Socijalna Kognicija

Poglavlje 3
Socijalna kognicija:
Kako razmišljamo o
socijalnom svetu
Aronson Social Psychology, 5/e

Copyright © 2005 by Prentice-Hall, Inc.
Dve vrste kognicije
Dualni procesi / DVE VRSTE KOGNICIJE:
Brzi, automatski, nesvesni (automatska kognicija)
Spori, namerni, svesni (kontrolisana kognicija)
DVA MODELA PROCESUIRANJA PODATAKA (Kahneman &

Frederick, 2002)
Značaj za socijalnu psihologiju: Stavovi (Implicitni/ eksplicitni /
stereotipi); Atribucije; Odlučivanje;

(Evans, 2008)
(Evans, 2008)
Chapter Outline
I. Automatsko površno razmišljanje

Automatsko mišljenje je mišljenje koje nije svesno,
nije namerno, nevoljno i u koje se ne ulaže napor.
Brzo donosimo zaljučke bez svesnog promišljanja

Svakodnevni život
U rizičnim situacijama u situacijama

“život ili smrt” ljudi postupaju bez
svesnog promišljanja. Koje su to još
situacije?
U kojim situacijama ulažemo mnogo
napora ne bi li odredili odgovarajući
smer ponašanja?

S automatskim pilotom: površno
razmišljanje
Socijalna kognicija je način na koji ljudi misle o

sebi i socijalnom svetu, ili preciznije kako
ljudi biraju, tumače pamte i koriste socijalne
informacije prilikom prosuđivanja i
odlučivanja.
Ljudi koriste mentalne strategije (saznajne
struktuirane celine) i prečice da bi uprostili
količinu informacija koju dobijaju iz okoline.

razmišljanje
Šeme su saznajne strukturirane celine koje

ljudi stvaraju da bi organizovali svoje znanje
o socijalnom svetu vezano za neku temu ili
područje, i koje utiču na informacije koje
ljudi uočavaju, o kojima misle i koje pamte.

razmišljanje
Šeme su filteri, selektuju informacije koje

nisu konzistentne. Iako možemo da
primetimo i zapamtimo sjajne izuzetke,
obično primećujemo samo informacije koje
su konzistentne sa postojećim šemama.
Šeme nisu pogrešne niti loše.

Ašova istraživanja – postupak
OSNOVNI OGLED – priprema
1. Sastavlja dve liste prideva - naziva osobina
Liste su iste, samo jedna osobina je različita
2. Formira dve grupe ispitanika: A i B
1. Davanje instrukcije: Pročitaću vam izvestan broj osobina koje

pripadaju jednoj određenoj osobi. Molim vas da ih pažljivo saslušate i
da pokušate da formirate impresiju o osobi kojoj te osobine pripadaju.
Posle ću vas zamoliti da sažeto, samo u nekoliko rečenica opišete tu
osobu. Listu osobina ću pročitati polako, dva puta.
2. Ispitanici pišu kratke opise (sastave) osobe
3. Ispitanici opisuju osobu na ček listi od 18 parova osobina
Ašova istraživanja – liste osobina
Grupi A pročitana je ova lista:

Inteligentan – efikasan – marljiv- srdačan – odlučan –
praktičan – obazriv
Grupi B pročitana je ova lista

Inteligentan – efikasan – marljiv- hladan– odlučan –
praktičan – obazriv
Razlika
srdačan – hladan
Ašova istraživanja – rezultati
Razlika u jednoj osobini proizvela je upadljivu i doslednu

razliku u impresijama koje su opisali članove grupe A i
članovi grupe B
Na ček listi A: srdačan B: hladan
 Velikodušan 91% 8%
 Društven 91 8
 Šaljiv 77 13
 Altruističan 69 18
 Srećan 90 34
 Pouzdan 94 99
 Važan 88 99
S automatskim pilotom: površno razmišljanje
Keli je istraživao efekte prve impresije formirane u kontaktu sa realnom

osobom.
Grupe studenta, kojima je E rekao da dolazi novi predavač, koji bi mogao
ostati za stalno ...
Studenti dobijaju “biografsku belešku” o predavaču. Beleška je imala dve
varijante – u svemu iste, sem u varijanti A: hladna osoba, u varjanti B:
srdačna osoba.
Ulazi predavač, 20 minuta vodi diskusiju sa studentima, zatim odlazi.
Eksperimentator traži od studenata slobodne opise, predavača i ocene na
15 skala procene...
Nalazi: prethodna beleška o osobi uticala je na:
 impresiju o osobi sa kojom studenti bili i kratkoj interakciji... i na
 ponašanje studenta – učestalost javljanja u diskusiji
razmišljanje
Kelley (1950) – klasično istraživanje
Šema o predavaču – ljudi koji ga poznaju smatraju

ga toplom/vrlo hladnom osobom, vrednom,
kritičarski nastrojenom, praktičnom i odlučnom
Nakon kratkog predavanja (nejasna poruka)
studenti daju utiske o predavaču. Studenti su
popunili praznine u skladu sa šemama.

razmišljanje
Dostupnost: stepen u kome su šeme i koncepti na

najistaknutijem mestu u nečijim mislima i zbog
čega je verovatno da će biti upotrebljeni kada se
donose sudovi o socijalnom svetu (osoba u
autobusu koja mrmlja).
Udešavanje (priming): proces kojim skorija
iskustva povećavaju dostupnost neke šeme,
osobine, ili pojma (čitanje knjige Let iznad
kukavičjeg gnezda).

