамиде.
Ароматски полиамиди су нашли примену у областима које могу да оправдају њихову врло
високу цену. Користе се за израду тканина за заштиту од пламена (одећа за ватрогасце),
топлоте (заштита за даске за пеглање, изолациони филмови за електромоторе и
трансформаторе, у авиоиндустрији и војној индустрији), затим за израду панцир кошуља,
ужади и корда за аутомобилске гуме, слика 6.11.
АРОМАТСКИ ПОЛИИМИДИ
Полиимиди, PI, су аморфни полимерни материјали са високим температурама
остакљивања, одличном хидролитичком и термичком стабилношћу. Могу се
користити до температура од 300-350°C.
ns/thumb/0/0a/Polyimide.svg/220px-Polyimide
.svg.png
, 02.03.2019.
ns/thumb/2/2a/Poly-oxydiphenylene-pyromellit
imide.svg/1920px-Poly-oxydiphenylene-pyrom
ellitimide.svg.png
, 02.03.2019.
АРОМАТСКИ ПОЛИЕТРИ
Полисулфони су транспарентни и аморфни. Имају изванредну отпорност на
топлотне утицаје, воду, пару, хемијске утицаје, али су неотпорни на органске
материје. Користе се за израду делова апарата за кафу и топлу воду, за
медицинску опрему која захтева стерилизацију, кабина у ваздухопловима,
материјала за електричну изолацију.
Поликетони су изразито отпорни на топлоту и могу да се користе до температура
250-280°C.
By Calvero. - Selfmade with ChemDraw.,

Public Domain,
urid=745631
, 02.03.2019.
By Yikrazuul (talk) - Own work, Public Domain,

ПОЛИУРЕТАНИ, PU
Комбиновањем разних могућности у синтези полиуретана добијају се
полиуретани различитих својстава и примене, од тврдих и меких пена,
еластомера, термопластичних еластомера, премаза, лепила, до еластомерних
влакана.
By Hbf878 - Own work, remade based on File:Polyurethane.png by zh:User:Cyfer, CC

BY-SA 3.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=63404527, 02.03.2019.
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb
/d/d8/%C3%89ponge_type_4_%281%29.jpg/220px-%C
3%89ponge_type_4_%281%29.jpg
, 02.03.2019.
ТЕРМООЧВРШЋАВАЈУЋИ ПОЛИМЕРИ
НЕЗАСИЋЕНИ ПОЛИЕСТРИ
Незасићени полиестри су полимери који се производе поликондензацијом незасићених
дикарбоксилних киселина (нпр. малеинске киселине) и диола (нпр. етиленгликола). Због
присуства двоструке везе у макромолекулском ланцу, ови полимери могу даље да
полимеризују.
Незасићени полиестри обично се користе у облику раствора у неком мономеру, најчешће
стирену (садржај стирена 30-40% масених). Овакви раствори се називају незасићене
полиестарске смоле. Додатком иницијатора (очвршћивача), који се при повишеној
темпертури распада на слободне радикале, долази до кополимеризације стирена и
незасићеног полиестра и настјања умреженог производа.
У графичкој индустрији незасићени полиестри се користе у припреми фотополимерних
композиција за израду штампарских форми, најчешће за типо и флексо штампу.
http://www.whatischemistry.unina.it/maleiceste
r.jpg
, 02.03.2019.
АЛКИДНЕ СМОЛЕ
Алкидне смоле припадау групи незасићених полиестара. Добијају се реакцијом
поликондензације дикарбоксилних киселина, вишевалентних алкохола и
монокарбоксилних масних киселина.
Алкидне смоле се од осталих полиестара разликују по разгранатој молекулској
структури. Од анхидрида киселина најчешће се користи анхидрид фталне
киселине, а мање анхидрид малеинске киселине, а од дикарбоксилних киселина
користе се изофтална и терефтална киселина. Масне киселине могу да садрже
једну двоструку везу (олеинска, рицинолна киселина), или две или више
изолованих (линолна и линоленска), или коњугованих (олеостеаринска)
двоструких веза.
Алкидне смоле су нашле широку примену у производњи премазних средстава
(боја и лакова), слика 6.14.
By Smokefoot - Own work, CC BY-SA 4.0,

