Uloga vitamina u

biohemijskim reakcijama
 Definicija i podela vitamina:

• esencijalni nutrijenti koji se moraju unosti u

malim količinama

• organski molekuli se ne mogu de novo sintetisati

i moraju unositi putem hrane ili suplemenata

• Postoje preporučene RDA doze vitamina

• mogu se podeliti u dve grupe, vitamini

rastvorljivi u mastima (liposolubilni) i one
rastvorljive u vodi (hidrosolubilni)
Vitamini rastvorljivi u mastima (liposolubilni Vitamini rastvorljivi u vodi (hidrosolubilni)
ili lipid-solubilni)

A Tiamin (B1)
D Riboflavin (B2)
E Niacin (B3)
K Pantotenska kiselina (B5)
Piridoksal, Piridoksamin, Piridoksin (B6)
Biotin
Kobalamin (B12)
Folna kiselina
Askorbinska kiselina (B12)
 Hidrosolubislni i liposolubilni
vitamini:
• U liposolubilne spadaju vitamini A, D, E i K, dok
hidrosolubilne čine vitamini B kompleksa i
vitamin C

• Liposolubilni – apolarni hidrofobni molekuli i

derivati izoprena

• Neophodna normalna apsorpcija masti

(steatoreja i poremećaji bilijarnog sistema)

• Hilomikroni – transport, lipoproteini i

specifični proteini vezivanja

• A, D, K – deponovanje u jetri

• Vitamin E – adipozno tkivo

izoprenska jedinica
 Vitamin A:

• Postoji više aktivnih formi

• Biljke sadrže karotenoide

• Hrana životinjskog porijekla sadrži

retinol, retinaldehid, retinoičnu
kiselina

• U osnovi β-jononski prsten koji je

povezan sa bočnim lancem koji sadrži
dva ostatka izoprena i alkoholnu
grupu

• Uloga u vidu, reprodukciji, sekreciji

sluzi i održavanju diferenciranog
epitela
 Apsorpcija vitamina A:
• Dolazi do cepanja β-karotena i ostalih karotenoida pod uticajem karoten dioksigenaze

• Retinal se redukuje u retinol koji se esterifikuje i pakuje u hilomikronske čestice zajedno

sa estrima retinola iz hrane

• Preuzimanje ostataka hilomikrona u jetri dovodi do dopremanja retinola u jetru radi

skladištenja u obliku lipidnog estra, retinil palmitata

• Rezerve u jetri su dovoljne za 1-2 godine

• Transport retinola iz jetre do ekstrahepatičnih tkiva se odvija vezivanjem hidrolizovanog

retinola za retinol vezujući protein (engl. retinol binding protein, RBP). U
ekstrahepatičnim tkivima retinol se vezuje za ćelijski retinol vezujući protein (CRBP).
Retinoična kiselina se u plazmi transportuje vezana za albumin
 Uloga vitamina A u vidu:
• RETINAL (retinaldehid) – bitna uloga u fiziologiji vida

• Fotosenzitivne ćelije (štapići i čepići) u membranama sadrže protein opsin – osetljiv na svetlost

• U epitelu mrežnjače dolazi do izomerizacije all-trans retinola u 11-cis-retinol i oksidacije u 11-

cis-retinaldehid

• Odvija se reakcija ovog oblika sa ostatkom lizina u opsinu i nastaje holoprotein – skotopsin (u
štapićima), rodopsin (u čepićima)

• 11-cis oblik prelazi pod uticajem svetlosti u all-trans oblik

• Ekscitirana forma rodopsina = batorodopsin

• Metarodopsin II pokreće guanozin nukleotidnu amplifikacionu kaskadu

• Pad koncentracije cGMP dovodi do zatvaranja Na+ kanala – hiperpolarizacija čepića i propagacija
nervnog impulsa u mozgu
 Uloga u tkivnoj diferencijaciji:

• Retinoična kiselina – važna uloga u kontroli

ćelijske diferencijacije

• Nastaje iz dvije reakcije oksidacije retinola u

retinaldehid (enzim retinol dehidrogenza) i
retinaldehida u retinoičnu kiselinu (enzim
retinaldehid dehidrogenaza)

