TETAN UTICAJ PRIMENE POLIMERA U PREHRAMBENOJ

INDUSTRIJI NA ZDRAVLJE LJUDI

Prof. dr Bogdan Nedi
Mainski fakultet, Sestre Janji 6, 34000 Kragujevac, Srbija
1. UVOD
Svakom oveku briga za zdravlje je na prvom mestu. Danas ivimo u svetu u kojem postoji nebrojeno
mnogo zagaivaa okoline i drugih toksinih materija koje su tetne za ovekovo zdravlje. Meu
njima se nalaze i materijali koji se koriste u prehrambenoj industriji a prisutni su u svakodnevnoj
upotrebi. U prostoru u kojem se ivi i provodi veliki deo vremena, ili u hrani koja se unosi u
organizam nalazi se veliki brojem tetnih materija koji mogu negativno uticati na nae zdravlje.
Polimeri ine veliki deo tih materijala. Trenutno postoji preko 30 000 raznih prirodnih i sintetikih
polimera. Poznavanje vrste i mogueg tetnog uticaja na ovekovo zdravlje je imperativ pri izboru i
upotrebi pojedinih vrsta polimera. Posebna panja se tome mora posvetiti u prehrambenoj industriji.

2. PRIMENA POLIMERA
Priblino polovina svih polimera koji se prerauju u Evropi koristi se za proizvodnju ambalae. U
2007. godini to je iznosilo 18,2 miliona tona, to je donelo posao vredan oko 54 milijarde eura. Na
slici 1 dat je prikaz upotrebe polimera u industriji ambalae u Evropi [6]. U prehrambenoj industriji
polimeri se najvie primenjuju za pakovanje prehrambenih proizvoda. Svrha im je da odre hranu to
due sveom stvaranjem kontrolisane atmosfere, te da spree njeno kvarenje. Polimeri se
upotrebljavaju za ambalau zbog lakog naina proizvodnje, hemijske postojanosti i inertnosti u dodiru
s hranom, lake sterilizacije, estetskog izgleda i male mase [2]. Na slici 2 prikazan je deo asortimana
plastine ambalae koji se danas koristi za pakovanje razliitih proizvoda.
Najvie se upotrebljavaju plastomeri (preko 90 %) i to polietien (PE), polipropilen (PP), poli-vinilhlorid (PVC) i polistiren (PS). Ostatak ine duromeri, kompoziti, elastomeri i elastoplastomeri (TPR).
Unutar plastomera najvie se primenjuju PE i PP (oko 65 %), a slede ih poli(etilen-teriftalat) (PET),
PVC i PS. Postoji nekoliko razliitih oblika (tipova) ambalae.

Slika 1. Upotreba polimera za ambalau

Najee upotrebljavane su folije za pakovanje (uglavnom napravljene od PE, PP i PVC), posude
(boce, konzerve i dr. najee napravljene od PVC, PET i PE), polimerne pene (kao zatitna ambalaa,
a napravljene od PS, PE, poliuretana (PUR) i dr.) i strukturna ambalaa (kutije napravljene od PVC,
PC i PMMA). Oko 70 % folija za pakovanje u Evropskoj uniji su razliiti polietileni [1,2].