urid=64095602
, 02.03.2019.
ФЕНОЛ-ФОРМАЛДЕХИДНЕ СМОЛЕ
Фенол-формалдехидне смоле се убрајају у термоочвршћавајуће полимерне
материјале, а настају поликондензацијом фенола и формалдехида. У
индустријску производњу су ушле 1910. године, као први синтетски полимер. У
почетку су се користиле као замена за шелак.
Фенол-формалдехидне смоле имају широку примену у графичкој индустрији.
Новолак смоле растворене у алкохолу користе се као везивна средства графичких
боја за дубоку штампу. Смоле растворене у уљу служе за производњу боја за
офсет штампу, фотоосетљивих копирних слојева за израду штампарских плоча за
офсет штампу, итд.
By JohnSRoberts99 - File:Bakelit Struktur.png

by MarkusZi, GFDL,
urid=19968131
, 02.03.2019.
АМИНО СМОЛЕ
Добијају се реакцијама поликондензације формалдехида и урее или меламина.
За разлику од фенол-формалдехидних смола, амино смоле су безбојне и тврде,
али су мање отпорне на температуру и влагу.
МЕЛАМИН-ФОРМАЛДЕХИДНА By Smokefoot - Own work, CC BY-SA 4.0,

By self - phote taken be my, Public Domain,

urid=1576995
, 02.03.2019.
УРЕА-ФОРМАЛДЕХИДНА By Smokefoot - Own work, CC BY-SA 4.0,
By Geni - Photo by user:geni, CC BY-SA 4.0,

ЕПОКСИДНЕ СМОЛЕ
Епоксидне смоле су олигомери са две, или више завршних епоксидних група по
молекулу, док се унутар молекула налази више хидроксилних група. Епоксидне
смоле се умрежавају на собној температури вишефункционалним аминима, а на
повишеним температурама анхидридима дикарбоксилних киселина.
By Cacycle - Own work (Original text:

selfmade), CC BY-SA 3.0,
urid=608017
, 02.03.2019.
By Roland.chem - Own work, CC0,
https://en.wikipedia.org/wiki/File:FiveMinEpoxy.jpg, 02.03.2019.
ЕЛАСТОМЕРНИ МАТЕРИЈАЛИ
У еластомере спадају природни и синтетски каучуци, као и гума, која је производ
умрежавања природног, или синтетских каучука. Еластомери су издвојени у
посебну групу полимера захваљујући високој еластичности.
ПРИРОДНИ КАУЧУК
Природни каучук је производ биљног порекла из групе полидиена. Добија се из
млечног сока (латекса) тропских каучуконосних биљака из рода млечика, међу
којима је најзанчајнија Hevea brasiliensis, врста која потиче из Јужне Америке, а
која се данас гаји углавном у југоисточној Азији. Због присуства двоструких веза у
молекулима, природни каучук је врло реактиван.
Захваљујући повољним особинама природни каучук има веома широку примену
у разним гранама индустрије, али се највеће количине троше за израду аутогума.
Поред тога, користи се за израду транспортних трака, ремења, разних техничких
производа, производа за хигијенску и медицинску примену (рукавице), слика
6.17.
СИНТЕТИЧКИ КАУЧУЦИ
Синтетски полимери који имају особине сличне природном каучуку и који се
вулканизацијом (вулканизација је хемијски процес спајања каучука и сумпора при
чему се ланчасти молекули каучука повезују у тродимензионалну просторно
мрежасту структуру познату као гума) могу превести у гуму, сврставају се у
еластомере и називају синтетским каучуцима. Синтетски каучуци се добијају
уобичајеним реакцијама из мономера, као и други синтетски полимери.
Врсте синтетских каучука:
Стирен-бутадиен каучук је линеарни кополимер који се добија реакцијом
коплоимеризације стирена и бутадиена (аутогуме, транспортне траке, гумена
обућа).
Бутадиен каучук (полибутадиен) је полимер који се добија полимеризацијом
бутадиена (аутогуме, транспортне траке, изолација каблова).
Бутадиен-нитрилни каучук је претежно линеарни кополимер који се добија
кополимеризацијом бутадиена и акрилонитрила (отпоран на горива и мазива).
Полиуретански каучук спада у ред новијих еластомера и има изванредну
чврстоћу и отпорност на цепање и хабање (транспортери, каишеви, вештачка
кожа, лепила, еластичне пене).
Силиконски каучук је линеарни органосилоксански полимер са својствима
еластомера, термичко-хемијском обрадом се може умрежити.
Полихлоропрен (неопрен), CR, сличан изопрену. Отпоран на чист бензин и уље.
СТИРЕН-БУТАДИЕН By
Smokefoot - Own work, CC
BY-SA 3.0,
https://commons.wikimedia.org
/w/index.php?curid=20171980
, 02.03.2019.
ПОЛИБУТАДИЕН By User:H Padleckas - User:H By Morio - Own work,

