Аска и вук

Иво Андрић
Аскино рођење „шака влажне вуне која
почиње да кмечи”
- иста као сва остала јагњад
 Аскина - лута путевима које је сама
посебност изабрала, тражи пашу на
удаљеним мјестима
 Школа - даровита, али „жива и расејана”

- социјална средина:
образовање/учитељица
 „Уметност је (...)
Аскина одлука несигуран позив који нит’
храни нит’ брани оног ко
- мајчин став о умјетности:
„озлоглашена и опасна му се ода”
ствар”
- страх од рњеакције
средине (самохрана
мајка!!!!!)
 Мајчино
попуштање - покушај да донекле укроти
Аскин „урођени немир”
- родитељска реакција
 Промјена
мајчиног става
„игра је најплеменита од
свих вештина”
- упркос ставу друштвене
средине (стадо)
 Аскина
потреба за - НАГОВЈЕШТАЈ: „ И једнога
лијепим дана десило се оно чега се Аја
увек прибојавала.”
- напредовање у школи
- лутање до удаљених
пашњака
 - јесен: кратке кише,
сунце, дуга
У шуми - -љепота сочне траве
- послије завршене прве
- нарочита Аскина
године балетске школе
расијаност
 -„ млечна магла” која се,

Шума/ „као остатак од неке чудне

ноћне игре”, повлачи пред
Љепота сунцем

- слаба видљивост и потпуна - „зрачан предео у ком

тишина простор и време нису имали
- - поређење мере и у ком је време губило
своје значење”
 - страшан

Вук - стар и дрзак

- олињало крзно, зеленкасто и

- смрт
смеђе
 „Дивни предео, који је опијао и
заносио Аску, дигао се одједном као
танка и варљива завеса, а пред њом
је стајао вук ужагрених очију,
подвијена репа и као на смех малко
Страх од смрти искежених зуба, страшнији од свих
мајчиних опомена.”

- контраст
- без гласа - без гласа
- суочена са смрћу
- суочена са смрћу
- вукова надмоћ и сигурност
- - вукова надмоћ и сигурност
Одлука да игра ,,Последњи покрет могао
је бити само - игра.”
- -игра: избор на граници
између живота и смрти
 ,,...ако између једног и

Почетак игре другог покрета буде само

секунд размака, смрт
- ритам игре може ући кроз ту
- кораци које је научила у пукотину”
школи
 Аскина ,,Знање изневерило,

кореографија школа не уме ништа

више да јој каже, а ваља
- креација покрета који нису живети и, да би се
учени живело - играти”
 - на „ћилиму од лишћа” игра
Аска, „ни још овца ни више
јагње”, „као бела врбова маца
Игра коју носи ветар, сивкаста кад
би ушла у прамен танке магле,
- спољашна тачка гледишта а светла, као изнутра обасјана,
кад би се нашла на чистини
преливеној сунцем”
 Вукова
радозналост
- вук почиње да прати Аскин
ритам
 „Знала је само једно: да

Игра као чудо живи и да ће живети док

игра, и што боље игра. И
(изнутра) играла је.То више није
била игра, него чудо.”
 Вуково
дивљење „(...) као да га води на невидљивој
али чврстој узици”
- дивљење љепоти
 Вукова
опчињеност
љепотом
- градација: од дивљења до
опчињености
 Игра као
продужетак „Сто живота осећала је сада у

живота себи мала Аска, а све њихове

снаге употребила је да продужи
један једини, свој живот, који је
- тренутак рађања умјетности:
била већ прегорела.”
суочавање са смрћу
 Човјек не
познаје себе 1. л. мн. (,,ми”)
- приповједач
(универзалност)
 Аска као
умјетник
- вук свјестан своје надмоћи,
али потпуно зачаран игром
Умјетност = побједа ● „А ни време ни дужину пута
нису мерили ни вук ни Аска.
над смрћу = љепота Она је живела а он је
уживао.”
- умјетност као
превазилажење простора
и времена
 Чобани
спасавају Аску „више слична баченом
руну него живој овчици”
Аскина болест послије
сусрета с вуком =
схватање суштине „Јер, о највећим и најтежим
стварима свога живота нико не
умјетности и њено воли да говори.”
ћутање о томе
Балет ,,Игра за : „Игра са смрћу”
живот” (умјетничко дјело се
- ћутање као сазријевање „одваја” од аутора и
наставља свој „пут”
Умјетност = ,,И данас, после толико
година, игра се тај њен
побједа над чувени балет у ком

злом/смрћу уметност и воља за

отпором побеђују свако
- идеја
зло, па и саму смрт.”
 МОТИВИ (најуже тематске јединице)

