Republika Srbija Ministarstvo prosvete i sporta

Vodi za nastavnike GRAANSKO VASPITANJE za 2. razred srednje kole

Beograd, 2002.

Vodi za nastavnike priredili i adaptirali za nastavni program graansko vaspitanje:

Pei, prof. dr Mirjana Popadi, prof. dr Dragan Radulovi, mr Lidija Petrovi, mr Danijela Vukovi ahovi, dr Nevena

Dejanovi Vesna Kijevanin Slavica Mre, mr Snjeana

Sadraj

UVODNI DEO Uputstvo za primenu Vodia za nastavnike O graanskom vaspitanju Nastavni program za prvi i drugi razred LJudska prava i prava deteta Radioniarski pristup Evaluacija RADIONICE
OSNOVNI POJMOVI

7 9 12 19 26 30

Potrebe i prava Prava i pravila u uionici I Prava i zakoni Meunarodni dokumenti o zatiti prava Prava i vrednosti
VRSTE PRAVA I ODNOSI MEU PRAVIMA

39 43 45 50 51 55 65 69 74 79 83

Vrste prava Odnosi meu pravima Sukob prava Deja i ljudska prava
PRAVA I ODGOVORNOSTI

Odgovornosti odraslih I i II Odgovornosti dece i mladih

KRENJE I ZATITA PRAVA

Krenje prava deteta Zatita prava deteta

PLANIRANJE I IZVOENJE AKCIJA U KORIST PRAVA

89 92 99 101 104 105 108 111

Sagledavanje promena Participacija u koli I i II Izbor problema I Izbor problema II Kako reiti problem I i II Izrada plana akcije I i II

Analiza moguih efekata akcije Prikaz i analiza planova akcija Analiza i evaluacija

115 117 119

UVODNI DEO

UPUTSTVO ZA NASTAVNIKE

PRIMENU

VODIA

ZA

Struktura Vodia za nastavnike Vodi ine dve osnovne celine: Uvodni deo i Radionice. Uvodni deo ukratko obrauje etiri teme od znaaja ne samo za neposrednu realizaciju asova/radionica, ve i za sagledavanje nastavnog programa kao celine. Prvo poglavlje, "O graanskom vaspitanju", daje osnovne informacije o sadraju i moguim pristupima obrazovanju za demokratiju i graansko drutvo i nastavnom predmetu graansko vaspitanje. Potom su navedeni zvanini program i plan za oba predmeta: graansko vaspitanje 1, za prvi razred i graansko vaspitanje 2, za drugi razred srednje kole. U drugom poglavlju "LJudska prava i prava deteta", dati su osnovne informacije nastavniku o problematici ljudskih prava, sa posebnim osvrtom na prava deteta. Poglavlje ''Radioniarski pristup'' na saet nain objedinjava najvanije karakteristike samog metoda rada na kome se zasniva ovaj nastavni predmet. U poglavlju ''Evaluacija'' govori se, ne samo o znaaju praenja, opisa i primene evaluacije ve se izlau i konkretna, praktina uputstva za njihovu realizaciju. Poglavlje ''LJudska prava i prava deteta'' prua neophodne informacije i teorijsku podlogu za izvoenje dela programa kojim se obrauju sadraji vezani za oblast prava deteta. Drugi deo (Radionice) ine detaljna uputstva scenariji za realizaciju svake nastavne jedinice, tj. asa. Sve radionice imaju standardnu i prepoznatljivu strukturu to olakava planiranje i izvoenje nastave, a nju ine: - naziv radionice; - cilj i zadaci; - spisak materijala za rad na asu (to mogu biti, npr. papiri, flomasteri, hameri i sl., ali i materijali koji su neposredno vezani za odreenu radionicu i koji su dodatno priloeni i posebno obeleeni); - spisak priloga koje uenici dobijaju na kraju asa kao rezime, kljune poruke ili, ponekad, dodatne informacije vezane za temu. U nekim radionicama predvieni su prilozi i za nastavnika kao dodatni izvor saznanja o odreenom, za radionicu vezanom, sadraju; - opis aktivnosti detaljan opis postupaka (koraka) povremeno praenih napomenama i/ili komentarima kojima se nastavniku posebno skree panja na vanost nekih nekih faza, odluka, zakljuaka i slino.

Svaki scenario slede uzorci materijala za rad na asu i priloga. Pojedini asovi dati su sa slobodnijom strukturom (tako da ih nastavnici mogu planirati u formi radionice, predavanja ili razgovora) ili ine zadatke za vebanje i prikaz samostalnog rada uenika.

Praktina uputstva Priprema za as Pre svakog asa nastavnik treba da pripremi sav neophodan materijal za rad na asu onako kako je navedeno u samom scenariju. Koliina i vrsta materijala zavisi od same radionice, broja uenika, odnosno broja malih grupa, i zato je vano voditi rauna o tome da se ne bi remetila dinamika rada ili gubilo vreme na naknadno pribavljanje ili traganje za improvizovanim reenjima. Prostorna i vremenska organizacija Obzirom na prirodu samog metoda rada, neophodno je da u uionici/prostoriji u kojoj se odvija as, postoji mogunost pomeranja klupa i stolica. Takoe, mora se predvideti i slobodna povrina na zidu/kolskom tabli na koju e se povremeno (u zavisnosti od zahteva radionice) kaiti papiri/posteri nastali kao rezultat rada na asu. Sve nastavne jedinice prilagoene su trajanju jednog kolskog asa. Nastavnik ima slobodu da organizuje nastavu i u formi dvoasa, to je generalno, a kod pojedinih tematskih celina naroito, preporuljivo (naroito u poslednjem bloku ''kola kao zajednica''). Izvoenje radionice Svaki scenario nudi detaljan i precizan opis postupaka (koraka) koje je potrebno slediti. Veina instrukcija za nastavnika dana je opisno, dok su pojedina uputstva istaknuta znacima navoda. To je uinjeno u svim onim situacijama kada je procenjeno da je posebno vano ne dozvoliti mogunost nehotinog isputanja znaajnih momenata u pojedinim uputstvima, uvodnim instrukcijama ili zakljucima. Pojedine radionice zavravaju se preporukama za dalji rad. One imaju funkciju podsticanja uenika na dalje i produbljenije bavljenje odreenim temama, to predstavlja i neku vrstu evaluacije. Nastavnik ima slobodu da sam odlui (u zavisnosti od zainteresovanosti

uenika, ali i raspoloivog vremena) da li e inicirati njihovu realizaciju. Prilagoavanje/skraivanje programa Prilikom izvoenja pojedinanih radionica ne preporuuje se izostavljanje predvienih koraka jer se time moe bitno naruiti uspenost ostvarivanja cilja ne samo pojedine radionice, ve i programske (pod)celine. U situacijama kada nastavnik proceni da nee biti dovoljno vremena za finalizaciju svih predvienih koraka, mogue je pojedine, najee zavrne, zahteve (naroito one koji se tiu rada u malim grupama) preformulisati u (zajedniki) domai zadatak. U takvim sluajevima je neophodno na poetku sledeeg asa obezbediti vreme za izvetaje grupa da bi se na odgovarajui nain 'zaokruila' celina. Ukoliko se nastavnik nae u situaciji da je prinuen na skraivanja ili prilagoavanja programa, najbolje je da to uradi uz konsultacije s autorima programa.

O GRAANSKOM VASPITANJU

Francuski knjievnik i sociolog arl Monteskje je jo poetkom 18. veka zapisao: "Dobro je stvoriti demokratiju za narod. Ali postoji neto jo bolje i znaajnije: odgojiti narod za demokratiju." I zaista, ivot u demokratskom graanskom drutvu prua ljudima niz prednosti, prava i sloboda koje im ivot u autoritarnim, nedemokratskim reimima i diktaturama uskrauje. Ali, nema velike koristi od tih mogunosti ako graani ne umeju da iskoriste sve prednosti koje im takav drutveni poredak nudi, ili ako nisu spremni da zatite demokratski poredak i slobodu ako nekad budu ugroeni. Kada govorimo o graanima, graanskom drutvu i graanskom vaspitanju, pod reju "graanin" mislimo na status koji ima svako ko ivi u demokratskoj dravi. Svi mi koji ivimo u Republici Srbiji smo graani Srbije. I u Ustavu Srbije, ve u prvom lanu, kae se da je Republika Srbija "demokratska drava svih graana koji u njoj ive", i da je naa drava "zasnovana na slobodama i pravima oveka i graanina". Na status graanina se posebno naglaava lanom 13: "Graani su jednaki u pravima i dunostima i imaju jednaku zatitu pred dravnim i drugim organima bez obzira na rasu, pol, roenje, jezik, nacionalnu pripadnost, veroispovest, politiko ili drugo uverenje, obrazovanje, socijalno poreklo, imovno stanje ili koje lino svojstvo". Dakle, kada kaemo da smo mi graani, to znai da ivimo u dravi u kojoj svi imamo jednaka prava bez obzira na klasnu ili nacionalnu pripadnost, pol ili bilo koje druge razlike, a takvo drutvo zove se graansko drutvo. Graansko vaspitanje je duboko ukorenjeno u ideji Evrope posle Drugog svetskog rata. Najvanije promene do kojih je dolo u Evropi od poetka poslednje decenije 20. veka dovele su do novih i sloenih izazova, kako u ve uvedenim tako i u novim demokratijama. Dok se zemlje Zapadne Evrope suoavaju sa ubrzanim ekonomskim, drutvenim i politikim promenama, zemlje Centralne i Istone Evrope ele da konsoliduju svoje novouspostavljene politike i ekonomske poretke, da prevaziu naslee prolosti, da razviju novu politiku kulturu i da u svoje graane usade ideje demokratije, ljudskih prava i vladavine zakona. Graansko vaspitanje, iji je cilj da stvara odgovorne i informisane graane, u dananje vreme se iroko sprovodi u celoj Evropi. Pored toga to prua graanima znanje i strunost potrebne za aktivno uee u demokratskom graanskom drutvu, graansko obrazovanje razvija svest o vanosti aktivnog uea graana u

10

procesima donoenja odluka i njihove odgovornosti za budunost graanskog drutva. Principi efikasnosti graanskog obrazovanja obuhvataju: - Objanjavanje funkcionisanja demokratije i demokratskih insti-tucija; - Shvatanje vladavine prava i ljudskih prava koja se odraavaju u meunarodnim konvencijama i drugim sporazumima; - Jaanje participatornih sposobnosti koje daju mogunost uenicima da se bave problemima u drutvu; - iroko korienje interaktivnih metoda nastave i uenja usredsreenog na uenike; i - Jaanje kulture demokratije i mira u koli i u svim aspektima drutva. Da bi to postigao, proces graanskog obrazovanja ima tri dimenzije: - Kognitivnu dimenziju (prihvatanje ideja, koncepcija, sistema) - Socijalnu dimenziju (sposobnost da se demokratija sprovodi u raznim oblicima i u svim oblastima i fazama ivota - u detinjstvu, mladosti i u zrelo doba, u koli, na strunoj obuci, na visokim studijama, na radnom mestu i u dobrovoljnim udruenjima) - Afektivnu dimenziju - prepoznavanje i prihvatanje demokrat-skih vrednosti. Vaan element graanskog vaspitanja je obrazovanje za ljudska prava. Cilj obrazovanja za ljudska prava je jaanje individualne i grupne svesti o univerzalnosti, nedeljivosti i neotuivosti ljudskih prava i sloboda i pomaganje graanima da se suprotstave nejednakostima zasnovanim na polu, etnikom poreklu, jeziku, veri, drutvenom statusu, ili na drugim diskriminatornim osobinama. Zato ono obuhvata ne samo poznavanje injenica o ljudskim pravima ukljuujui tu i poznavanje meunarodnih i regionalnih instrumenata, nego i poznavanje postupaka i znanja za unapreenje i zatitu ljudskih prava na lokalnom, nacionalnom i meuanrodnom nivou. Ukratko, moemo govoriti o tri dimenzije nastave i uenja o ljudskim pravima: - sticanje znanja o ljudskim pravima; - sticanje stavova i znanja za unapreenje i zatitu ljudskih prava; - razvoj sredine koja e jaati uenje i nastavu u oblasti ljudskih prava.

11

Graansko vaspitanje se u dananje vreme iroko sprovodi u Evropi kako u formalnom obrazovanju kao poseban kolski predmet ili predmet koji proima itav nastavni plan tako i u neformalnim programima. Postoji iroka lepeza elemenata formalnog nastavnog plana i programa za graansko vaspitanje u Evropi. Preovlauju sledei modeli: - Graansko vaspitanje se ui u okviru posebnog predmeta (Albanija, Hrvatska, Letonija, Rumunija, Slovaka) - Graansko vaspitanje se ui kroz integrisane programe ili teme zastupljene u vie nastavnih planova i programa (Finska, Maarska, Irska, portugalija, vedska, vajcarska) - Formalni nastavni plan i program za graansko vaspitanje ukljuuje kombinaciju dva modela, kroz posebne predmete plus integrisane programe i sadraj koji je zastupljen u vie nastavnih planova i programa (Austrija, Bugarska, Francuska, Nemaka, Grka, Italija, panija, Ukrajina) Tamo gde se radi o posebnom predmetu, taj predmet se sree pod razliitim imenima, da spomenemo samo neka: graansko vaspitanje (eng. civic education), graanska problematika, drutvene vetine, ljudska prava i graansko obrazovanje, drutvene studije, ovek i drutvo, itd. I uzrasti na kojima se ovakva nastava odvija takoe variraju: negde se nastava graanskog vaspitanja odvija tokom srednjokolskog kolovanja, a negde obuhvata i neke razrede osnovne kole. Nastavni program graansko vaspitanje za I razred srednje kole, koji je usvojen i primenjen kao fakultativni predmet tokom 2001/2. godine, proistekao je najveim delom iz programa ''Uionica dobre volje'' (Grupa MOST, Beograd) i ''Kako moemo zajedno'' (Jugoslovenski centar za prava deteta, Beograd). Pored toga, u njegovom stvaranju koriena su i saznanja samih autora/autorki koja su neposredno iznikla iz iskustava u njihovoj dosadanjoj primeni. Oba programa nastala su pre nekoliko godina kao odgovor na potrebe naeg socio-kulturalnog, drutvenog i istorijskog konteksta. Primenjivani su u kolama, ustanovama, ali i kao sastavni deo aktivnosti pojedinih nevladinih organizacija, klubova, dejih i omladinskih kampova. Rezultati evaluacije ovih programa, ukljuujui ne samo sadraj i metod, ve i posredne i neposredne efekte koje su proizveli, opredelili su nas u uverenju da prilikom kreiranja novog nastavnog fakultativnog predmeta, treba da na najbolji mogui nain iskoristimo ba ta ve postojea ''domaa' iskustva.

12

kolske 2002/3. godine, predmet graansko vaspitanje uveden je kao izborni u I razred srednje kole, a sam program razraen u dva nastavna predmeta: graansko vaspitanje 1, za prvi razred srednje kole i graansko vaspitanje 2, za drugi razred srednje kole. Program graanskog vaspitanja 1 bavi se pitanjima prirode i naina regulisanja odnosa u grupi/zajednici, stavova koje imamo prema drugim ljudima i grupama, nainima izraavanja sopstvenog miljenja i optenja sa drugim ljudima i posebno obuava nenasilnoj komunikaciji i tehnikama miroljubivog reavanja sukoba. Program graanskog vaspitanja 2 upoznaje uenike sa problematikom ljudskih prava i prava deteta i prtiprema ih i podstie na potovanje i zatitu kako svojih tako i prava drugih.

13

NASTAVNI PROGRAM
GRAANSKO VASPITANJE 1
Prvi razred srednje kole (1 as nedeljno, 35 asova godinje)

Cilj i zadaci: Opti cilj predmeta je da uenici srednjih kola steknu saznanja, razviju sposobnosti i vetine i usvoje vrednosti koje su pretpostavke za celovit razvoj linosti i za kompetentan, odgovoran i angaovan ivot u savremenom graanskom drutvu u duhu potovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda, mira, tolerancije, ravnopravnosti polova, razumevanja i prijateljstva meu narodima, etnikim, nacionalnim i verskim grupama. Zadaci nastave predmeta su: - da se kod uenika razvija samopotovanje, oseanje linog i grupnog identiteta; - da kod uenika razvija sposobnost razumevanja razlika meu ljudima i spremnost da se razlike potuju i uvaavaju - da kod uenika razvija komunikacijske vetine koje su neophodne za saradniko ponaanje i konstruktivno reavanje sukoba: argumentovano izlaganje sopstvenog miljenja, aktivno sluanje, pregovaranje; - da kod uenika razvija sposobnost kritikog rasuivanja i odgovornog odluivanja i delanja; - da uenici razumeju prirodu i mogue uzroke sukoba i podstaknu na saradnju i miroljubivo reavanje sukoba - uenici razumeju prirodu i nain uspostavljanja drutvenih, etikih i pravnih normi i pravila i njihovu vanost za zajedniki ivot; - da se uenici obue tehnikama grupnog rada i grupnog odluivanja; - da se izborom sadraja i ukupnim nainom rada u okviru ovog predmeta potuju i praktikuju osnovne demokratske vrednosti i podstakne njihovo prisvajanje.

14

SADRAJI PROGRAMA Uvod: Meusobno upoznavanje, upoznavanje uenika sa programom i nainom rada. 1. Ja, mi i drugi (6) Ova tematska celina obuhvata pitanja stavova koje imamo prema sebi drugim ljudima i grupama, linog i grupnih identiteta, razvijanja samopotovanja i razumevanja i uvaavanja drugih. - Lini identitet. Izraujui "lini grb" ili meusobnim poreenjem, uenici jaaju samopotovanje, bolje se upoznaju i i podstiu da prepoznaju i cene svoje pozitivne osobine. - Otkrivanje i uvaavanje razlika. Kroz aktivnosti poreenja po razliitim kriterijuma uenicima se omoguava da upoznaju sebe i druge, otkriju i prihvate postojee slinosti i razlike, kao i da sagledaju sloenost i meusobna preklapanja vlastitih i grupnih identiteta. - Grupna pripadnost. Kroz izradu i poreenje "porodinih stabala" ili porodinih albuma i diskusiju o razliitim grupama/udruenjima kojima uenici pripadaju uenici se uvode u problematiku linog i grupnog identiteta i njihovih meusobnih odnosa. - Stereotipi i predrasude. Na osnovu opisa vlastite i tue grupe otkrivaju se i analiziraju tendencije uproenog opaanja i favorizovanja vlastite grupe, kao i neopravdanog negativnog opaanja tuih grupa. - Tolerancija i diskriminacija. Pomou igre uloga demonstrira se da su predrasude i stereotipi koje imamo prema pojedinim grupama ljudi jedan od uzroka diskriminatorskog ponaanja i da tolerancija nije uvek pozitivna. Zadaci za vebanje: Uenici nalaze primere stereotipa, predrasuda i diskriminatorskog ponaanja u koli, uxbenikoj i drugoj literaturi, tampi, na TV i radiju i prikazuju ih na asu. 2. Komunikacija u grupi (8) Ova tematska celina bavi se nainima izraavanja i saoptavanja miljenja i komunikacijom sa drugima: posebno postupcima i vetinama nenasilne komunikacije.
15

- Samopouzdano reagovanje. Uenicima se predoava vanost zastupanja vlastitih potreba i prava na jasan i neagresivan nain. U malim grupama uenici isprobavaju ovakav samopouzdan nain reagovanja u nekoliko svakodnevnih situacija. - Glasine. Kroz zadatak serijske reprodukcije, gde se jedna informacija lanano prenosi od jednog do drugog uenika, demonstriraju se naini iskrivljavanja poruka, tj. umovi u komunikaciji i ukazuje na vanost dobre komunikacije za meusobno razumevanje. - Nesluanje. Radei u parovima uenici prolaze kroz iskustvo loe komunikacije izazvane nesluanjem, sagledavaju razloge koji mogu stajati u osnovi nesluanja, a zatim govore o primerima dobrog i loeg sporazumavanja iz vlastitog iskustva. - Aktivno sluanje. Uenici se upoznaju sa razliitim tehnikama aktivnog sluanja kao nainima na koji se moe poboljati uzajamna komunikacija i te tehnike isprobavaju u kraim simulacijama. - Neoptuujue poruke. Uenicima se demonstriraju efekti optuujuih i neoptuujuih poruka i vanost zastupanja vlastitih potreba i prava na jasan i neagresivan nain a zatim se model neoptuujuih poruka uvebava kroz primenu na situacije iz vlastitog ivota. - Izraavanje miljenja. Nastavljajui zapoet dijalog suprot-stavljenih miljenja na primerima situacija iz porodinog i kolskog ivota, uenici stiu znanja o pravu na slobodno izraavanje miljenja i vebaju da svoje miljenje obrazloe. - Voenje debate i dijaloga (2 asa). Poto se suprotstave karakteristike dijaloga i debate kao razliitih komunikacijskih obrazaca, uenici se upoznaju sa uobiajenom procedurom pripremanja za debatu i izvode debatu na neku temu vezanu za komunikaciju u njihovom iskustvu. 3. Odnosi u grupi/zajednici (20) Ova tematska celina bavi se problematikom dva osnovna tipa odnosa u ljudskim grupama i zajednicama: saradnjom i sukobima, odnosno razvijanjem sposobnosti, vetina i izgraivanjem saznanja i stavova koji vode ostvarivanju solidarnosti, zajednita, razumevanja, saradnje i mira meu pojedincima, grupama i zajednicama ljudi, s jedne strane i smanjenju nasilja, izbegavanju i nenasilnom reavanju sukoba i nesporazuma meu ljudima, s druge strane. Saradnja i zajednitvo (5)

16

- Saradnja. Na primerima grupnog crtanja i analize onog to vole da rade, uenici uviaju line i drutvene razloge za saradnju i zajednitvo i razmatraju pretpostavke za ostvarivanje saradnje. - Grupni rad. Na zadatim primerima i na osnovu iskustva u radu na prethodnim asovima, uenici se upoznaju sa odlikama timskog rada i analiziraju uloge koje su imali u grupnom radu. - Grupno odluivanje. Uenici se upoznaju sa razliitim nainima donoenja odluka u grupi i analiziraju njihove pred-nosti i nedostatke - Uee mladih: "Lestvica participacije". Uenici se upoznaju sa razliitim moguim stepenima uea dece u akcijama ili aktivnostima (od "kvaziuea" do dejeg samostalnog izbora i izvoenja akcija), analiziraju faktore od kojih zavisi mogui stepen aktivne participacije i znaaj koji ona ima za razvoj linosti i ostvarivanje prava. - Raditi zajedno. Na primeru simulacije jedne kolske situacije uenici se vebaju u saradnikom ponaanju, toleranciji i preuzimanju odgovornosti. Reavanje sukoba (8) - Dinamika i ishodi sukoba. Veba u kojoj uenici prolaze kroz iskustvo konflikta treba da poslui kao podloga za razgovor o ulozi pretpostavki i oekivanju u situaciji sukoba, dinamici konflikta i njegovim moguim ishodima. - Stilovi postupanja u konfliktima. Poto dobiju krai opis uzrasno prilagoene situacije konflikta, uenici u malim grupama razmatraju mogue postupke strana u konfliktu i diskutuju od ega zavisi kako e se postupati u konfliktu. - Sagledavanje problema iz razliitih uglova. Uenicima se predoavaju primeri razliitih konfliktnih situacija, a njihov zadatak je da kroz zauzimanje pozicije svake od strana u konfliktu i zamiljanje njihovih potreba sagledaju kako izgleda konflikt posmatran iz razliitih perspektiva. - Nalaenje reenja. Analizirajui konflikte predoene u priama uenici se vebaju u nalaenju integrativnih reenja, u kojima nema pobednika i poraenih ve sve strane u konfliktu uspevaju da zadovolje svoje potrebe. - Postizanje dogovora. Kroz simulaciju konflikta izmeu dve grupe od uenika se trai da putem pregovaranja postignu dogovor koristei prethodno steena znanja i vetine.