Padleckas created this image file in November 2005 for CC BY-SA 3.0,
use in articles like "Polybutadiene" in Wikimedia - https://commons.wikim
User:H Padleckas 02:17, 1 December 2005 UTC, CC edia.org/w/index.php?c
BY-SA 3.0, urid=1561943
https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=44 , 02.03.2019.
1251
, 02.03.2019.
ТЕРМОПЛАСТИЧНИ ЕЛАСТОМЕРИ
Термопластични еластомери су релативно
нова врста материјала који покривају
својства између класичних термопластичних
материјала и гуме. Термопластични
еластомери не захтевају вулканизовање, а
имају следеће особине: добру еластичност,
постојаност у релативно високом распону
температура, добру отпорност на хабање,
доста велику прекидну чврстоћу и прекидно
издужење.
ПЕНАСТИ ПОЛИМЕРНИ МАТЕРИЈАЛИ
Пенасти полимерни материјали су полимерне пене у којима су заробљени
мехури гаса (чак 95% запремине полимера може да буде испуњено гасом), слика
6.20.
У графичкој индустрији полимерне пене се користе за израду вишеслојних плоча
за флексо штампу, двострано лепљивих трака, итд.
ПРИРОДНИ ОРГАНСКИ ПОЛИМЕРИ
Природни полимери имају веома важно место у графичкој индустрији, пошто су
њени основни материјали папир, картон и лепенка, израђени од примарних и
секундарних влакана (целулоза, лигнин, хемицелулоза). Поред тога, у овој
индустрији имају примену и други материјали на бази целулозе, као материјали
на бази природног каучука, скроба и протеина.
ЦЕЛУЛОЗА
Целулоза је линеарни, стереорегуларни, природни полисхарид чији су
макромолекули изграђени од остатака β-глукозе повезаних 1,4-β-глукозидном
везом. Целулоза је најраспрострањенији природни полимер и представља
скелетну материју зидова биљних ћелија.
Осим у облику папира, картона и лепенке, целулоза се у графичкој индустрији
користи и у облику памучних и ланених таканина и нити за коричење.
Stereoregular Polymer (The Great Soviet Encyclopedia, 3rd Edition (1970-1979).
https://www.thefreedictionary.com/, 23.02.2019.)
(also stereospecific polymer), any one of the polymers whose linear molecules consists of monomeric units
having either identical spatial configurations or configurations that, while not identical, alternate in regular
fashion. Stereoregular polymers of the first type include, for example, isotactic polymers’and 1,4-cis- and l,4-
trans-polydienes, while those of the second type include syndiotactic polymers.
In many cases, stereoregularity is a necessary condition for realization of a crystalline state. Stereoregular
polymers often have an array of mechanical properties that are superior to those of the corresponding
nonstereoregular polymers. Stereoregular polymers include isotactic polypropylene, syndiotactic polyvinyl
chloride, and stereoregular butadiene rubber, which are produced industrially, and certain natural polymers,
such as cellulose and natural rubber.
By Laghi.l -
http://commons.wikimedia.org/wiki/File:C
ellulose_strand.jpg, CC BY-SA 3.0,
https://commons.wikimedia.org/w/index.p
hp?curid=26213703
, 02.03.2019.
By KoS - Own work, Public Domain,

