ЕНЕРГИЈА

1800 г. -сва светска енергија произведена

из традиционалне биомасе (у суштини дрво
и друга органска материја).
Свет (претежно Велика Британија)
користио је малу количину угља - само око
2%.
Експанзија потрошње нафте jе почела тек
око 1870.
Две деценије касније је нафту је пратила
природни гас и хидроелектрана.
 До 1900. године потрошња угља достигла је
половину глобалне енергије (друга половина
преостале биомасе, пошто су нафта, гас и
хидроелектрана остали мали).
 
 До средине 20. века; угаљ је преузео
традиционална биогорива и нафта је износила око
20%.
 До 1960. године свет се преселио у производњу
нуклеарне енергије.
 Коначно, данашња обновљива енергија (модерна
биогорива, ветар и соларна енергија) су релативно
нова, а не појављују се све до 1980-90-тих година.
 Остали обновљиви извори, као што су геотермалне
и морске технологије, нису укључени јер су нивои
производње јако мали.
 У 2015. години, свет је потрошио
146.000 терават-сати (ТWh)
примарне енергије - више од 25 пута
више него у 1800.
 Обновљиви извори енергије укупан
допринос у ствари остаје мали.
 Чак и ако укључимо савремена
биогорива и хидроенергију, то је и
даље мање од пет посто.
 Године 1965. већина укупне енергије потрошена је
у Севернoj Америци, Европи и Евроазији -
колективно, они су чинили више од 80 процената
глобалне потрошње енергије.
 .
 Потрошња у остатку света се све више повећава,
најраспрострањеније у азијско-пацифишком
региону гдје је укупна потрошња у овом периоду
порасла више од 12 пута.
 У 2015. години Азија Пацифик био је далеко
највећи регионални потрошач са 42% - то је било
приближно исто као Северна Америка, Европа и
Евроазија заједно (са 43%).
 Блиски Исток, Латинска Америка и Африка чине
око седам, пет и три посто, респективно.
 Разлике у мешавини енергије између
региона јесте како су се регионални
миксови временом променили (или боље,
нису се много променили).
 Релативни допринос различитих извора
енергије у Северној Америци, Европи и
Азијском Пацифику, на пример, брзина
којом се мешавина енергије временом
мења је прилично спора.
 Изузев нуклеарног електрицитета,
енергетска мешавина је, у већини
случајева, била прилично константна
најмање пола века.
 Дефиниција Међународне агенције за
енергију (ИЕА) подразумиева више него
само испоруку домаћинству.
 Она такође захтева од домаћинстава да
задовоље одређени минимални ниво
електричне енергије, који се поставља на
основу тога да ли је домаћинство рурално
или урбано, а које се повећава са
временом.
 За сеоска домаћинства, овај минимални
праг је 250 киловат-сати (кWh) годишње,
 а за урбано домаћинство 500 кWh
годишње
 Упркос порасту становништва, апсолутни број
оних који нису прикључени на електричну
енергију такође падају, како је приказано у
доњем графикону: број без приступа се
смањио са 1,4 милијарде у 1990. на нешто
више од милијарду (1,07) у 2014. години.