17

- Izvini. Kroz itanje pria i igranje uloga uenici se ue da se pruanjem i prihvatanjem izvinjenja moe izbei da nesporazumi prerastu u sukobe. - Posredovanje. Uenici se upoznaju sa osnovnim idejama, svrhom i postupkom posredovanja u sukobima i nesporazumima i isprobavaju steena znanja u jednoj situaciji simulirane svae meu drugovima. Nasilje i mir (6) - Nasilje u naoj okolini. Kroz razgovor i analizu i razvrstavanje prikupljenih primera (iz tampe, TV emisija, filmova) uenici uoavaju razliite vrste nasilja (kako one vidljive tako i prikrivene), stiu svest da nasilje postoji u svim sferama drutva i da u svesti veine postoje stereotipi o tome ko su nasilnici. - Vrnjako nasilje. Kroz analizu razliitih situacija uenici razvijaju osetljivost za prepoznavanje nasilja meu vrnjacima, oseanje line odgovornosti i spremnost na pruanje pomoi rtvi nasilja. - Nasilje u koli. Kroz analizu tipinih sluajeva iz svakodnevnog ivota u koli (verbalna agresija uenika, omalovaavanje uenika...) uenici se dovode do saznanja da oni mogu da budu: i rtve nasilja i nasilnici ali i borci protiv nasilja u koli. - Postizanje mira. Na osnovu analize miljenja naunika o nasilju i ljudskoj prirodi ("Seviljska izjava "), misli o miru mislilaca iz razliitih kultura i prikaza likova nekih od dosadanjih dobitnika Nobelove nagrade za mir, uenici produbljuju svoje razumevanje mira i pretpostavki za ouvanje i postizanje mira. Zavrni as: ta nosim sa sobom. Razgovor o iskustvima i evaluacija nastave celog predmeta: uenici sami procenjuju koja do sada steena znanja i vetine smatraju korisnim i upotrebljivim van uionice.

18

GRAANSKO VASPITANJE 2
Drugi razred srednje kole (1 as nedeljno, 35 asova godinje) Cilj i zadaci: Opti cilj predmeta je da uenici srednjih kola steknu saznanja, razviju sposobnosti i vetine i usvoje vrednosti koje su pretpostavke za celovit razvoj linosti i za kompetentan, odgovoran i angaovan ivot u savremenom graanskom drutvu u duhu potovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda, mira, tolerancije, ravnopravnosti polova, razumevanja i prijateljstva meu narodima, etnikim, nacionalnim i verskim grupama. Zadaci nastave predmeta su: - da uenici razumeju prirodu i nain uspostavljanja drutvenih, etikih i pravnih normi i pravila i njihovu vanost za zajedni-ki ivot; - da se uenici uvedu u razumevanje pojma prava i upoznaju sa Konvencijom o pravima deteta i drugim meunarodnim dokumentima koja se bave ljudskim pravima - da uenici naue vrste prava i razumeju odnose meu pravima i uzajamnost prava i odgovornosti; - da se kod uenika razvije osetljivost za krenje prava, spremnost za zatitu sopstvenih i prava drugih i naue tehnike zalaganja za ostvarivanje prava deteta; - da se uenici podstaknu i osposobe za aktivnu participaciju u ivotu kole; - da se uenici obue tehnikama grupnog rada i grupnog odlui-vanja; - da kod uenika razvija sposobnost kritikog rasuivanja i odgovornog odluivanja i delanja; - da se uenici obue efikasnom planiranju zajednikih akcija i projekata - da se izborom sadraja i ukupnim nainom rada u okviru ovog predmeta potuju i praktikuju osnovne demokratske vrednosti i podstakne njihovo prisvajanje. SADRAJI PROGRAMA Uvodni as. Upoznavanje sa sadrajem predmeta i nainom rada. Prava i odgovornosti (16)

19

Ova tematska celina uvodi uenike u poznavanje i razumevanje problematike prava i odgovornosti i razvija sposobnosti, stavove i postupke koji vode zatiti i ostvarivanju prava. 1. Osnovni pojmovi (5) - Potrebe i prava. Kroz razlikovanje bazinih ljudskih potreba od elja i prohteva uenici se uvode u pojam prava. - Prava i pravila u uionici Kroz definisanje prava, duno-sti i pravila za rad u uionici, uenici dolaze do uvida u njihovu meusobnu povezanost i razvijaju oseaj "vlasnitva" na demo-kratski dogovorenim pravilima. - Prava i zakoni. Na osnovu izrade ugovora sa zadatim elemen-tima, uenici se upoznaju sa sutinom ugovornog odnosa kao saglasnosti volja i potrebom zakonskog regulisanja prava i obaveza. - Meunarodni dokumenti o zatiti prava: Univerzalna de-klaracija o ljudskim pravima i Konvencija o pravima deteta... Uenici se upoznaju sa istorijatom nastanka, prirodom i sadrajem meunarodnih dokumenata koji se tiu ljudskih i prava deteta. - Prava i vrednosti. Na osnovu situacije pravljenja izbora, hijerarhije i poreenja ponuenih vrednosti, uenici stiu uvid u vezu izmeu prava i vrednosti i upoznaju se sa univerzalno prihvaenim vrednostima koje su u temelju ljudskih prava. 2. Vrste prava i odnosi meu pravima (5) - Vrste prava. Razvrstavanjem kartica na kojima su ispisana pojedina prava deteta u zadate kategorije, uenici se upoznaju sa sadrajem Konvencije i vrstama prava. - Odnosi meu pravima. Uenici se upoznaju sa osnovnim principima Konvencije i uvode u produbljeniju analizu i razume-vanja meusobne povezanosti i nedeljivosti prava. - Sukob prava. Na primeru dovravanja zapoetih stripova uenici stiu uvid da sukobljena prava mogu da budu izvor konflikata i da je za ostvarivanje suprotstavljenih prava potreb-no pronai konstruktivna reenja. - Deja i ljudska prava . Analiza Univerzalne deklaracije/kategorija ljudskih prava i poreenje sa pravima deteta. Zadaci za vebanje: Poznavanje Konvencije i zastupljenost prava tampi. Uenici obavljaju ispitivanja poznatih osoba (roake, prijatelje, druge uenike) o tome koliko poznaju Konvenciju i

20

istrauju da li je i na koji nain tematika prava zastupljena u dnevnoj i omladinskoj tampi i prikazuju svoje nalaze na asu. 3. Prava i odgovornosti (4) - Odgovornosti odraslih 1. i 2. Razmatrajui uloge i obaveze roditelja i nastavnika u ostvarivanju pojedinih prava uenici stiu uvid u odnos izmeu prava i odgovornosti. U nastavku rada na ovoj temi, uenici se upoznaju sa dravnim i munarodnim obavezama u oblasti ostvarivanja i zatite prava deteta. - Odgovornosti dece. Kroz aktivnost uparivanja prava i obaveza deteta uenici razvijaju svest o linoj odgovornosti za ostvarivanje svojih i potovanja tuih prava. Zadaci za vebanje: Prava i pravila u uionici 2. Na osnovu steenih znanja i uvida uenici ponovo razmatraju, dopunjuju i prerauju "pravila u uionici", koja su izradili na prvom asu sa tom temom. 4. Krenje i zatita prava (2) - Krenje prava deteta. Analizom zadatih pria uenici se pod-stiu da prepoznaju i razviju osetljivost za situacije krenja prava deteta. - Zatita prava deteta. Polazei od zadatih konkretnih situa-cija krenja pojedinih prava, uenici iznalaze i razmatraju naine delovanja u takvim situacijama i upoznaju se sa slubama i organizacijama kojima mogu da se obrate za pomo u zati-ti/odbrani svojih prava. Planiranje i izvoenje akcija u korist prava (16) Ova tematska celina priprema i podstie uenike na aktivno uee u ivotu kole i zajednice i omoguava sistematizaciju i praktinu primenu nauenog u ovom predmetu. Uenici identifikuju probleme vezane za deja prava u koli i sredini, izrauju plan akcije kojom bi te probleme mogli da reavaju i izvode akciju u koli ili lokalnoj sredini: - Sagledavanje promena. Razmatrajui razliite mogue tokove budunosti, uenici analiziraju od ega sve zavise budui dogaaji, kakva je uloga svakog pojedinca u sledu drutvenih dogaaja, osveuju linu odgovornost i preispituju spremnost da se angauju u reavanju problema dece i mladih. - Participacija u koli 1. i 2. Uenici razmatraju i diskutuju razliite sfere kolskog ivota i rada u kojima smatraju da bi trebalo da uestvuju u odluivanju i one u

21

kojima su spremni da aktivno uestvuju i dele odgovornost. - Izbor problema 1. i 2. Radei u manjim grupama, uenici prvo identifikuju probleme mladih/uenika u svojoj sredini (koli ili zajednici) a potom ih analiziraju sa stanovita prava koja su prekrena. Na osnovu prikaza grupnih predloga i diskusije vri se izbor onih problema za dalji rad, na ijem reavanju uenici realno mogu neto da urade. - Kako reiti problem 1. i 2. Uenici se upoznaju sa razliitim vrstama akcija u prilog zatite i ostvarivanja prava, razmatraju i vre izbor tipa akcije koja bi mogla da vodi reenju problema identifikovanih u prethodnoj aktivnosti. - Izrada plana akcije 1. i 2. Uz pomo pisane instrukcije o tome ta sve dobar plan akcije treba da sadri, uenici izrauju grupne planove za svoje akcije. - Analiza moguih efekata akcije. Uenici razmatraju mogue efekte planiranih akcija na razliite grupe ljudi i uz nove uvide doteruju svoje planove akcija. - Prikaz i analiza grupnih radova. Grupe prikazuju svoje planove i kroz argumentovanu diskusiju zajedniki procenjuju koliko su planovi realni i ostvarivi. Takoe osveuju kakva je njihova uloga u akciji i, analizirajui planove akcija, ponavljaju saznanja problematike predmeta graansko vaspitanje I i II. Zatim biraju akciju ili akcije koje e izvoditi i dogovaraju se o daljem izvoenju akcije. - Planiranje i izvoenje akcije akcija po izboru uenika. Ovaj deo programa uenici izvode nezavisno od rasporeda asova i izlazei iz uionice. Polazei od analiza akcija, uenici doteruju svoje planove akcija i izvode akciju u korist dejih prava u koli ili sredini ili planiraju nove akcije. Nastavnik je uesnik kao deo tima i-ili konsultant. Analiza i evaluacija. Zavrni analiza akcija/planova i rezimiranje i evaluacija nastave celog predmeta.

22

LJUDSKA PRAVA I PRAVA DETETA

LJudska prava1 LJudska prava su, pre svega, prava prirodnog, moralnog porekla, to znai da su da postoje nezavisno od toga da li ih je drava u kojoj ovek ivi priznala i propisala. Ona se jednako priznaju svim ljudskim biima, bez obzira na njihovo poreklo, pol, veroispovest ili neku drugu pripadnost ili svojstvo. U idealnoj situaciji, ljudska prava su priznata zakonima i drugim pravnim aktima a njihovo ostvarivanje se odvija u pravom ustanovljenim okvirima drave. Ako bi samo od drave, odnosno njenih organa, zavisilo koja e ljudska prava biti priznata, onda o pravim ljudskim pravima ne bi ni moglo da se govori. Zato obaveznost potovanja ljudskih prava proizilazi za svaku dravu iz unutranjeg prava, ali i iz meunarodnog prava koje je iznad drava . Danas vie ni jedna drava ne moe da tvrdi da su ljudska prava u njenoj iskljuivoj nadlenosti, te da moe da iz prizna, ne prizna ili kri. Neka ljudska prava koja su priznata meunarodnim ugovorima, kao, na primer, pravo na ivot, pravo na slobodno izraavanje, pravo na pravino suenje, obavezuju ak i drave koje nisu ratifikovale te ugovore. Najvei broj ljudskih prava usmeren je prema dravi i to ih razlikuje od drugih prava moralnog porekla. Drava ima obavezu da se uzdrava od krenja ljudskih prava, da sprei i kanjava krenje prava a takoe i da stvori uslove za njihovo uivanje. Dakle, da bi se bolje razumelo ta su ljudska prava, trebalo bi napomenuti da nije svako pravo osnovno, najvanije ljudsko pravo. Pre svega, postoje objektivna i subjektivna prava. Objektivna prava su skup pravila koje donosi zakonodavac, na nacionalnom ili meunarodnom nivou i to su razni zakoni, uredbe, odluke ili neke meunarodne konvencije. Subjektivna prava imaju subjekti prava, odnosno fizika i pravna lica. Na jezik ne razlikuje ove pojmove ali, na primer, objektivna prava su u engleskom jeziku law a subjektivna rights. Subjektivna prava poivaju na normama objektivnog prava i mogu da budu razliita od drave do drave ( na primer, razna prava koja proizilaze iz braka, iz posedovanja imovine, iz statusa itd.). Ova prava se ne odnose na sve ljude podjednako. Potiu od zakonodavca jedne drave i zavise od njeO ljudskim pravima najbolje je itati u uxbeniku: Dimitrijevi, Vojin; Paunovi, Milan; eri, Vladimir: LJudska prava, Beogradski Centar za ljudska prava, Beograd, 1997. Ovaj uxbenik je posluio kao idejna osnova za pisanje ovog teksta.
1

23

gove volje. U civilizovanoj dravi nije dozvoljeno samovoljno manipulisanje subjektivnim pravima, to znai, potuje se naelo pravne sigurnosti. Nisu sva subjektivna prava ljudska prava. LJudska prava su ona subjektivna prava koja ljudsko bie ne duguje dravi i njenoj volji, ve ih ima samim tim to je ljudsko bie. LJudska prava imaju moralno poreklo, dakle jaa su od volje drave, posebno u situacijama kada se postojei zakoni kre, ne primenjuju ili ne postoje. Danas, zahvaljujui razvoju meunarodnog i nacionalnih prava, postoji katalog ljudskih prava, to se takoe odnosi i na prava deteta. Znai, znamo da su pravo na ivot ili pravo na udruivanje ili izraavanje miljenja ljudska prava; ak i kada (ako) tako nije utvreno domaim zakonom, ljudsko pravo postoji a drava koja ga ne priznaje svom graaninu moe da snosi posledice. Najzad, nije sve to je lepo, poeljno, ispravno i pravino samo po sebi pravo. Jedno je neto priznavati kao vrednost kojoj treba teiti a drugo je tvrditi da se ima pravo na tu vrednost. Postoje poeljna i cenjena dobra i vrednosti kojima ljudi tee ali se ne sme pasti u zamku nemogunosti razlikovanja elja od prava, te teiti hiperinflaciji ljudskih prava (pravo na turizam, pravo na odlazak kod frizera, itd). Na ovaj nain se doprinosi obezvreivanju postojeeg sistema ljudskih prava i dovodi u pitanje autoritet tog sistema. Razvoj ljudskih prava LJudska prava su u drugoj polovini XX veka doivela procvat i potpuno meunarodno priznanje. Naalost, u mnogim dravama jo uvek se sistematski kre i ljudska i prava deteta. Obino se kao prvi znaajan dokument u vezi sa ljudskim pravima pominje Velika povelja o slobodama (Magna Carta Libertatum) od 1215. godine. Ovaj dokument je znaajan jer njime jedan srednjevekovni monarh, kralj Don, priznaje izvesne privilegije niima od sebe. Znaajan je jer sputava vlast kralja u odnosu na posebne kategorije stanovnitva. Meutim, ovo nije dokument o ljudskim pravima jer ne garantuje prava svima, bez razlike. Slino je sa Duanovim zakonikom od 1349. godine, u kome se ograniava apsolutna mo vladara a sve u nameri da se vlada pravedno. Takva ogranienja ne ukljuuju priznavanje prava svim ljudima nezavisno od suverene volje vladara. Kasnije, engleski Zakon o pravima (Bill of Rights) od 1689. godine, predstavlja napredak jer uspostavlja ustavnu monarhiju i prenosi vlast na parlament. Ipak, ovim dokumentom se ne priznaju prava svim podanicima. Prvi akti kojim su priznata ljudska prava u savremenom smislu su amerika Deklaracija nezavisnosti od 1776. i francuska Deklaracija prava oveka i graanina od 1789. godine.

24

Prvi put su ljudska prava uneta ustav jedne drave 1791. godine, kada su usvojeni amandmani na Ustav SAD. U decenijama koje su sledile, mnoge drave su prolazile slian proces sazrevanja u pogledu ljudskih prava. Poelo je i zakljuivanje meunarodnih ugovora kojima su se titila pojedina prava pojedinih kategorija ljudi (radnici, pre svega) a i osnivanje meunarodnih organizacija koje su usvajale meunarodne dokumente o ljudskim pravima. Tek nakon Drugog svetskog rata, posle surovog istrebljivanja i obespravljivanja ljudi u nacistikim i faistikim dravama, voene razlozima humanosti, drave proklamuju kao svoj osnovni cilj (lan 1. Povelje Ujedinjenih nacija) unapreivanje i podsticanje ljudskih prava. Prvi poseban meunarodni dokument o Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, skuptina Ujedinjenih nacija 1948. godine. ljudskim pravima usvojila je Generalna

- Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima Ovaj meunarodni dokument proglaava kao svoj cilj: Opti ideal koji treba da postignu svi narodi i sve nacije. Iako, formalno gledano, pravno neobavezujueg karaktera, ovaj dokument je osnova za mnoge kasnije usvojene konvencije kojima se ureuju pitanja zatite ljudskih prava. Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima je, kako je neki autori nazivaju, prvi opti katalog ljudskih prava u istoriji, u kome su proklamovani i definisani sadraji ljudskih prava i sloboda za sve ljude na svetu, bez diskriminacije. - Paktovi o ljudskim pravima Izrada ovih meunarodnih ugovora trajala je skoro dvadeset godina: 1966. godine usvojeni su Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima i Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima, prva dva meunarodna ugovora koji obavezuju drave koje ih ratifikuju i sadre opiran spisak ljudskih prava. Zajedno s Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima, ovi dokumenti se nazivaju Povelja o ljudskim pravima. LJudska prava definisana u paktovima posluila su kao osnova za razradu drugim meunarodnih ugovora o ljudskim pravima i uticala na razvoj prakse u ovoj oblasti, irom sveta.

25

- Drugi meunarodni dokumenti o ljudskim pravima Za ljudska prava su znaajne konvencije Meunarodne organizacije rada, koje se bave pravima koja su vezana za rad, zatim Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije prema enama, Konvencija protiv muenja i svih drugih okrutnih, neovenih i poniavajuih postupaka ili kanjavanja, Konvencija o eliminaciji svih oblika rasne diskriminacije, Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, Konvencija Unesco protiv diskriminacije u obrazovanju, Konvencija o pravima deteta i mnoge druge. I pored brojnih postojeih meunarodnih ugovora i nacionalnih zakona, razvoj ljudskih prava nije okonan. Ustvari, re je o dinaminoj pojavi koja je vezana za razvoj civilizacije. Zato se pojavljuju i pojavljivae se (dodavati uz postojei katalog) nova ljudska prava. Vano je napomenuti da nova ljudska prava ne mogu i ne treba da ukinu ve priznata prava. S tim u vezi, vano je napomenuti da jedna ljudska prava ne treba da se razvijaju na raun drugih niti da se stavljaju u hijerarhijski odnos. LJudska prava su nedeljiva.

