Пошто су је освајали Римљани, Хуни, Ломбарди, Остроготи, Бавари и Франци, Аустрија

је била под влашћу Бабенберга од 10. до 13. века, кад су их наследили Хабзбурговци.
Кућа Хабзбург је потом владала Аустријом све до 20. века. Након укидања Светог
римског царства, Аустрија је 1867. године постала део двојне монархије,
Аустроугарске. Аустроугарска се распала када је изгубила Први светски рат, па је
настала Аустрија у данашњим границама. Аустрију је припојила Немачка 1938. године.
Савезници су након Другог светског рата држали Аустрију до 1955. године[6], кад је
опет стекла потпуну независност под условом да остане потпуно и трајно неутрална, а
забранили су јој удруживање са Немачком. Након пропасти комунизма у источној
Европи, Аустрија се политички све више ангажовала, па је 1995. године постала
чланица Европске уније[6], а 2002. је увела валуту евро.
Старије камено доба
Вилендорфска Венера из Старијег каменог доба

Подручје Аустрије било је насељено и у старијем каменом добу, о чему сведочи и

један од највреднијих налаза археологије у Аустрији тзв. Вилендорфска Венера.
Настала је око 25.000 година п. н. е. на подручју данашњег Вилендорфа код места
Вахауа у Доњој Аустрији. Пронађена је 1908. године, а данас се налази у Природно-
историјском музеју у Бечу
Келти, римске провинције
Карта римских провинција на подручју данашње Аустрије[7]

На подручју данашње Аустрије келтска племена — Амбидравен, Амбисонтен, Боиер, Кампи

и Норикер, оснивају краљевство Норикум. Ово краљевство било је познато по извозу
гвожђа, све до подручја данашње Италије, као и по својим коњима. Имали су и своју
ковницу новца. Ширењем Римског царства, кроз мирно освајање, под римским
војсковођама и царским синовима Тиберијем и Друзом 15. године п, н, е. подручје
данашњег Тирола и Ворарлберга прелази у посед Рима. Римљани оснивају провинције[8]
Norikum, Panonija и Retija. Већи римски градови у то време били су: Solva — код
места Вагна, Ovilava — Велс, Lauriacum — Lorch kod Енса, Cetium — Санкт Пелтен,
Vidobona — Беч, Iuavavum — Салцбург.
Средњи век
Факсимил даровног уговора у којем се први пут помиње Аустрија
Царица Марија Терезија

Након што су територију данашње Аустрије освајали Римљани, Хуни, Ломбарди,

Остроготи, Баварци и Франци, она долази под власт династије Бабенберга од 10. до
13. века, кад су их наслиједили Хабзбурговци. 976. године спомиње се маркгроф
Леополд I из династије Бабенберг, као повјереник цара Отона I. Прво помињање
Аустрије, као Ostarrîchi[9] забележено је 1. новембра 996. године у уговору о
поклону 950 ha земљишта, цара Отона III, biskupu од Фреисинга у околини данашње
општине Нојхофен ан дер Ибс у Доњој Аустрији речима: „…in regione vulgari vocabulo
Ostarrîchi in marcha et in comitatu Heinrici comitis filii Luitpaldi marchionis.”

Око 1000. године појављују се имена за Аустрију, која имају и друга значења, као
нпр. in orientali regno, in oriente, Osterland Austria и terra orientalis. Данас
већина језика назива Аустрију тим именом, изузев словачког Rakúsko, чешког Rakousko
и финског језика Itävalta.

Изумирањем династије Бабенберг, Рудолф Хабзбуршки 1240. године постаје први немачки
краљ из династије Хабзбург, те узима име Рудолф I, војвода аустријски и штајерски.
Династија Хабзбург владала је Аустријом све до свог изумирања 1780. године, када ју
је наследила лотариншка династија под именом Хабзбург-Лорена.
Аустријско царство