 Ovu metodu koristimo kod najsloženijih mreža

 Ona nam omogućava lakše rješavanje

 (npr. mreža s pet grana, obično se svede na dva nepoznata čvora
tj. dvije jednadžbe)
 Cilj metode je pronaći potencijale svih čvorova u mreži, i onda
pomoću tih potencijala struje u svim granama
 Jedan čvor mreže se uzemlji, tj. odredi kao referentni (on ima
potencijal nula volti!)
 Napišemo jednadžbe za ostale čvorove
 Kad smo rješili potencijale čvorova mogu se jednostavno odrediti
struje u svim grana u mreži, slično kako smo to radili kod
Millmanovog teorema

1
 npr. krug sa n=3 čvora (najčešći za vas)
 Jedan čvor se izabere kao referentni (ima nulti potencijal 0=0V)
 Ostalim čvorovima se pridruže potencijali 1 i 2
 Pišemo sistem od 3 − 1 = 2 jednadžbi, sa 2 nepoznanice
 G11 1 – G12 2 = I(1)
 – G21 1 + G22 2 = I(2) (ili G22 2– G21 1 = I(2))

 Gii (i=1,2,3…) – zbroj vodljivosti grana koje se dodiruju čvora i; uvijek ima +
predznak;
 Gij (i ≠ j ) (i,j=1,2,3…) – zbroj vodljivosti grana koje dijeli sa drugim čvorom;
uvijek ima - predznak;
 I(i) suma struja strujnih generatora koji se dodiruju s čvorom i (sa +
predznakom ako je referentni smjer struje usmjeren ka čvoru, a u suprotnom
sa - predznakom), plus suma napona naponskih generatora (čije se grane
dotiču s čvorom i) podijeljenih sa otporima serijski spojenim s tim
generatorom (sa + predznakom ako je „+“ u referentnom smjeru naponskog
generatora usmjeren ka čvoru, a u suprotnom sa - predznakom);
2
 Pojednostavljeno jednadžbe za čvorove pišu se na
sljedeći način:
 Lijeva strana jednadžbe: potencijal prvog čvora
puta vodljivost svih grana koje dotiču taj čvor,
minus potencijal čvora koji dijeli neku granu sa
prvim čvorom puta vodljivost te grane
 Desna strana jednadžbe: naponski izvori grana
koje dodiruju čvor puta vodljivost tih grana
(napon koji tjera struju prema čvoru uzima se sa +
predznakom, a napon koji šalje struju suprotno od
čvora uzima se sa - predznakom)
ako ima strujnih izvora, oni se samo zbroje ili oduzmu,
ovisno o smjeru kojim šalju struju
 I tako na isti način i za sve ostale čvorove,
3
 Primjer zadatka

j1 j2
U1=150V
R2 R4 I5 R5
U2=150V
I3 U2
R6
U3=300V
R1
I4 R1=8Ω
I1
R3
U3 R2=2Ω
U1
R3=10Ω
I2 R7
R4=7Ω
0 R5=6Ω
R6=4Ω
čvor “0” R7=2Ω
I1,I2,I3,I4,I5 =?
4
 R2 j1 R4 j2 I5 R5

I3 U2
R6
R1
I4
I1
R3
U3
U1

I2 R7

 1 1 1  1 1 1
1       2  U1 U2
 R1  R2 R 3 R4  R4 R1  R2 R4
 1 1 1  1 1 1
ili  2      1  U3 U2
 R4 R5 R6  R7  R4 R6  R7 R4

5
  1 1 1 1 1 1
1       2  150  150
 8  2 10 7  7 8 2 7
1 1 1  1 1 1
2      1  300  150
7 6 42 7 42 7

 7  7  10  10 15  70 1500
1    2  
 70  70 70 70

677 6 7 6
2    1  300  150
 42  42 42 42
6
 1 24   210  1050  1500 X 2
 2 20  1 6  2100  900
481  20 2  5100
20 2  61  1200 +

421  6300 1  150V

20 2  6 150  1200

20 2  2100  2  105V

7
U10  1   0  1  0  1

U1  1 150  150
I1    0A
R1  R2 8 2 8
 U 2  U12 U 2  1   2
I3  
R4 R4

U 2   2  1 150  105  150

I3    15 A
R4 7

1 150
I2    15 A
R3 10 9
 2 105
I5    17.5 A
R5 6

U 3   2 300  105
I4    32.5 A
R6  R7 42
10
 Drugi primjer
R1 1 R5 U1=36V
U2=66V
R1=24Ω
R4
R2=6Ω
U2 R3=6Ω
R2 R6
R4=6Ω
2
I2 R5=6Ω
U1 R6=6Ω
I2 =?
R3

11
 R1 1 R5

R4

U2
R2 R6
2
I2

U1
R3

1 1 1  1 1
1       2  U2
 R1 R 4 R5  R6  R1 R4

1 1 1  1 1
 2      1  U1
 R1 R2 R3  R1 R3 12
  1 1 1  1 1
1      2  66
 24 6 6  6  24 6
 1 1 1 1 1
 2      1  36
 24 6 6  24 6
1 4  2  1
1    2  11 X 24
 24  24
1 4  4  1
2    1  6 X 24
 24  24

1 7   2  264
 2 9  1  144 1  9 2  144 13
79 2  144    2  264
62 2  1008  264
62 2  744
 2  12V 
1  9 2  144
1  9 12   144  36V 
  2 12
I2    2A
R2 6

I1  2 A I 3  4 A I 4  5 A I 5  3 A
14
 Treći
primjer

1 1 1  1 1
 A       B  U1  I g
 R1 R 4 R5  R5 R1

 1 1 1  1 1
 
B      B  U2  Ig
 R5 R2 R3  R5 R2 15
  1 1 1  1 1
A     B  10  0,08 X 10k
 200 2000 2500  2500 200

 1 1 1  1 1
B      B  30  0,08 X 10k
 2500 2000 1000  2500 2000

X 19
X4

16
Kod simulacije LV, napone čvorova
izmjerimo voltmetrom

17
18
19
https://web.whatsapp.com/

20
21
22
 Četvrti
primjer

1 1 1  1
1       2  I A
 R1 R 2 R3  R3

 1 1  1
 2     1  I B
 R3 R4  R3

 1 1 1 1
1       2  4
 2 2 1 1
1 1  1
 2     1  10
1 2  1 23
1 2   2  4

3
 2  1  10 / 2
2
21   2  4 1
2
I1    1A
R1 2
3 2  21  20
1 2
I2    1A
R2 2
2 2  16  2  8V
1   2 28
I3    6 A
R3 1

21  8  4 1  2V 2
8
I4    4A
R4 2 24
 R1=15W
U1=14V

1
R2=2W R5=2W
R3=2W
U3=32V

R4=4W
U2=40V R6=2W

1  16V 
 2  4V  25
 1 2
R3=10W U =10V R5=8/3W
R3=10W U 2=10V R5=8/3W
2
R1=30W R4=20W
R1=30W R4=20W
R2=10W R6=4W
R2=10W R6=4W
U1=40V U3=20V
U1=40V U3=20V

1  5V 
50
 2  V 
6 26
I1 = - 30mA; I2 = - 20mA; I3 = 10mA; I4 = 5mA; I5 = - 5mA

27
28
29
30