ДИНАМИЧКИ СТАТИЧКИ

______________________ ___________________

РЕТАРДАЦИЈА=
успоравање протицања
ФАБУЛА = узрочно-
наративног времена и
посљедично повезани низ
развијања радње:
догађаја
ЕПИЗОДЕ, ДИГРЕСИЈЕ,
 СИЖЕ = динамички + статички
мотиви
= умјетнички организован
распоред догађаја
 = схема, образац по
којем се мотиви и осн.
КОМПОЗИЦИЈА елементи наративне
структуре повезују у
цјелину
 ЕЛЕМЕНТИ ФАБУЛЕ
ОКВИРИ Аскино рођење

УВОД Аскина посебност - Шума/Љепота

ЗАПЛЕТ Вук - Игра као чудо

КУЛМИНАЦИЈА Вуково дивљење - Аска као умјетник

ПЕРИПЕТИЈА Чобани спасавају Аску

РАСПЛЕТ Балет ,,Игра за живот”

ОКВИРИ Умјетност = побједа над злом/смрћу

ТЕМА (оно о чему се ИДЕЈА (мисаоно-
говори): емоционални став)

смисао умјетности и умјетност као

умјетничког побједа човјека над
стварања смрћу
 из стварности
ГРАЂА
(стадо, вук, ливаде,
чобани, шума)
 ЈУНАЦИ (Аска, вук)

Основни ВРИЈЕМЕ (давна

прошлост)
елементи ПРОСТОР (Стрме
НАРАТИВНЕ Ливаде, шума)
СТРУКТУРЕ ЗБИВАЊЕ (сусрет са
смрћу)
 Основни ТРАНСПОЗИЦИЈА
СТВАРНОСТИ
елементи
(умјетничка : научна
НАРАТИВНЕ
истина)
СТРУКТУРЕ
 КЊИЖЕВНО ДЈЕЛО = СТРУКТУРА

текстовна вантекстовна
значења значења
и и
односи односи
 = дјело у свјетлу
ОПАЛИЗАЦИЈА читаочевог животног и
читалачког искуства
 МЈЕСТА НЕОДРЕЂЕНОСТИ
- Аска од љета до јесени
- од сусрета са вуком и
САЖИМАЊЕ спаса/болести до
балета
ПРОСТОРА и - од балета до краја
ВРЕМЕНА живота
ЈЕЗИК као СИСТЕМ КЊИЖЕВНОСТ као
ЗНАКОВА СИСТЕМ ЗНАКОВА

ријеч = знак знак знака

* ВРСТЕ ЗНАКОВА
ИКОНИЧКИ = приказани свијет: овце, вук, ливаде, шума, чобани

ИНДЕКСНИ: родитељи : дјеца, друштво : појединац, средина : умјетник,

свакодневица : умјетност,/љепота

СИМБОЛИЧКИ: умјетност као вјечна љепота која се рађа при сусрету са

смрћу и побјеђује је
БИНАРНЕ ОПОЗИЦИЈЕ (__ : __)
живот : смрт
дјеца : родитељи
појединац : средина/друштво
умјетност/љепота : свакодневица
 НАУКА О КЊИЖЕВНОСТИ

ТЕОРИЈА КЊИЖЕВНОСТИ (природа књижевног

дјела)

ИСТОРИЈА КЊИЖЕВНОСТИ (развој књиж., епохе;

књиж. разл. народа; опус писца у књиж. народа)

КЊИЖЕВНА КРИТИКА (вредновање књиж. дјела)

ОДЛИКЕ
КЊИЖЕВНОУМЈЕТНИЧКОГ
СТИЛА
(ПЈЕСНИЧКОГ ЈЕЗИКА)
КОНКРЕТНОСТ/ = о теми суштинској за
СЛИКОВИТОСТ умјетника путем СЛИКА

(Аска, мајка, ливаде,

шума, вук)
 = избор језичких
ЕКСПРЕСИВНОСТ/
средстава која најбоље
ИЗРАЖАЈНОСТ изражавају
емоционално-мисаони
однос према теми
РИТМИЧНОСТ = организација ЈЕЗИКА
зависно од садржаја
 = проистекла из снажног
ЕМОЦИОНАЛНОСТ
ауторовог ДОЖИВЉАЈА
СТВАРНОСТИ („овчица”)
 = употреба СТИЛСКИХ
ФИГУРА, којом се
ФИГУРАТИВНОСТ ЈЕЗГРОВИТОШЋУ
ИЗРАЗА постиже
БОГАТСТВО ЗНАЧЕЊА
 = склад садржине и
форме

(нпр., о смислу
ХАРМОНИЧНОСТ умјетности се не
саопштава ни БАЈКОМ
ни БАСНОМ;

израз прилагођен
емоцијама, теми, лику…)
 = свијет дјела
организован тако да
односе у њему
асоцијативно повезујемо
са човјековом
АСОЦИЈАТИВНОСТ
стварношћу (нпр., Стрме
Ливаде као
патријархална средина,
Аја као родитељ, вук као
опасност/смрт, јагње као
невиност)