Prava deteta2 Konvencijom o pravima deteta i drugim meunarodnim dokumentima o ljudskim pravima, normativno su uobliena prava deteta i univerzalno prihvaena. Prava deteta su priznata i u dravama i idealno je kada su u potpunosti i precizno definisana u unutranjem pravu drava. I pored toga, u teoriji ali i praksi, teza da deca imaju prava i dalje nailazi na oprene rekcije. Jedni smatraju da je to radikalan pomak unapred dok drugi poriu prava deteta. Ovi drugi svoje poricanje zasnivaju na premisi da e priznavanje prava detetu izazvati sukob interesa, pre svega u okviru porodice. Ukoliko bi se prihvatila ovakva argumentacija kada su u pitanju prava deteta, moglo bi da se tvrdi i da priznavanje ljudskih prava izaziva sukobe interesa. Sa promenom poimanja detinjstva, menja se i odnos prema detetu, odnosno uvodi se pojam prava deteta. Sve do skoro, ak i kada se
O pravima deteta najbolje je itati u: Vukovi ahovi, Nevena: Prava deteta i meunarodno pravo, Jugoslovenski centar za prava deteta, Beograd 2000. i u: Vukovi ahovi, Nevena (ur.): Prava deteta i Konvencija o pravima deteta, Jugoslovenski centar za prava deteta, Beograd, 2001. Navedene knjige posluile su kao osnova za pisanje dela teksta o pravima deteta.
2

26

govorilo o detetu, tema je uvek bila smetana u kontekst porodice, a sa zatitnikih pozicija. Dete je, sa stanovita ljudskih prava, bilo zatieno u okviru postojeih sistema prava i prakse, kako na unutranjem, tako i na meunarodnom planu. Iako je jo pre stotinak godina uoena i iskazana potreba da se dete zatiti putem posebnih propisa, ukljuujui i meunarodne konvencije, duh usvojenih normi je odraavo shvatanje o detetu kao slabom, nejakom i nezrelom ljudskom biu, kome su potrebni posebna zatita i nega, to samo odrasli mogu da obezbede, na nain koji oni procene kao najbolji. Tek posle drugog svetskog rata poinje da se uobliava ideja o izdvajanju posebnih prava deteta i promeni stava u odnosu na same nosioce tih prava. Konvencijom o pravima deteta usvojenom 1989. godine, ustanovljen je katalog prava a njen sadraj odraava upravo ona shvatanja po kojima je dete nosilac prava a samim tim i nosilac zahteva. Dete ulazi u centar sviih zbivanja koja se njega tiu i u njima uestvuje aktivno, izraavajui svoje miljenje. Pravo deteta da izrazi miljenje se ustanovljava kao jedan od najvanijih principa u oblasti prava deteta a obaveza da se izraeno miljenje saslua i uvai, uzdie se sa nivoa dobre volje do norme meunarodnog prava. Ve smo videli da su prava deteta jo relativno skoro, uglavnom postojala u sferi morala, na nivou u kome se pretpostavljaju ljubav, panja, briga i usmeravanje deteta. Meutim, osim u tragovima, teko da bi se, do pre dvadesetak godina, moglo nai neko teorijsko uporite za priznavanje prava detetu u onom smislu kako ih danas shvatamo. Priznati detetu pravo da tui sopstvene roditelje zbog zlostavljanja ili zanemarivanja, pravo da se udrui radi ostvarivanja nekog cilja, pravo da javno izraava svoje miljenje ili pravo da zna ko su mu roditelji, bilo je ravno besmislici. Ovo se posebno odnosi na pravo deteta da uestvuje u utvrivanju svog najboljeg interesa. Dobrobit i zatita su bile osnove na kojima se formirala misao o pravima deteta i sa kojih dugo nije mogla da se pomakne. Ipak, do pomaka dolazi i u svetlu navedenih teorija, stvara se pogodno tle za stupanje na scenu pozitivistike faze u oblasti prava deteta, oliene u usvajanju Konvencije o pravima deteta. Zahtevi koji su proizilazili iz prirodnog prava, nali su uporite u liberalno orijentisanim teorijama, iji su predstavnici bili, pre svega, psiholozi. Svoje shvatanje da deci treba piznati prava, zasnovali su na istraivanju razvojnih mogunosti deteta i na kategorizaciji karakteristika svojstvenih detetu, odnosno odrasloj osobi. Rezultati tih razmiljanja doveli su do promene stava u odnosu na dete kao ljudsko bie koje ima pravo na jednakost, pre svega, a da to pravo moe da ostvari aktivnim ueem u ivotu. Znai, dete se vie ne posmatra kao pasivno bie, kao objekat zatite ve kao lice koje moe da ima autonomiju, u zavisnosti od razvojnih mogunosti.

27

Otar odgovor na ovakva shvatanja doao je, pre svega, kao posledica straha od mogue ugroenosti u porodinoj sferi. Svako osnaivanje deteta budi strah od naruavanja autoriteta odrasle osobe, a pre svega roditelja. Meutim, nije li tako poeo i proces priznavanja prava ena? Strah pater familias-a i strah drutva od promena u okviru porodice bio je prepreka za priznavanje prava enama na jednakost. Ekonomska emancipacija ena, koja je bitno doprinela podizanju glasa u korist njihovih prava pogodovala je i shvatanju o pravima deteta. Postojeim normama o pravima deteta se drave obavezuju da sprovode odredbe ovog meunarodnnog ugovora esto mimo obiaja i morala drutva. Konvencija ima za cilj da, pre svega, menja mentalitet u odnosu na prihvatanje deteta kao jednakog ljudskog bia. Tim pre, za uenje je injenica da je 191(od 193) drava ratifikovala Konvenciju o pravima deteta. Da li su stvarno spremne da obezbede ostvarivanje prava deteta ili nisu shvatile da se pred njih postavlja kao prvenstven zahtev da ne dozvole diskriminaciju deteta kao ljudskog bia i kao pripadnika grupe nedovrenih ljudi. Iako ljudsko pravo (pravo deteta) ne podrazumeva analognu obavezu nosioca, ono moe da trpi ogranienja. Primena ljudskih prava nikako nije apsolutna jer bi u protivnom znaila njihovu pravnu i faktiku negaciju. Kako ljudska prava, tako i sva prava deteta nisu apsolutna ve pod odreenim uslovima mogu biti ograniena ili ukinuta. Na primer, pravo deteta na mirno okupljanje i udruivanje moe biti ogranieno potrebom drave da odrava javni red i mir. Konvencija o pravima deteta Konvencija o pravima deteta (Konvencija) je, kao to je ranije napomenuto, usvojena pod okriljem Ujedinjenih nacija 1989. godine. Njeno usvajanje je rezultat dugog procesa, koji je poeo pola stolea pre nego ro je predlog za sastavljanje ovog meunarodnog instumenta o pravima deteta zvanino podnet 1979. godine. Taj proces je zasnovan na koincidenciji razvoja stavova u odnosu na decu i detinjstvo i postepenoj konsolidaciji meunarodnog prava ljudskih prava. Konvencija predstavlja znaajno dostugnue u pogledu razvoja i jaanja meunarodnog prava u oblasti prava deteta. U ovom dokumentu su, na jednom mestu, obuhvaena sva ljudska prava koja se priznaju nekoj posebnoj grupi, to je novina u meunarodnom pravu koje se stvara pod okriljem UN. Zahvaljujui tome, Konvencija je postala najvaniji meunarodni ugovor o pravima deteta, a svi drugi meunarodni ugovori o ljudskim pravima, ije pojedine odredbe su posveene pravima deteta, su

28

subsidijarni oslonac. ak i kada se, zahvaljujui boljim nadzornim mehanizmima, zatita trai preko ugovora kao to su Pakt o graanskim i politikim pravima ili Evropska konvencija o ljudskim pravima, na odredbe Konvencije se pozivaju i Evropski sud za ljudska prava i Evropska Komisija za ljudska prava ili, pak, Komitet za ljudska prava. Jednom reju, Konvencija je postala najvii autoritet u oblasti meunarodnog prava deteta. U mnogo emu, Konvencija je meunarodni ugovor koji ima drukiji ivot od drugih meunarodnih konvencija o ljudskim pravima: - U tom dokumentu se, pre svega, po prvi put utvruje iniverzalno prihvaena definicija raznih osnovnih prava deteta. - Zatim, Konvencija je ugovor o ljudskim pravima sa najvie ratifikacija. Do 1. januara 1999. godine, 191 vlada je ratifikovala Konvenciju, jedna (SAD) je samo potpisala, a samo jedna (Somalija) nije ni ratifikovala ni potpisala.3 - Konvencija je prvi meunarodni dokument u oblasti ljudskih prva koji u potpunosti obuhvata glavne tradicionalne grupe ljudskih prava: ekonomska, socijalna, kulturna, politika i graanska. - Konvencija je, dalje, inventivan dokument zato to priznaje nova i izazovna ljudska prava, kao to su, na primer, pravo deteta na slobodno izraavanje miljenja po svim pitanjima koja se tiu deteta, ili, pravo deteta rtve bilo kog oblika zlostavljanja, zloupotrebe ili eksploatacije na fiziki i psihiki oporavak i reintegraciju. - Konvencija je prvi meunarodni ugovor o ljudskim pravima koji implicitno priznaje ulogu nevladinih organizacija u postupku ostvarivanja prava deteta. - Najzad, Konvencija je moan instrument za delovanje u oblasti prava deteta. I na meunarodnim i na nacionalnom planu, ovaj ugovor prestavlja okvir za unapreenje i ostvarivanje prava deteta. Konvencija je podeljena na preambulu i tri dela. Preambula podsea na osnovne principe Ujedinjenih nacija i posebne odredbe odreenih, relevantnih instrumenata o ljudskim pravima. Ona potvruje da je deci, usled njihove osetljivosti, potrebna posebna zatita i briga a u tome istie primarnu ulogu porodice. U preambuli se reafirmiu neophodnost pravne i druge zatite deteta, pre i posle roenja, vanost potovanja kulturnih vrednosti zajednice iz koje
Status ostalih glavnih ugovora u oblasti ljudskih prava je (zakljuno s 1996. godinom) sledei: Pakt o graanskim i politikim pravima 134 ratifikacije, Pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima - 134, Konvencija o eliminaciji svih oblika rasne diskriminacije 147, Konvencija protiv muenja i drugih svirepih, nehumanih i poniavajuih kazni i postupaka 98, Konvencija o eliminaciiji svih oblika diskriminacije prema enama 153.
3

29

dete potie i vitalna uloga meunarodne saradnje u zatiti prava deteta. Prvi deo Konvencije sadri katalog prava koja se priznaju detetu ali i nekoliko odredbi kojima se stranama ugovornicama nalae preduzimanje svih mera za ostvarivanje prava iz Konvencije i potovanje najviih standarda u ovoj oblasti, kako na meunarodnom, tako i na nacionalnom nivou. Drugi deo sadri odredbe kojim se dalje razrauju obaveze strana ugovornica i ureuju osnivanje i rad posebnog nadzornog tela Komiteta za prava deteta. Odredbe iz treeg dela Konvencije reguliu pitanja potpisivanja, ratifikacije, pristupanja, stupanja na snagu, stavljanja rezervi, izmena, otkazivanja i deponovanja ovog meunarodnog ugovora. Obaveze drava Prava u Konvenciji predstavljaju vie od kataloga prava; ona su odraz obaveza koje su drave spremne da preuzmu u odnosu na decu. Spremnost se iskazuje inom potpisivanja a preuzimanje obaveza ratifikacijom. Univerzalnom ratifikaciijom, (skoro) sve drave sveta su preuzele obavezu da prava priznata Obaveze strana ugovornica su propisane i posebnom odredbom Konvencije (lan 4) kojom se nalae da drave preduzmu sve potrebne zakonodavne, administrativne i ostale mere za ostvarivanje prava priznatih u ovom meunarodnom ugovoru. Savezna Republika Jugoslavija je 1991. godine ratifikovala Konvenciju o pravima deteta, ime je ovaj meunarodni ugovor postao sastavni deo naeg pravnog poretka. Time se naa drava obavezala da e ugraditi u zakonodavstvo i potovati sva prava deteta sadrana u Konvenciji. Uloge u ostvarivanje prava deteta u nekoj dravi (pa i naoj) imaju: - nadlena ministarstva sa svojim slubama i pravosudni prgani - posebna ministarstva ili dravne agencije za decu (jo nema kod nas) - ombudsman za ljudska prava /prava deteta (jo nema kod nas) - kole i druga mesta u kojima deca provode dosta vremena (domovi, bolnice) - nevladine organizacije - verske zajednice - sredstva javnog informisanja - komercijalni sektor

30

- pojedinci Drava i njeni organi imaju obavezu da omogue ostvarivanje Konvencije ali isto tako i svi mi moemo da doprinesemo da se prava deteta uivaju na najboljem moguem nivou.

31

RADIONIARSKI PRISTUP

Vrste radionica Re radionica po pravilu je asocijacija za neku proizvodnu radionicu kojoj je cilj stvaranje konkretnog, materijalnog produkta. Ovde je, meutim, re o radionicama koje imaju svoje produkte (plakati, crtei, sheme, liste, zakljuci), ali koji su samo u slubi samog procesa i naina rada i predstavljaju kljunu dobit za same uesnike. Radionice se meusobno razlikuju po svom sadraju, cilju i uzrastu kome su namenjene, i shodno tome se mogu klasifikovati. Najee i najjasnije grupisanje radionica vri se u odnosu na njihovu svrhu, odnosno cilj. Kao i svaka klafisikacija, i ova koju emo vam predstaviti, samo je okvirna, ali verujemo da odraava sutinu i na najbolji mogui nain nas uvodi u predmet naeg rada. Razlikujemo dve osnovne grupe radionica: 1. Kreativne radionice iji je osnovni cilj podsticanje i razvijanje divergentnog miljenja i izraavanja (podsticanje viestrukog, slobodnog i lino obojenog traganja za reenjem). To su, na primer, dramske, pesnike, likovne i druge radionice. 2. Edukativne radionice iji je osnovni cilj sticanje saznanja u irokom smislu rei. U okviru ove grupe razlikujemo: - Preventivne radionice koje su ''psiholoke'' u pravom smislu rei, usmerene na razvoj linosti, identiteta, i sl., a cilj im je primarna prevencija. Spadaju u grupu edukativnih radionica zato to im je cilj i sticanje nekih znanja i uvida (saznanja o sebi, drugima i sl.); - Kognitivne radionice kojima je cilj sticanje konkretnih znanja i vetina, a takoe i podsticanje nekih kognitivnih procesa (planiranja, strategije uenja, rasuivanja i sl.). Neki autori u podgrupu edukativnih radionica svrstavaju i radionice kojima je cilj razvijanje nekih socijalnih vetina (razreavanje konflikata, upravljanje grupom), a koje kombinuju karakteristike preventivnih i kognitivnih radionica. Bez obzira na to koliko i kako se radionice meusobno razlikuju, one ipak imaju i neke svoje zajednike karakteristike (principe, strukturu, oblik rada). Preporuljiv broj uesnika jedne radionice kree se izmeu 15 i 25. Radionica kao oblik uenja

32

S obzirom na to da je cilj edukativne radionice sticanje nekog saznanja, jasno je da se tu radi zapravo o uenju. U zavisnosti od konkretnog cilja, odnosno scenarija, u radionicama mogu da se kombinuju razliiti oblici uenja. Zajedno sa aktivnim metodom (koji podrazumeva mentalnu i motoriku aktivnost uesnika tokom rada), u radionicama se primenjuje i metod iskustvenog uenja. Kada govorimo o toj vrsti uenja, ne mislimo samo na uspostavljanje veza izmeu uzroka i posledica, ve i na uobliavanje linog doivljaja (iskustva) u svetlu nekog novog sadraja. To uobliavanje linog iskustva se vri kroz razmenu s drugim uesnicima i voditeljem grupe, tako da govorimo i o kooperativnom uenju. U radionicama se susreemo i sa uenjem po modelu, jer su uesnici u prilici da posmatraju ostale uesnike (ali i voditelja) u razliitim situacijama i ulogama, i na takav nain se stvara dobra pretpostavka za korigovanje vlastitog ponaanja. Radioniarske aktivnosti najee predstavljaju i reavanje nekog problema (bez obzira da li je on kognitivni, emocionalni ili socijalni), pri emu se kombinuje konvergentno (uenje eljenog reenja) i divergentnog uenja (podsticanje na traganje za razliitim nainima - putevima dolaska do reenja). Jedna radionica, koju ini nekoliko aktivnosti (uvodna, centralna i zavrna), obino traje jedan i po do dva sata. U ovom programu radionice su adaptirane da mogu da se odvijaju u okviru jednog kolskog asa. Osnovni principi radioniarskog postupka Svaka radionica ima vrlo jasno i unapred definisan plan scenario, od ijeg kvaliteta, u velikoj meri, zavisi njen uspeh. Sutinu scenarija ine strukturirane aktivnosti koje nastaju kao rezultat konkretnog zahteva koji uvodi voditelj radionice, a objedinjene su oko jedne teme. Jednu strukturiranu aktivnost, najee oblikuje vie konkretnih zahteva koji se meusobno objedinjuju. Na primer, nakon kraeg uvodnog izlaganja koje otvara temu, uesnicima se upuuje zahtev: ''sada se podelite u manje grupe od po troje''. Kada su se uesnici podelili u grupe, voditelj daje svakoj grupi unapred pripremljen tekst i upuuje zahtev: ''proitajte paljivo tekst, razmislite i prodiskutujte to vie reenja kojima biste mogli reiti tu situaciju''. Uesnicima se saoptava vreme koje je predvieno za to, a po isteku vremena, sledi novi zahtev: ''izaberite jedno reenje koje je, po vaem miljenju, najbolje i predstavnik grupe koga izaberete, predstavie ga ostalim uesnicima''. Nakon predvienog vremena, sledi razmena i diskusija.

33

Manje ili vie tako (ili slino) strukturiranih aktivnosti ine scenario jedne radionice. Dobar scenario diskriminaciju. podstie kooperaciju, a ne takmienje i

Svaka radionica prolazi i kroz nekoliko osnovnih faza: a) Izazivanje i uobliavanje linog doivljaja to u kontekstu kogni-tivnih radionica znai proivljavanje novog sadraja kroz vlastito iskustvo. Na primer, ''pokuajte da se setite to vie situacija kada je vama lino bilo vano da vae miljenje bude sasluano''. Dakle, zahtevom neposredno izazivamo doivljaj koji uobliavamo kroz rei, pri emu moemo koristiti i neke druge simbolike forme (crte, pokret); b) Razmena sledi nakon uobliavanja i ima funkciju obogaivanja vlastitog iskustva, a moe da se odvija u paru, u manjoj grupi ili u krugu (celoj grupi). Na primer, ''iznesite to meusobno lanovima svoje grupe''; v) Obrada je poslednja faza u kojoj se razmenjen i obogaen doivljaj pretvara u saznanje. Uloga voditelja je ovde naroito znaajna jer on smisleno povezuje sve to se dogodilo tokom rada, saima, uoptava i ''vraa'' to uesnicima (uz otvoren prostor za njihov komentar). Radioniarske tehnike Scenariom radionice treba uvek precizno naznaiti koji su oblici grupnog rada, tj. tehnika predvieni. Najee primenjivane tehnike Razmena u celoj grupi je osnovni oblik rada kojim poinje i zavrava svaka radionica. Bez obzira koji od oblika razmene u celoj grupi se primenjuje, po pravilu voditelj na kraju sumira razgovor. Najee se primenjuju sledei oblici: - Razgovor u krug strukturirana razmena u kojoj uesnici govore po redu sedenja; - Grupna diskusija manje strukturirana razmena u kojoj je vrlo vano obezbediti da to vei broj uesnika bude ukljuen, da se meusobno sluaju i da se ne skree sa osnovne teme; - Mozgalica je najkreativniji oblik razmene u kojoj uesnici slobodno asociraju na zadatu temu. Voditelj podstie na iznoenje to vie deja koje belei na pano ili tablu bez selekcije i vrednovanja Ovo je dinamina i esto buna tehnika koja po pravilu, kako predvieno vreme odmie, rezultira sve origi-nalnijim i novojim sadrajima.

34

Poslednja faza je organizacija i obrada onoga to je produkovano. Najbolje je koristiti ''otvorena'' pitanja (kako? zato?) koja razvijaju komunikaciju; 2. Uvek treba biti svestan svoje reakcije na miljenja uesnika i obezbediti da sva razliita iskustva budu jednako prihvaena (''U redu'', ''Dobro''); 3. Potrebno je podsticati nove ideje i drugaija miljenja (''Ima li neko drugaije miljenje?'', ''Da li neko eli jo neto da doda?'').
1.

Simultana individualna aktivnost nakon konkretnog zahteva, koji moe biti usmeren na unutranje angaovanje (priseanje, razmiljanje o neemu i sl.), ili na vidljivo (pokret ili stvaranje nekog produkta, npr. crte), svi uesnici su angaovani, ali svako za sebe. Savet - Ohrabriti pasivne i nezainteresovane lanove! - Istai da u radionici nema vrednovanja tanih i pogrenih reenja! Rad u parovima ili malim grupama najei je nain kojim se organizuje razmena u radionici. Nekada je poeljno, a nekada nije, da se lanovi male grupe meusobno dobro poznaju, to e zavisiti od sadraja same aktivnosti. Savet - Voditi rauna da grupe u toku rada ne ometaju jedna drugu! - Najoptimalniji rad se obezbeuje kada mala grupa ima tri-pet lanova! Igranje uloga tehnika koja omoguava sagledavanje situacije iz druge perspektive, Uesnici ''odigravaju'' razliite uloge i situacije i na takav nain usvajaju nove vetine. Savet - Situacije koje su predmet odigravanja treba da budu realne i smislene za uesnike, jer je njihov efekat tada bolji! Uvodne i zavrne igre mogu se koristiti nezavisno od samog programa radionica, to se naroito odnosi na zavrne igre. NJima se zaokruuje dinamika grupe i ne moraju tematski biti vezane za cilj radionice. Uvodne igre ''otvaraju'' sadraj, odnosno uvode u doivljaj koji je predmet radionice.

