• Kada se javlja inteligentno ponašanje?

• Koji su najraniji oblici ispoljavanja

inteligencije?
• Kako biste proverili pretpostavke o
najranijim oblicima ispoljavanja
inteligencije?
Senzomotorna inteligencija
 Senzomotorni period
(o meseci do 18-24 meseca)

“Odista, tokom ovog perioda dete osvaja,

pomoću opažaja i pokreta, čitav praktični
univerzum koji ga okružuje” (Pijaže i
Inhelder, 1996)
 1. faza SM perioda: uvežbavanje
refleksa
(od rođenja do kraja 1. meseca)

• Uvežbavanje i modifikacija refleksnih reakcija

- funkcionalna (reproduktivna) asimilacija
- uopštavajuća (generališuća) asimilacija
- prepoznavajuća (rekognitivna) asimilacija
• Imitacija se svodi na „empatijsku” imitaciju
plača drugih beba
• Nema reakcije na nestajanje objekta iz
vidnog polja
SM - senzomotorni
 2. faza SM perioda:formiranje
navika(2.-4. meseca)
• Beba počinje da uspostavlja voljnu kontrolu nad
svojim pokretima, ponavlja akcije koje joj same po
sebi pričinjavaju zadovoljstvo, a koje su usmerene
na njeno sopstveno telo - primarne cirkularne
reakcije. Ovo vodi ka stvaranju jednostavnih
motornih navika kao što je sisanje palca, pesnice.
• Imitacija ograničena na akcije koje beba već sama
spontano izvršava i to uglavnom na elementarne
glasove, vidljive pokrete i hvatanje.
• Orijentacija u pravcu u kojem je predmet nestao iz
vidnog polja-pasivno očekivanje da se predmet
ponovo pojavi na mestu na kojem je iščezao
Videvši svoje ruke kako se dodiruju, otvaraju i
zatvaraju se, tromesečna beba pokušava da
ponovi pokrete. Ova primarna cirkularna
reakcija joj pomaže da uspostavi voljnu
kontrolu nad svojim pokretima
 3. Faza SM perioda: sekundarne
cirkularne reakcije
(4. do 8. meseca)
• Akcije usmerene na spoljašnji svet. Javljanje
svesti o vezi između sopstvenih akcija i promena
u spoljašnjoj sredini. Cilj akcije jeste održavanje
izazvanih promena.
• Počeci imitacije zvukova i pokreta koje dete
spontano izvršava i koje može da vidi.
• Traganje za delimično skrivenim predmetom
koje prestaje čim on nestane iz vidnog polja.
 Nakon što je slučajno zaljuljala
viseću igračku, ili zatresla zvečku,
beba pokušava da ponovo izazove
interesantne pokrete, zvuke, u
sekundarnoj cirkularnoj reakciji.
 4. Faza SM perioda: pojava prvih
činova inteligencije
(8. do 12. meseca)
• Koordinacija sekundarnih cirkularnih
reakcija i njihova primena u rešavanju
praktičnih problema, dete razlikuje šeme koje
su sredstvo i šeme koje predstavljaju cilj,
iskazuje nameru da dođe do cilja
• Sposobnost imitacije novih pokreta, sposobnost
imitacije pokreta i ako ne vidi vlastite pokrete
• Počinje da traga za potpuno skivenim
predmetom, bez uzimanja u obzir vidljivih
premeštanja (beba traži predmet na mestu gde
ga je poslednji put našla čak i ako je on na vidljiv
način premešten na drugo mesto „A-ne-B
greška u traganju”
 5. Faza SM perioda: otkrivanje
novih sredstava aktivnim
eksperimentisanjem
(12. do 18. meseca)
• Tercijarne cirkularne reakcije-namerno
unošenje izmena u ponavljanje kako bi se
došlo do novina. Eksperimentisanje da bi
se videlo kakve će biti posledice i otkrila
svojstva predmeta i događaja.
• Sistematska imitacija neposredno
opaženih novih akcija modela
• Traganje za predmetom kada se vidi da je
on premešten na drugo mesto
 6. Faza SM perioda: početak
reprezentacije
(18. do 24. meseca)
• Otkriće novih načina rešavanja problema
pomoću unutrašnjeg kombinovanja koje
kulminira u naglom uviđanju situacije
• Odložena imitacija
• Dete reprezentuje nevidljiva premeštanja
 Senzomotorna inteligencija