Slika 2. Plastina ambalaa za pakovanje hrane

3. UTICAJ POLIMERA NA ZDRAVLJE

Veina polimera u istom stanju je zbog loih fizikih osobina od male vrednosti. U svrhu poboljanja
ili menjanja hemijskih, mehanikih i fizikih svojstava polimera dodaju im se razliiti dodaci. Dodaci
su sloena grupa odreenih hemijskih derivata i minerala koja igra kljunu ulogu u stvaranju
jedinstvenih karakteristika polimera. Razlikuju se stabilizatori (koji osiguravaju izdrljivost),
omekaivai (koji osiguravaju savitljivost), boje, antistatici, biocidi, penila, maziva, i mnogi drugi.
Dodaci tite polimere od uticaja toplote, uticaja okoline i starenja i imaju niz drugih korisnih funkcija
(antimikrobnu, antistatiku, djeluju kao antioksidansi, apsorbiraju UV zraenje, itd.). Mogu biti
namerno dodati s odreenim ciljem kao to je poveanje savitljivosti ili izdrljivosti prema vruini, a
mogu postojati i nenamerno dodati dodaci. Kod namerno dodatih dodataka poznata je tano njihova
koliina i hemijske karakteristike. Ako postoje nenamerno dodati dodaci, njihov hemijski sastav,
svojstva i koncentracije su nepoznati i oni mogu izazvati ozbiljan analitiki problem.
Neki dodaci (boje, stabilizatori, omekivai i dr.) mogu sadrati odreene teke metale ili njihove jone
koji mogu predstavljati pretnju zdravlju, ako migriraju iz sistema. Veina su hronini otrovi, pa treba
paljivo pratiti njihovu upotrebu i regulisati koliinu. Jo jedna problematina grupa su ostaci procesa
polimerizacije kao to su monomeri i oligomeri koji mogu biti otrovni. Izmeu hemijskih materija
koje postoje u materijalu i dodataka moe doi do interakcija i tako do stvaranja novih, nepoznatih
hemijskih materija koje mogu biti opasne za ljudsko zdravlje [1, 2].
U prostoru koji nas okruuje nalaze se razliite toksine hemikalije. Danas postoji vie od 70 000
sintetikih hemikalija, uz uvoenje oko 1000 novih svake godine. Veina tih hemikalija oznaena je
kao tetne za ljudsko zdravlje ili toksine, iako je, na alost, samo 7 % njih bilo pravilno ispitano
da bi se otkrio njihov uinak na ljudski ili neki drugi oblik ivota. Zato je vrlo vano nauiti injenice i
znati mogue uinke tih materijala na ljudsko zdravlje.
Prema amerikoj Organizaciji za sigurnost i zdravlje (e. Organization of Safety and Health
Administration, OSHA) opta podela tetnih hemijskih materija je na:
hemijske materije opasne za zdravlje, npr. kancerogene, nadraujue materije koje mogu otetiti

organe kao to su plua, koa, oi i dr.

fiziki opasne hemijske materije, npr. zapaljive i eksplozivne materije, gasovi pod pritiskom kod

ije primene postoji rizik od vatre i eksplozije,

Vano je napomenuti da tetna hemijska ili fizika materija moe biti toksina pod nekim uslovima, a
bezopasna pod drugim, zavisno od doze i nekih drugih parametara. U veini sluajeva za ambalau su
vane osobine propustljivosti za kiseonik i vodenu paru, odnosno propustljivost za CO 2 (kod gaziranih
pia). Upravo iz tog razloga koriste se vieslojni polimeri jer oni pruaju dobru kombinaciju tih
svojstava uz prihvatljivu cenu. Kada se ukomponuju zajedno nekoliko polimera u viestruke tanke
slojeve moe se spojiti nekoliko osobina (npr. slojevi PE su nepropusni za vodu, a slojevi poli(vinilalkohola) (PVAL) su nepropusni za ulje). Pri koritenju vieslojnih struktura mora se uzeti u obzir i
mogunost viestruke migracije materija (migracija se moe desiti iz raznih slojeva, budui da svaki
sloj moe imati razliite dodatke kao to su ftalati i bisfenol A koji se primenjuju kao omekivaa).
Ove kontaminirajue hemijske supstance mogu doi u dodir s hranom migracijom ili prei u gasovitu
fazu, pa ih ovek moe udahnuti. Nedostaci takvih vieslojnih polimera ogledaju su u nainu njihovog
zbrinjavanja kao otpada.
Veliki broj dodataka koristi se za poboljanje oblika, izgleda i proizvodnje materijala za pakovanje
hrane, pa se stalno i dopunjavaju odredbe zakona o njihovom koritenju. EU direktiva 2002/72/EC (i
amandman 2004/19/EC) sadre listu procenjenih monomera i dodataka i pripadajue specifine
granine vrednosti migracije (e. specific migration limit, SML). SML je koliina materije u
miligramima (mg) doputena da prelazi iz polimera u kilogram (kg) hrane. Trenutno za dodatke
postoji nepotpuna lista. Neke materije u polimernim materijalima koje mogu migrirati u zapakovani
sadraj i potencijalno imati negativan uticaj na zdravlje oveka prikazane su u tabeli 1.
Tabela 1. Materije u polimernim materijalima koje mogu migrirati u zapakovani sadraj
VRSTA
POLIMERA
PE-LD
PE-HD
PVC
PET
PP
PS

PRIMENA
Vreice, razne posude za uvanje
hrane
Vreice, boce za mleko
Folije i posude za uvanje mesa i
slatkia
Boce za vodu i gazirane sokove,
limenke piva
epovi za boce, slamke za pia
ae, aice za jogurt, razni
podloci za hranu

MATERIJA

Razni antioksidansi
Razni antioksidansi
Omekivai (uglavnom ftalati), razni
stabilizatori ,
Acetaldehid
Razni stabilizatori, butilirani hidroksil
toluen (BHT)
Stiren (akumulira se u telesnoj masnoi)