• All-trans retinoična kiselina i 9-cis-retinoična

kiselina vrše regulaciju:
 Rasta
 Razvoja
 Tkivne diferencijacije

• Retinil fosfat nastao ATP zavisnom

fosforilacijom retinola

• Ponaša se kao glikozil donor (glikoproteini i

mukopolisaharidi)
 Vitamin A u regulaciji genske
ekspresije:
• retinoična kiselina se vezuje za receptore u
jedru koji potom prepoznaju određene
elemente DNK molekula koji odgovaraju na
stimulaciju hormonom (engl. response element)

• vitamin A reguliše transkripciju specifičnih gena

koji kodiraju sintezu proteina uključenih u rast i
diferencijaciju ćelija

• Postoje 2 familije nuklearnih retinoidnih

receptora-receptori retinoične kiseline (RAR)
koji vezuju all-trans- retinoičnu kiselinu ili 9-
cis-retinoičnu i retinoid X receptore (RXR) koji
vezuju 9-cis- retinoičnu kiselinu.
• β-karoten (CAR) i neki drugi karotenoidi imaju važnu antioksidantnu ulogu

• Uslovi niskog parcijalnog pritiska kiseonika (ljudski organizam), β-karoten je vrlo

jak antioksidant i može neutralisati slobodne radikale (ROO.) na jedan od tri navedena
načina:

 
CAR + ROO. ═ CAR. + ROO- (prenos elektrona)

CAR + ROO. ═ CAR. + ROOH (oksido-redukcija)

CAR + ROO. ═ROOCAR. (adicija)

 
 Nedostatak i deficijencija
vitamina A:
• vitamin A skladišti u jetri, nedostatak ovog
vitamina je redak u opštoj populaciji

• nedostatak može nastati kao posledica teškog

oštećenja jetre, poremećaja u apsorpciji masti
ili tokom produženog perioda neadekvatnog
unošenja ovog vitamina.

• manji nedostatak vitamina A se manifestuje

folikularnom hiperkeratozom koja se javlja
zbog smanjene sekrecije mukusa i povećane
sinteze keratina

• javlja se i anemija - smanjenjom sintezom

transferina

• vitamin A ima značajnu ulogu u diferencijaciji

imunskih ćelija, veća podložnost infekcijama
 Noćno slepilo i
kseroftalmija:
• Noćno slepilo (hemeralopia) je jedan
od ranih znakova deficijencije ovog
vitamina, a uzrokovano je smanjenim
stvaranjem vidnog pigmenta
(rodopsina)

• Kseroftalmija se javlja kada je u

nedostatku vitamin A i uglavnom
pogađa decu u zemljama u razvoju.
Manifestuje se kroz pojavu suvoće
očiju i neprozirnih tačkica na rožnjači.
Može doći i do razaranja i perforacije
rožnjače. Ako se ne leči, bolest može
dovesti do slepila. 
 Hipervitaminoza vitamina A:
• velike količine vitamina A tokom dužeg perioda
može biti toksično zato što su kapaciteti za
metabolisanje vitamina A ograničeni

• dovodi do njegove akulmulacije jer se prevazilaze

kapaciteti RBP i stoga nevezani oblik vitamina A
oštećuje tkiva i efekat se ispoljava na:

• centralni nervni sistem

• jetru

• homeostazu kalcijuma

• kožu (izrazita suvoća, deskvamacija i alopecija).

RDA je 700-900 µg, toksičnost kod doza većih

od 3000 µg
 Vitamin D:
• Vitamin D se ne smatra klasičnim
vitaminom jer se može sintetisati u • U koži se normalno stvara 7-dehidroholesterol
ljudskom organizmu i pokazuje (intermedijer u sintezi holestorola koji se akumulira u
osobine steroidnih hormona. koži), koji se neenzimskim putem pod dejstvom
ultravioletnog UVB zračenja prevodi u provitamin D,
• Oko 80% vitamina D se sintetiše u a on dalje u vitamin D3 (holekalciferol).
koži kada je izložena sunčevoj
svetlosti, dok se oko 20% ovog • Za pun fiziološki efekat potrebne su dvije reakcije
vitamina u ljudskom organizmu hidroksilacije.
obezbeđuje iz hrane i dijetetskih
suplemenata.
 Prva reakcija se odvija u jetri gde se dolazi do
hidroksilacije holekalciferola na položaju 25 dejstvom
specifične D3-25-hidroksilaze i nastanka 25-hidroksi-
D3 (25-(OH)D3), koji je najzastupljeniji oblik vitamina D
u cirkulaciji.
 Pored toga, 25- (OH)D3 može biti hidroksilisan i na
položaju 24 specifičnom D3-24-hidroksilazom -
biološki neaktivnog oblika ovog vitamina.
 Nivo kalcijuma i fosfora u krvi