Током овог периода од 24 године, број људи

са приступом електричној енергији порастао
је за 2,3 милијарде. То значи да је у просеку
број људи са приступом електричној енергији
порастао за 262.600 сваког дана у ових 24
годинa.
 Глобална потрошња енергије по глави
становника се константно повећава;
између 1970. и 2014. године просечна
потрошња повећана је за око 45
проценатa.
 Кинеска потрошња по глави становника
порасла је за скоро 250 процената од
2000. године; Индију за више од 50
процената; и Бразилу за 38 процената
 Просечан амерички држављанин још
увек троши више од десет пута више
енергије Индијског просека, 4-5 пута
бразилског и три пута више од Кине.
 1990. године, као глобални просек,
потрошило се 2,1 к Wh енергије за
производњу једног међународног
долара економске производње; у
2014. години ово је смањено на
1.5к Wh. Ово представља смањење од
30%.
 На континенталној основи, видимо доминацију
извоза енергије са Блиског Истока и Северне
Африке (нето извозник од 127% потрошње).
Подсахарска Африка такође нето извозник
енергије (упркос томе што има ниске нивое
резерви угља и само умерене нивое нафте и
гаса) - то је највероватније резултат низаког
нивоа домаће потрошње.
 Северна Америка и Европа и Централна Азија
достижу приближно паритетну енергију
(ефикасно балансирају потрошњу са
трговином). Јужна Азија је нето увозник
енергије, која увози приближно трећину своје
потрошње енергије.
 Ако желимо да смањимо наше глобалне
емисије гасова са ефектом стаклене
баште, свет мора прећи са енергетског
система у којем доминирају фосилна
горива до ниско-угљеничног (то је оно
што већина земаља поставља дугорочне
циљеве за постизање унутар Паришког
споразума о климатским променама)
 у последњој деценији (2005-2015) удео
обновљивих извора у нашој комбинацији
електричне енергије повећао се за око 5-
6 процената. Ово је добра вест.
Међутим, током истог периода, удeо из
производње нуклеарне енергије је
смањен скоро истим износом (5-6
процената).
 све у свему, ово значи да је наш
укупан удео производње електричне
енергије са ниским емисијама
угљеника готово управо исти као пре
десет година
 Напредак у декарбонизацији
електричне енергије је у протеклој
деценији заустављен као резултат све
веће одбијања нуклеарне енергије.
 У 2004. свет је уложио 47 милијарди
УСД.
 До 2015. године то се повећало на
286 милијарди УСД, што је повећање
од више од 600 процената.
 Раст је највећи у Кини, повећавајући
се са 3 милијарде УСД у 2004. на 103
милијарде УСД до 2015. (повећање
од 3400%).
 Нивои апсолутног улагања говоре важну
причу, али они не узимају у обзир
величину инвестиција у односу на економ
 Већина земаља улаже мање од једног
процента БДП-а у обновљиве технологије
(са изузетком Јужне Африке и Чилеа, што
даје импресиван допринос од 1,4%).
 Кина остаје један од највећих
инвеститора, са 0,9 одсто.
 САД уложиле само 0,1 одсто свог БДП-а
у 2015. години.
 У 2016. години, соларна енергија и
енергија ветра добила су 47 посто
инвестиција (у комбинацији са 94
посто глобалних финансија).
Биоенергија (у облику биомасе и
течних биогорива) у 2006. износи 36
процената. у 2016. години. четири
одсто.
 Соларна и ветро енергија-
доминантне обновљиве технологије
будућности.
 Што је виши просечан приход
земље, више се троши енергије.

 приступ електричне енергије и

просперитет повећавају се у
већини земаља кроз време.

 тренд смањења сиромаштва са

вишим нивоима потрошње енергиje
 Да би били истински конкурентни,
обновљиве технологије ће морати
бити конкурентне у трошковима с
изворима фосилних горива.
 Графикон приказује поређење
уложеног новца за одређене изворе
електричне енергије за 2010.и 2016.
 Смањење трошкова у соларној ПВ-у
је било драматично током протеклих
неколико деценија, како је приказано
у доњем графикону.
 Цена соларних ПВ модула пала је
више од 100 пута од 1976. године
 Једно од разматрања које је и које ће и
даље утицати на наш избор су
релативне здравствене и сигурносне
последице
 на основу стопе смртности по тереват
сат времена (ТВх) производње енергије,
 угаљ је најмање сигурна форма
традиционалне енергије.
 Као резултат минималног доприноса
загађењу ваздуха, нуклеарна енергија
се мери као најсигурнији извор
енергије.
Закључци
 Морамо да проучавамо ресурсе које
имамо у природи како би постали
свесни њихове ограничености и како
би енергију користили рационалније
 Морамо да штитимо, обнављамо и
унапређујемо животну средину.
 Штитећи природу чувамо себе!
  Хвала на пажњи!

 Желим вам све најбоље !