Slika 3. PC boice s bisfenolom A

Od omekivaa se obino poliesteri, bazirani na masnoj kiselini, preporuuju za upotrebu u
materijalima koji dolaze u dodir s hranom jer imaju vrlo nizak nivo migracija. Sojino i laneno ulje
koriste se kao omekivai bez migracije. Boje i pigmenti s obzirom na moguu toksinost i izluivanje
mogu biti problematini [2]. Kod plastinih boca, posuda i drugih oblikovanih plastinih proizvoda za
pakovanje najvie se koriste razliiti PE materijali (slika 4.5), a slede PET i PVC (vie u EU, a manje

u SAD). Primena PET-a je u porastu jer on ima nekoliko prednosti (u odnosu na PE i PVC).
Najprikladniji je za vrua (topla) punjenja, otporan je na mikrotalase (moe se koristiti u
mikrotalasnim penicama) i ima visok stepen prozirnosti. Ima bolju ravnoteu propustljivosti gasova i
viu nepropustljivost kiseonika i CO2. Postoji i nova generacija PET meavina (PET / poli(etilennaftalat) meavine ili kopolimeri, slinih karakteristika kao staklo i izdrljivosti kao konzerve) [2].
Stabilizator bisfenol A (BPA) je industrijska hemikalija, prvi put primenjena tek pedesetih godina,
kada je razvijen novi plastini materijal, polikarbonat, koji je kao osnovnu gradivnu jedinicu imao
upravo bisfenol A. U Evropskoj uniji bisfenol A proizvode etiri preduzea na est proizvodnih
lokacija, ukupno oko 700 000 tona godinje. BPA se najvie upotrebljava u proizvodnji polikarbonata
(71 %) i epoksidnih smola (25 %). Manje se koristi u proizvodnji fenolnih smola, nezasienih
poliesterskih smola, poliola/poliuretana i modifikovanih poliamida, za proizvodnju prevlaka
(unutranjih zatitnih slojeva) konzervi i metalnih poklopaca, prevlaka u posudama za uvanje vode i
bavama za vino, za toplotno osetljivi papir, kao i u proizvodnji i preradi PVC-a. Najverovatniji nain
unosa bisfenola A je oralno, odnosno hranom i piem u koje je otputanjem i migracijom uao BPA
koji se nalazi u ambalai, s obzirom na to da se polikarbonat koristi za izradu boica za hranjenje
dojenadi (slika 3), te za izradbu tanjira, aa, lonia, posua za mikrotalasne penice i posude za
uvanje hrane. U asopisu Environmental Health Perspectives objaviljen je vrlo opsean komparativan
pregled svih naunih radova u kojima se ispituju bioloki i toksikoloki uinci bisfenola A. Od ukupno
115 radova, u njih 94 dokazani su tetni uinci bisfenola A i to u koncentracijama koje su nie od
slubeno doputene dnevne doze za ljude (50 g/kg telesne mase). Navodi se da je veinu preostalih
radova, u kojima nisu uoena tetna delovanja bisfenola A, finansijski pomogla industrija plastike.
Evropska uprava za sigurnost hrane nakon pregleda svih tih istraivanja zakljuila je sledee:
rezultati mnogih istraivanja na glodarima ne mogu se ponoviti pa se stoga ne mogu smatrati

relevantnima za donoenje zakljuaka.

bitne su razlike u brzini apsorpcije i izluivanja BPA izmeu ljudi i glodara. Ljudi

metaboliziraju i izluuju BPA bre od glodara, to umanjuje vanost rezultata istraivanja o

uticaju malih doza BPA na glodare u proceni rizika za ljude.
rezultati istraivanja dokazuju da su mievi posebno osetljivi na estrogen. Bisfenol A deluje kao
slab estrogen, to je poznato ve godinama, no istraivanja nisu pokazala nikakav tetan uticaj
pri viim dozama bisfenola A, to poveava sigurnost zakljuka netetnosti bisfenola.
Budui da je ljudska izloenost bisfenolu A znatno ispod doputenoga dnevnog unosa, zakljuak
Agencije je da bisfenol A ne predstavlja nikakav rizik za ljudsko zdravlje pri niskim nivoima kojima bi
ljudi, ukljuujui i decu, mogli biti izloeni tokom upotrebe proizvoda koji ga sadre. Prema
zakonodavstvu EU, kao i u SAD-u i Japanu, doputena je upotreba BPA u materijalima koji dolaze u
dodir s hranom. Uticaj BPA na plodnost i reprodukciju te endokrini (hormonski) sistam tema je brojnih
rasprava povezanih s izvetajima o uticaju malih doza BPA na glodare. No u ljudskom se telu Bisfenol
A jako brzo pretvara u metabolit, odnosno proizvod metabolizma koji nema nikakav estrogeni uticaj i
izluuje se pomou bubrega, odnosno mokraom iz organizma.

