DISKRIMINATORNO UENJE

UENJE PUTEM UVIANJA

DISKRIMINATORNO UENJE
 Uenje razlika (diskriminatorno uenje)
razlikovanje u svakom ponaanju i uenju
diskriminatorno uenje:
razlikovanje u prvom planu, ima znaajnu
funkciju specifian oblik uenja
sinteza uenja putem nagraivanja i operacije
razlikovanja drai
dve drai: 1. pozitivna praena nagradom;
2. negativna praena kaznom
uoavanje razlike izmeu te dve drai i
asociranje odreene reakcije sa pozitivnom drai
 Uenje razlika u klasinom uslovljavanju
Pavlov:
krug i elipsa
salivacija na jednu se nagrauje, na drugu ne
ivotinja salivira na pozitivnu dra (praenu
nagradom)
to su drai slinije, ivotinji je tee da ih
razlikuje i salivira i na jednu i na drugu ili ne
salivira uopte, agresivna je
eksperimentalna neuroza
 Teorijska objanjenja uenja razlika
S-R teorije potkrepljenja: TEORIJA REAGOVANJA
NA APSOLUTNA SVOJSTVA DRAI TEORIJA
KONTINUITETA

pozitivna
dra
+ reakcija potkrepljenje

negativna + reakcija potkrepljenje

dra

stvaraju se:
asocijacija izmeu pozitivne drai i reagovanja
asocijacija izmeu negativne drai i nereagovanja
 Teorijska objanjenja uenja razlika
Kognitivna teorija: TEORIJA REAGOVANJA
NA RELATIVNA SVOJSTVA DRAI
RELACIJE IZMEU DRAI TEORIJA
DISKONTINUITETA

kognitivni proces razlikovanja dve drai,

organizam reaguje na njihovu razliku,
ne na njihova apsolutna svojstva

reaguje na tamniji
kvadrat
Opiti sa simultanim izlaganjem drai

dve drai su istovremeno prisutne i

moe se uvideti njihov odnos

Jerksov aparat: Lelijev aparat:

S1 S2

POLAZNA
X1 KUTIJA X2
Opiti sa simultanim izlaganjem drai
uenje razlika bre u Lelijevom aparatu
Keler getaltistiko objanjenje:
Jerksov aparat: tana dra i nagrada su
vremenski i prostorno udaljeni ne
spajaju se u celinu uenje usporeno;
Lelijev aparat: opaaj tane drai i nagrade
je vremenski i prostorno blizak
spajaju se u celinu

asocijacionistika S-R teorija:

Jerksov aparat: odlaganje potkrepljenja
Lelijev aparat: potkrepljenje neposredno
sledi reakciju na tanu dra
 Opiti sa simultanim izlaganjem drai
opiti sa transpozicijom
Keler:
I faza: + reakcija potkrepljenje
ivotinja
nauila da + reakcija potkrepljenje
reaguje na
tu dra

II faza: ivotinja reaguje reaguje na odnos

na tu dra otvorenosti boja,
a ne na apsolutna
svojstva drai
Opiti sa simultanim izlaganjem drai

strategija uenja ili stav uenja

Harlov:
 Opiti sa simultanim izlaganjem drai
strategija uenja ili stav uenja
ponaanje impanze u Harlovljevom
aparatu:
postepeno uenje da se uzme pravi
objekat i do 50 pokuaja uenje
putem pokuaja i pogreaka
uenje sve bre i bre
posle 344 razliita diskriminatorna
problema reavanje novih problema iz
prvog pokuaja uenje uvianjem

postepeno nauile da se ponaaju inteligentnije stekle su

stav ili strategiju uenja
Opiti sa simultanim izlaganjem drai
Znaaj Harlovljevih rezultata:

znaaj iskustva za razvijanje viih oblika

ponaanja i uenja razvoj dejih
sposobnosti, rad sa zaostalom decom

protiv asocijacionistikih S-R teorija

pri sticanju strategije uenja ue se
opta pravilna ponaanja i uenja, a ne
niz specifinih asocijacija
 Opiti sa sukcesivnim izlaganjem drai
dve drai se izlau jedna za dugom
uenje razlika ne moe da se sastoji
u uenju odnosa protiv kognitivne
teorije

mogu se meriti dve varijable:

vreme latencije
smenjuju
se drai brzina kretanja du staze

trite
Opiti sa sukcesivnim izlaganjem drai
Rezultati:
vreme latencije (vreme od momenta
stavljanja u poetnu kutiju do izlaska iz
nje) vee kada je na zavrnoj kutiji
izloena negativna dra
brzina kretanja du staze manja kada
je na zavrnoj kutiji izloena negativna
dra

uenje razlika moe da se sastoji u sticanju

dve specifine navike
 Pravilnosti pri uenju razlika

postoji poetna faza u kojoj nema

vidnog napredovanja

nju sledi faza relativno brzog

napredovanja
Teorija diskontinuiteta kognitivna teorija

I faza: ivotinja reaguje na neki

irelevantan aspekt situacije ili drai
(ima pogrenu hipotezu), nita
znaajno se ne ui
II faza: ivotinja reaguje na pravi aspekt
situacije ili drai (menja hipotezu),
poinje pravo uenje
uenja u ove dve faze nisu meusobno
povezana - diskontinuitet
Teorija diskontinuiteta kognitivna teorija

Kre i Krafild:
mora se otkriti pravi aspekt situacije ili
drai
glavni deo uenja poinje sa dolaenjem
do ispravne hipoteze u momentu kada
se pone sa reagovanjem na pravi aspekt
situacije
u toku ponavljanja se uvruje ispravan
nain reagovanja
 Teorija kontinuiteta S-R teorija

od poetka postoji postepeno jaanje veze

izmeu tane drai i traene reakcije (I faza)
svako potkrepljenje sluajnog uspeha
doprinosi njenom jaanju
dejstva pozitivnih potkrepljenja se akumuliraju
i tana reakcija postaje dominantna u odnosu
na ostale reakcije (II faza)
tana reakcija postepeno, kontinuirano jaa
dok ne nadvlada druge rekcione tendencije -
nema diskontinuiteta
UENJE PUTEM UVIANJA
 Reavanje problema

motiv
prepreka (onemoguava direktno
postizanje cilja)
stare navike i stara znanja ne dovode
do cilja

NOV NAIN PONAANJA

(staro sredstvo na nov nain, stvaranje
novog sredstva...)
 INSTRUMENTALNO UENJE PUTEM
UENJE UVIANJA

postupnost naglost, skok

(ponavljanje greaka) shvatanje situacije,
slepi pokuaji uvianje odnosa
sluajni uspesi izmeu elemenata -
inteligencija
 Kelerovi opiti
korienje orua
pravljenje orua
 Ponaanje ivotinja
neuspeni pokuaji
miran period
ozarenje
neprekidni, direktni, jasno usmereni
pokreti ka cilju
ponovno stavljanje u istu situaciju
neponavljanje pogrenih radnji
ponovno stavljanje u slunu situaciju
primena istog opteg principa
reavanja
 Kritika pojma uvianja
Kritika 1: ne objanjava mehanizam
dolaenja do reenja

Keler: uvianje deskriptivan pojam

opisuje specifian nain reavanja
problema
getaltisti: perceptivna reorganizacija:
pre reenja opaanje problema na jedan
nain (tap nebitan detalj u pozadini)
posle reenja opaanje problema na
drugi nain (tap figura)
 Kritika pojma uvianja
Kritika 2: uvianje = transfer starog
iskustva
Ber:uvianje uslovljeno prethodnim
iskustvom i sposobnostima

odgovor: uvianje = transfer starog

iskustva
staro iskustvo uslov uvianja
uvianje = shvatanje da se
staro iskustvo moe primeniti, da
postoji slinost izmeu dve situacije
 Dve teorije transfera:
TEORIJA IDENTINIH TEORIJA
ELEMENATA GENERALIZACIJE

zajedniki, identini opta znanja, principi

elementi

Sinteza teorija - dva sluaja transfera:

perceptivno sline perceptivno razliite
situacije automatsko situacije, zajedniki
prenoenje nauene princip uvianje
reakcije zajednikog principa
Koji jednocifren broj treba da zameni upitnik?

17 12 24

34 ? 51

2 55 5
Uenje putem pokuaja i pogreaka ili
uenje putem uvianja?
Vudvort:
ivotinjska vrsta
filogenetska vrsta (i stepen uvianja:
Torndajkove make prostorno
uvianje)
vrsta problema

Dunker:
potpuno uvianje
delimino uvianje razliitog stepena
 uenje putem uvianja = uenje
putem miljenja

uenje = miljenje

miljenje uenje
HVALA NA PANJI!!