urid=4278969
, 02.03.2019.
ХЕМИЦЕЛУЛОЗА
https://www.e-education.psu.edu/egee439/sites/www.e-
education.psu.edu.egee439/files/File_Xylan.svg.png
, 02.03.2019.
ЛИГНИН
By real name: Karol Głąbpl.wiki: Karol007commons: Karol007e-mail: kamikaze007 (at)

tlen.pl - own work from: Glazer, A. W., and Nikaido, H. (1995). Microbial
Biotechnology: fundamentals of applied microbiology. San Francisco: W. H. Freeman, p.
340. ISBN 0-71672608-4This W3C-unspecified vector image was created with
Inkscape., CC BY-SA 3.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=1993633,
02.03.2019.
СКРОБ
Скроб је смеша полисахарида, амилозе и амилопектина. Скроб, као и
његови саставни делови амилоза и амилопектин, бела је, делимично
кристалинична супстанца, нерастворна у хладној води, алкохолу и етру. У
топлој води (60-70°C) зрна скроба прво бубре, а затим се растварају и
дају вискозни лепљиви раствор.
Декстрин је делимично деполимеризовани скроб, настаје из скроба
дејством неорганских киселина, специфичних ензима или термичком
обрадом на 180-190°C (даљом разградњом настаје малтоза, и на крају
глукоза).
Скроб и декстрин се користе за израду лепила за папир, картон и
лепенку, затим за лепљење врећа, кеса и кутија, као и при производњи
хилзни од папира и картона. Поред тога, скроб се користи и при изради
премаза за папир и картон, којима се значајно побољшавају штампарска
својства ових производа. У комбинацији са казеином и неким другим
супстанцама, користи се при изради лепила за етикете. Декстрини се
користе и као средства за хидрофилизацију нештамапајућих елемената
штампарских форми за офсет штампу.
АМИЛОПЕКТИН By NEUROtiker - Own
work, Public Domain,
urid=3962569
, 02.03.2019.
АМИЛОЗА By NEUROtiker - Own work,

Public Domain,
urid=2052232
, 02.03.2019.
ДЕКСТРИН By Anypodetos - Own work, CC0,

