Географија завичаја:

Гостиље

Анастасија
Познановић
Садржај
 Демографија
 Географски положај
 Гостиљски водопад
 Народна веровања
 Историја Гостиља
 Реке и пећина
 Становништво
 У насељу Гостиље просечна старост становништва
износи 52,6 година (50,1 код мушкараца и 54,7 код жена).
У насељу има 140 домаћинстава, а просечан број
чланова по домаћинству је 2,46.
 Ово насеље је великим делом насељено Србима (према
попису из 2002. године), а у последња три пописа,
примећен је пад у броју становника.
 График промене броја становника током 20. века:
 Клима и рељеф
 Најтоплији месец је август (25,8°C). Месец са најнижом
просечном мак. температуром у јануару (2,1°C). Месец
са највишим просечним минималном температуром у
августу (11,7°C). Најхладнији месец је јануар (-4,8°C).
 Клима је планинска, одликују је дуге и оштре, хладне
зиме са доста снега и кратка и свежа лета.
 Рељеф је такође планински.
 Гостиљски водопад
 У селу Гостиље, у непосредној близини Златибора,
налази се Гостиљски водопад који је један од највиших
водопада у Србији. Његова висина се процењује на око
20 м. Околина је богата буковом и боровом шумом, и
лековитим биљем. Као посебно обележје овог краја,
водопад представља једану од посећенијих туристичких
дестинација.
 https://youtu.be/ihY-z-pWKk8
Историја Гостиља
 Гостиље је једно од златиборских села која су
сасвим сачињена од досељених породица. Они су се
доселили у миграционом кретању, на раскршћу 17. и
18. века. У Гостиљу живи око 290 мештана, у око 100
домаћинстава. Ово село, као и многа друга, бележи
пад у броју становника. У Гостиљу се налази и родна
кућа Димитрија Туцовића, чија обнова је току.
Реке и пећине
 Река Катушница се улива у Велики Рзав и заједно
са њим тече источном границом Златибора, кроз
села Љубиш и Сирогојно. Сматра се једном од
најчистијих река у Србији, а водом снадбева Ариље,
Пожегу, чак и Горњи Милановац.
 Раковичка пећина је дужине око 400 метара.
Привредне гране
 Највише развијена привредна грана је туризам, осим
туризма заступљено је и шумарство, лов,
пољопривреда, трговина, итд.