• Senzomotorna inteligencija se ispoljava kao

svrsishodna spoljašnja akcija usmerena ka
postizanju praktičnog rezultata u situacijama
kada je blokiran put direktnog dosezanja cilja.
- Senzomotorna inteligencija rešava praktične
probleme
- Oruđa senzomotorne inteligencije su
senzomotorne šeme koje predtsavljaju
koordinisane opažaje i pokrete
- Senzomotorna inteligencija omogućava
saznajnu organizaciju realnosti (kategorije
objekta, prostora, vremena i uzročnosti)
 Kriterijumi za razlikovanje činova
senzomotorne inteligencije

- razlikovanje sredstva od cilja

- postojanje namere da se akcija izvede
 Kazati-Lezin skala senzomotorne
inteligencije
• Četiri serije zadataka:
1. Istraživanje objekata
2. Traženje skrivenog predmeta
3. Korišćenje posrednika (uzice, podloge i
oruđa)
4. Kombinovanje predmeta (cev-grabulja,
cev-lančić)
 Uzrast
Faze Opis saznajnog dostignuća
(u mesecima)
Upražnjavanje refleksa sisanja i refleksa hvatanja.
1. Upotreba i
0-1 Reproduktivna, rekognitivna i generališuća asimilacija:
vežbanje refleksa
Sposobnost rudimentne imitacije.
2.Prve stečene Prve stečene reakcije, navike i adaptacije. Primarna cirkularna
adaptacije i reakcija - kružno ponavljanje slučajno proizvedene radnje,
2-4
primarna cirkularna fokusirane na vlastito telo, čiji kraj predstavlja podsticaj da se
reakcija ona ponovi.
Sekundarna cirkularna reakcija – ponavljanje postupaka koji
3. Sekundarna
dovode do interesantnih ishoda u spoljašnjoj sredini. Ovo su
cirkularna rekcija i
zameci inteligencije jer interesantan senzorni događaj postaje
postupci za
4–8 cilj nakon što su sredstva primenjena, tj, namera se javlja
produženje
naknadno, tek kada je cilj otkriven.
interesantnih
Povezivanje navika u celine.
utisaka