Nedavna iskustva

razmišljanje
Opis Donalda (Higgins, Rholes, & Jones, 1977)
Donald je porveo mnogo vremena u potrazi za nečim što voli da nazove uzbuđenjem.
Već se popeo na vrh MekKinli, spustio se brzacima Kolorada u kajaku, vozio na trkama
u kojima se uništavaju automobili i upravljao čamcem na mlazni pogon, ne znajući baš
mnogo o čamcima. Mnogo puta je rizikovao da se povredi pa čak i pogine. Sada je u
potrazi za novim uzbuđenjem. Razmišljao je da možda pokuša sa skakanjem u vodu, iz
vazduha, ili da preplovi Atlantik u jedrilici. Po načinu na koji se ponaša čovek lako može
pretpostaviti da je Donald potpuno svestan svojih sposobnosti, da bude uspešan u
mnogim stvarima. Osim onog što je vezano za posao, Donaldovi kontakti s ljudima
prilično su ograničeni. Oseća da nema stvarnu potrebu da se veže za bilo koga. Kad
Donald jednom odlui da nešto učini, to je praktično već učinjeno, bez obzira koliko dugo
trajalo ili koliko bi moglo biti teško. Retko se oko nečega predomislio, čak i kada bi bilo
bolje da jeste.

razmišljanje
Moguće je lako stvoriti pozitivan utisak o Donaldu

(odvažan, hrabar), ali isto tako i negativan (lakomislen,
površan).
Grupa A pamtila: lakouman, umišljen, rezervisan,

tvrdoglav
Grupa B pamtila: avanturistički nastrojen, siguran u
sebe, nezavisan i uporan

razmišljanje
Efekat postojanosti: nalaz da verovanja

ljudi o sebi i socijalnom svetu ostaju
postojana i nakon što je dokaz u prilog
ovim verovanjima opovrgnut.
Ross, Lepper, Hubbard, 1975: zadatak prepoznavanja
stvarnih i izmišljenih oproštajnih poruka samoubica
(eksperimentator nasumice daje feedback)/ procena
ispitanika na testu uspešnosti nakon otkrivanja
eksperimentalnog nacrta

razmišljanje
Samoispunjujuće proročanstvo: slučaj u

kome ljudi 1) imaju očekivanja o tome
kakva je neka druga osoba, što onda; 2)
utiče na to kako će se oni ponašati prema
toj drugoj osobi, a to će 3) uticati da se ta
druga osoba ponaša saglasno prvobitnim
očekivanjima, čineći tako da se očekivanja
obistine

razmišljanje
Rosenthal, Jacobson, 1968

Test inteligencije za sve učenike
Nastavnicima ukazuju na to ko su “obećavajući” učenici
(slučajno izabrani)
Rezultat: “obećavajući” postižu veći IQ rast
Samoispunjujuće proročanstvo kao automatsko mišljenje
(nesvesnog)

razmišljanje

razmišljanje
Rosenthal, Jacobson, 1968

Atmosfera:
Toplija emocionalna klima za “obećavajuće”
“Obećavajući” dobijali više i teže gradivo za učenje
Više i bolje povratne informacije
Više prilika za odgovaranje u razredu
FILM!

razmišljanje
Mentalne strategije i prečice
Heuristike u rasudjivanju mentalne prečice

koji ljudi koriste da bi brže i efikasnije
doneli sudove.
Umesto da počinjemo ni od čega da
formiramo sudove, primenjujemo ranije
znanje i šeme

razmišljanje
Mentalne strategije i prečice – kako ih koristimo
Heuristika dostupnosti je saznajno pravilo

pri kome ljudi donose svoje sudove na
osnovu lakoće kojom nešto mogu prizvati
u svest.
Dijagnoze bolesti, večera s prijateljima

razmišljanje
Heuristika reprezentativnosti je mentalna

prečica kojom ljudi klasifikuju objekte s
obzirom na to koliko su slični tipičnom
slučaju.
Brajan: iz NYC ili Kalifornije?

razmišljanje

Informacija o bazičnim zastupljenostima je
informacija o frekvenciji članova različitih
kategorija u nekoj populaciji. Ona se
obično ne razmatra kada osobe koriste
mentalne prečice.
Brajan: NYC ili Kalifornija

razmišljanje
Heuristika pomaka sa uporišta je mentalna prečica
kojom ljudi koriste neki broj ili vrednost kao
polaznu tačku, i zatim se nedovoljno pomaknu od
tog uporišta (ocenjivanje).
Jedan primer uporišta i prilagođavanja je
pristrasan uzorak, kada ljudi generalizuju zaključke
dobijene na uzorku koji je mali, pristrasan ili
atipičan.

razmišljanje
Rasprostranjenost automatskog mišljenja
Wagner, 2002 – pogrešno je gledište da je

svaka akcija svesna, voljna i kontrolisana.
Mi ovakvo mišljenje ne primećujemo u
dovoljnoj meri

Chapter Outline
II. Kontrolisana socijalna kognicija:

Ulaganje truda u razmišljanje
Kontrolisano razmišljanje je razmišljanje
koje je svesno, namerno, dobrovoljno i u
koje se ulaže trud.

