Гимназија Смедерево

ЗАВИСНОСТ ОД АЛКОХОЛА

Професорка: Ученице:
Јелена Јанковић
Ива Радановић
Предмет: Биологија Ивана Шошкић
Наталија Стојановић
Милица Стојановић
III1
Децембар, 2021
 А Л КОХОЛ И З А М

• Алкохолизам је једна од три највеће болести зависности, уз наркоманију и никотинску зависност.

Алкохолизам је најраспрострањенија болест зависности (10 – 15 % одрасле популације) и у значајној мери
утиче на повећану смртност становништва. Алкохол тешко нарушава и физичко и ментално здравље, а
скраћује живот и до 15 година. Животни век због алкохолизма је сведен на 55 до 60 година (код просечног
нелеченог алкохоличара).
• Алкохолизам је хронична болест која укључује не само физичке, него и психосоцијалне проблеме
пацијента, његове породице и околине. Не ради се, ни о каквој лошој нaвици, како се то често у народу
мисли, веч о правој болести коју треба лечити . Ако томе додамо да алкохоличар никада није сам у својој
болести, већ да пати и веома често оболи и цела његова породица, јасно је да се број људи којима је
потребна стручна медицинска помоћ увећава за два до три пута.

У колективном говору, када кажемо алкохол мислимо на

етанол (C2H5OH), који настаје у процесу алкохолног врења
из воћних шећера.
• Постоје четири критеријума на основу којих се процењује да ли је неко алкохоличар или не.
Довољно је да буду задовољена само два и да кажемо да се већ ради о зависности од алкохола.
• Први критеријум је тз. "губитак контроле". То значи да особа не може да се заустави на првој
чаши, већ је вуче да и даље пије, док се не напије.
• Други критеријум је тзв. "немогућност апстиненције". Апстиненција значи не узимање ни
најмање количине алкохола.
• Трећи критеријум су тзв. "прекид филма". Веома често се алкохоличарима дешава да
једноставно не могу да се сете шта су у алкохолисаном стању радили.
• Четврти критеријум је тзв. "пораст толеранције" (подношљивост алкохола). Алкохоличари
пију у просеку преко пола литре жестоког пића дневно.
 ПОСЛЕДИЦЕ ПО ТЕЛЕСНО ЗДРАВЉЕ

• Унети алкохол путем крви доспева буквално до сваког дела нашег тела. Док се конзумира умерено и
повремено, јетра га брзо преради и тако прерађен, лако се излучи из организма.
• Код алкохоличара је другачије. Код њих, услед велике учесталости и великих количина алкохола,
јетра није у стању да га у целини преради, те се заостали алкохол и његови продукти у организиму
понашању као отров. Последице њиховог дејства су оштећења скоро свих органа у телу.

• Међу првим органима који страдају је јетра. Оштећење јетре може бити од благог, преко увећане и
масне јетре, па све до цирозе, неизлечиве и смртоносне болести. Услед сталног иритира-ућег дејства
алкохола на слузокожу желуца и дванаестопалачног црева, може настати чир који, ако се не прекине с
даљом конзумацијом може пробити зид желуца, или да се на тлу чира развије тумор. Веома честа
последица је и запаљење гуштераче (панкреатитис.), које прате неиздрживи болови и висока
смртност, а као последица може да се развије шећерна болест, која сама по себи ствара нове тегобе.
• Акохол делује и на кардиоваскуларни систем, те већина алкохоличара болује и од повисеног крвног
притиска, док се код појединих јавља и попуштање и слабљење срчаног мишића. Најосетљивији на
дејства алкохола су нерви. Услед алкохолног оштећења нерава, могу настати слепило, импотенција,
болови и трњење у но-гама које се може продубити све до немогућности хода.
• Списак обољења се, нажалост, не зауставља на овоме. Једноставно, скоро да не постоји орган у телу на
који алкохол нема дејства. Поменућемо само још и мозак.