35

Savet - Prilikom izbora igara voditi rauna o uzrastu uesnika! - Iako to nije predvieno scenarijem, neku od igara moemo da uvedemo kada ocenimo da je opala koncentracija i zainteresovanost uesnika. U takvim situacijama, igre ''bude'' i podiu raspolo-enje. Radioniarska pravila U svakom grupnom radu nuna su pravila jer obezbeuju stabilnost. Karakteristika radioniarskih pravila je da ona nisu nepromenljiva, ali isto tako i, kada se u dogovoru sa lanovima grupe uvedu, moraju biti potovana. Pravila se uvode na poetku rada grupe i ona postaju pravila svih lanova. Voditelj i uesnici se pozivaju na njih uvek kada se prekre. Osim osnovnih pravila, s kojima voditelj upoznaje uesnike, mogu se uvesti i dodatna pravila, u zavisnosti od ciljeva i sadraja svake konkretne radionice. Svi uestvuju, nema posmatraa, mada svako ima pravo da zadri za sebe neki svoj doivljaj (pravilo ''dalje''); 2. Svi uesnici imaju jednaku ansu da budu sasluani, a dok jedan od uesnika govori, ostali ga ne ometaju; 3. Svako miljenje je dragoceno, bez obzira koliko se razlikuje od ostalih. Vano je samo da bude izreeno na nain koji ne vrea druge; 4. Na poetku radionice uesnici sede u velikom krugu ili u manjim grupama, to je preduslov njihove ravnopravnosti. Svi se obraaju svima i svi se vide.
1.

36

EVALUACIJA

Uvoenje jednog novog programa/nastavnog predmeta, metoda ili naina rada u postojei sistem obrazovanja (kolu), uvek pokree niz pitanja na koja tek briljivo i sitematski izvedena evaluaciona istraivanja mogu da daju pouzdane odgovore. Takva pitanja su na primer: da li je samo uvoenje novog predmeta dobra strategija za ostvarivanje eljenog cilja (na primer, jaanje vaspitne funkcije kole, zadovoljavanje potreba uenika i sl. ) - evaluacija strategije; zatim, da li je sam ponueni program "dobar": dovoljno razraen, primenljiv u praksi...- evaluacija programa kao modela i da li se primenom tog programa u praksi stvarno postiu eljeni ciljevi evaluacija prakse ili evaluacija primene programa. Zadatak nastavnika koji izvode jedan takav, novi predmet, nije da odgovore na sva ova pitanja, iako ih i oni sami sebi postavljaju. Za to je potrebno, planirati i obaviti jedno dugotrajnije i sistematsko istraivanje. Uloga onih koji neposredno uestvuju u praksi, pre svega nastavnika ali i uenika, u takvoj sistematskoj evaluaciji je nuna i dragocena. Praenje, opis i evaluaciju primene programa mogu da obave samo oni koji taj programa izvode. Bez poznavanja ostvarenog programa (svaki, ma kako razraen program u praksi neminovno trpi neke izmene i prilagoavanja), ne moemo da znamo ta je proizvelo utvrene efekte. Nastavnici, takoe imaju neposredan uvid u efekte koje program ima na uenike ali i na njih same, i to kako one koji su planirani ciljevima programa, tako i one neplanirane pa ak i neeljene efekte. Pored toga to prua neophodan materijal za evaluaciju celog programa graanskog vaspitanja, evaluacija primene programa moe da bude korisna i za same nastavnike: da im pomogne u izvoenju nastave ali i da im prui mogunost za sopstveni struni razvoj i usavravanje. Namena ovog poglavlja je da podstakne nastavnike da evaluiraju nastavu ovog predmeta i da im pomogne u planiranju i izvoenju te evaluacije. Evaluacija radionica i njihovih efekata Detaljnim analiziranjem izvedenih radionica, na primer, biemo u mogunosti da ustanovimo:

37

- u kojoj meri su se radionice odvijale na oekivani nain EVALUACIJA PROCESA, i - kakvi su njihovi efekti u poreenju s postavljenjim ciljevima - EVALUACIJA EFEKATA. Bez obzira koliko iskustava imamo u organizovanju i voenju radionica, evaluacija je neophodna. Ona je naroito korisna za one voditelje koji su na poetku svoje "radioniarske karijere", bez obzira da li govorimo o praenju samog toka odvijanja radionice ili o njenim efektima. Kao to je u prethodnom tekstu reeno, svaka radionica ima unapred osmiljen i definisan scenario. To, meutim, ne znai da on nije podloan izmenama, ukoliko se pokae kao nedovoljno dobar. S druge strane, i neka provereno dobra radionica, ne mora izazvati podjednako dobre efekte kod razliitih uesnika. Evaluacija procesa Osnovni cilj evaluacije procesa (deskriptivna evaluacija) je da opie sam proces izvoenja aktivnosti, kao i da ga uporedi sa predvienim planom. Voditelj radionice, dakle, posmatra ta se zaista deavalo, odnosno ta je dovelo do efekata, bilo da su oni dobri ili loi. Osim to sami prikupljaju podatke o procesu izvoenja aktivnosti, jedan deo podataka voditelji dobijaju i od samih uesnika. Najbolji nain prikupljanja podataka je da se nakon svake radionice piu beleke (vidi prilog - dnevnik rada voditelja). To moe izgledati kao dodatno i nepotrebno optereenje, ali kada se beleenje ustanovi kao stalna navika, bie koristan izvor informacija. ak i one podatke (kao npr. broj uesnika radionice) koji nam se tog momenta ine nebitnim, ili pretpostavljamo da emo ih kasnije upamtiti i kasnije zabeleiti, ne treba ispustiti. Na ta treba obratiti panju: - Evidencija o uesnicima. Osim toga to beleimo broj uesnika i njihovu aktivnost, treba da obratimo panju i na to ko odustaje. Na takav nain emo saznati ko je vie ili manje zainteresovan za ovakav nain rada, odnosno, za sadraje kojima se bavimo. - Odstupanja od predvienog programa, odnosno scenarija radionice - ma koliko nam se ini da je plan radionice bio dobar (ak i kad je prethodno testiran i ustanovljen kao takav), na praktinom nivou moe se desiti da doe do potekoa. Na primer, predvieno vreme za obavljanje neke aktivnosti je bilo nedovoljno, zahtevi postavljeni pred uenike su bili preobimni i sl. Ovakvi

38

podaci su dobra osnova za korekcije koje emo uneti u na rad. - Reakcije uesnika na pojedine aktivnosti - relativno su lako vidljiva ponaanja koja odraavaju zainteresovanost ili nezainteresovanost za pojedine elemente. Ukoliko ustanovimo na primer, da je aktivnost uesnika opala, da se vrpolje i da nisu koncentrisani, treba to da zabeleimo. Osim zamora izazvanog preambicioznim programom, to moe biti i posledica sadraja koji dovoljno ne motivie uesnike. - Atmosfera u grupi - esto je vrlo dobar pokazatelj (ne)uspenosti neke radionice. Pored posmatranja, evaluacija procesa zasniva se i na podacima dobijenim od samih uesnika. Osim najjednostavnije mogunosti da daju verbalnu ocenu prethodne radionice (bilo usmeno, kroz razgovor ili pismeno, odgovarajui na upitnik) preporuuju se i neke druge forme koje sarde i karakteristike igre. Ovakve tehnike vrlo su stimulativne, i osim to nam daju korisne podatke, pozitivno utiu i na raspoloenje uesnika i optu atmosferu u grupi. Na primer, od uesnika se moe traiti da odreenim simbolima (crteom) daju svoju ocenu i da to usmeno i obrazloe; na velikom listu papira moe se nacrtati linija na kojoj uesnici stepenuju svoje zadovoljstvo nekom aktivnou i slino.

Evaluacija efekata Svrha svake radionice, dela programa ili celog programa predmeta graansko vaspitanje je, u krajnjoj liniji, da se kod uenika postignu postavljeni ciljevi. Da li su ti ciljevi ostvareni, moemo da znamo tek posle izvoenja radionica ("delovanja" programa), na osnovu ispitivanja promena kod uenika i njihovim poreenjem sa ciljevima. Utvrivanje promena (u znanju, sposobnostima, stavovima uenika) nije ni malo jednostavan zadatak. On prvo pretpostavlja da imamo snimljeno poetno stanje (pre primene programa, izvoenja radionice) i stanje na kraju (odnosno posle delovanja programa/izvoenja radionice), da bi mogli da "izmerimo" promenu. Sledei zahtev je da imamo neki pouzdan nain za ispitivanje uenika i utvrivanje promene. ak i kad su u pitanju znanja, takvi pouzdani instrumenti (testovi znanja) nisu uvek na raspolaganju nastavnicima a esto je teko, ako ne i nemogue, napraviti objektivne merne instrumente tipa testova. Konano, poseban problem je pripisivanje utvrenih promena ili pak njihovog odsustva, delovanju programa. Utvreni efekti (promene) mogu biti rezultat delovanja nekih drugih faktora isto kao to odsustvo ispitivanih

39

efekata u datom trenutku ne mora da znai da se oni kasnije nee javiti. Sve ove tekoe, meutim, ne znae da od evaluacije efekata pojedinih radionica, odnosno od praenja, opisa i procene efekata ukupne nastave ovog predmeta, treba odustati. Objektivno utvrivanje (merenje) efekata moe da bude predmet spoljanje, strune evaluacije programa, koja se izvodi u vidu posebnog istraivanja, ali su i pored toga procene efekata koje daju nastavnici i sami uenici, i pored toga to su verovatno manje pouzdani i objektivni, veoma dragoceni za dobijanje potpunije slike. Nastavnikove procene efekata bie utoliko korisnije i vrednije ukoliko su date opisno, sa konkretnim primerima, a ne kao globalne ocene (na primer, "uenici su postali tolerantniji" je globalna ocena koja ne govori mnogo, za razliku od opisa promenna ponaanja uenika u konkretnim situacijama: "uenici tokom asova sada ree prekidaju jedni druge, spremni su da sasluaju do kraja onoga koji govori"...). Jedan nain procenjivanja efekata radionice je prikupljanje izjava uesnika o tome kakve efekte oni sami primeuju, odnosno da li je to iskustvo bilo za njih korisno, da li su neto novo saznali, kako je to uticalo na njih itd. Ovakve izjave su pokazatelj promena, koje poredimo sa kriterijumima, koje izvodimo iz ciljeva radionice. Osim grupnog razgovora na kraju, koji sam po sebi moe predstavljati samostalnu zavrnu radionicu, moemo koristiti i upitnike (vidi prilog - primeri evaluacionih tehnika). Upitnik moe predstavljati i uvod u razgovor. Na takav nain voditelj dobija niz relevantnih podataka, a sami uesnici imaju mogunost da izraze svoje miljenje i da tako zaokrue svoju aktivnu ulogu u radionici kao metodu u kojem nema posmatraa.

40

Prilog: Naziv radionice Prisutnost uenika

DNEVNIK RADA NASTAVNIKA

Tok odvijanja radionice (uz poseban osvrt na odstupanja od predvienog scenarija: skraivanja/produenja aktivnosti; izostavljanja/dodavanje aktivnosti i sl.)

Karakteristine reakcije uenika (ne/zainteresovanost, umor, komentari u odnosu na specifinu aktivnost i sl.)

Opta atmosfera (raspoloenje, komunikacija uenik-uenik i nastavnik-uenik)

41

Ostalo (zapaanja, komentari)

42

Prilog:

PRIMERI EVALUACIONIH TEHNIKA

Prvi primer

1 Atmosfera je bila Teme su bile Nain rada je bio

Drugi primer Najvie mi se dopalo: Najkorisnije je bilo: Rado bih promenio/la: Jo bih eleo/la da nauim:

Trei primer PROCEDURA:

1.

traiti od uenika da list papira A4 presaviju na 4 jednaka dela; u tri dela treba da nacrtaju pozitivna oseanja vezana za radionicu/blok/program, a u etvrtom delu treba da budu predstavljena negativna oseanja; pojedinano objanjavanje crtea (u krug); simbolina eliminacija negativnih oseanja traiti od uenika da etvrti deo papira iscepaju i bace na zajedniku hrpu u
43

2.

3. 4.

sredini kruga.

44

RADIONICE

45

46

OSNOVNI POJMOVI

47

48

Radionica: POTREBE I PRAVA

CILJ: Cilj ove radionice je da pomogne uenicima da razlikuju potrebe od elja i da ih uvede u pojam prava. ZADACI: - uoavanje razlike izmeu potreba, elja i prava; - sticanje uvida da su prava vezana za bazine potrebe; - sticanje znanja o tome da su prava ono to svako ima pravo da ima ili da radi; - razvijanje osetljivosti za potrebe i elje drugih lanova grupe. Materijal za rad: - komplet kartica Zahtevi i makaze za svaku grupu. Prilog: - ta su to prava, za svakog uenika.

OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: Uenici su podeljeni u manje grupe. Nastavnik daje uvodnu instrukciju: ''Grupa roditelja i mladih se sastala sa ciljem da prodiskutuju postojee programe i aktivnosti namenjene deci i mladima. Doli su do zakljuka da ti programi nisu dovoljno dobri. Zato su odluili da naprave jedinstvenu listu zahteva sa idejom da je dostave vladi njihove zemlje. Ova grupa roditelja i mladih smatra da vlada treba da vodi rauna o tome da njihovi zahtevi budu zadovoljeni kada god se planiraju neke akcije, projekti ili programi za decu i mlade. Vlada je formirala posebnu ekspertsku grupu koja treba da razmotri tu listu zahteva i da da struno miljenje.'' Svaka grupa dobija primerak kartica ''Zahtevi'' uz objanjenje da su oni sada u ulozi ekspertske grupe i da za poetak treba paljivo da proitaju materijal. Drugi korak: Kada su uenici proitali kartice, nastavnik daje novu instrukciju: ''Polazimo od toga da vi, kao lanovi ekspertske grupe smatrate da je potpuno opravdano voditi rauna o zahtevima roditelja i mladih, ali da je lista koju su sainili preobimna, tj. da nisu svi zahtevi podjednako opravdani. Zato je potrebno da eliminiete 6 stavki koje po vaem miljenju nije neophodno uzeti u obzir.'' Eliminisane stavke uenici izdvajaju u poseban niz koji je jasno odvojen od preostalih kartica.
49

Trei korak: Nastavnik uvodi novu instrukciju: ''Vlada je prihvatila vae miljenje kao lanova ekspertske grupe i novu, saetu listu koju predlaete. Namera vlade je da trai od ministarstava, lokalne zajednice, raznih ustanova i institucija da prilikom kreiranja programa za decu i mlade vode rauna o tim zahtevima. Meutim, realno je za oekivati da nee svi biti u mogunosti da ispune sve uslove iz liste, tako da je Vlada zatraila od ekspertske grupe da ponude jo jednu krau listu.'' Uenici imaju zadatak da izdvoje jo 6 stavki u poseban, novi niz. Na takav nain se formira konana lista sa 12 minimalnih zahteva koje treba zadovoljiti i dva posebna niza stavki eliminisanih u prvom i drugom krugu. etvrti korak: Predstavnici grupa saoptavaju ta su eliminisali u prvom, a ta u drugom krugu. Voditelj belei odgovore grupa. Peti korak: Diskusija: - Koja stvari (kartice) ste lake eliminisali? Zato? - Koji krug eliminacije je bio tei? Zato? - Kako bi nazvali stvari koje ste lake odbacili? A kako one koje ste tee odbacili? (Napomena za nastavnika ako uenici imaju tekoa u imenovanju ili se u njihovim odgovorima ne pojave pojmovi potreba i elja, nastavnik ih usmerava u tom pravcu.) - Kakva je razlika izmeu potreba i elja? Koje kartice predstavljaju potrebe, a koje elje? - Da li se elje i potrebe razlikuju kod raznih ljudi? Da li se razlikuju kod dece i kod odraslih? Zato? - Da li postoji razlika izmeu potreba i prava? Koje kartice predstavljaju potrebe, a koje prava? Napomena: Pomoi uenicima da dou do zakljuka da se ''prava zasnivaju na potrebama i da se ona mogu definisati kao ono to je pravedno i ispravno da svako ima ili da moe da radi. Neka prava odnose se na slobodu da neto inimo, a neka na slobodu od nekog ugroavanja''. Na kraju radionice svaki uenik dobija primerak priloga ''ta su to prava''.

50

51

Materijal za rad: Kartice: ZAHTEVI bombone televizor besplatna zdravstvena nega zdrava hrana obrazovanje ist vazduh zatita od diskriminacije odea po poslednjoj modi zatita od droga vokmen pijaa voda roleri mogunost da se izrazi sopstveno miljenje deja soba kompjuter letovanje na moru siguran krov nad glavom zatita od nasilja i zlostavljanja sopstveni deparac igralita

52

Prilog: TA SU TO PRAVA? LJudi mogu eleti razliite stvari. Ostvarenje njihovih elja moe biti korisno za njihov razvoj, moe im doneti zadovoljstvo.. Ali, isto tako, ono ne mora uopte da utie na njihov razvoj, ne mora ga pomagati, ili mu ak moe koditi. Za razliku od toga, ljudi mogu biti svesni ili ne svojih potreba, ali njihovo zadovoljenje neophodno je da bi oni mogli da ive i da se razvijaju. Prava obuhvataju najosnovnije ljudske potrebe. To je ono to je potrebno da svako moe da ima ili da ini da bi mogao da ivi i da se razvija kao ovek. Potrebe mogu biti materijalne prirode (ne moe se iveti bez hrane, npr.), ili pak duhovne prirode (ne moe se razvijati kao ovek bez sigurnosti, igre, obrazovanja...). Onemoguavanje ostvarivanja osnovnih potreba ne bi bilo pravedno i znailo bi ugroavanje prava. Neka ljudska prava podrazumevaju da je neophodno zatititi oveka od neega to ga ugroava. Tako je pravedno da ovek ne bude zlostavljan, muen, eksploatisan...Takoe je pravedno da bude zatien od gladi, siromatva, bolesti, zagaenja sredine...Ova vrsta prava je zasnovana na zatiti, na ovekovoj SLOBODI OD diskriminacije, nasilja, ugnjetavanja i iskoriavanja. Druga ljudska prava podrazumevaju da je potrebno oveku omoguiti da neto ini, da obavlja one aktivnosti koje mu omoguavaju da ivi i da se razvija kao ljudsko bie. Zato je oveku neophodno obrazovanje, pravo da bira i da po sopstvenim uverenjima praktikuje religiju, razvija se u skladu sa kulturom svoje porodice i menja kulturu, da misli i izraava svoje miljenje, informie se... Ova vrsta prava zasnovana je na ovekovoj SLOBODI DA dela.

53

Radionica: PRAVA I PRAVILA U UIONICI4 - I

CILJ: Cilj ove radionice je da se uenici upoznaju sa nainom rada u ovom predmetu i uvedu u problematiku prava i odgovornosti. ZADACI: - uvoenje uenika u grupni rad; - uvianje meusobne povezanosti prava, obaveza i pravila; - upoznavanje sa elementima demokratskog odluivanja (glasanjem). Materijal: - po 1 list A3 papira ili po 3 A4 lista za svaku grupu; - 1 poster papir ili papir A3 formata.

OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: Koristei neku igru (ili prosto prebrojavanje od 1 do 5) formirati 3, 6 ili 9 grupa u razredu, tako da svaka grupa (ne vie od 5 lanova) nosi oznaku A, B, ili V. Svaka grupa treba da izabere jednog izvetaa. Diskusija: - Kako ste izabrali svog izvetaa? (svaka grupa kratko daje opis postupka) Drugi korak: Grupe dobijaju jedan list papira podeljen na tri dela. Na gornjoj treini lista treba da upiu ono to smatraju da su prava svakog pojedinca (ukljuujui nastavnika) u njihovom razredu. Pojasnite da navode prava (ono to svako treba da ima ili da moe da radi) a ne elje ili prohteve. Treba zabeleiti svaki predlog i oznaiti ga brojem. Diskusija: 4

Kako ste obavili zadatak? Da li ste svi uestvovali? Da li ste se dogovarali oko predloga, raspravljali...? Da li su svi predlozi zabeleeni?

: Gollob, R., Lehmann, H.,Krapf, P.: Postupci za uenje o demokratskom pravu graanstva, Savet Evrope, Projekat za Bosnu i Hercegovinu, Strazbur, 2000.