 Prevođenje 25-(OH)D3 u biološki aktivan oblik, kalcitriol,  Djeluje zajedno sa PTH

odvija se aktivnošću specifične D3-1-hidroksilaze koja
se nalazi u proksimalnim konvolutnim tubulima bubrega,
kao i u kosti i placenti.
• U epitelu creva, kalcitriol deluje kao steroidni
hormon, ulazi u jedro i vezuje se za svoj
receptor (VDR) koje se potom veže za
specifične sekvence na molekulu DNK što
indukuje ekspresiju calbindin-D28K,
proteina uključenog u apsorpciju kalcijuma u
crevima (engl. calcium binding protein).

• održavanje homestaze Ca2+ vitamin D i PTH

postižu i na nivou periosta kostiju u kojima
stimulišu resorpciju Ca2+ iz kosti i na nivou
bubrega u kojima inhibišu izlučivanje kalcijuma
stimulacijom njegove reapsorpcije u distalnim
tubulima
 Uloge vitamina D:

 odražavanju homeostaze kalcijuma,

 sinteza i sekrecija paratiroidnog i tiroidnog hormona i insulina.
 inhibira produkciju interleukina iz aktiviranih T limfocita i imunoglobulina iz aktiviranih B limfocita
 RDA 400-1000 IU vitamina D dnevno se preporučuje

 Najznačajniji simptom deficita vitamina D kod dece je rahitis, a kod odraslih

osteomalacija.

 S druge strane, suplementacija vitaminom D u višku može dovesti do toksičnih efekata. Znaci
toksičnosti su: mučnina, povraćanje, hipertenzija, slabost i gubitak telesne mase.

 Može doći i do kalcinoze ili trovanja vitaminom D

 Vitamin E:
• Vitamin E se nalazi u ishrani kao mešavina nekoliko blisko
povezanih jedinjenja, nazvanih tokoferoli i tokotrienoli. D-
α- tokoferol je najpotentnija forma ovog vitamina.

• Vitamin E se apsorbuje u tankom crevu i zajedno sa

drugim lipidima iz hrane se pakuje u hilomikrone.

• Jetra dalje može da pakuje ovaj vitamin u VLDL čestice.

Vitamin E se deponuje u membranama ćelija, masnim
naslagama i drugim cirkulišućim lipoproteinima. Najvažniji
depo vitamina E je masno tkivo.
•
Oblici vitamina E. Kod α-tokoferola i tokotrienola R1, R2 i
R3 su CH3 grupe; kod β-oblika vitamina R2 je H; kod ϒ-
oblika vitamina R1 je H; kod δ oblika vitamina R1 i R2 su
H
 Uloga vitamina E:
• najvažnija uloga vitamina E je antioksidantna

• akumulira se u cirkulišućim lipoproteinima, ćelijskim

membranama i depoima masti, gde veoma brzo reaguje sa
kiseonikom i kiseoničnim slobodnim radikalima

• ponaša kao čuvar ovih struktura, štiteći nezasićene masne

kiseline (pogotovo one u membranama ćelija) od
peroksidacije.

• Vitamin E ostvaruje svoju zaštitnu ulogu tako što zaustavlja

proces lipidne peroksidacije.

TocH + LOO.═Toc. + LO2H

LOO. + Toc. ═TocOOL

• Može imati i prooksidativni efekat

 Vitamin K:
• Tri jedinjenja koja poseduju biološku aktivnost
vitamina K su: K1 (filohinon) u zelenom povrću, K2
(menahinon) koji stvaraju bakterije u crevima i K3,
sintetski menadion. Prilikom primene, vitamin K3 se
alkiluje u jedan od K2 oblika menahinona.
• Vitamin K je kofaktor u reakciji karboksilacije ostataka glutamata tokom procesa
postranslacione modifikacije proteina koji učestvuju u koagulaciji. Protrombin, faktori
VII, IX, X, protein C i protein S se sintetišu u jetri u formi proenzima i sadrže
domene sa jednim ili više ostataka glutamata koji se karboksilacijom prevode u γ-
karboksiglutamat.