Slika 4. Posue prevueno politetrafluoretilenom

Politetrafluoretilen, trgovakog naziva Teflon zaokupio je posebnu panju u javnosti kao vrlo toksian
materijal. Otkriven je jo 1938. godine prilikom proizvodnje atomske bombe. Primjenjuje se kao
nelepljivi (na vodu i masnoe) toplotno postojan materijal. Moe se koristiti na temperaturama izmeu
-200 i +260 C, na kojima zadrava svoja svojstva. Zbog svojih karakteristika upotrebljava se kao

zavrni premaz na kuhinjskom posuu (slika 4), raznoj ambalai i nametaju. Njegovo mogue tetno
delovanje na zdravlje se ispoljava ako se zagreje na temperaturu viu od 260 C, jer iznad te
temperature je mogue otputanje teflonskih para koje su toksine. Udisanje tih para izaziva tzv.
teflonski grip iji su simptomi slini simptomima obinog gripa (kaalj, poviena telesna temperatura i
bolovi u grlu).
Agencija za zatitu okoline (e. Environmental Protection Agency, EPA) je 2005. godine izvestila da je
perfluoro-oktanska kiselina (PFOA) koja se primenjuje u izradi politetrafluoretilena verovatno
kancerogena. Politetrafluoretilen je odobren jo od 1960. godine od FDA kao materijal siguran za
zdravlje. Meunarodna agencija za istraivanje raka (e. International Agency for Research on Cancer,
IARC) iznosi da nema dovoljno dokaza o kancerogenom delovanju politetrafluoretilena na ljude i
ivotinje [2].
4. ZAKLJUAK
Polimeri predstavljaju jedne od najrairenijih materijala u ovekovoj okolini. Industrija polimera svake
godine belei rast u proizvodnji tih materijala, najvie u prehrambenoj industriji a neto manji rast u
ostalim industijskim granama. ovek svakodnevno dolazi u dodir sa tim aterijalima na razne naine.
Najee preko hrane koja se pakuje u ambalau od tih materijalima, dodirom tih materijala i
udisanjem materija koje ti materijali isputaju. Materije koje se nalaze u tim materijalima migracijom
prelaze na hranu, ovekovu kou i njegov endokrini sistem. Na isti nain prelaze u tlo, more,
podzemne vode, drugim rijeima u celi ekosistem. Iz toga razloga je potrebno poznavati kako te
supstance utiu na ovekovo zdravlje i njegovu okolinu. Zbog njihove mnogobrojnosti, nije mogue
za sve njih ispitati i poznavati njihovu toksinost, kancerogenost ili neki drugi oblik tetnosti.
Svakodnevnim istraivanjima dolazi se do novih saznanja, pa tako i do odgovora na postavljena
pitanja. Ako se posmatraju polimere na globalnom nivou onda se slobodno moe rei da njihova
primena predstavlja veoma veoma malu opasnost za zdravlje i okolinu, jer se mora imati u vidu da su
brojni drugi zagaivai okoline i razni drugi uticaji na zdravlje oveka poput stresa, naina ishrane,
brojnih tetnih sastojaka u hrani i vodi (koje nisu dole iz polimernih materijala), loih ovekovih
navika (puenje), itd., daleko opasniji i imaju veoma tetan uticaj na zdravlje ljudi.
Zbog svega navedenog polimeri su bitan materijal budunosti i ba iz tog razloga e njihova upotreba
rasti i proirivati se. Takoe, tetan uticaj se ne sme zanemariti ve su potrebna dalja istraivanja i
razvoj drugih polimera sa mnogo manjim tetnim uticajem.
LITERATURA
1. ati, I., ercer, M.: Proizvodnja polimernih tvorevina, Drutvo za plastiku i gumu, Zagreb, 2004.
2. Guneri Akovali : Plastics, Rubber and Health, Smithers Rapra Technology Limited, Shawbury,
2007.
3. Nedi B., Jovanovi, D., upovi, M., Polymers In The Food Industry and its Harmful
Health Effect, XVIII Meunarodni Nauno stuni skup EKOLOKA ISTINA, Tehniki fakultet
- Bor, Apatin, 2010.
4. Nedi, B., Jovanovi, D., Primena polimera u prehrambenoj industriji i njihov tetan uticaj na
zdravlje, 5. Simpozijum "reciklane tehnologije i odrivi razvoj", Tehniki fakultet - Bor, Soko
Banja, 2010.
5. www.kemi.se,
6. www.phthalates.com,
7. Plastic packaging in Europe matures, www.plastemart.com
8. www.stress.com