Prvi oblici inteligentne radnje u kojoj dete pokazuje

4. Koordinacija
sposobnost razlikovanja sredstva od cilja i nameru da izvede
sekundarnih
radnju. Intencionalno je ono ponašanje u kome cilj prethodi
cirkularnih reakcija 8–12
akciji koju dete odabira da bi ostvarilo cilj.
i njihova primena u
Sposobnost imitacije novih modela ponašanja, tj. onih oblika
novim situacijama
ponašanja koja prethodno nisu postojala u repertoaru deteta.
Dete postaje sposobno da pronalazi nova sredstva za
5. Tercijarna
12–18 dostizanje cilja putem aktivnog istraživanja, varijacija i
cirkularna reakcija
eksperimentisanja putem brojnih pokušaja.
6. Mentalno Dete postaje sposobno za otkriće novih sredstava, ne više
kombinovanje i 18–24 samo na osnovu spoljašnje akcije, već putem mentalnog
internalizacija šema kombinovanja, prenošenjem akcije na unutrašnji plan.
 Odredite kojim fazama
senzomotornog perioda
odgovaraju ponašanja opisana
na narednim slajdovima
Loran pokušava da dohvati parče papira
koje mu nudim i nakon toga kačim na krov
iznad negovog kreveca (i na žicu koja
povezuje krov sa ogradom kreveca). Loran
počinje sa ispružanjem ruke; onda, čim je
objekat postavljen, on se ponaša kao i
uvek u prisustvu udaljenih objekata: drma
se, maše rukama itd. Pošto se tako
ponaša neko vreme, čini se da gleda ka
žici koja visi sa krova, onda je vuče sve
jače i jače, gledajući u papir. U trenutku
kada je papir spreman da padne sa krova,
Loran pušta žicu i poseže za papirom koji
podmah uzima.
 Čim njegov obraz dođe u dodir sa dojkom, Loren počinje
da traga dok ne pronađe mleko. Njegova potraga je
orijentisana: odmah ka ispravnoj strani, tj. ka strani na
kojoj je osetio dodir.
On grize dojku koja mu je ponuđena, 5 cm od bradavice.
Za trenutak sisa kožu a onda je pušta da bi pomerio usta
za oko 2 cm. Samo što počne ponovo da sisa, on
prestaje. U jednom od svojih pokušaja on dodiruje
bradavicu spoljašnjošću svojih usana i ne prepoznaje je.
Ali, kada nakon toga, tragajući, slučajno dodirne
bradavicu sluzokožom gornje usne (usta su mu široko
otvorena) on odjednom namešta usne i počinje da sisa.
Istog dana, isti eksperiment: pošto je sisao kožu nekoliko
sekundi, on se povlači i počinje da plače. Onda počinje
opet, ponovo se povlači, ali bez plača, i ponovo počinje 1
cm dalje; ovo nastavlja dok ne otkrije bradavicu.
Žaklina je izbacila svog plišanog kucu iz
ogradice i pokušava da ga dohvati. Pošto nije
uspela, ona gura samu ogradicu u tačnom
pravcu! Držeći se za mreću jednom rukom, dok
je drugom pokušavala da dohvati psa, primećuje
da je mreža pokretna. Nakon toga, ne želeći,
ona pomera mrežu dalje od kuce. Naglo
pokušava da ispravi ovaj pokret i primećuje da
se ograda približava ka kuci. Ova dva slučajna
otkrića su je zatim navela da koristi pokretanje
ogradice i da gura ogradicu najpre isprobavajući,
zatim sistematski. Postojalo je malo
isprobavanje, ali je bilo kratko.
On posmatra kutiju postavljenu na jastuk
ispred njega, suviše udaljenu da bi mogao
da je dohvati. Ja nakratko udaram po njoj
u ritmu što čini da se on zasmeje i zatim
mu pokažem moju ruku (na udaljenosti 2
cm od njegove, pred njim). On je
psomatra, ali samo za trenutak, onda se
okreće ka kutiji, onda trese njegovu ruku
gledajuću u kutiju, onda se uzdiže, udara
po čaršavu, trese glavom, itd., može se
reći da koristi sve “procedure” koje su mu
na raspolaganju. Očigledno čeka da se
događaj ponovo javi.
Lusijena se po prvi put igra sa kolicima za
lutke čija drška dopire do njenog lica. Ona
ih vozi preko tepiha gurajući ih. Kada je
stigla do zida, ona vuče kolica, idući
unazad. Ali, kako ovakav položaj njoj ne
prija, ona zastaje i bez oklevanja, odlazi
na drugu stranu kolica da bi ih ponovo
gurala. Dakle, otkila je postupak u jednom
pokušaju, očigledno na osnovu analogije
sa drugim situacijama, ali bez
uvežbavanja, ili putem isprobavanja i
slučajnog otkrića.
Loran stalno vuče svoje lice pre, tokom, ili nakon
sisanja prstiju. Ovo ponašanje polako postaje
interesantno samo po sebi i stoga se iz njega