• U ovom obliku γ-karboksiglutamat vezuje kalcijum, a nakon vezivanja kalcijuma,

protrombin reaguje sa fosfolipidima u membranama i dejstvom aktiviranog faktora X
(Xa), dolazi do njegove proteolize u trombin.
 Vitamin K se apsorbuje iz creva samo u
prisustvu žučnih soli. Tako, malapsorpcija masti
može dovesti do deficita vitamina K. Sintetski
vitamin K3 je hidrosolubilan i apsorbuje se
nezavisno od prisustva žuči.

 Pošto vitamin K2 sintetišu bakterije u

crevu, deficit je redak. Ipak, dugotrajna
antibiotska terapija može dovesti do deficita
kod odraslih. Osim toga, GIT novorođenčadi je
sterilan, pa je kod njih moguć deficit vitamina K
i pojava hemoragijskog sindroma.
 Hidrosolubilni vitamini
• Vitamin C
• Vitamini B kompleksa

• Polarni molekuli

• Sve hidrosolubilne vitamine(izuzev B12) mogu da

sintetišu biljke

• Zbog njihove rastvorljivosti u vodi, vitamini B

kompleksa*(sem B12) i vitamin C moraju neprekidno
da se unose hranom (nemaju stabilnu formu za
deponovanje)

• Svi vitamini rastvorljivi u vodi funkcionšu kao

koenzimi(kofaktori) u enzimskim rekacijama
 Vitamin C – Askorbinska kiselina

• Ketolakton sa 6C atoma-Struktura askorbinske kiseline liči na strukturu monosaharida;

uklanjanjem vodonika nastaje dehidroaskorbat

• Najbolji izvori vitamina C su citronsko i bobičasto voće, dinje, paradajz, zeleno lisnato povrće

• Najnestabilniji od svih hidrosolubilnih vitamina; labilan prema zagrevanju, otporan na zamrzavanje

• Mogu ga sintetisati mnoge biljke i sve životinje sem primata i zamorčića; zbog odsustva enzima koji je neophodan
za pretvaranje L-gulonske kiseline u askorbinsku kiselinu ljudi i ovakve životinje moraju unositi vitamin C sa hranom
Aktivne forme vitamina C

Uloge
• sakuplja slobodne radikale
• uloge u hidroksilazama i dekarboksilazama
• održavanje normalnog vezivnog tkiva, zarastanje rana
 Uloge
• Vitamin C ima ima brojne neenzimske uloge u organizmu jer se
ponaša kao redukujući agent -1.sakuplja slobodne radikale -
regeneracija vitamina E

• Monodehidroaskorbil slobodni radikal koji nastaje u toj reakciji zatim podleže reakciji
(enzimskoj ili neenzimskoj) u kojoj nastaje askorbat i dehidroaskorbat. Međutim, askorbinska
kiselina može direktno reagovati i sa superoksidom, vodonik peroksidom, hipohloritom,
hidroksil i peroksil radikalima.

• L-Askorbat (redukovana forma) predaje pojedinačne elektrone slobodnim radikalima ili

disulfidima
 Uloge
• Askorbinska kiselina ima specifične uloge u 2.hidroksilazama koje sadrže
bakar i α-ketoglutarat dekarboksilazama koje sadrže gvožđe.

• Dopamin β-hidroksilaza sadrži bakar (Cu+ se oksiduje do Cu2+, a redukcija

nazad u Cu+ zahteva prisustvo askorbata) i uključena je u sintezu
kateholamina iz tirozina u srži nadbubrega i centralnog nervnog sistema

• Veliki broj peptidnih hormona ima karboksi terminalni amid koji potiče iz
glicina. Ovaj glicin je hidroksilisan na α-ugljeniku enzimom koji sadrži bakar,
peptidilglicin hidroksilazom, za koji je neophodno prisustvo askorbata zbog
redukcije Cu2+
 Uloge
• Vitamin C je jako važan 3.za održavanje normalnog
vezivnog tkiva, kao i za zarastanje rana

• Mnogi enzimi čija aktivnost zavisi od prisustva vitamina

C su uključeni u posttranslacione modifikacije
prekursora proteina. Prolin i lizin hidroksilaza su
neophodne za postsintetsku modifikaciju prokolagena u
kolagen
Nedostatak vitamina C
• Preporučena dnevna doza za odraslu zdravu osobu iznosi 75-90 mg. Sa
unosom otprilike 100 mg dnevno kapacitet organizma da metaboliše
vitamin C je saturisan, i višak se ekskretuje urinom.

