Живот обичног човека

Сара Цвијовић
Елма Фетаховић
Садржај

1. Породица-Село
2. Породица-Град
3. Исхрана
4. Хигијена и здравство
5. Одећа-Статусни симбол
6. Женска мода
7. Мушка мода
Породица-Село

• Највећи део становништва у већини држава je живео на селу.

• Млади брачни парови су заједнички живот најчешће
започињали у дому младожењиних родитеља.
• Уколико je у истој кући живело више брачних парова (двојица
или више браће са својим женама и децом), таква породица се
називала задружном.
• Сеоске девојке и младићи су будуће супружнике налазили
најчешће у свом или од суседних села. О удаји и женидби своје
деце најчешће су бригу водили родитељи.
• Приликом избора девојке или момка велику улогу имао je
физички изглед, али и богатство породице.
• У сеоским срединама девојке и младићи су рано ступали у брак
– девојке су се удавале око 18. године, а младићи су се женили
у узрасту од око 20 година.
• Мушкарац je најчешће радио све теже пољопривредне послове,
док се жена старала о свакодневним кућним пословима и
подизала децу.
Породица-Град

• Градска породица била je мања од сеоске и обично су je

чинили отац и мајка с двоје деце.
• Више од трећине градског становништва чинили су самци.
• Девојке су се удавале у узрасту од око 18 година,а мушкарци су
се, женили касније него њихови сеоски вршњаци.
• Важну улогу приликом уговарања брака у варошима имао је
мираз имовина коју је невеста приликом удаје доносила у своју
нову породицу.
 Исхрана

• Свакодневна исхрана зависила ie од начина привређивања и

материјалних могућности становништва.
• Из прекоокеанских земаља стигли су: паприка, кукуруз, пасуљ, а
нешто касније кромпир и парадајз.
• Препоставља се да је паприка донета на балканске просторе крајем
XVI века, под називом „индијски бибер".
• Пасуљ, је, заједно са грашком и сочивом, донесен крајем XVII века
преко Угарске.
• Кромпир је из Европе у Србију донео Доситеј Обрадовић почетком XlX
века.
• Кукуруз јe стигао тек у XVII веку и успео је да потисне пшеницу
што се објашњава тиме што ie кукуруз давао много више
приноса у брдским пределима него пшеница.
• Кад није било кукуруза, користили су и друге житарице, као
раж, јечам или овас.
• Пшенични хлеб се и на селу и у вароши јео само за празнике.
• Највише су кували пасуљ, сочиво, боб, купус и боранију.
• Месо се ретко јело, углавном недељом и у време празника и
породичних славља.
• Омиљена храна био је бели смок, односно млеко и млечни
производи, као и јаја.
• На селу су постојала два главна оброка ручак и вечера, једино
лети, када је било највише посла, постојала је и ужина, и то
најчешће сир, кисело млеко и хлеб.
• На варошким пијацама су се могли купити и лимун, поморанџе,
бадеми, чоколада.
• Начин живота у варошима омогућавао је правилан распоред
оброка, јело се три пута дневно.
Хигијена и здравство

• Просечан животни век износио је око 50 година.

• Породице којима су то материјалне прилике дозвољавале
градиле су просторије за сваки брачни пар са децом.
• У XIX веку сеоска домаћинства углавном нису имала воду у
кући, а многа од њих нису је имала ни у свом дворишту, него
се доносила са извора.
• Лична хигијена најчешће се сводила на умивање ујутру.
• Руке су се обично прале после доласка с њиве, а у многим
крајевима низе било уобичајено прање руку пре јела.
• Вода je најчешће била једино средство за прање, а тек су
поједине домаћице, да би добиле чистији и бељи веш, за
прање користиле цеђ од пепела — воду у којој je претходно
прокуван пепео.
• Многи варошани живели су у изнајмљеним собицама у којима
су хигијенске прилике биле лошије него на селу.
• Имућнији грађани, међутим, имали су послугу, која се бринула
о чистоћи њихових домаћинстава.
• Најраспрострањенија болест била je грозница, која je у
одређено време године нападала готово половину
становништва.
• Најопасније су биле болести дисајних органа.
• Туберкулоза, велики кашаљ и запаљење плућа били су
најчешћи узрочници смрти људи у XIX веку.
• Процене су да je туберкулоза у ХХ веку убила више од сто
милиона људи.
• Појавом антибиотика стрептомицина постала je излечива,
бољом хигијеном и лакшим откривањем болести, већ и
вакцинацијом.
Одећа-Статусни симбол

• Чланови владарске породице, високи државни званичници,

уметници и школовани људи носили су одела „по последњој”
моди.
• Проналазак машине за шивење 1846. године у Америци Исака
Сингера заменио je ручно шивење и додатно убрзао процес
производње.
• Путем часописа, фотографија, а касније и филма, становници
разних крајева света брзо су се упознавали са најновијим
модним токовима.
Женска мода

• Жене су и кроз гардеробу хтеле да искажу своју једнакост са

мушкарцима.
• С почетка века носиле су се хаљине са широким доњим делом, док је
горњи део имао пуфнасте рукаве.
• Деколте опшивен чипком избио је у први план.
• Корсет је постао саставни део женске гардеробе.
• Шешири су били огромни, са цветним и другим декорацијама.
• Средином XIX века жена је била преодевена.
• Испод хаљине је носила веш, неколико подсукња и корсет, дводелне
хаљине, чарапе, ципеле, рукавице и обавезно шешир и шал.
• Шездесетих и седамдесетих година XIX века сукње постају уже, али се задњи
део сукње завршавао у огромним валовима и вукао се по земљи на посебном
подметачу, 1890. године ишчезло из моде.
• На сцену је ступила сукња звонастог облика, док су рукави били узани и
дуги.
• Драматична промена у женском облачењу догодила се између 1908. и 1914.
године.
• Више од века владајући корсети, мидери и стезници избачени су из
употребе, а жене су почеле да носе краћу и светлију гардеробу која је
слободно приањала уз њихово тело.
• Исто тако, огромни шешири и упадљиве фризуре престали су да буду у моди.
Мушка мода

• За разлику од женске гардеробе, мушка се правила најчешће

од црне боје и других тамносивих нијанси.
• Мушко одело је, на неки начин, постало врста униформе, на
којој су се само детаљи мењали.
• Прслуци и кравате били су шаблон мушке тоалете, и то су
остали до данашњих дана.
КРАЈ
• Имате ли питања?