razvijaju dve posebne navike. Prva je držanje svog
nosa. Tako, Loran vokalizuje i smeši se bez ikakve
želje da sisa, držeći svoj nos desnom rukom.
Sledećeg dana počinje to isto dok sisa prst (nos
drži sa četiri prsta dok sisa palac), zatim nastavlja
kasnije. Narednog dana hvata svoj nos čas
desnom, čas levom rukom, dodirne oko u pokretu
ali se stalno vraća na nos. Te večeri drži nos
obema rukama. Tri dana nakon toga, čini se da
podiže ruku ka nosu kada ga ja dodirnem. Dva
dana nakon toga i narednih dana ponovo dodiruje
nos.
• Lusijena drma svoju kolevku pokrećući snažno
noge (savija ih, ispravlja, itd.), usled čega se
krpene lutke na krovu kolevke zanjišu. Lusijena
ih posmatra, sa osmehom, i odjednom ponovo
započinje. Pokreti su jednostavno prateća
pojava radosti. Kada oseća veliko zadovoljstvop
Lusijena ga ispoljava celokupnom reakcijom
uključujući pokrete nogu. Kako se često smeje
na njene igračkice izazvala je njihovo
pokretanje.
nastavak
Ali da li ona sa tim nastavlja svesno kroz svesno
koordinisanu cirkularnu reakciju, ili se njeno ponašanja
može objasniti zadovoljstvom koje se neprestano javlja?
Te večeri, kada je Lusijena bila mirna, lagano sam
zaljuljao njene lutke. Jutrošnja reakcija ponovo počinje,
ali oba tumačenja ostaju moguća.
Sledećeg dana ja postavljam lutke: Lusijena se
odmah pokreće, trese nogama, ali ovoga puta ne
osmehujući se. Njeno interesovanje je snažno i trajno i
čini se takođe da se tu javlja intencionalna cirkularna
reakcija
nastavak
Tri dana kasnije ponovo zatičem Lusijenu kako pokreće
na njihanje lutke. Sat kasnije, ja ih malo pokrećem:
Lusijena ih gleda, smeši se, malo se mrda, a onda
ponovo posmatra svoje ruke kao što je činila malo
pre toga. Slučajan pokret pokreće lutke: Lusijena
ponovo gleda u njih i ovog puta počinje da se mrda
stalno. Ona pomno gleda u lutke, jedava da se
osmehuje i pokreće noge snažno i pomno. Svakog
časa pažnju joj odvlače ruke koje joj ulaze u vidno
polje: ispituje ih za tren I onda se vraća lutkama.
Ovog puta to je zasigurno cirkularna reakcija.
Loran privlači sebi čaršave, pokrivače, itd. da bi ih
sisao (ovo čini tokom izvesnog vremena svakog
dana od kada je naučio da hvata). Kada držim
neposredno ispred njega kutiju duvana, on je
odmah hvata, ne gledajući u svoju ruku. Ista
reakcija sa gumicom. Sutradan, u istim
uslovima, on hvata lanac mog sata koji mu je sa
leve strane i izvan putanje susticanja njegovih
ruku. Te večeri, ista reakcija sa ovim lancem i sa
rolnom kartona. Sutradan, odmah hvata torbicu
koju mu pružam. Ne gleda u svoje ruke, niti
pokušava da ih spoji, već odmah usmerava
desnu ruku ka torbici. Kada ju je uhvatio, ne sisa
je, već je ispituje.
• Loran leži na leđima veoma gladan. Dodirnem
sredinu njegovog obraza savijenim kažiprstom prvo
na desnoj, a zatim na levoj strani; oba puta on se
odmah okreće ka pravoj strani. Onda oseti bradavicu
na sredini svog desnog obraza. Ali, kada pokuša da
je uhvati, ona se povlači 10 cm. On onda okreće
glavu u ispravnom pravcu i počinje da traži. On se
odmara za trenutak, gleda ka plafonu, onda njegova
usta počnu opet da traže i njegova se glava odmah
okreće u ispravnom pravcu.
nastavak
Ovog puta dodirne bradavicu, najpre nosem,
a zatim delom između nozdrva i usana.
Onda dva puta veoma jasno podiže glavu
da bi uhvatio bradavicu. Prvi put samo
dodirne bradavicu krajem usana i ispušta
je. Sekundu ili dve kasnije, snažno podiže
glavu i dostiže svoj cilj.
U njenoj kadi, Žaklina preduzima mnoge eksperimente sa
igračkama koje plivaju na vodi. Na primer, ona ne samo da
baca igračke sa visine da bi videla prskanje vode ili ih
pomera rukom da bi plivale, već ih potapa da bi videla kako
se uzdižu na površinu. Primetila je kapi vode koje padaju sa
termometra kada ga drži u vazduhu i trese. Onda isprobava
različite kombinacije da prska iz udaljenosti. Vitla
termometrom ili ga baca kao iz katapulta. Takođe, ona sa
zabavlja puneći vodom kante, flaše, limenke itd. i
proučavajući padanje vode. Zabavlja se natapajući vodom