• Brzo se apsorbuje, nedostatak u slučajevima loše ishrane

• Najveća količini askorbinske kiseline se nalazi u jetri i nadbubrežnim

žlezdama

• Znaci nedostatka vitamina C uključuju promene na koži, povećanu fragilnost

krvnih sudova, krvarenje desnih, gubitak zuba i frakture kostiju
• Većina simptoma je uslovljena deficitom u sintezi i strukturi
kolagena
• Skorbut je teži oblik nedostatka vitamina C i povezan je sa
otežanim zarastanjem rana, osteoporozom, krvarenjem i
anemijom
Suplementacija vitaminom C
• Pušači imaju niži nivo askorbinske kiseline u
plazmi. Smatra se da su dnevne potrebe pušača
za vitaminom C dvostruko veće (150-200 mg)
nego kod nepušača.
• Aspirin blokira preuzimanje vitamina C od strane
leukocita.
• Oralni kontraceptivi i kortikosteroidi snižavaju
vrednosti vitamina C u plazmi
 Vitamin B1-tiamin
• Tiamin je sačinjen od
supstituisanog pirimidina i
tiazola koji su povezani
metilenskim mostom

• Aktivni oblik, tiamin

pirofosfat (TPP) nastaje
delovanjem enzima TPP
sintetaze uz utrošak ATP-a
Tiamin u metabolizmu ugljenih hidrata
• TPP ima glavnu ulogu u metabolizmu ugljenih hidrata.
• Ulazi u sastav tri enzimska kompleksa za oksidativnu dekarboksilaciju:
• Piruvat dehidrogenaza,
• Alfa-ketoglutarat dehidrogenaza u TCA ciklusu i
• Kompleks dehidrogenaza aminokiselina razgranatih lanaca (leucina,
izoleucina i valina)

• Pored toga koenzim je i

transketolaze u putu pentozo-
fosfata (prenosi aktiviranu
aldehidnu jedinicu)
 Bolesti izazvane usled deficita vitamina B1
• Dnevne potrebe za tiaminom zavise od dnevnog
kalorijskog unosa i iznose od 1,0 – 1,5 mg/dnevno
kod zdravih odraslih osoba. Ukoliko su ugljeni
hidrati veoma zastupljeni u ishrani, povećavaju se
i potrebe za dnevnom unosom tiamina

• Beri-Beri (periferna neuropatija, iscrpljenost,

anoreksija, otoci, kardiovaskularna, neurološka i
mišićna degeneracija)

• Wernicke-Korsakoff sindrom(kod hroničnih

alkoholičara usled neredovne i jednolične ishrane)
 Vitamin B2- riboflavin
• Riboflavin se sastoji iz jedne
heterociklične strukture za koju je vezan
ribitol.
• Vitamin B2 je prekursor flavin koenzima,
flavin mononukleotida (FMN) i flavin
adenin dinukleotida (FAD).
• Tokom apsorpcije u GIT-u riboflavin se
fosforiliše dajući riboflavin fosfat ili
riboflavin mononukleotid. FAD se
sintetiše u daljim reakcijama sa ATP-om
u kojima se molekul AMP prenosi na
FMN.
Uloga u energetskom metabolizmu
• Flavin mononukleotid (FMN) i flavin adenin dinukleotid (FAD), kao
tipične prostetske grupe enzima učestvuju u reakcijama oksido-
redukcije, u prenosu i pojedinačnih i u paru elektrona i protona.

• Vezani su kovalentno/nekovalentno za proteinski deo

odgovarajuće dehidrogenaze, čvršće od niacinskih koenzima.