54

Trei korak: Uesnici sada svoje liste sa predlozima prava u uionici daju sledeoj grupi: grupa A grupi B, grupa B grupi V a grupa V grupi A. Svaka grupa treba da razmotri dobijenu listu prava i da nae i zabelei (na drugom delu papira/listu) pod istim rednim brojevima obaveze koje stoje u vezi sa s tim pravima: "ta moramo da ispunimo, uradimo, kako da se ponaamo da bi ta prava bila potovana?" (Na primer: "Svako ima pravo da bude sasluan -duni smo da jedni druge sasluamo") etvrti korak: Grupe ponovo u krug zamenjuju papire sa predlozima prava i obaveza i treba dobro da proue sve predloge koje su dobili. Na osnovu razmatranja dobijenog materijala, grupe se dogovaraju i treba da formiliu najvie 5 pravila ponaanja u njihovoj uionici, koja slede iz datih prava i obaveza i da ih napiu velikim slovima na treem delu/listu papira. Pravila treba da budu jasna i precizna i da opisuju eljeno ponaanje. Na primer: "pravo da se bude sasluan, obaveza da sasluamo jedni druge - pravilo: NE GOVORI DOK DRUGI GOVORE". Peti korak: Analiza pravila - Grupe sada zakae svoje liste na zid/tablu i izvetai grupa obrazlau liste pravila koje je njihova grupa sainila. Posle svakog izlaganja nastavnik podstie diskusiju o predloenim pravilima: da li je dato pravilo ve predloeno ili je formulacija bolja od prethodne, ili se novo pravilo ve sadri u nekom ranije navedenom. Konana lista (koja moe biti posebno zapisana na tabli ili na neki nain oznaena na izloenim listama - na primer, podvlaenjem) je rezultat te diskusija i dogovaranja meu grupama/uesnicima. esti korak: Glasanje za pravila - Svaki uenik ima "4 bona" za glasanje koje moe da da onim/onom pravilu koje smatra da treba da bude zastupljeno u njihovoj uionici. etiri pravila koja dobiju najvei broj glasova postaju PRAVILA U UIONICI. Uenici mogu da ih ispiu krupnim slovima na posebnom posteru i okae na vrata ili neko drugo vidno mesto u uionici ili da se dogovore da taj poster koriste samo na asovima ovog predmeta. Napomena nastavniku: Cela aktivnost moe biti postavljena tako da se prava, obaveze i pravila odnose samo na asove graanskog vaspitanja. U oba sluaja potrebno je tokom sledeih asova podseati uenike da se pridravaju pravila koja su sami usvojili i sauvati sve materijale za vebu: "Prava i pravila u uionici", na kojoj oni

55

ponovo razmatraju,poto su se upoznali sa Konvencijom o pravima deteta, dopunjuju i prerauju prava, obaveze i pravila u uionici.

56

Radionica: PRAVA I ZAKONI

CILJ: Cilj ove radionice je da pomogne uenicima da razumeju potrebu zakonskog regulisanja prava i obaveza. ZADACI: - upoznavanje sa sutinom ugovora kao saglasnosti volja; - sticanje uvida u potrebu zakonskog regulisanja prava i obaveza; - sticanje osnovnih znanja o Konvenciji o pravima deteta. Materijal za rad: - papiri i olovke za svakog uenika; - jedan primer iz liste ''Elementi ugovora'' za svaku grupu. Prilozi: - ''Konvencija o pravima deteta osnovne informacije'' za svakog uenika; - ''Ugovori i zakoni osnovne informacije'' za nastavnika.

OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: Uenici su podeljeni u manje grupe. Svaka grupa dobija jedan od primera iz liste ''Elementi ugovora''. Zadatak im je da paljivo proitaju primer (opis situacije) i da na osnovu zadanih elemenata sastave ugovor kojim e se regulisati/urediti odreena situacija. Ukoliko je potrebno, nastavnik moe detaljnije prokomentaristi pojedinane elemente ugovora. Drugi korak: Predstavnici grupa itaju tekstove ugovora koje su zajedno napisali i vodi se slobodna diskusija. Po potrebi, nastavnik moe usmeravati diskusiju pitanjima kao to su: ''ta ovakav ugovor znai za Mariju (Danijela ili svako dete iz drugog primera)?'', ''Kako su se odluivali za odreena reenja?'', i slino. Napomena: Poto je broj grupa vei od broja zadanih primera, vano je podstai uenike da obrate panju na to da li su za istu situaciju ponuena razliita reenja. Trei korak: Po zavretku slobodne diskusije, nastavnik usmerava razgovor sledeim pitanjima:
57

- ta znai obavezati se? - ta je UGOVOR? Ko moe da zakljui ugovor? (Odgovor za voditelja: saglasnost volja izmeu strana ugovornica; vai za one koji su usaglasili svoju volju oko odreenih prava i obaveza.) - Da li drave meusobno mogu da sklapaju ugovore? (Odgovor za voditelja: da. Oni mogu biti bilateralni ili multilateralni. NJima se reguliu pojedini ugovorni odnosi meu dravama potpisnicama. Npr. oblast nezakonitog prebacivanja dece preko dravnih granica.) - ta je ZAKON? (Odgovor za voditelja: pravni akt kojim se definiu odreena pravila ponaanja; skup pravnih normi.) - Ko donosi zakon? (Odgovor za voditelja: drava, odnosno parlament na predlog vlade.) - Koje sve oblasti mogu da se reguliu zakonom? - Kako pojedinci treba da se odnose prema zakonu? etvrti korak: Nadovezujui se na zavrnu diskusiju nastavnik upoznaje uenike sa osnovnim informacijama vezanim za Konvenciju o pravima deteta. Na poetku je vano istai da je Konvencija o pravima deteta meunarodni ugovor jer se njime takoe reguliu neka prava i obaveze. Kada jedna drava pristupi ovakvom ugovoru (tj. kada ga ratifikuje) ona se obavezuje da e potovati obaveze koje iz njega proistiu (da e primenjivati Konvenciju) i na taj nain meunarodni ugovor dobija snagu zakona. Koristei tekst iz uvoda ovog Vodia nastavnik ukratko ilustruje proces nastanka Konvencije, masovnost i brzinu kojom su zemlje sveta pristupile ovom ugovoru; ta ona sadri (jedinstvene i sveobuhvatne standarde u oblasti prava deteta, odnosno neku vrstu 'uputstva'), i na kraju naglaava status SR Jugoslavije (zemlja potpisnica ovog ugovora to znai da ima obavezu primene). U zavisnosti od stepena zainteresovanosti uenika nastavnik procenjuje koliko e detaljno ii u objanjavanje pojedinih oblasti. Na kraju svi uenici dobijaju primerak liste ''Konvencija o pravima deteta osnovne informacije''. Napomena: Zavrnom sintezom se stavlja naglasak na Konvenciju kao meunarodni ugovor i obaveze koje prostiu iz ugovornog odnosa.

58

Sam istorijat i veza sa ljudskim pravima e detaljnije biti obraena u sledeoj radionici. Predlog za dalji rad: Uenici u manjim grupama prave sopstveni dokument (poster) koji predvia kako se treba ponaati prema deci i mladima. Na poetku sledeeg asa posteri se istiu na neko vidljivo mesto u uionici.

59

Materijal za rad: Lista: ELEMENTI UGOVORA

1. primer Danijel nema bicikl, a leto je. Marija ima bicikl, ali ga nee koristiti tokom rasputa jer ide kod bake koja ivi na planini. Pristaje da pozajmi bicikl Danijelu, ali eli da zakljue ugovor o zajmu. Ugovor treba da sadri sledee elemente: - KO ga zakljuuje (imena lica), - TA je predmet ugovora (zbog ega se ugovor sklapa), - VREDNOST ugovora (mogunost naknade), - ROK ugovora (kada se sklapa, do kada traje), - panja prema predmetu (odnos brige, uvanje predmeta), - ta u sluaju neispunjenja obaveza (prekid, nadoknada).

2. primer Petoro drugova i drugarica ele novu drutvenu igru Riziko ili neto slino). Meutim, igra je skupa i oni podele trokove, tj. da zajedniki kupe igru i zajedniki koriste. ele da o tome zakljue ugovor da sadri sledee elemente: (Monopol, odlue da posle je koji treba

- KO ga zakljuuje (imena lica), - TA je predmet ugovora (zbog ega se ugovor sklapa), - VREDNOST ugovora (iznos, raspodela), - ROK ugovora (kada se sklapa, do kada traje), - panja prema predmetu (odnos brige, uvanje predmeta), - ta u sluaju neispunjenja obaveza (prekid, nadoknada).

60

Prilog: KONVENCIJA O PRAVIMA DETETA osnovne informacije Da bi regulisali meuljudske odnose, ljudi usvajaju dokumente ija primena obezbeuje zatitu pojedinaca i grupa i potovanje njihovih prava. Osnovna ljudska prava obuhvaena su Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima, koju je usvojila Generalna skuptina Ujedinjenih nacija. Ovak dokument je porazumevao i prava deteta. Vremenom je uoeno da potrebe deteta, kao specifinog ljudkog bia, zahtevaju posebnu panju, da deca imaju pravo na posebna prava. Zato su Ujedinjene nacije donele nova dokumenta koja se bave pravima dece. Istorijat nastanka Konvencije o pravima deteta: - 1948. godine usvojena Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, - 1959. godine usvojena Deklaracija o pravima deteta, - 1989. godine usvojena Konvencija o pravima deteta, - 1990. godine Konvencija stupila na snagu, poto ju je potpisalo 20 zemalja (ukljuujui i SFRJ), - 1999. godine Konvenciji je pristupilo 191 od 193 zemlje sveta. Status SR Jugoslavije - 1990. godine SFRJ ratifikovala Konvenciju, - 1992. godine SR Jugoslavija preuzela sve obaveze SFRJ po osnovu meunarodnih ugovora, - 1994. godine SRJ podnela Komitetu za prava deteta Inicijalni izvetaj o primeni Konvencije o pravima deteta za period od 1990-1993., - 1996. godine Vlada SRJ usvojila Nacionalni plan akcije za decu za period do 2000. godine (i dalje), - 1998. godine Vlada SRJ usvojila Prvi redovni izvetaj o primeni Konvencije, ali ga jo nije dostavila Komitetu za prava deteta. DEKLARACIJA je takav dokument koji u vidu izjave apeluje na ljude, budi njihovu savest i predstavlja moralnu obavezu da se njeni lanovi potuju. Ona, meutim, nema pravno dejstvo, nema snagu zakona. KONVENCIJA je vrsta zakona koji pravno obavezuje onoga koji mu pristupi. Konvencija o pravima deteta je dokument koji je donela organizacija Ujedinjene nacije i koji precizira koja sve prava treba da imaju deca. Drave koji ratifikuju Konvenciju time prihvataju

61

obavezu da je primenjuju, odnosno u tim meunarodni pravni akt dobija snagu zakona.

dravama

ovaj

62

Prilog (za nastavnika): UGOVORI I ZAKONI osnovne informacije UGOVOR svaka saglasnost volja dvaju ili vie lica kojom se postie neko pravno dejstvo. Pravno dejstvo se moe sastojati ili u zasnivanju nekog pravnog odnosa ili u izmeni nekog postojeeg, ili pak u njegovom ukidanju. Ovisno o tome koju vrstu odnosa ureuju, ugovori mogu biti: porodinopravni, naslednopravni, meunarodnopravni, itd. Razliiti izrazi, kao to su pakt, konvencija, dogovor, pogodba, sporazum, i sl. preteno se koriste u meunarodnom pravu, dok sporazum u irem znaenju ukljuuje svaku saglasnost volja. Ugovor nastaje na taj nain to jedna strana stavlja ponudu drugoj strani, a ova tu ponudu prihvata. Ponuda i prihvat ponude su, dakle, dve radnje koje ine ugovor. Za neke ugovore vana je i forma kao bitni i konstitutivni element. Ponekad je za punovanost ugovora potrebna saglasnost nadlenog dravnog organa (prethodna ili naknadna). Ugovorne strane mogu same slobodno odreivati uslove ugovora i slobodno odluivati da li e i sa kim zakljuiti ugovor. Samo izuzetno zakonodavac zabranjuje neke ugovore imperativnim propisima. Obligacione ugovore, u naem pravu mogu punovano zakljuivati punoletna fizika lica, tj. poslovno sposobna lica. Ugovor o radu i ugovor o delu mogu zakljuivati i lica sa navrenih 15 godina ivota (ona mogu samostalno raspolagati zaradom). Ugovori mogu biti: 1. jednostrani i dvostrani; 2. teretni (sa naknadom) i dobroini; 3. individualni i kolektivni; 4. preliminarni i glavni; 5. jednostavni i meoviti; i tako dalje. ZAKON pravno pravilo, uopte; pisani pravni akt s najviom pravnom snagom koji izdaju zakonodavni organi po posebnom postupku. Ovo je zakon u formalnom smislu, dakle svi akti koje donosi zakonodavni organ u formi odreenoj za donoenje zakona, bez obzira na njihovu sadrinu. Zakon u materijalnom smislu je samo onaj pravni akt koji sadri opte norme, dakle svaki opti akt, bez obzira kakva mu je forma. U veini pravnih poredaka ustav je najvii pravni akt a iza njega dolaze zakoni. Zakonodavni postupak poinje podnoenjem predloga zakona koji pripremaju strunjaci i vlada. Predlog zakona se podrobno pretresa u jednom odboru zakonodavnog tela, a zatim u plenumu, kako bi se na kraju pristupilo odluivanju putem glasanja. Posle toga se zakon

63

objavljuje u slubenim novinama, a nakon izvesnog vremena (8 dana) stupa na snagu.

64

Radionica: MEUNARODNI DOKUMENTI O ZATITI PRAVA

CILJ: Cilj ove radionice je da uenici steknu uvid u istorijat nastanka, prirodu i sadraj meunarodnih dokumenata koji se tiu ljudskih i prava deteta. ZADACI: - upoznavanje sa prirodom ljudskih prava; - upoznavanje sa razvojem ljudskih prava kroz istoriju; - upoznavanje sa najznaajnijim dokumentima iz oblasti ljudskih prava; - sticanje uvida u odnos ljudskih i prava deteta; - upoznavanje sa osnovnim informacijama o Konvenciji o pravima deteta.

OPIS AKTIVNOSTI: Koristei se tekstom iz uvoda ovog Vodia (LJudska prava i prava deteta), nastavnik upoznaje uenike sa najznaajnijim informacijama. Pri tome je vrlo vano da stalno podstie uenike da se i sami ukljuuju postavljajui pitanja, dajui komentare ili iznosei neka svoja saznanja.

65

66

Radionica: PRAVA I VREDNOSTI

CILJ: Cilj ove radionice je da uenici shvate vezu izmeu vrednosti i prava i da se upoznaju sa onim vrednostima koje su, u sferi ljudskih prava, univerzalno prihvaene. ZADACI: - uoavanje individualnih razlika u vrednosnim opredeljenjima; - razlikovanje idealnih od stvarnih vrednosti (koje stoje u vezi sa odreenim ponaanjem); - uoavanje povezanosti prava i vrednosti; - prepoznavanje univerzalno prihvaenih vrednosti u kontekstu ljudskih prava. Materijal: - Papir sa spiskom 20 vrednosti ili skup kartica sa ispisanim vrednostima za svakog uenika

OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: Uenici sede u parovima.Svaki uenik dobije spisak/kartice 20 vrednosti (ako nema mogunosti za to nastavnik moe i da proita ceo spisak a da uenici zapisuju i oznae ih brojevima od 1 do 20). Radei svako za sebe, oni treba da ih razvrstaju u tri kategorije: u prvu kategoriju - A, treba da stave one vrednosti koje su im najvanije ; u drugu kategoriju - B -one koje smatraju manje vanim za sebe i u treu kategoriju, V - stavljaju one vrednosti koje im nisu znaajne ili su prema njima indiferentni (uenici mogu ovo da urade razvrstavanjem kartica ili stavljanjem oznake A, B ili V pored svake vrednosti). Drugi korak: Razmena u paru: uenici porede svoje kategorije i potom analiziraju i obrazlau jedan drugom prvu kategoriju (najvanije vrednosti): - Zato sam izabrala/o ove vrednosti kao najvanije? - ta ja konkretno inim da bih je ostvario/la? - ta je prepreka njihovom ostvarenju? Diskusija (ceo razred):

67

- Da li su one vrednosti koje ste izabrali kao najvanije za vas "Idealne" ili "stvarne" vrednosti - one kojih se stvarno drite, koje uslovljaju vae ponaanje? Trei korak: Parovi se spajaju tako da sada ine grupe od 4 ili 6 lanova. Grupe se vraaju poetnoj listi od 20 vrednosti, i treba da izdvoje one vrednosti koje stoje u osnovi ljudskih prava.

etvrti korak: Ceo razred sajedno sa nastavnikom pokuava da doe do konsenzusa (slaganja) oko "liste univerzalno prihvaenih vrednosti" u sferi ljudskih prava. Napomena nastavniku: Vrednost se definie kao "neto za im vredi tragati, neto to zasluuje da se brani". LJudska prava su zasnovana na vrednosti ljudskog dostojanstva. Kao "univerzalno prihvaene vrednosti koje su u osnovi ljudskih prava" uenici e verovatno navesti na primer: jednakost, zdravlje, potovanje drugog, odgovornost,.... Vano je u diskusiji istai da ne postoji jednom za uvek uspostavljena lista "univerzalnih vrednosti", da ljudi pregovaranjem dolaze do saglasnosti o zajednikim vrednostimai da meunarodni ugovori i dogovori, kakve su konvencije i deklaracije o pravima oveka i pravima deteta, predstavljaju rezultat takvih procesa. nastavnik na kraju najavljuje da e se na sledeim asovima detaljnije upoznati sa skupom vrednosti koje su istovremeno i ljudska prava/prava deteta.

68

VRSTE PRAVA I ODNOSI MEU PRAVIMA

69

70

Radionica: VRSTE PRAVA

CILJ: Cilj ove radionice je da se uenici upoznaju sa sadrajem Konvencije o pravima deteta. ZADACI: - upoznavanje sa strukturom Konvencije o pravima deteta; - upoznavanje pojedinih lanova Konvencije o pravima deteta; - uoavanje povezanosti pojedinih prava kroz aktivnost klasifi-kacije. Materijal za rad: - komplet ''Kartice prava'' za svaku grupu; - makaze, lepak, flomasteri i pakpapir za svaku grupu (ukoliko za to postoji mogunost). Prilozi: - primerak Konvencije o pravima deteta za nastavnika; - kopija nezvaninog rezimea glavnih odredbi Konvencije o pravima deteta za svakog uenika i/ili primerak Broure o pravima deteta. OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: Nastavnik pravi krai uvod u kome uenicima pokazuje primerak Konvencije o pravima deteta, opisuje ta ona sadri (Uvod, lanove koji iskazuju prava deteta, lanove koji se odnose na usvajanje, primenu i praenje primene Konvencije, oslanjajui se na tekst iz uvoda ovog Vodia) i navodi da e se kroz sledee aktivnosti upoznati sa pravima koja Konvencija garantuje svoj deci. Drugi korak: Uenici sede po grupama i svaka grupa dobije jedan komplet ''Kartica prava''. Podele kartice meu sobom i svako glasno proita svoje kartice tako da svi lanovi uju sadraj svih kartica. Napomena: Ukoliko postoji mogunost da se obezbede makaze, lepak, flomasteri i pak-papir, svaka grupa sama see kartice da bi u 4. koraku pravili poster. U suprotnom, nastavnik unapred pripremi onoliko iseenih kompleta kartica prava koliko ima manjih grupa. Trei korak:
71

Uenici sada treba da spoje (stave na jedno mesto na pak-papiru) one kartice (prava) za koje misle da imaju neto zajedniko, da spadaju u istu grupu. Napomena: Tokom odvijanja ovog dela aktivnosti, uenicima se kae da mogu da premetaju kartice iz jedne grupe u drugu, da menjaju ili dodaju nove grupe. Nastavnik ih podstie da diskutuju, da se dogovaraju, organizuju i reorganizuju grupe slinih prava i naglaava da ne postoji jedan taan odgovor, ve su svi odgovori dobri, i da neke kartice mogu ostati nerazvrstane. etvrti korak: Kada zavre sa razvrstavanjem, uenici treba da zalepe kartice na pak-papir (poster) po grupama i da imenuju svaku grupu. (''Razmislite sada kako biste nazvali svaku od tih grupa. Poite od toga ta je zajedniko karticama/pravima u istoj grupi, ta ih povezuje, po emu su sline.'') Napomena: U sluaju da ne postoji mogunost izrade postera lepljenjem kartica, uenici ispisuju na praznom listu papira nazive grupa i pripadajue lanove. Peti korak: Radionica se zavrava samo izlaganjem postera (klasifikacija) bez komentarisanja i diskusije. Grupe dobijaju zadatak da za narednu radionicu pripreme malu prezentaciju svojih klasifikacija. Svaki uenik dobija primerak kopije neformalnih saetaka lanova iz Konvencije. Napomena: Ukoliko uenici nisu imali dovoljno vremena da tokom ovog asa zavre svoje postere (klasifikacije), dobijaju (domai) zadatak da radei u svojim grupama zavre zadatak i pripreme prezentaciju za narednu radionicu.

