TEORIJA ETAPNOG

FORMIRANJA UMNIH RADNJI

 • MISAONI I GENETSKI RAZVOJ
• PORED VIGOTSKOG KAOUTEMELJIVAČA, GALJPERIN
JE UZ LEONTJEVA I TALIZINU,JEDAN OD
NAJVAŽNIJIH PREDSTAVNIKA MOSKOVSKE
PSIHOLOŠKE ŠKOLE. KLJUČNA GALJPERINOVA
POSTAVKA JESTE DA SE ČOVEKOVA PSIHA FORMIRA
POD UTICAJEM SPOLJNE SREDINE I DA SE SVE
PSIHOSTRUKTURE MOGU STICATI I IZGRAĐIVATI.
OVO JE POTPUNO SUPROTNO POSTAVCI PIJAŽEOVE
ŽENEVSKE ŠKOLE KOJATVRDI DA SE ČOVEKOV
INTELEKT RAZVIJA SAGLASNO FAZAMA
GENETSKOG RAZVOJA, ODNOSNO DA JE
FORMIRANJE UMNIH SPOSOBNOSTI SAMO PRATEĆI
ELEMENT BIOLOŠKOG RAZVITKA. GALJPERIN
SMATRA DA SE MENTALNE STRUKTURE MOGU
IZGRAĐIVATI SAMO VLASTITIM RADOM POJEDINCA.
• ALI SETAJ MOŽE SPOLJA ORGANIZOVATI.
DAKLE, MISAONI RAZVOJ NE MORA DA
TRČKARA IZA GENETSKOG, ŠTO JE STAV
PIJAŽEA, NEGO MOŽE BITI VRLO RAZLIČIT,
MOŽE SE I UBRZATI ZAVISNO OD TOGA
KOLIKO POJEDINAC DELUJE NA SAMOG
SEBE, KOLIKO UČI. MOSKOVSKA ŠKOLA JE
RAZVILA METOD AKTIVNOG, PLANSKOG I
PROGRAMIRANOG DELOVANJA NA PSIHIČKO
FORMIRANJE.
 • NASTAVA I MENTALNI RAZVOJ
• ULOGA NASTAVE U MENTALNOM RAZVOJU
POJEDINCA VRLO JE ZNAČAJNA. GALJPERIN
POSMATRA KAO SISTEM PREDMETNE DELATNOSTI
ČIJI JE ZADATAK DA OMOGUĆI USVAJANJE ZNANJA I
UMENJA I TAKO POMOGNE MISAONI RAZVITAK.
PREDMETNA DELATNOST SE JAVLJA KAO
MATERIJALNA I PSIHIČKA. ONA IMA NOSIOCA,
CILJ,OBJEKAT, SREDSTVA, RADNE OPERACIJE ŠTO
SAČINJAVA NJENU STRUKTURU. OSNOVNA JEDINICA
KOJOM GALJPERIN OPERIŠE JE UMNA RADNJA, A
NJENO MESTOU STRUKTRI NEKE DELATNOSTI ZAVISI
OD MOTIVA. UČENIKOVA DELATNOST JE
STRUKTURISANA I OD TOGA KAKVO MESTO IMA
SAVLAĐIVANJE NEKOG SADRŽAJA U STRUKTURI
NJEGOVE DELATNOSTI ZAVISI DA LI ĆE GA ON
USVOJITI.
• PRESUDNO JE MESTO U STRUKTURI NA KOJE
JE UČENIK POSTAVIO NEKI SADRŽAJ, A NE
NJEGOVA ZANIMLJIVOST.
• UMNU RADNJU ČINE TRI DELA:
• ORIJENTACIONI
• IZVRŠNI
• ORGANIZACIONI
 • ETAPE U FORMIRANJU RADNJE
• SAMO FORMIRANJE RADNJE IMA PET ETAPA:
• 1. STVARANJE ORIJENTACIONE OSNOVE – OVO JE PRVA
ETAPA U FORMIRANJU RADNJE AČINE JE
UPOZNAVANJE ZADATAKA I STVARANJE ŠEME DA SE
ON REŠI. OVO JE PRIPREMNA ETAPA U OKVIRU KOJE
SE STVARA PREDSTAVA O RADNJI I DAJE UPUTSTVO
ZA REŠENJE.
• 2. IZVRŠENJE SPOLJAŠNJE RADNJE – JE ETAPA U KOJOJ
UČENICI MANIPULIŠU PREDMETIMA, ŠEMAMA,
SLIKAMA, SKICAMA. ONI UPOZNAJU NJIHOVE
ODLIKE, ODNOSE MEĐU NJIMA, SADRŽAJ UMNE
RADNJE I PREDVIĐAJU POSTUPKE ZA REŠAVANJE.