• Enzimi koji zahtevaju FMN ili FAD kao kofaktore označavaju se

kao flavoproteini. (Sa jonima metala su metaloflavoproteini)
 Deficit riboflavina
• Preporučene dnevne potrebe su 1,2 – 1,7
mg/dan za zdrave odrasle osobe.
• Deficit riboflavina se retko javlja u razvijenim
zemljama; često se viđa kod hroničnih
alkoholiča
• Simptomi koji se javljaju kod deficita
riboflavina uključuju: glositis, seboreju,
angularni stomatitis, heilozu i fotofobijura
• Riboflavin se pod uticijam svetlosti raspada.
Ova karakteristika može dovesti do deficita
riboflavina kod novorođenčadi na fototerapiji
usled hiperbilirubinemije.
 Vitamin B3-niacin
• Niacin nije vitamin u pravom smislu te reči pošto se može dobiti
iz amino kiseline triptofana; ali kapaciteti za sintezu su
nedovoljni i zahtevaju vitamine B1, B2 i B6.
• Dva jedinjenja, nikotinska kiselina i nikotinamid, imaju biološki
efekat niacina.
• Metabolička funkcija: formiranje nikotinamidskog prstena u
nikotinadenin dinukleotidu (NAD+ ) i nikotinadenin dinukleotid
fosfatu (NADP+) -koenzimi brojnih dehidrogenaza u citosolu i
mitohondrijama
• (NAD+ ) i nikotinadenin dinukleotid fosfatu (NADP+) učestvuju u
reakcijama oksido-redukcije kao pokretni prenosioci elektrona,
odnosno kao drugi supstrati (kosupstrati)

• NAD+ kao koenzim uglavnom učestvuje u kataboličkim, dok

NADP+ kao koenzim učestvuje u anaboličkim reakcijama.
Redukcioni ekvivalenti se primaju na piridinski prsten i to uvek u
paru.

• Ukoliko u ishrani nedostaje niacin (kao i triptofan) dolazi do

glositisa, dermatitisa, gubitka u telesnoj težini, dijareje, depresije i
demencije. Ozbiljni simptomi, depresija, dermatitis i dijareja,
udruženi su sa stanjem koje se zove pelagra.
VITAMIN B5
PANTOTENSKA KISELINA

• Pantotenska kiselina predstavlja amid pantoinske

kiseline i -alanina.
• Neophodna je za sve oblike života obzirom da je
prekursor u biosintezi koenzima A – CoA, esencijalnog
koenzima u raznim biohemijskim reakcijama prenosa
acil-grupa.
• Široko je rasprostranjena u hrani.
• U velikim količinama prisutna je u životinjskim tkivima
(jetra, bubrezi, riba, školjke), mlečnim proizvodima,
žitaricama i leguminozama.
VITAMIN B5
PANTOTENSKA KISELINA
SINTEZA CoA OD PANTOTENSKE
KISELINE

1. Fosforilacija pantotenske kiseline pomoću ATP-a

pri čemu nastaje 4-fosfopantotenska kiselina.
2. 4-fosfopantotenska kiselina prima cistein i nastaje
4-fosfopantotenil cistein.
3. Karboksilna grupa cisteina se gubi
(dekarboksilacija), a kao rezultat toga nastaje 4-
fosfopantetein.
4. 4-fosfopantetein se adeniliše pomoću ATP-a i daje
4-defosfo-koenzim A.
5. Finalna fosforilacija se odvija na račun ATP-a gde
se fosfat dodaje 3-hidroksilnoj grupi iz ribozne
komponente, pa tako nastaje koenzim A – CoA.
VITAMIN B5
PANTOTENSKA KISELINA
• CoA sadrži ADENIN na jednom polu, a TIOL na
suprotnom polu molekula.
• Tiol grupa deluje kao prenosilac acil grupa u
reakcijama:
• OKSIDACIJE I SINTEZE MK
• ACETILACIJE
• OKSIDATIVNE DEKARBOKSILACIJE
Pantotenska kiselina neophodna je za metabolizam
UH u Krebsovom ciklusu, kao i za metabolizam svih
lipida i proteina.
• Pantotenska kiselina ulazi i
u sastav proteina-nosača
acil ostatka (Acyl Carrier
Protein - ACP), koji je
uključen u sintezu MK.