72

Materijal za rad: KARTICE PRAVA

lan 2. Sva prava primenjuju se na svu decu i sva deca e biti zatiena od svih oblika diskriminacije.

lan 5. Drava mora da potuje prava i odgovornosti roditelja da obezbede detetu brigu i vaspitanje u skladu sa njegovim razvojnim mogunostima. lan 6. lan 7. Svako dete ima pravo na ivot i Svako dete ima pravo na ime i drava ima obavezu da dravljanstvo, pravo da zna ko obezbedi njegov opstanak i su mu roditelji i pravo na razvoj. njihovo staranje. lan 8. lan 9. Drava ima obavezu da titi, i Dete ima pravo da ivi sa svojim ukoliko je neophodno, da prui roditeljima, osim u sluaju kada pomo u vraanju identiteta je odvajanje od roditelja u detetu. To se odnosi na ime, najboljem interesu deteta. Dete dravljanstvo i porodine veze. ima pravo na odravanje kontakta sa oba roditelja ukoliko je odvojeno od jednog ili oba. lan 10. lan 11. Deca i roditelji imaju pravo da Drava ima obavezu da napuste bilo kojuczemlju, predupredi i prua pomo u ukljuujui i sopstvenu, kao i reavanju sluajeva otmice ili da se vrate u nju radi spajanja nevraanja dece iz inostranstva, porodice i odravanja veze bilo da to ine roditelji ili neko roditelj-dete. drugo lice. lan 12. lan 13. Deca imaju pravo slobodnog Deca imaju pravo na slobodu izraavanja sopstvenog izraavanja koja obuhvata miljenja i pravo da se slobodu da trae, primaju i daju njihovom miljenju posveti informacije i ideje svih vrsta, duna panja u svim pitanjima bez obzira na granice. koja ih se tiu. lan 14. lan 15. Deca imaju pravo na slobodu Deca imaju pravo na slobodu miljenja, savesti i udruivanja i slobodu mirnog veroispovesti, uz odgovarajue okupljanja. usmeravanje od strane roditelja. lan 16. lan 17. Deca imaju pravo na zatitu od Deca imaju pravo na pristup meanja u njihovu privatnost, infor-macijama iz nacionalnih i porodicu, dom ili linu meuna-rodnih izvora. Drava prepisku, kao i na zatitu od e podsti-cati medije da ire

73

napada na njihovu ast i ugled.

lan 18. Roditelji imaju zajedniku odgovor-nost za podizanje deteta i drava im u tome pomae. Drava prua odgovarajuu pomo roditeljima u obavljanju dunosti vaspitanja i obezbeuje razvoj institucija, objekata i slubi za brigu o deci. lan 20. Deca bez porodice imaju pravo na posebnu zatitu i na odgovarajue staranje u drugoj porodici ili ustanovi, uz uvaavanje njihovog kulturnog porekla. lan 22. Deca izbeglice, ili ona koja trae izbegliki status, imaju pravo na posebnu zatitu.

informacije koje su korisne za decu, a predu-zimati mere da ih zatiti od tetnih materijala i informacija. lan 19. Drava e zatititi decu od svih oblika zanemarivanja i zlostavljanja od strane roditelja ili drugih lica i ustanovie odgovarjue programe prevencije i pruanja pomoi rtvama.

lan 24. Sva deca imaju pravo na najvii mogui standard zdravlja i zdravstvene zatite i rehabilitacije.

lan 26. Sva deca imaju pravo na socijalnu zatitu, ukljuujui socijalno osiguranje.

lan 21. U dravama koje priznaju/dozvoljavaju usvojenje, ono e biti izvedeno u najboljem interesu deteta, pod nadzorom kompetentnih strunjaka i sa merama zatite za dete. lan 23. Invalidna i mentalno zaostala deca imaju pravo na specijalnu negu, vas-pitanje i obrazovanje, koji e im pomoi da ive pun i dostojan i-vot uz najvii mogui stepen samo-stalnosti i socijalne integracije. lan 25. Deca koju je drava zbrinula radi staranja, zatite ili leenja njiho-vog mentalnog ili fizikog zdrav-lja, imaju pravo na redovne provere tog leenja i svih ostalih uslova od znaaja za njihovo zbrinjavanje. lan 27. Sva deca imaju pravo na ivotni standard primeren njihovom fizi-kom, mentalnom, duhovnom, moralnom i socijalnom razvoju. Roditelji imaju primarnu odgovornost za pru-anje adekvatnog ivotnog standar-da deci, a drave imaju obavezu da im u tome prue

74

lan 28. Deca imaju pravo na obrazovanje. Drava obezbeuje besplatno i obavezno osnovno obrazovanje, podstie razliite oblike srednjeg obrazovanja dostupne svima i omoguava svima sticanje visokog obrazovanja na osnovu sposobnosti. Disciplina u koli se sprovodi u skladu sa dejim pravima i ljudskim dostojanstvom. Drave podstiu meunarodnu saradnju u pitanjima obrazovanja. lan 30. Deca pripadnici manjinskih grupa imaju pravo na sopstvenu kulturu, jezik i religiju. lan 32. Deca imaju pravo na zatitu od ekonomske eksploatacije i rada koji tete njihovom zdravlju ili ometaju razvoj i obrazovanje.

pomo. lan 29. Obrazovanje treba da bude usmereno na razvoj linosti deteta, razvoj obdarenosti i fizikih sposobnosti. Deca treba da budu pripremljena za aktivno uee u drutvenom ivotu i treba da naue da potuju svoju i kulture drugih naroda i grupa.

lan 31. Deca imaju pravo na odmor i rekreaciju, pravo na igru i uee u kulturnim i umetnikim aktivnostima. lan 33. Deca imaju pravo na zatitu od upotrebe droga i korienja u njihovoj proizvodnji i prometu.

lan 34. Deca imaju pravo na zatitu od seksualnog iskoriavanja i zloupotrebe, ukljuujui prostituciju i pornografiju. lan 37. Nijedno dete ne sme biti podvrgnuto muenju, okrutnom postupku ili kazni, nezakonitom hapenju i liavanju slobode. Smrtna kazna i doivotna robija ne mogu se izricati deci ispod 18 godina. Dete u zatvoru ima pravo na pravnu i drugu pomo i kontakt s porodicom.

lan 35. Drave imaju obavezu da spree nasilno odvoenje, prodaju ili trgovinu decom. lan 38. Deca ispod 18 godina ne mogu neposredno da uestvuju u oruanim sukobima, niti da budu regrutovana u vojsku. Deca pogoena oruanim sukobima imaju pravo na posebnu brigu i zatitu.

75

lan 39. Deca, koja su bila izloena oruanim sukobima, muenju, zanemarivanju, zloupotrebi ili eksploataciji, imaju pravo na psihiki i fiziki oporavak i socijalnu reintegraciju.

lan 40. Deca u sukobu sa zakonom imaju pravo da se s njima postupa na nain koji podstie oseanje dostojanstva i vrednosti i koji ima za cilj da im pomogne da preuzmu konstruktivnu ulogu u drutvu.

76

Prilog: KONVENCIJA O PRAVIMA DETETA Nezvanini rezime glavnih odredbi PREAMBULA Preambula podsea na osnovne principe Ujedinjenih nacija i posebne odredbe odreenih, relevantnih ugovora i deklaracija o ljudskim pravima. Ona potvruje da je deci, usled njihove osetljivosti, potrebna posebna briga i zatita i posebno istie primarnu ulogu porodice u nezi i zatiti deteta. U njoj se takoe reafirmiu: neophodnost pravne i druge zatite deteta pre i posle roenja, vanost potovanja kulturnih vrednosti zajednice iz koje dete potie i vitalna uloga meunarodne saradnje u zatiti prava deteta. (1)Definicija deteta Detetom se smatra osoba ispod 18 godina, ukoliko se zakonom date drave punoletstvo ne stie ranije. (2)Nediskriminacija Sva prava primenjuju se na svu decu bez diskriminacije. Drave imaju obavezu da tite decu od svih oblika diskriminacije i da preduzimaju pozitivne akcije u cilju promocije njihovih prava.
(3) Najbolji interesi deteta Svi postupci koji se tiu deteta preduzimae se u skladu sa njegovim najboljim interesima. Drave e obezbediti odgovarajuu brigu o detetu u sluaju kada roditelji ili staratelji to ne ine.

Ostvarivanje prava Drave moraju da uine sve to je u njihovoj moi da bi se prava predviena ovom Konvencijom ostvarila.
(4)

Prava i obaveze roditelja u odnosu na razvojne mogunosti deteta Drave moraju potovati prava i odgovornost roditelja, odnosno proirene porodice, da usmeravaju i savetuju dete u vezi njegovih prava, shodno njegovim razvojnim mogunostima.
(5)

(6) Opstanak i razvoj Svako dete ima neotuivo pravo na ivot, a drava ima obavezu da obezbedi njegov opstanak i razvoj. Ime i dravljanstvo Dete ima pravo na ime od roenja. Dete ima pravo na sticanje dravljanstva i, ukoliko je mogue, pravo da zna svoje roditelje i da bude uvano od strane roditelja.
(7)

77

Ouvanje identiteta Drava ima obavezu da titi i ukoliko je potrebno obezbedi ponovno uspostavljanje svih bitnih aspekata detetovog identiteta. To ukljuuje ime, dravljanstvo i porodine veze.
(8) (9) Odvajanje od roditelja Dete ima pravo da ivi sa svojim roditeljima, osim u sluaju kada se u odgovarajuem postupku oceni da je odvajanje od roditelja u najboljem interesu deteta. Dete ima pravo da odrava kontakt sa oba roditelja ukoliko je odvojeno od jednog od njih ili od oba roditelja.

(10) Spajanje porodice Deca i njihovi roditelji imaju pravo da napuste bilo koju zemlju i da uu u svoju zemlju u cilju spajanja porodice ili odravanja odnosa izmeu dece i roditelja. (11) Nezakonito prebacivanje i nevraanje dece Drava ima obavezu da predupredi kidnapovanje i zadravanje dece u inostranstvu, bilo da to radi roditelj ili neko drugi i da u tim sluajevima preduzima odgovarajue mere. (12) Izraavanje miljenja Dete ima pravo na slobodno izraavanje sopstvenog miljenja i pravo da se njegovo miljenje uzme u obzir u svim stvarima i postupcima koji ga se neposredno tiu. (13) Sloboda izraavanja Dete ima pravo da slobodno izraava svoje poglede, da trai, prima i saoptava informacije i ideje svih vrsta i na razne naine, bez obzira na granice. (14) Sloboda misli, savesti i veroispovesti Drava e potovati pravo deteta na slobodu misli, savesti i veroispovesti i pravo i obavezu roditelja da ih u tome usmeravaju. (15) Sloboda udruivanja Deca imaju pravo na slobodu udruivanja i slobodu mirnog okupljanja. (16) Zatita privatnosti Deca imaju pravo na zatitu od meanja u njihovu privatnost, dom, porodicu i linu prepisku i pravo na zatitu svoje asti i ugleda. (17) Pristup odgovarajuim informacijama Drava e obezbediti da deca imaju pristup informacijama i materijalima iz razliitih izvora. Drava e podsticati sredstva javnog informisanja da ire informacije od drutvene i kulturne koristi za dece i preduzimati mere da decu zatiti od tetnih informacija i materijala.

78

(18) Odgovornost roditelja Oba roditelja imaju zajedniku odgovornost za podizanje deteta. Drava e pruiti pomo roditeljima u ostvarivanju odgovornosti za podizanje dece i obezbediti razvoj ustanova, kapaciteta i slubi za zatitu i brigu o deci. (19) Zatita od zlostavljanja i zanemarivanja Drava e zatititi dete od svih oblika maltretiranja dok je pod brigom roditelja ili drugih osoba koje se o njemu brinu i uspostavie odgovarajue programe prevencije i pomoi rtvama zlostavljanja. (20) Zatita dece bez roditelja Drava je obavezna da obezbedi posebnu zatitu deci lienoj roditeljskog staranja i da osigura smetaj takve dece u odgovarajue alternativne porodice ili ustanove. U zbrinjavanju dece liene roditeljskog staranja duna panja e biti posveena detetovom kulturnom poreklu. (21) Usvojenje U zemljama koje priznaju i doputaju usvojenje ono e biti izvedeno u skladu sa najboljim interesom deteta i to samo uz saglasnost nadlenih vlasti i uz mere zatite deteta. (22) Deca izbeglice Dete izbeglica ili dete koje trai izbegliki status ima pravo na posebnu zatitu. Drava ima obavezu da sarauje sa odgovarajuim organizacijama koje pruaju takvu zatitu i pomo. (23) Invalidna i deca ometena u razvoju Mentalno ili fiziki nesposobno dete ima pravo na posebnu negu, obrazovanje i osposobljavanje za rad, koji e mu obezbediti potpun i dostojan ivot i postizanje za njega najvieg stepena samostalnosti i socijalne integracije. (24) Zdravlje i zdravstvena zatita Dete ima pavo na najvii mogui standard zdravlja i zdravstvene zatite. Drave e posvetiti posebnu panju primarnoj zdravstvenoj zatiti i prevenciji, zdravstvenom prosveivanju i smanjenju smrtnosti odojadi i dece. U tom smislu drave e se ukljuiti u meunarodnu saradnju i teiti da nijedno dete ne bude lieno mogunosti efikasne zdravstvene zatite. (25) Periodina provera postupka Dete koje je drava zbrinula radi staranja, zatite ili leenja ima pravo na periodinu proveru postupka i uslova. (26) Socijalna zatita Dete ima pravo na socijalnu zatitu ukljuujui socijalno osiguranje.

79

(27) ivotni standard Svako dete ima pravo na ivotni standard koji odgovara njegovom fizikom, mentalnom, duhovnom, moralnom i socijalnom razvoju. Roditelji imaju primarnu odgovornost da detetu obezbede adekvatan ivotni standard. Obaveza drave je da pomogne i osigura da roditelji tu svoju odgovornost ispunjavaju. Ova obaveza drave moe ukljuivati materijalnu pomo roditeljima i deci. (28) Obrazovanje Dete ima pravo na obrazovanje. Drava je obavezna da osigura besplatno i obavezno osnovno obrazovanje, podstie razliite oblike srednjeg obrazovanja dostupne svima i omogui pristup viem obrazovanju u skladu sa sposobnostima deteta. kolska disciplina e se sprovoditi u skladu sa pravima deteta i uz potovanje njegovog dostojanstva. Drava e se ukljuiti u meunarodnu saradnju u cilju ostvarivanja ovog prava. (29) Ciljevi obrazovanja Obrazovanje e imati za cilj razvoj detetove linosti, talenata i mentalnih i fizikih sposobnosti do njihovih krajnjih mogunosti. Obrazovanje e pripremati dece za aktivan ivot u slobodnom drutvu i negovati kod njega potovanje prema roditeljima, njegovom kulturnom poreklu, jeziku i vrednostima kao i potovanje prema kulturnom poreklu i vrednostima drugih. (30) Dete pripadnik manjine Deca pripadnici etnikih manjina i domorodakog stanovnitva imaju pravo da uivaju sopstvenu kulturu, da ispovedaju svoju veru i da koriste svoj jezik. (31) Slobodno vreme, rekreacija i kulturne aktivnosti Dete ima pravo na odmor, igru, slobodno vreme i uee u kulturnim i umetnikim aktivnostima. (32) Deji rad Dete ima pravo na zatitu od rada koji ugroava njegovo zdravlje, obrazovanje ili razvoj. Drava e propisati minimalnu starost za zapoljavanje i regulisati uslove rada. (33) Zloupotreba droga Deca imaju pravo na zatitu od upotrebe narkotika i psihotropskih droga. Drave imaju obavezu da spree upotrebu dece u proizvodnji i prometu droga. (34) Seksualno iskoriavanje Drava e zatititi decu od seksualnog iskoriavanja i zlostavljanja, ukljuujui prostituciju i pornografiju.

80

(35) Otmica i trgovina decom Drava je obavezna da preduzme sve odgovarajue mere da sprei otmicu, prodaju i trgovinu decom. (36) Drugi oblici iskoriavanja Dete ima pravo na zatitu od bilo kog vida iskoriavanja, tetnog po njegovu dobrobit, pored onih navedenih u lanovima 32, 33 i 34. (37) Muenje i lienje slobode Nijedno dete ne sme biti podvrgnuto muenju, okrutnom postupku ili kanjavanju niti nezakonitom hapenju i liavanju slobode. Ni smrtna kazna ni doivotni zatvor bez mogunosti oslobaanja, nee biti dosueni za prekraje koje uine osobe ispod 18 godina starosti. Svako dete lieno slobode odvaja se od odraslih, sem ako se ne smatra da je to u najboljem interesu deteta; ima pravo na pravnu i drugu pomo i pravo da odrava kontakt sa svojom porodicom. (38) Oruani sukobi Strane ugovornice preduzimaju sve praktino izvodljive mere kako deca ispod 18 godina ne bi neposredno uestvovala u oruanim sukobima. Deca ispod 18 godina ne mogu biti regrutovana u oruane sukobe. Drave e takoe osigurati zatitu i brigu o deci pogoenoj oruanim sukobima, kako je to predvieno meunarodnim pravom. (39) Oporavak Drava ima obavezu da obezbedi odgovarajui fiziki i psihiki oporavak i socijalnu reintegraciju dece koja su rtve oruanih sukoba, muenja, zanemarivanja, iskoriavanja ili zlostavljanja. (40) Maloletniko pravosue Dete koje je u sukobu sa zakonom ima pravo na postupak kojim se podstie njegovo dostojanstvo i oseanje line vrednosti, koji vodi rauna o njegovom uzrastu i koji vodi njegovoj socijalnoj reintegraciji. Dete ima pravo na pravnu i drugu pomo u cilju svoje odbrane. Sudski postupak i smetaj u kaznene institucije bie izbegnut kada god je to mogue. (41) Potovanje najviih standarda Ukoliko su standardi dejih prava vaeih nacionalnih i meunarodnih zakona vii od onih koje ova Konvencija predvia, primenjivae se vii standardi. (42) Upoznavanje sa Konvencijom Strane ugovornice imaju obavezu da sa pravima sadranim u ovoj Konvenciji upoznaju kako odrasle tako i decu.

81

Primena i stupanje na snagu Odredbe lanova 43 do 54 predviaju: (I) Ustanovljenje Komiteta za prava deteta, sastavljenog od 10 ekspe-rata, koji e razmatrati izvetaje lanica Konvencije, nakon 2, odnosno svakih 5 godina po ratifikaciji Konvencije. Konvencija stupa na snagu poto je prvih 20 drava ratifikuje. (II) Drave su obavezne da svoje izvetaje uine dostupnim najiroj javnosti svojih zemalja. (III) Komitet za prava deteta moe predloiti da se obave posebne studije o pitanjima dejih prava i moe svoje procene izvetaja podneti na uvid svakoj strani ugovornici u Generalnoj skuptini UN. (IV) Radi ''podsticanja efikasne primene Konvencije i unapreivanja meunarodne saradnje'', specijalizovane agencije UN, kao to su: UNESKO, UNICEF, Svetska zdravstvena organizacija, imaju pravo da prisustvuju sednicama Komiteta za prava deteta. Ove organizacije kao i druga nadlena tela, ukljuujui nevladine organizacije sa konsultativnim statusom pri Ujedinjenim nacijama, mogu pruiti dragocene informacije ili savet u cilju optimalne primene Konvencije.

82

Radionica: ODNOSI MEU PRAVIMA

CILJ: Cilj ove radionice je da uenici dou do produbljenije analize i razumevanja meusobne povezanosti i nedeljivosti prava. ZADACI: - uoavanje povezanosti meu pravima; - uoavanje nedeljivosti prava; - upoznavanje s osnovnim principima pravima deteta. Prilozi: - ''Vrste prava'' za svakog uenika; - ''Osnovni principi'' za svakog uenika. OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: Nadovezujui se na zavrnu aktivnost iz prethodne radionice, nastavnik poziva jednu po jednu grupu da pokau svoj poster (klasifikaciju) i da ukratko predstave svoju klasifikaciju. Drugi korak: Nastavnik naglaava da ne postoje ''tane'', ''bolje'' ili ''loije'' klasifikacije i da im je ova aktivnost posluila da se bolje upoznaju sa pravima koja im Konvencija garantuje. Nastavnik moe da navede i neke uobiajene klasifikacije (vidi tekst iz Uvoda ovog Vodia), a kao primer jedne od njih svakom ueniku daje prilog ''Vrste prava''. Trei korak: Nastavnik sada poziva uenike da pronau vezu meu pojedinim pravima, iako su razvrstana u razliite grupe. Nastavnik bira jedno pravi (na primer, pravo na obrazovanje) i trai da uenici oznae sva ona prava (poveu kartice crtajui na posteru/klasifikaciji) koja treba da budu ostvarena da bi dete moglo da uiva navedeno pravo, odnosno ije krenje moe da ometa ostvarivanje datog prava (na primer, pravo da se lee ako su bolesni, pravo na svoj jezik, pravo na ivotni standard, pravo na zatitu od diskriminacije...). Uenici mogu pojedinano da izlaze i da na posteru/klasifikaciji crtaju veze meu pravima ili da daju predloge na osnovu kojih nastavnik povezuje prava. Svaki predlog se obrazlae (nastavnik pita ''zato su ta prava povezana'', trai da daju primere) i diskutuje (ostala deca mogu da iznose svoje slaganje ili neslaganje). Konvencije o

83

etvrti korak: Nastavnik rezimira radionicu sledeom konstatacijom: ''Iako esto grupiemo prava po slinosti u pojedine grupe/kategorije (da bi ih lake zapamtili i da bi se lake radilo sa pravima), sva su prava vana i u sutini povezana. Unato tome, postoje etiri prava koja se zbog svog znaaja izdiu na nivo osnovnih principa. Nijedno drugo pravo iz Konvencije ne moe u potpunosti da se uiva ukoliko ova etiri prava nisu ostvarena, a to su: pravo pravo pravo pravo na na na na uee (participaciju), ivot, opstanak i razvoj, uvaavanje najboljeg interesa deteta, nediskriminaciju.''

Na kraju svaki uenik dobija primerak priloga ''Osnovni principi''. Predlog za dalji rad: Uenici prave intervju s decom i mladima iz okoline na temu ''Koje ti je pravo naroito vano?''. Dete koje intervjuiu prethodno moraju informisati o pravima koja mu pripadaju, a zatim ga pitati koje je njemu najvanije (ili koja 3 su mu najvanija). Pojedinani intervjui mogu sluiti za izadu zajednikog postera ili referata.