OVIM SE KONKRETNA, SPOLJAŠNJA MATERIJALNA
ILI MATERIJALIZOVANA RADNJA POLAKO UVODI NA
UMNI
• KOLOSEK. PREDMETI KOJIMA UČENICI MANIPULIŠU
SU STVARNI ILI SU TO MOELI, ŠEME, SLIKE, SKICE.
OVDE DOLAZI DO SINTEZE DELATNOSTI I SAZNANJA
KROZ PROCES UPOTREBE PREDMETA.
• 3. PREVOĐENJE RADNJE NA GLASNI GOVOR ILI NA
PISANI TEKST – JE ETAPA U KOJOJ SE PREKIDA ČULNA
VEZA UČENIKA SA PREDMETOM. UČENIK NAGLAS
UKAZUJE NA SVOJE POJAVE UOČENE
POSMATRANJEM PREDMETA, PROCESA I TAKO
USVAJA RADNJU U GOVORNOJ ILI PISANOJ FORMI.
UČENIK NAGLAS SAOPŠTAVA ŠTA JE SAZNAO
RADEĆI NA KONKRETNIM PREDMETIMA, ŠEMAMA,
MODELIMA, SKICAMA. NJEGOV ZADATAK JE DA
SLUŠAOICIM REČIMA PREDSTAVI REALIZACIJU
RADNJE. CILJ GLASNOG GOVORENJA JE DA SE
UČENIK UDALJI OD PERCEPTIVNOG NIVOA I
PRIBLIŽI POIMANJU.
• 4. SPOLJAŠNJI GOVOR ZA SEBE – RADNJA SE
POSTEPENO PRENOSI NA UNUTRAŠNJI PLAN,
IZ OBJEKTIVNOG ULIVA SE U
INTELEKTUALNI TK. POLAKO SE REDUCIRA
NA SUŠTINU I AUTOMATIZUJE. GOVOR ZA
SEBE SLUŽI DA SE RADNJA OSMISLI.
• 5. UNUTRAŠNJI GOVOR – RADNJA SE PRETAČE
NA MISAONI PLAN I IZ OBLASTI
KONKRETNOG PRELAZI U SAZNANJE.
UNUTRAŠNJI GOVOR JE SVEDEN NA MISAO.
• GALJPERINOVA TEORIJA O ETAPNOM FORMIRANJU
UMNIH RADNJI POKAZUJE DA SE MOŽE UPRAVLJATI
PROCESOM UČENJA I DA SE KIBERNETIČKI PRINCIPI
MOGU PRIMENJIVATI U NASTAVNOM PROCESU.
GALJPERIN SE VRLO KRITIČKI ODNOSI PREMA
KINEROVOM MODELU PROGRAMNE NASTAVE U
KOME JE UČENIKOVA AKTIVNOST SIROMAŠNA JER
JE SVEDENA NA IZBOR USKOG REPERTOARA
ODGOVORA. ON NAGLAŠAVA DA TO ŠTO SKINER
PREDLAŽE I NIJE UPRAVLJANI NASTAVNI PROCES.
• OSNOVNA KARAKTERISTIKA OVE METODE JE DA SE
NE UČI NA KLASIČAN ŠKOLSKI NAČIN
NEGOPRAKTIČNO, JER SE U PRVIM ETAPAMA
OPERACIJE KONKRETIZUJU. NA TAJ NAČIN, MOGU
DA IH SAVLADAJU I DECA NIŽEG UZRASTA OD ONOG
KOJI SE PREDVIĐA KONCEPCIJOM ŽENEVSKE ŠKOLE.
• NA OSNOVU LOGIKE SADRŽAJA I TEMELJNO
PLANIRANJE AKTIVNOSTI POJEDINCA USMERAVA SE
I UBRZAVA NJEGOV RAZVOJ U KOME SE RANIJE
OSVAJAJU MISAONE ETAPE, I TO NA MLAĐEM
UZRASTU NEGO PO PIJAŽEOVOM MODELU.
KRITIČKA ZAMERKA OVOM KONCEPTU DA PREVIŠE
MESTA DAJE INSTRUKTIVNOJ ULOZI NASTAVNIKA, A
DA ZAPOSTAVLJA RAD UČENIKA, NE MOŽE SE
PRIHVATITI. OSNOVNA KATEGORIJA U PROCESU
UČENJA, KOD GALJPERINA, JE UMNA RADNJA, KOJA
IMA CILJ, MOTIV, OBJEKAT, OPERACIJE, OBRAZAC.
KROZ TU RADNJU ISKAZUJU SE MISAONE
SPOSOBNOSTI UČENIKA I NJEGOVE MOTIVACIONE
VOLJNE ODLIKE. DAKLE, SAMOSTALNI MISAONI
NAPOR UČENIKA NIJE ZAPOSTAVLJEN. PRIMENA
OVOG KONCEPTA DALA JE ODLIČNE REZULTATE.