• Sintaza MK je multienzimski
kompleks koji katalizuje
sintezu MK. U okviru ovog
kompleksa, ACP zahteva
pantotensku kiselinu u
obliku 4-fosfopanteteina za
svoju aktivnost!
DEFICIT
Adekvatan dnevni unos iznosi 5 mg .
Deficit pantotenske kiseline javlja se izuzetno retko, i obično je
udružen sa deficitima drugih vitamina B kompleksa.
Ipak, specifičan sindrom deficita kod ljudi zapaža se nakon davanja
određenih specifičnih antagonista. Jedan od njih je kalcijum-
homopantotenat koji ispoljava holinergičke efekte, a koristi se za
poboljšanje mentalnih funkcija posebno kod Alchajmerove bolesti.
VITAMIN B6
• Prekursori vitamina B6:
piridoksin, piridoksamin i piridoksal.
• Sva tri se efikasno prevode u
biološki aktivan oblik vitamina B6
– piridoksal-fosfat.
• Nalazi se u raznim namirnicama,
uključujući ribu, živinu, orašaste
plodove, mahunarke, krompir i
banane.
PIRIDOKSAL-FOSFAT (PLP)
• Piridoksin i njegovi analozi se
lako apsorbuju u crevima.
• U ćelijama služe kao supstrati za
enzim piridoksal-kinazu.
• Ona koristi ATP i fosforiliše ih u
njihove odgovarajuće fosfatne
estre.
• Kao koenzimi aktivni su samo
piridoksal- i piridoksamin- fosfat.
• Koenzim PLP ima ključnu ulogu u reakcijama sinteze,
razgradnje i interkonverzije amino kiselina.
• Omogućava reakcije transaminacije, dekarboksilacije
ili aktivnost aldolaze.
Stoga je vitamin B6 prostetska grupa svih
aminotransferaza/transaminaza, nekih
dekarboksilaza i dehidrataza.
Pored toga je i kofaktor fosforilaze (glikogenoliza) i pri
kondenzaciji glicina i sukcinil-CoA (sinteza hema).
DEFICIT
• Dnevne potrebe za unosom vitamina B6 zavise od zastupljenosti
proteina u ishrani i kreću se od 1,4 – 2,0 mg/dan za zdrave odrasle
osobe.
• Deficit je veoma redak i obično povezan sa deficitom svih ostalih
vitamina B kompleksa.
• Lek izoniazid (antituberkulotik) i penicilamin (za terapiju
reumatoidnog artritisa) su lekovi koji grade komplekse sa
piridoksalom i PLP-om što uzrokuje deficit ovog vitamina.
 BIOTIN
Vitamin H, vitamin B7

• Derivat IMIDAZOLA

• IZVORI:
 prirodne namirnice;
 intestinalne bakterije;
 odlični izvori biotina su žumance, životinjska tkiva, paradajz i kvasac.
ZNAČAJ BIOTINA
Funkcioniše kao KOFAKTOR enzima koji katališu reakcije
dekarboksilacije

Karboksilaze sa biotinom kao kofaktorom:

I. ACETIL-CoA KARBOKSILAZA
II. PIRUVAT KARBOKSILAZA
III. PROPIONIL CoA i METILKROTONIL KARBOKSILAZA
(metabolizam AK)

• U enzimu ostvaruje kovalentnu vezu sa LIZINOM.

• Funkcionalna grupa biotina je atom azota.
UVOĐENJE –CO2 u supstrat

1. KARBOKSILACIJA BIOTINA – za atom N se kovalentno vezuje

CO2 u prisustvu ATP-a, HCO3- Mg2+

2. PRENOŠENJE –CO2 OSTATKA NA SUPSTRAT

FOLNA KISELINA
Vitamin B9

• Neophodno je unositi folnu kiselinu hranom jer naše

ćelije ne sintetišu PABK niti mogu da vežu prvi
glutamat za pteridin.

• IZVORI:
 lisnato povrće;
 džigerica;
 kvasci
APSORPCIJA I KONVERZIJA FOLNE
KISELINE
• Ćelije intestinalne mukoze uklanjaju glutamatne ostatke doprinoseći
smanjenju negativnog naelektrisanja pri čemu se povećava apsorpcija.
• Unutar enterocita dešava se redukcija folne kiseline u tetrahidro-folat
(THF), pod dejstvom enzima dihidrofolat reduktaze (DHFR).
Najviše se dešava konverzija u N5-metil-THF, jer je on
glavna forma folata u krvi.
 Ova forma se transportuje do jetre portnom
cirkulacijom gde se skladišti 50% svih folata u
organizmu.