84

Prilog: VRSTE PRAVA PRAVA NA PREIVLJAVANJE obuhvataju: pravo na ivot i pravo na zadovoljavanje osnovnih, egzistencijalnih potreba (na primer, pravo na ivotni standard). PRAVA NA RAZVOJ ukljuuju sve one stvari koje su neophodne za normalan i potpun razvoj svih potencijala deteta (na primer, pravo na obrazovanje). ZATITNA PRAVA trae da deca budu zatiena od svih oblika diskriminacije, zloupotrebe, zanemarivanja i zlostavljanja (na primer, zatita od muenja i okrutnog postupanja). PARTICIPATIVNA PRAVA garantuju deci mogunost da budu aktivni uesnici u svom ivotu i razvoju i ivotu zajednice i da shodno uzrastu budu ukljueni u odluivanja o stvarima koje ih se neposredno tiu (na primer, pravo na slobodno izraavanje sopstvenog miljenja).

85

Prilog: OSNOVNI PRINCIPI

NAJBOLJI INTERES DETETA

IVOT, OPSTANAK I RAZVOJ

PARTICIPACIJA

NEDISKRIMINACIJA

86

Radionica: SUKOB PRAVA

CILJ: Ova radionica ima za cilj da uenici steknu uvid da ostvarivanje razliitih prava moe biti izvor sukoba. ZADACI: - sticanje uvida da postoje situacije kada prava raliitih osoba dolaze u sukob, kao i situacije u kojima su u sukobu dva prava jedne osobe; - osposobljavanje za razumevanje uzroka sukoba i razvijanje spremnosti da se traga za konstruktivnim reenjima. Materijal Prilog: za rad: po jedna kopija zapoetog stripa za svaku grupu; komplet kartica prava za svaku grupu; "Reavanje sukoba u 4 koraka" za svaku grupu. Sukob prava za svakog uenika.

OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: Uenici su podeljeni u grupe. Svaka grupa dobija po jedan zapoeti strip koji prikazuje sukob prava. Imaju zadatak da analiziraju situaciju sa stripa i uoe o sukobu kojih prava je re. Da bi odredili prava u sukobu pomau im kompleti kartica prava. Drugi korak: Uenici se podseaju saznanja koja ve imaju o reavanju sukoba i dobijaju zadatak da, radei u grupi, zavre strip pokuavajui da ree prikazan sukob. U tome im pomae lista "Reavanje sukoba u 4 koraka". Trei korak: Predstavnik svake grupe izlae zavreni strip i objanjava ostalima sukob kojih prava su uoili. Ostali komentariu prikazanu situaciju, dopunjavaju odgovor o tome koja su sve prava u sukobu i komentariu nain reavanja sukoba. Nastaje izloba reenih stripova. etvrti korak: Nastavnik poziva na razgovor o iskustvima uenika sa situacijama sukoba prava kako bi ih naveo da razumeju da se sukobi prava dve osobe ili vie prava jedne osobe esto sreu, da je teko ostvariti sva prava, ali da u takvim situacijama treba tragati za
87

konstruktivnim reenjima i rukovoditi se optim principima traganja za uzrocima sukoba i nenasilnog reavanja sukoba, kao i optim principima Konvencije (najbolji interes deteta, ivot, opstanak i razvoj, participacija, nediskriminacija): - Setite se situacije kada ste vi sa nekim, odraslim ili vrnjakom, bili u situaciji da su vaa prava bila sukobljena. O kojim pravima je bilo re? Da li je bilo mogue reiti sukob tako da prava obe osobe budu potovana.? - Jeste li nekada bili u situaciji u kojoj su dva ili vie prava jedne osobe (vas ili nekog pored vas) bila u sukobu? ime se moemo rukovoditi u takvim situacijama? Na kraju svaki uenik dobija primerak priloga Sukob prava. Predlog za dalji rad: Pisanje prie, pravljenje ilustracije ili stripa koji govore o situaciji iz njihovog ivota nekoga koga poznaju kada su njihova razliita prava i obaveze bili u sukobu.

88

STRIP

89

Materijal za rad: REAVANJE SUKOBA U 4 KORAKA Prvi korak: Razmislite dobro ta osobe u sukobu stvarno ele i koja su njihova prava. Stavite se na mesto jedne, pa onda druge osobe. Drugi korak: ta vam se sada ini, u emu je problem? ta je stvarno uzrok sukoba? Trei korak: Sada kada znate problem, pokuajte da smislite to vie razliitih reenja. etvrti korak: Analizirajte reenja i odaberite ono koje obezbeuje najvii stepen potovanja prava uesnika u sukobu.

90

Prilog: SUKOB PRAVA LJudi imaju meusobno razliite elje, uverenja i ideje, prihvataju razliite vrednosti... Zato je neizbeno da dolazi do sukoba. Postoje razliite vrste sukoba, zavisno od toga ko je u sukob ukljuen (sukobi izmeu pojedinaca, unutar grupa, izmeu grupa, izmeu nacija...), vanosti za pojedince i grupe, uzroka nastanka sukoba... Nekada vie osoba ili grupa ele isti objekat, materijal, sirovine, ili neku drugu stvar materijalne prirode... Tada se javljaju sukobi oko stvari. Jedna od vrsta sukoba su oni koji nastaju kada su povreena ili nisu uzeta u obzir neija oseanja. Sukobi oko oseanja naroito mogu da povrede (posebno mlade) jer podrazumevaju nezadovoljavanje potrebe za potovanjem, panjom ljubavlju... Razliita verovanja i vrednosti koje imaju pojedinci ili grupe mogu biti uzrok sukoba oko ideja. Tipini su oni koji proistiu iz kulturnih, religijskih i politikih razlika. Jedna od vrsta sukoba su sukobi prava. Do njih dolazi kada su prava jedne osobe u sukobu s pravima druge, ili kada razliiti ljudi razliito tumae jedno isto pravo. Situacije u kojima se moe zapaziti ovakav odnos prava su veoma este i neizbene i zato su vane za ostvarivanje prava. Da bi se one reavale u korist potovanja prava, moramo imati na umu opte principe za reavanje konflikata. Kada reavamo sukobe: - analizirajmo okolnosti u kojima je do sukoba dolo, - otkrijmo prave uzroke sukoba, - ne odlaimo problem, ve ga trajno reimo - proverimo da li je reenje realno, - proverimo da li su reenjem zadovoljne obe strane - ne oekujmo da e nam problem reiti neko drugi, ve traimo reenje s onim s kim smo u sukobu. U ovakvoj situaciji osim optih okolnosti i uzroka sukoba, potrebno je da uoimo i o kojim pravima je re i da se pri reavanju sukoba rukovodimo optim naelima Konvencije UN o pravima deteta (najbolji interes, ivot, opstanak i razvoj, participacija, nediskriminacija). Na slian nain emo reavati konfliktne situacije u kojima dolazi do sukoba vie prava jedne osobe (nas samih ili osobe s kojom smo u kontaktu) kada zadovoljavanje jednog prava na neki nain ometa zadovoljavanje drugog.

91

Radionica: DEJA I LJUDSKA PRAVA

CILJ: Cilj ove radionice je sinteza do sada steenih znanja kroz produbljivanje razumevanja odnosa ljudskih i dejih prava, odnosno razumevanje znaaja normi i propisa u unapreenju i zatiti ljudskih/dejih prava. ZADACI: - uoavanje veza izmeu ljudskih i dejih prava; - uoavanje znaaja normi i propisa u unapreenju i zatiti ljudskih/dejih prava; - podsticanje razumevanja mehanizama za zatitu i unapreenje ljudskih/dejih prava.

OPIS AKTIVNOSTI: Scenario ove radionice nije unapred odreen. Odluku o izboru aktivnosti nastavnik moe doneti na osnovu vlastite procene o tome koji od sadraja bi za tu konkretnu grupu uenika bio korisniji, odnosno nastavnik moe i same uenike da pita koje od ponuenih aktivnosti bi njih vie interesovale. Jedna od aktivnosti stavlja naglasak na produbljenije razumevanje odnosa ljudskih i dejih prava, a druga je fokusirana na uoavanje znaaja normi i propisa u zatiti i unapreenju ljudskih/dejih prava. Prva predloena aktivnost Uenici su podeljeni u manje grupe i iz kutije/eira izvlae po jednu karticu prava (jedan komplet kartica prava nastavnik ravnomerno podeli manjim grupama) i diskutuju o tome da li je ovo pravo specifino vezano samo za decu, odnosno, da li se to pravo odnosi i na odrasle. (Npr. pravo na obrazovanje: da li i odrasli imaju pravo na obrazovanje, zato, kako se ono ostvaruje, itd.) Nakon diskusije u manjim grupama izvetai iznose zakljuke. Diskusiju u velikoj grupi voditi ka osveivanju potrebe za izdvajanjem posebnih prava deteta: - Da li su sva prava deteta ujedno i ljudska prava? - Zato je bilo potrebno da se prava deteta posebno izdvoje? ta je to to je doprinelo takvoj odluci? Napomena: Zavrnom sintezom se ponovo istie da su deja prava ljudska prava. Sa stanovita ljudskih prava dete je bilo zatieno u okviru postojeih sistema prava i prakse. Meutim, pokazalo da se da to nije dovoljno pa dolazi do uobliavanja ideje o izdvajanju posebnih prava
92

deteta. Ta ideja je stara oko stotinak godina, meutim sve usvojene norme i propisi su odraavale shvatanje o detetu kao slabom, nejakom i nezrelom ljudskom biu koje su potrebni posebna zatita i nega, to samo odrasli mogu da obezbede na nain koji oni procene kao najbolji. Tek posle drugog svetskog rata dolazi do promene stava koje rezultira Konvencijom o pravima deteta. Njen sadraj odraava shvatanje po kojima dete nije samo objekat zatite ve i nosilac prava tj. zahteva. Dete kao ljudsko bie ima pravo na jednakost, a to pravo pre svega moe da ostvari aktivnim ueem u ivotu.Dete ulazi u centar zbivanja koja se njega tiu i u njima uestvuje aktivno, izraavajui svoje miljenje u skladu sa svojim razvojnim mogunostima. (Izvodi iz uvodnog teksta ''LJudska prava i prava deteta'') Druga predloena aktivnost Uenici su podeljeni u manje grupe i razgovaraju o tome: - kako meunarodni dokumenti, norme i propisi kojima se reguli-u ljudska i deja prava mogu da utiu na zatitu i unapreenje istih, - ta je potrebno da bi se ono to je sadrano u normama/pro-pisima ostvarilo u stvarnom ivotu? Izvetai iz manjih grupa iznose zakljuke do kojih su doli u diskusiji. U zavisnosti od toga ta je izneseno kao zakljuak, nastavnik moe da podstie diskusiju u velikoj grupi sledeim pitanjima: - Da li je potrebno da zakoni jedne drave budu usklaeni sa meunarodnim dokumentima? - Da li su zakoni dovoljni? Osim zakona ta je potrebno da bi se unapredilo stanje u ivotu/praksi? - Kako nama ovakvi dokumenti mogu pomoi? Da li time to znamo koja su prava zagarantovana moemo i sami doprineti njihovom ostvarenju? Kako? Napomena: Sutina zavrne diskusije vezana je za injenicu da su zakoni / propisi / ugovori / meunarodni dokumenti neophodna osnova za ureivanje odnosa u jednom drutvu, ali da njihova primena zahteva mnogo vie. Odgovornost za primenu zakona se deli na razliite grupe u drutvu o emu e detaljnije biti vie rei u narednom bloku radionica. ZADACI ZA VEBANJE Poznavanje Konvencije i zastupljenost u tampi Uenici dobijaju zadatak da do sledeeg asa obave ispitivanje poznatih osoba (roaci, prijatelji, drugi uenici) o tome koliko poznaju

93

Konvenciju o pravima deteta i istrauju da li je i na koji nain tematika prava zastupljena u dnevnoj i omladinskoj tampi. Naredni as posveuje se prikazu i analizi njihovih nalaza ime se ujedno i zavrava blok ''Vrste prava i odnosi meu pravima''.

94

95

PRAVA I ODGOVORNOSTI

96

97

Radionica: ODGOVORNOST ODRASLIH I i II

CILJ: Cilj ove radionice je da uenici uoe postojanje i nain rasporeivanja odgovornosti za potovanje prava meu razliitim kategorijama odraslih. ZADACI: - uoavanje postojanja odgovornosti svih odraslih za potovanje prava dece i mladih; - upoznavanje razliitih tipova odgovornosti odraslih; - razumevanje povezanosti odgovornosti za potovanje prava deteta i uloge koju odrasli ima (specifinosti odgovornosti roditelja, nastavnika, zaposlenih u medijima, zaposlenih u drav-nim organima...); - razumevanje naina rasporeivanja odgovornosti meu razlii-tim kategorijama odraslih. Materijal za rad: - Kartice "Odgovornosti nastavnika" (za jednu polovinu grupa); - Kartice "Odgovornosti roditelja" (za drugu polovinu grupa). Prilog: - "Ko je odgovoran za svaku grupu. OPIS AKTIVNOSTI: Napomena: Opis aktivnosti, tj. predvieni koraci za ove dve radionice prikazani su kao jedinstvena celina. Nastavnik sam procenjuje, u zavisnosti od dinamike rada grupa, kojim korakom se zavrava prvi, odnosno, poinje drugi as. Prvi korak: Radi se grupno. Polovina grupa dobija po jednu karticu "Odgovornosti nastavnika", a druga polovina po jednu karticu "Odgovornosti roditelja". Uenici imaju zadatak da u okviru manjih grupa proitaju pravo sa kartice, porazgovaraju o odgovornostima roditelja ili nastavnika (zavisno od kartice koju su dobili) vezanim za to pravo i dopune karticu navodei bar tri odgovornosti tipinih za pravo sa kartice. Napomena: Mogue je svim grupama dati kartice sa istim pravom, ali razliitom grupom odraslih o ijoj odgovornosti razmiljaju, ili pak podeliti
98

uenike na paran broj grupa tako da za svako pravo neka grupa navodi odgovornosti roditelja, a druga odgovornosti nastavnika. Drugi korak: Predstavnici grupa saoptavaju svoje odgovore, a nastavnik ih u belei na tabli. Trei korak: Kroz diskusiju se analiziraju i dopunjuju grupni odgovori, uporeuje odgovornost roditelja i nastavnika i nastoji da uenici razumeju da za svako pravo postoji i odgovornost roditelja i odgovornost nastavnika, da odgovornost roditelja proistie iz njihove bioloke uloge i moralnih razloga, a odgovornost nastavnika osim iz moralnih proistie i iz profesionalnih razloga. U voenju diskusije nastavnik moe postavljati pitanja: - Mogu li ostali da se sete jo neke odgovornosti te grupe (roditelja ili nastavnika) vezane za pomenuto pravo? - ta je zajedniko za odgovornost roditelja i nastavnika? Ima li nekih razlika? Zbog ega su roditelji odgovorni? A zbog ega nastavnici? Da li odgovornost nastavnika potie iz jo nekih razloga osim moralnih? etvrti korak: Diskusija se proiruje na razmatranje odgovornosti odraslih uopte, uz nastojanje da uenici razumeju da je odgovornost rasporeena na razliite grupe odraslih i da se od svih njih moe oekivati i zahtevati odgovornost za potovanje dejih prava kao i da je drava (odnosno pre svega uesnici zakonodavne, izvrne i sudske vlasti) direktno odgovorna kao potpisnik Konvencije UN o pravima deteta. - Ko je jo odgovoran za potovanje ovih prava osim roditelja i nastavnika? Ko je jo obavezan da obezbedi potovanje i zatitu ostalih prava deteta? Zato? - Kakva je uloga zaposlenih u medijima za potovanje prava deteta? Kakva je uloga zaposlenih u sudstvu, policiji, zdravstvu... Kakva je odgovornost predstavnika politikih partija? - Kakva je uloga lanova vlade? Iz ega proistie njihova odgovornost? Peti korak: Na osnovu analize odgovora koje su uenici davali u ranijim koracima i (po potrebi) primera koje navodi nastavnik, zakljuuje se o tipinim tipovima odgovornosti odraslih: informisanost i obrazovanje, zatita i potovanje prava. Pitanje za disusiju: - Koje su tipine odgovornosti odraslih? Napomena: U rezimiranju nastavniku pomae lista Odgovornosti dece i odraslih (koju uenici dobijaju kao prilog tek sledeeg asa).

99

Takoe, nastavnik koristi i tekst iz uvoda prirunika (LJudska prava i prava deteta Obaveze drava). Predlog za dalji rad: Svaka grupa dobija priloga "Ko je odgovoran" i grupni domai zadatak da zajedniki popune listu nabrajajui sve koje smatraju posebno odgovornim za svako od navedenih prava i porazgovaraju o nainu ispoljavanja te odgovornosti. Na sledeem asu ove liste mogu biti povod za poetak razgovora o tome da li je neko naveo i decu kao odgovorne za neko od prava.

100

Prilog:

Kartice: ODGOVORNOSTI NASTAVNIKA

Deca imaju pravo na zatitu od upotrebe droga i korienja u njihovoj proizvodnji i prometu. Odgovornosti nastavnika u vezi sa tim pravom su: -

Deca imaju pravo na slobodu miljenja, savesti i veroispovesti uz odgovarajue usmeravanje od strane roditelja. Odgovornosti nastavnika u vezi sa tim pravom su: -

Deca imaju pravo na zatitu od meanja u njihovu privatnost, porodicu, dom i linu prepisku, kao i na zatitu od napada na njihovu ast i ugled. Odgovornosti nastavnika u vezi sa tim pravom su: -

Deca imaju pravo na zatitu od seksualnog iskoriavanja i zloupotrebe, ukljuujui prostituciju i pornografiju. Odgovornosti nastavnika u vezi sa tim pravom su: -

101

102

Materijal za rad: Kartice: ODGOVORNOSTI RODITELJA

Deca imaju pravo na zatitu od upotrebe droga i korienja u njihovoj proizvodnji i prometu. Odgovornosti roditelja u vezi sa tim pravom su: -

Deca imaju pravo na slobodu miljenja, savesti i veroispovesti uz odgovarajue usmeravanje od strane roditelja. Odgovornosti roditelja u vezi sa tim pravom su: -

Deca imaju pravo na zatitu od meanja u njihovu privatnost, porodicu, dom i linu prepisku, kao i na zatitu od napada na njihovu ast i ugled. Odgovornosti roditelja u vezi sa tim pravom su: -

Deca imaju pravo na zatitu od seksualnog iskoriavanja i zloupotrebe, ukljuujui prostituciju i pornografiju. Odgovornosti roditelja u vezi sa tim pravom su: -

103

104

Materijal za dalji rad: KO JE ODGOVORAN? DEJA PRAVA Deca imaju pravo na odmor i rekreaciju, pravo na igru i uee u kulturnim i umetnikim aktivnostima. Deca imaju pravo na slobodu udruivanja i slobodu mirnog okupljanja. Deca imaju pravo na zatitu od meanja u njhovu privatnost, porodicu, dom ili linu prepisku, kao i na zatitu od napada na njihovu ast i ugled. Deca imaju pravo na slobodu miljenja, savesti i veroispovesti, uz odgovarajue usmeravanje od strane roditelja. Deca imaju pravo na obrazovanje. Deca imaju pravo na zatitu od zanemarivanja, zlostavljanja i svih oblika maltretiranja i eksploatacije. KO JE ODGOVORAN

105

Radionica: ODGOVORNOST DECE I MLADIH

CILJ: Cilj ove radionice je da uenici razumeju veze izmeu prava i odgovornosti i razviju svest o linoj odgovornosti u potovanju i ostvarivanju sopstvenih i tuih prava. ZADACI: - razumevanje veze izmeu prava i odgovornosti i razumevanje odgovornosti kao potovanja prava; - razvijanje svesti o linoj odgovornosti za ostvarivanje svojih i potovanje prava drugih; - upoznavanje razliitih tipova odgovornosti dece i mladih; - podsticanje ponaanja u skladu sa poimanjem line odgovornosti. Materijal za rad: - Kartice prava (za svakog uenika po jedna sa lanom 12, 16, 17, 28, 31 ili 33;) u svakoj grupi svaki uenik ima istu karticu); - prazni papiri za svakog uenika. Prilog: - Odgovornosti dece i odraslih za svakog uenika. OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: Svaki uenik dobija po jednu karticu prava (na primer kartice sa lanovima: 12, 16, 17, 28, 31, 33), ali tako da u okviru jedne grupe svi dobiju isto pravo na kartici. Radei individualno, svako ima zadatak da paljivo proita svoju karticu, razmisli o svojim obavezama u vezi sa pravom na toj kartici i na posebnom papiru napie: Ja imam pravo... (kratak opis prava sa kartice), a moja odgovornost u vezi s tim je da:... (i da onda upiu 1 do 3 svoje odgovornosti). Drugi korak: U okviru manjih grupa uenici saoptavaju, porede i razgovaraju o svojim individualnim odgovorima. Zatim izrauju zajedniku listu "Odgovornosti dece i mladih" u vezi sa datim pravom koja obuhvata njihove tipine odgovore i one oko kojih su se dogovorili. Trei korak:

106

Predstavnici grupa itaju pravo o kome su razmiljali i odgovornosti dece i mladih koje su zapisali. Nastavnik belei na tabli primere odgovornosti dece i mladih. etvrti korak: Kroz diskusiju uenici se navode da razumeju neophodnost veze izmeu prava i odgovornosti, i odgovornost kao potovanje prava, a ne kao zasluivanje da se stekne pravo. Takoe treba da uoe tipove odgovornosti dece i mladih: informisanost i obrazovanje, zatita, potovanje prava. Pitanja koja mogu biti postavljena u diskusiji: - Da li je bilo teko setiti se svojih odgovornosti? - Zato mladi imaju odgovornost? Moe li postojati stanje potovanja prava ako nismo odgovorni? - ta je bilo tee odrediti - svoju odgovornost ili odgovornost odraslih ( sa prolog asa)? Koje tipove odgovornosti ste navodili? - emu su vas vie uili - pravima ili odgovornostima? emu se u porodici, u koli, u dejim grupama poklanja vea panja: vaim pravima ili obavezama/odgovornostima? Na kraju svaki uenik dobija prilog Odgovornosti dece i odraslih. Predlog za dalji rad: Pisanje prie o situaciji u kojoj su oni bili nepravedni prema drugoj osobi prekrili su pravo neke druge osobe (druga, brata ili sestre, ..).