Kontrolisana socijalna kognicija:
Ljudi mogu svesno uključiti ili isključiti ovaj

način razmišljanja. Kontrolisano razmišljanje
je zahtevno, zahteva mentalnu energiju,
motivaciju i trud.
Primeri?

Kada je ulog nizak i kada nam nije posebno važna

ispravnost odluke ili suda, puštamo automatskom
mišljenju da obavi posao (automatsko promišljanje o
ljudima na TV).
Kada je ljudima stalo da pažljivo analiziraju problem, mogu
ponekad analizirati pristrasnosti koje proizlaze iz
automatskog mišljenja.
Primer: kritike eksperimentalnih studija

Jednostavne strategije nisu naročito

tačne. To ne znači da uz malo motivacije
ljudi postaju savršeni u rasuđivanju.
Kontrolisana neverica vraća korak unazad
i procenjuje automatsko razmišljanje.

Gilbertova teorija o automatskom verovanju
Ljudi u početku veruju svemu što vide i čuju. Oni
zatim ocenjuju da li je ono što su videli ili čuli bilo
zaista tačno i ne prihvataju to ako je potrebno.
Drugi i treći deo procesa u kome ljudi procenjuju i
ne prihvataju informaciju, zahteva vreme i trud.
Ako su umorni ili zaokupljeni nečim drugim, teško
će se javiti poslednja dva dela procesa.

Gilbertova teorija o automatskom verovanju

Ironija u procesu suzbijanja misli
Potiskivanje misli je pokušaj da se izbegne razmišljanje o nečemu što nas

muči, nečemu što bismo radije zaboravili
Primeri: neprijatan razgovor sa šefom, parče torte u frižideru ili izgubljena

ljubav
Da li je to kontrolisana ili automatska socijalna kognicija?

Ironija u procesu suzbiijanja misli
Automatsko razmišljanje procesom motrenja traži dokaz da je

neželjena misao nametnuta u svesti. Kada je neželjena misao
otkrivena, kotrolisani deo sistema procesom delovanja stupa na
scenu. To je svesni, voljni pokušaj da sebi odvratimo pažnju.
Suzbijanje misli je jedno specifično kognitivno opterećenje.
Istraživanja: pad funkcionisanja imunog sistema, psihološki
stres

Menjanje prošlosti u mislima:

Zamišljanje ”šta bi bilo da je bilo”
Zamišljanje šta bi bilo da je bilo menjanje
u mislima nekog aspekta prošlosti,
naročito prisutno, ako je neki događaj
mogao da bude izbegnut.

Zamišljanje ”šta bi bilo da je bilo”
Opsesivno zamišljanje i usmeravanje na negativne i

propuštene stvari u životu vodi depresiji. Može biti
korisno ako usmerava pažnju na načine kojima se u
budućnosti možemo bolje nositi s neuspehom.
PRIMERI

Koja je vrsta mišljenja automatska ili

kontrolisana važnija u čovekovom
funkcionisanju?
Jasno je da su oba načina mišljenja izuzetno
korisna. Ljudi su sjajni mislioci koji
pokušavaju da otkriju prirodu socijalnog sveta
na logičan način, ali to ne rade savršeno.

Unapredjivanje ljudskog mišljenja
Često imamo veće poverenje u svoje sudove nego što bi

trebalo da imamo. Da bi poboljšali naše veštine
zaključivanja trebalo bi da razbijemo prepreku preterane
sigurnosti i da učinimo da ljudi postanu svesniji
ograničenja svojih kognitivnih sposobnosti.
Prepreka preterane sigurnosti je činjenica da ljudi najčešće
imaju previše poverenja u tačnost sopstvenih sudova.

Unapredjivanje ljudskog mišljenja
Strategije:
Vežbati ljude da logički razmišljaju
Navesti ljude da razmišljaju o mogućnosti da nisu u pravu
(Najeća od svih grešaka je da postanemo nesvesni nijedne
– Tomas Karlajl)


Socijalna Kognicija

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Socijalna Kognicija

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Poglavlje 3

Aronson Social Psychology, 5/e

DVA MODELA PROCESUIRANJA PODATAKA (Kahneman &

Aronson Social Psychology, 5/e

I. Automatsko površno razmišljanje

Aronson Social Psychology, 5/e

U rizičnim situacijama u situacijama

Aronson Social Psychology, 5/e