 Trimetoprim i metotreksat
su antifolatni lekovi koji
blokiraju enzim DHFR.
Veoma su značajni u lečenju
infekcija uzrokovanih npr.
gram negativnim
bakterijama i karcinoma.
ZNAČAJ FOLATA
• Prenos različitih oblika jednougljeničnih grupa
(metil-, metilen-, metenil-, formil-, formimino-).
• Reakcije prenosa navedenih grupa neophodne su u
biosintezi:
 SERINA
 METIONINA
 GLICINA
 HOLINA
 PURINSKIH NUKLEOTIDA
 DEOKSI-TIMIDIN MONOFOSTATA (dTMP) (veliki značaj)
DEFICIT FOLATA
• Preporučena dnevna doza za odrasle 100 mikrograma
folata.
• Najznačajniji efekat deficita folata na procese u ćeliji je
poremećaj sinteze DNK, kao posledica zastoja u sintezi
dTMP-a.
• MEGALOBLASTNA ANEMIJA / MAKROCITNA
• Povećana potreba za dnevnim unosom folata postoji u
trudnoći, zbog povećanja broja brzo proliferišućih ćelija.
• Antikonvulzivi i oralni kontraceptivi mogu ometati
normalnu apsorpciju folata!
VITAMIN B12
KOBALAMIN
U izgradnji kobalamina učestvuje KORINSKI
PRSTEN u čijem se centru nalazi JON KOBALTA Co2+

3 moguća oblika vitamina B12:

 DEOKSI-ADENOZIL KOBALAMIN
 METIL- KOBALAMIN
 CIJANO- KOBALAMIN
IZVORI:
• Sintetišu ga isključivo mikroorganizmi (bakterije);
• Glavni izvori su: jaja, meso, riba, mlečni proizvodi
APSORPCIJA
• Slobodan vitamin B12 vezuje se za HAPTOKORIN (R-
protein) kako bi se zaštitio od dejstva HCl-a.
• Intestinalnu apsorpciju omogućavaju receptorska
mesta u ileum-u, uslov je da vitamin B12 bude vezan
za visoko specifičan glikoproteinski unutrašnji faktor -
INTRINSIC faktor .
• Ovaj faktor aktivno luče parijetalne ćelije želuca.
• Konjugacija kobalamina i unutrašnjeg faktora dešava
se u duodenumu odakle se transportuju do završnog
dela ileum-a gde se normalno dešava apsorpcija.
• Nakon apsorpcije, vitamin B12 se oslobađa INTRINSIC
faktora i prelazi na transportne proteine plazme –
TRANSKOBALAMINE I i II.
• SKLADIŠTENJE:
U normalnim okolnostima jetra skladišti velike količine ovog
vitamina, dovoljne za 3 do 6 godina.
ZNAČAJ VITAMINA B12
• Samo 2 enzimske reakcije u kojima je vitamin B12
koenzim:
I. Prenos metil grupe sa homocisteina pri čemu nastaje
metionin
Enzim koji katališe ovu reakciju: homocistein-THF-metil sintaza
Kofaktor enzima je: metil-kobalamin

II. Prenos metil grupe sa L-metilmalonil-CoA pri čemu

nastaje sukcinil-CoA
Enzim koji katališe reakciju: metil-malonil CoA mutaza
Kofaktor enzima je: 5-deoksiadenozil-kobalamin
DEFICIT KOBALAMINA
• Deficiti veoma retki zbog depoa u jetri dovoljnih za
period do 6 godina.
• Preporučena dnevna doza iznosi 2,5 mikrograma za
odrasle, a maksimalna do 9 mikrograma.
• Nedostatak intrinsic faktora ometa apsorpciju
kobalamina pa nastaje PERNICIOZNA ANEMIJA, po
tipu megaloblastna, uzrokovana prekidom sinteze
purina i timidina.
• Usled deficita kobalamina javljaju se i neurološke
komplikacije koje su rezultat progresivne
demijelinizacije neurona.
• U osnovi je nagomilavanje metil-malonil-CoA koji
inhibira malonil-CoA i tako blokira sintezu MK čime se
oštećuje mijelinski omotač.
Hvala na pažnji