sunđer i pritiskajući ga o grudi ili iznad vode, puneći sunđer
na slavini, puštajući vodu iz slavine i puštajući je da joj curi
niz ruku itd.
Stavljam svoj sat na veliki crveni jastuk i
postavljam jastuk direktno ispred Lorana. On
pokušava da direktno dohvati sat i pošto ne
uspe, on zgrabi jastuk koji povlači ka sebi kao
što je činio i ranije. Ali onda, umesto da pusti
jastuk odjednom kao što je činio ranije da bi
pokušao ponovo da dohvati sat, on ponovo
počinje sa velikim interesovanjem da privlači
jastuk dok posmatra sat. Sve se dešava kao da
je uočio po prvi put odnos između povlačenja
jastuka i približavanja sata sam po sebi i
proučava ga kao takvog. On tako lako uspeva
da dohvati sat.
Loran sedi za stolom, postavljam koricu hleba na sto,
van njegovog domašaja. Desno od deteta stavljam
štap dugačak 25 cm. Loran najpre pokušava da
direktno dohvati koricu ne obraćajući pažnju na
štap i zatim odustaje. Onda stavljam štap između
njega i hleba. Štap ne dodiruje hleb ali ipak pruža
neporecivu vizuelnu sugestiju. Loran opet gleda u
hleb, ne mičući se, vrlo kratko gleda u štap, onda
ga iznenada dohvata i usmerava ga ka hlebu.
nastavak
Ali uhvatio ga je za sredinu, a ne za jedan od krajeva, tako
da je štap prekratak da bi mogao da dosegne hleb.
Loran ga zatim spušta i ponovo pokušava da dohvati
hleb neposredno. Zatim, ne trošeći mnogo vremena na
ovaj pokret, ponovo uzima štap, ovaj put ga hvata za
jedan od krajeva (slučajno ili namera?) i privlači hleb ka
sebi.
Sat kasnije, stavljam igračku isped Lorana (izvan njegovog
domašaja) i novi štap do njega. Ni ne pokušava da
dohvati igračku rukom; odmah uzima štap i privlači
igračku sebi.
nastavak
Dakle, može se videti kako je Loran otkrio
upotrebu štapa skoro bez ikakvog
isprobavanja, dok, tokom prethodnih faza,
on je rukvao štapom ne razumevajući
njegovu korisnost.
Žaklina je sposobna da skloni nečiju ruku koja je
preprekanjenim željama, i za tom sposobnošću
ne kasni sposobnost da ispolji suprotan obrazac
ponašanja: da korsiti ruku druge osobe kao
posrednik za dostizanje željenog rezultata.
Tako, ona posmatra mamu koja njiše karner
tkanine rukom. Kada je taj prizor gotov, Žaklina
počinje da traži majčinu ruku, stavlja je ispred
karnera i gura je da nastavi sa istom aktivnošću.
nastavak
Ovde sigurno nije u pitanju samo činjenje da se
interesantni prizor, upravo opažen, nastavi. Ovde je
očigledno da Žaklina mentalno rastavlja prizor koji je
videla i koristi ruku drugu osobe kao posrednik.
Štaviše, dva mseca kasnije, ona primenjuje ovo isto
sredstvo u novoj situaciji.
Ovde imamo dve vrste ranije nezavisnih sekundarnih
cirkularnih šema: akcije usmerene na objekat i akcije
na ruci, koje dete počinje da koordiniše. Ono pokušava
da deluje na ruku odraslog da bi ta ruka delovala na
objekat: dakle, ona stavlja jednu od dve šeme u odnos
sa drugom.
Permanentnost (stalnost)
objekta
 Metod odstupanja od
. očekivanja
Metod odstupanja od očekivanja
Deca starosti 2 i po i 3 i po meseca duže
posmatraju neočekivani događaj
 Traganje za nestalim
predmetom

• Deca starosti 8 do 12 meseci čine grešku

u traganju A ne B

• Šta su mogući razlozi?

• teškoće u inhibiranju prethodno
nagrađivanog motornog odgovora
• Nakon više pronalaženja objekata na
mestu A, bebe ne obraćaju pažnju
dovoljno kada se objekat sakriva na mesto
B
• Navika, gledanje mesta A, mesto B slično
mestu A, održavanje istog položaja tela
(Thelen et al. 2001)
 Mentalno reprezentovanje
• Kada se javlja prema Pijažeovoj teoriji?
 Novi nalazi
• Na uzrastu od 8-10 meseci sećaju se
mesta na kome je skriven predmet nakon
više od 1 minut, na uzrastu od 14 meseci
nakon 1 dana ili duže
Odložena imitacija
 Odložena imitacija

Šestomesečnoo dete imitira akciju skidanja rukavice,

njenog trešenja da bi se čula zvečka i ponovog vraćanja,
nakon jednog dana
Kategorizovanje
 Kategorizovanje
 Najranije kategorije su
na osnovu sličnog
opšteg izgleda ili
istaknutih delova
 Do druge polovine prve
godine kategorije se
grade na osnovu složaja
maje upadljivih osobina

Uzrast 3 meseca
Habituacija