https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curi
d=14540686
, 02.03.2019.
ПРОТЕИНИ
Протеини (беланчевине) су природни органски полимери, чији су
макромолекули изграђени од остатака α-аминокиселина повезаних
амидном везом, која се у овом случају назива пепетидном везом.
Макромолекули већине протеина изграђени су од 20 различитих
аминокиселина.
Протеини су основни састојак мишића, коже, тетива и органског дела
костију живих бића. Налазе се у крви, млеку, костима, ноктима, и
роговима. Ензими и бактерије су, такође, изграђени од протеина. Биљни
протеини се налазе у плодовима биљака.
Поред важних животних функција у организму, протини су важан део
исхране живих бића, а широко се користе и у индустрији:
Албумин је протеин присутан у свим ткивима. Добија се из крви,
кокошијих јаја, сурутке. Користи се у фармацеутској, прехрамбеној и
текстилној индустрији.
Казеин је протеин млека. Користи се за производњу казеинских
пластичних маса, хемијских влакана, лепкова, боја, и у производњи
папира.
Колаген је протеин коже (везивна влакна), костију (ткиво) и
тетива. Уштављена кожа се састоји од умреженог колагена и
еластина. Ако се набубрели колаген загрева, мења му се
структура и истегнути молекули се склупчавају. Даљим
загревањем (40-60°C), он се хидролизује, а хидролизат се
користи у производњи желатина и туткала.
Еластин је протеин коже.
Кератин је протеин вуне, длаке, покожице, ноктију, рога.
Фиброин је протеин свиле.
Серицин је протеин кукурузних клица. Користи се у
производњи неких полимере и синтетских влакана.
Протеини служе за израду лепкова (казеин, албумин, колтен,
глутин). За коричење луксузних издања, у мањем обиму, се
користе кожа и свилена тканина. Желатин се користи у
исхрани, за израду акварел папира и за производњу
фотоосетљивих слојева.
МОДИФИКОВАНИ ПРИРОДНИ ОРГАНСКИ ПОЛИМЕРИ
Природни органски полимери могу се модификовати различитим
хемијским реакцијама, зависно од структуре њихових макромолекула и
карактера хемијских група које већ имају. На тај начин добијају се нове
макромолекулске супстанце бољих особина, које им омогућавају нове
области примене.
Нитрат целулозе је полимер добијен естерификацијом целулозе азотном
киселином. Користи се као полазна сировина за израду лакова за папир,
дрво, кожу и метале и као везиво за штампарске боје и лакове. У првом
периоду производње фотографских филмова и кинофилмова користио се
као носач фотоосетљивог слоја, али га је због велике запаљивости
средином 20. века заменио ацетат целулозе, а данас се за ову намену
користи полиестар.
Ацетат целулозе је полимер који настаје естерификацијом целулозе са
анхидридом сирћетне киселине. Користи се ламинирање отисака, израду
албума, као додатак при изради фотополимерних штампарских форми и
лепкова. Тканине на бази ацетатног влакна користе се за коричење.
Етилцелулоза (етилетар целулозе) је полимер који настаје деловањем
етилхлорида на целулозу у јако базној средини. Користи се при изради лепкова,
лакова, боја.
Метилцелулоза (метилетар целулозе) је полимер који настаје деловањем
метилхлорида на целулозу у јако базној средини. Користи се у облику раствора,
лепкова, везивних средстава, емулгатора и стабилизатора у разним гранама
индустрије (коже, обуће, текстила, папира, боја, дувана, фармацеутској и
прехрамбеној индустрији). Производи се и у облику филма. Користи се и као
лепило за коричење.
Карбоксиметилцелулоза добија се у облику натријумове соли
карбоксиметилцелулозе реакцијом целулозе са натријум-монохлорацетатом у
јако базној средини. Користи се као лепило за коричење, за површинско
лепљење папира, као емулгатор за припрему боја које се разблажују водом,
средство за хидрофилизирање папира од синтетичких влакана и за припрему
раствора за влажење.
У последње време се у графичкој индустрији све више користе модификовани
деривати скроба попут карбоксиметилскроба и катјонског скроба.
ОБРАДА ПОВРШИНЕ ПОЛИМЕРНИХ МАТЕРИЈАЛА
Ради постизања естетских и других ефеката, површина пластичних маса може да
се обради на више начина. – штампањем, полирањем, метализирањем,
преговањем, лакирањем, бојењем, флоковањем (лепљењем ситносечених
текстилних влакана по површини пластичне масе у електричном пољу), итд.

V Predavanje

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

V Predavanje

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ПОЛИМЕРНИ МАТЕРИЈАЛИ

ПОДЕЛА ПОЛИМЕРНИХ МАТЕРИЈАЛА

Подела полимерних материјала врши се на различите начине према различитим

By No machine-readable author provided. H Padleckas assumed (based on

By Andrevruas - Own work, CC BY-SA 3.0,

By Alan Chia - Lego Color Bricks, CC BY-SA

By Nothingserious - Own work, Public Domain,

By Yikrazuul - Own work, Public Domain,

By Jü - Own work, CC BY-SA 4.0,

By Alchemist-hp (pse-mendelejew.de) - Own

By Jü - Own work, CC BY-SA 4.0,

By Roland Mattern - Roland1952, Public

By Calvero. - Selfmade with ChemDraw.,

By Yikrazuul (talk) - Own work, Public Domain,

By Hbf878 - Own work, remade based on File:Polyurethane.png by zh:User:Cyfer, CC

By Smokefoot - Own work, CC BY-SA 4.0,

By JohnSRoberts99 - File:Bakelit Struktur.png

МЕЛАМИН-ФОРМАЛДЕХИДНА By Smokefoot - Own work, CC BY-SA 4.0,

By self - phote taken be my, Public Domain,

By Geni - Photo by user:geni, CC BY-SA 4.0,

By Cacycle - Own work (Original text:

ПОЛИБУТАДИЕН By User:H Padleckas - User:H By Morio - Own work,

By KoS - Own work, Public Domain,

By real name: Karol Głąbpl.wiki: Karol007commons: Karol007e-mail: kamikaze007 (at)

АМИЛОЗА By NEUROtiker - Own work,

ДЕКСТРИН By Anypodetos - Own work, CC0,

You might also like