ZADACI ZA VEBANJE: Prava i pravila u uionici II Uenici dobijaju zadatak da do sledeeg asa razmisle ponovo o Pravilima u uionici koje su zajedno definisali u bloku Osnovni pojmovi, ali sada uzimajui u obzir nova znanja i uvide koje su u meuvremenu stekli. Naredni as zajedniki se posveuje ponovnom razmatranju, dopunama I eventualnom preraivanju pravila u uionici, ime se zavrava blok Prava i odgovornosti.

107

Prilog:

ODGOVORNOSTI DECE I ODRASLIH U OSTVARIVANJU DEJIH PRAVA

TIPINE ODGOVORNOSTI INFORMISANOST I OBRAZOVANJE DECA Informisati sebe, drugu decu i odrasle o pravima koje imamo; uiti o pravima Uoavati situacije u kojima se kre deja prava i boriti se za svoja prava i prava drugih u skladu sa mogunostima Potovati prava druge dece, potovati prava odraslih. Uiti se odgovornom ponaanju ODRASLI Informisati se o i obrazovati za prava koja deca imaju; informisati i obrazovati decu i druge odrasle o dejim pravima Uoavati situacije u kojima se kre deja prava; boriti se za deja prava i stvarati preduslove za potovanje dejih prava. Ponaati se u skladu sa Konvencijom (ne kriti deja prava) Biti odgovoran i uiti decu da budu odgovorna.

ZATITA

POTOVANJE UOAVANJE VEZE IZMEU PRAVA I ODGOVORNOSTI

108

KRENJE I ZATITA PRAVA

109

110

Radionica: KRENJE PRAVA DETETA

CILJ: Ova radionica ima za cilj da uenici naue da prepoznaju i razviju osetljivost za situacije krenja prava deteta. ZADACI: - osposobljavanje za prepoznavanje situacija krenja prava i analizu ivotnih situacija sa aspekta stanja dejih prava; - sticanje znanja o razliitim oblicima zanemarivanja, zlostav-ljanja i eksploatacije; - razvijanje osetljivosti za situacije dece ija su prava ugroena. Materijal za rad: - po jedan primerak prie za svaku grupu (Zoranova pria za jednu polovinu grupa i Marijina pria za drugu polovinu); - komplet kartica prava za svaku grupu. OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: Uenici su podeljeni u male grupe. Svaka grupa dobija jedan primerak prie (jedna polovina grupa dobija Zoranovu priu a druga polovina Marijinu priu). Imaju zadatak da paljivo proitaju priu, porazgovaraju o njoj, izdvoje i zapiu sva prava deteta iz prie koja su ugroena. Drugi korak: Predstavnici grupa prvo proitaju naglas sadraj prie, a zatim i rezultate grupnog rada (listu ugroenih prava). Sledi analiza grupnih odgovora. - Koja prava su ugroena u ovim priama? Ko ih je prekrio? - Zato su se pojedini likovi iz pria tako ponaali? - Kako su se oseali uesnici dogaaja iz prie? Trei korak: Kroz razgovor uenici se navode da prepoznaju i druge sline situacije krenja prava deteta, da se sete primera krenja prava deteta iz nekog linog ili iskustva nekoga iz njihove sredine. Nastoji se da uenici razumeju da je krenje dejih prava prisutno, a da esto nismo toga ni svesni. Da bismo uopte bili u stanju da prepoznamo takve situacije moramo, za poetak, poznavati deja
111

prava. To je pretpostavka svih daljih akcija za njihovu zatitu i ostvarenje. Pitanja za diskusiju: - Na koje sve naine mogu biti krena deja prava? Ko sve moe da kri prava? - Znate li neke situacije zlostavljanja, zanemarivanja i eksploatacije dece? - Koje primere krenja dejih prava iz svoje sredine znate?

112

Materijal za rad: ZORANOVA PRIA Imam 8 godina i sada ivim samo s mamom i tatom. Moja sestra se udala i otila od kue iako nije zavrila kolu. Ja mislim da je pobegla. Sad sam jo vie sam. Kad nema posla i kad je nervozan tata se napije i samo vie i bije po kui: i mamu i mene. Najbolje mi je kad ode na dui put sa svojim kamionom. Nekad me tako prebije da mama pusti da ne idem u kolu, ako on nije tu. Ali, kad je u kui, kae da ne moe da se "zabuava" i onda moram da idem u kolu. Drugovi su me jednom, kad mi je ceo obraz bio plav i oko malo zatvoreno, pitali "ta ti je to?", a ja sam im rekao da sam se sudario sa vratima. Vie me ne pitaju nita, ali sam jednom uo da za mene kau "Onaj sudareni" i ne zovu me da igramo fudbal posle kole. Moda je to zato to sam ih vie puta odbio kada sam bio umoran i kada su me bolele noge. Mama stalno radi u suprotnim smenama od moje kole i onda ja moram da idem da kupim za doruak i da zagrejem ruak i jedem sam. Ona me nekad tei i pria da e da se razvede i da emo onda biti sami i mirni, ali ja znam da nee jer se uvek pomire. I ona me grdi i vie na mene to sam lo ak. Ali ja ne mogu da sluam na asu, stalno mislim ta e da bude kad doem kui i da li je on tu. Stalno sam tuan i plaim se. Ne znam kome da ispriam sve i ko moe da mi pomogne.

113

Materijal za rad: MARIJINA PRIA Zovem se Marija. Imam sedamnaest godina i sada brat i ja ivimo u Beogradu s bakom i dekom. Pre smo bili sreni s mamom i tatom i iveli smo u jednom malom gradu u Bosni. Onda su oni poginuli od bombe i brat i ja smo morali da se preselimo ovde. Mi smo siromani jer ivimo samo od dekine penzije, jer stric, koji je takoe tu, najee potroi svoju platu na pie. Zato ja moram svakog meseca da idem i ekam u redu za humanitarnu pomo. Onda me teraju da ono to nam ne treba prodajem na ulici, pored oblinje pijace. Vie puta su me policajci oterali i pretili da e da me uhapse. Baka je stara i bolesna, pa ja moram da joj pomaem da kuva i da sama spremam kuu, perem i peglam. Zato sam stalno umorna. Sada je brat poao u kolu i ja moram da ga vodim ujutro, poto deka kae da je njemu dosta to ga saekuje i da je uostalom brat moja obaveza. Pre sam bila najbolji ak u koli. Ovde sam htela da upiem gimnaziju, ali su baka i deka rekli da oni ne mogu da me koluju i morala sam da se upiem u medicinsku kolu. To me uopte ne interesuje i ne znam kako u da radim taj posao kad ne mogu da podnesem krv i da gledam patnju. Ne znam kako u ja moi nekom ko je bolestan da pomognem. Oni uvek priaju samo o svom sinu, mom ocu, a skoro nikad o mojoj majci. ula sam jednom kako priaju da bi on bio jo iv i da bi im se naao u starosti, da nije "nju oenio i otiao u Bosnu". ini mi se da nikad nisu voleli ni prihvatili moju mamu. A ni mene. Za mene nemaju lepe rei, ja sam kao "odrasla" i treba to pre da se osamostalim, ali prema bratu su sasvim drugaiji. Sada se dogodilo neto to je gore od svega. Jedne noi stric je doao pijan u nau sobu, seo na moj krevet i poeo da me miluje. Ja sam bila budna, skoila sam i pitala ga ta radi. On je rekao da je "hteo da me pokrije", ali to mu ni malo dete ne bi poverovalo. Oseam se uasno. Ne znam ta da uradim ni kome da se obratim.

114

Radionica: ZATITA PRAVA DETETA

CILJ: Ova radionica ima za cilj da uenici naue da pronalaze naine delovanja u sluajevima kada su prava deteta ugroena. ZADACI: - informisanje o institucijama i pojedincima kojima mogu da se obrate u sluaju ugroavanja njihovih prava; - razvijanje spremnosti da se u sluaju krenja prava obrate za pomo; - sagledavanje vlastitih mogunosti u zatiti prava deteta. Materijal za rad: - po jedna kopija liste "Vrtim se u krugu" za svaku grupu. Prilog: - Kome da se obratim za svakog uenika. OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: Uesnici su podeljeni u male grupe. Svaka grupa dobija po jednu varijantu liste "Vrtim se u krugu" i imaju zadatak da razmisle o poloaju i oseanjima deteta iz priloga i da predloe kome moe da se obrati za pomo dete opisano na listi. Drugi korak: Saoptavanje i analiza odgovora. Predstavnik svake grupe kratko predstavi situaciju iz priloga, a zatim predloena reenja do kojih su doli. Trei korak: Nastavnik u obliku minipredavanja rezimira primere krenja prava s kojima su se sreli na ovom i na prethodnom asu, navodi primere drugih prava iz ove grupe (pravo na zatitu od upotreba droga, zatitu od otmice, prodaje i trgovine decom...) i objanjava da deca imaju pravo na zatitu od svih oblika fizikog ili mentalnog nasilja, povreivanja ili zlostavljanja, zaputanja ili nemarnog postupanja, maltretiranja ili eksploatacije. Takoe, se saoptava da sva deca imaju pravo na zdravstvenu i socijalnu zatitu, socijalno osiguranje, a posebne grupe dece (deca izbeglice, mentalno zaostala i invalidna deca, deca u sukobu sa zakonom...) i pravo na poseban status i zatitu. etvrti korak:

115

Nastavnik poziva decu da procene stanje ovih prava u svojoj okolini i mogunosti da se stanje popravlja. Diskusija se vodi tako da deca razumeju da ostvarivanje ovih prava znai delovanje u dva pravca: stvaranje uslova da do ugroavanja ne doe i pomo deci ija su prava ugroena. Pitanja za diskusiju: - Koja su od ovih prava naroito ugroena u naoj sredini? Objasnite! - Da li je stanje isto u velikim gradovima i selima? - ta moe da se uradi da se stanje zatitnih prava popravlja? - ta vi lino moete da uradite? Peti korak: Uenici dobijaju primerak priloga "Kome mogu da se obratim". Nastavnik samo ukratko nabraja ustanove kojima se dete moe obratiti u sluajevima zlostavljanja i zanemarivanja. Navodi, takoe, da bi na listi mogle biti pedagoko-psiholoke slube kole ili neka lokalna zajednica, ukoliko ona postoji. Predlog za dalji rad: Polazei od sadraja priloga Kome mogu da se obratim uenici mogu tragati i za drugim informacijama o institucijama i pojedincima kojima deca mogu da se obrate za pomo u sluajevima ugroenosti prava. Zajedniki prave informator/brouru koju u formi postera stavljaju na vidno mesto u koli. Materijal za rad: VRTIM SE U KRUGU

Neko koga sam smatrao prijateljem povredio me je. Nisam siguran ta treba da uradim.

Uznemiran sam jer nekom verovao, a on me napustio.

LJut sam jer sam sam povreen, a ne mogu da uzvratim.

Oseam se krivim jer mislim da je moda bila moja greka. Nisam siguran kako se oseam. Kao da se vrtim u krugu.

116

ta da uradim? Kome da se obratim za pomo?

117

Materijal za rad: VRTIM SE U KRUGU

Neki tipovi me stalno presreu, uzimaju mi pare i prete da e me prebiti ako nemam.

Uznemiran sam i plaim se.

Oseam se ljuto i i povreeno.

Zbunjen sam jer mislim da sam moda ja neto kriv. Nisam siguran kako se oseam. Kao da se vrtim u krugu. ta da uradim? Kome da se obratim za pomo?

Materijal za rad: VRTIM SE U KRUGU

Moji roditelji se razvode.

Uznemirana sam i plaim se.

Oseam se ljuto i i povreeno.

Zbunjena sam jer mislim da sam moda ja neto kriva. Nisam sigurna kako se oseam. Kao da se vrtim u krugu.

118

ta da uradim? Kome da se obratim za pomo?

119

Materijal za rad: VRTIM SE U KRUGU

Malo sam debela i ne volim fiziko. Nastavnik me tera da radim sve vebe i zove me "trapava".

Uznemirana sam i plaim se da u se povrediti.

Oseam se ljuto i i povreeno.

Zbunjena sam i oseam se krivom. Nisam sigurna kako se oseam. Kao da se vrtim u krugu. ta da uradim? Kome da se obratim za pomo?

120

Prilog: KOME DA SE OBRATIM Ustanove kojima se dete moe obratiti u sluajevima zanemarivanja ili zlostavljanja: 1. CENTRI ZA SOCIJALNI RAD - su dravne ustanove koje imaju ovlaenje i obavezu da pruaju zatitu deci kojoj je ugroeno bilo koje pravo. Takoe, one imaju pravo nadzora nad vrenjem roditeljske dunosti. Svaka optina ima centar za socijalni rad u kome rade socijalni radnici, psiholozi, pravnici i pedagozi. Centu se moe obratiti samo dete, ali i kolski psiholog (pedagog, nastavnik....) ako mu se dete obrati za pomo. Za pomo se centru moe obratiti i roditelj deteta ukoliko je dete rtva nasilja. 2. SAVETOVALITA ZA BRAK I PORODICU - postoje pri nekim centrima za socijalni rad kao i pri Institutu za mentalno zdravlje (u Beogradu). Dete se moe direktno obratiti savetovalitima pri centrima za socijalni rad za savetodavnu pomo. Prednost rada savetovalita je u tome to dete moe da se obrati za pomo bez pokretanja bilo kakvog postupka i bez uputa, a anonimnost je zagarantovana. U savetovalitima uglavnom rade posebno obueni psiholozi. Brojevi telefona ovih savetovalita se nalaze meu vanim telefonima u pojedinim dnevnim listovima. 3. RAZVOJNA SAVETOVALITA - postoje pri domovima zdravlja na pojedinim optinama u zemlji. Ona, takoe, pruaju savetodavne usluge i pomo deci koja su rtve zanemarivanja i zlostavljanja. 4. Pojedine NEVLADINE ORGANIZACIJE imaju slube za pomo rtvama zanemarivanja i zlostavljanja. Najpoznatija i najstarija sluba je "SOS telefon protiv nasilja u porodici", iji broj telefona se moe nai u pojedinim dnevnim listovima. 5. "Incest trauma centar" je organizacija koja prua specifine savetodavne usluge u skladu sa svojim nazivom.

121

PLANIRANJE I IZVOENJE AKCIJA U KORIST PRAVA

122

123

Radionica: SAGLEDAVANJE PROMENA5

CILJ: Cilj ove aktivnosti je da se uenici navedu na razmiljanje o sopstvenom uticanju na dogaaje u budunosti. ZADACI: - uoavanje da su mogue razliite budunosti; - sagledavanje uloge ljudskog delovanja u odreivanju dogaaja u budunosti; - razumevanje sopstvenih mogunosti za stvaranje promena i uticanje na budunost; - osveivanje i razvijanje spremnosti da se preuzme lina odgovornost i da se angauje u reavanju problema dece i mladih. Materijal za rad: - papir i olovka za svakog uenika.

OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: Uenici rade individualno. Svaki uenik crta horizontalnu liniju do polovine lista papira. Nastavnik im objanjava da treba da zamisle da ta linija predstavlja linu vremensku liniju njihovog dosadanjeg ivota, tako da je njen levi kraj momenat njihovog roenja, a njen desni kraj sadanjost, odnosno trenutak u kom se nalaze. Oni treba da razmisle o najvanijim dogaajima u njihovom dosadanjem ivotu i da ih ubelee na liniju, na odgovoarajue mesto izmeu trenutka roenja i trenutka sadanjosti, prema redosledu po kom su se deavale. Ti dogaaji mogu biti razliiti i na njima je da izaberu nekoliko onih koje ele i za koje smatraju da su vani za njihov dosadanji razvoj i ivot. Da bi objanjenje bilo jasnije, nastavnik predstavlja svoju vremensku liniju . Drugi korak: Uenici sada produavaju zapoetu vremensku liniju, ali tako da predstave da se ona grana . Nastavnik demonstrira ovo crtajui svoju vremensku liniju tako da ona izgleda kao horizontalno postavljeno slovo ipsilon.. Zatim nastavnik objanjava da nacrtani kraci predstavljaju i dalje njihovu vremensku liniju, ali u budunosti. Ta dva kraka predstavljaju dve razliite mogue budunosti. Uenici
5
Ideja za ovu radionicu potie iz aktivnosti Line vremenske linije (Fauntin, S., Obrazovanje za razvoj, Beograd, UNICEF), ali je ovde preraena i prilagoena programu graansko vaspitanje 1. 124

treba da ubelee na donji krak vremenske linije neke mogue dogaaje za koje pretpostavljaju da bi im se mogle dogoditi u verovatnoj budunosti, a na gornji krak dogaaje koji bi se dogodili u budunosti koju bi smatrali idealnom, kakvu prieljkuju. Trei korak: Svaki uenik nae para i predstavi mu svoju vremensku liniju ili ono sa nje to bi eleo da mu pokae, naroito objanjavajui mogue dogaaje u budunosti. etvrti korak: Uenici formiraju manje grupe. U grupama svako predstavlja razliku izmeu svoje verovatne i idealne slike budunosti. Zatim razgovaraju o razlozima zbog kojih se te dve mogue budunosti razlikuju. Peti korak: Diskusija na nivou cele grupe: - Kome se ini da e se njegova idealna budunost stvarno ostvariti? Zato? - ta bi trebalo da se dogodi da bi se ostvarile vae idealne budunosti? Od ega sve zavisi koja e se od linija budunosti stvarno ostvariti? Kakva je naa uloga u tome? - ta bismo mogli da preduzmemo da poveamo verovatnou da slika nae idealne budunosti postane stvarnost? esti korak: Zadatak za kraj: Svaki uenik ima 5 minuta da u vidu dnevnike zabeleke napie svoja trenutna razmiljanja o sopstvenim aktivnostima kojima e doprinositi ostvarivanju idealne slike svoje budunosti ili pravi ugovor sa samim sobom u kome se sebi obavezuje da preduzme neku aktivnost koja vodi ostvarivanju idealne slike njegove budunosti.

125

Radionica: PARTICIPACIJA U KOLI I I II

CILJ: Cilj ove radionice je da se uenici navedu na razmiljanje o ueu dece i mladih u kreiranju kolskog ivota. ZADACI: - sticanje znanja o tome ta znai participacija u kolskom ivotu i radu; - osveivanje linog odnosa prema participaciji dece u koli; - razmiljanje o linoj spremnosti da se aktivno uestvuje (i deli odgovornost) u kolskom ivotu; - razvijanje spremnosti i umea da se sopstvena znanja, vetine, mogunosti i namere uzimaju u obzir pri donoenju odluka o vlastitim aktivnostima. Materijal za rad: - lista "U emu bi uenici trebalo da uestvuju u odluivanju" za svakog uenika po jedan primerak; - veliki list papira za poster (alternativa pisanje na tabli). OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: Uenicima se kae da nekoliko minuta svako za sebe razmisle o tome ta bi sve, po njihovom miljenju, trebalo da rade uenici u koli, u emu bi i na koji nain trebalo da uestvuju (mogu da se podsete tipova participacije na osnovu materijala koji imaju od ranije). Ova svoja razmiljanja uenici mogu da razmene u manjim grupama (ukoliko nastavnik proceni da bi to bilo korisno). Drugi korak: Svaki uenik dobija listu "U emu bi uenici trebalo da uestvuju u odluivanju" i nastavnik im objanjava znaenje pojedinih kategorija sa liste, daje primere za svaku od njih. Uenici imaju zadatak da popune listu navodei konkretne situacije iz kolskog ivota o kojima bi uenici trebalo da iskau svoje miljenje i uestvuju u odluivanju. Trei korak: Uenici koji ele saoptavaju svoje odgovore, a nastavnik ih ispisuje pravei zajedniki poster "U emu bi uenici trebalo da uestvuju u odluivanju". etvrti korak:
126

Zajednika analiza odgovora voena pitanjima: - U kojim situacijam bi, prema vaim odgovorima, uenici najvie trebalo da uestvuju u odluivanju? - Na koje tipove participacije ste mislili? - Da li su vai predlozi ostvarivi u koli? ta moe biti tekoa u ostvarivanju deje participacije u koli? - Koliko ostvarivanje deje participacije zavisi od samih uenika? Da li svi uenici mogu podjednako da uestvuju u svim situaciijama kolskog ivota? - Od kojih faktora zavisi konkretno angaovanje svakog pojedinca u regulisanju kolskog ivota (spoljanje okolnosti, prethodna iskustva, sposobnosti, motivacija, slobodno vreme uenika)? Peti korak (poetak drugog asa): Uenici imaju zadatak da se svako za sebe vrati na svoju listu i razmisli u kojim od sadraja i oblika participacije koje je predvideo kao poeljne bi bio spreman on lino da uestvuje i preuzme deo odgovornosti za nju. Te odgovore oznaava na svojoj listi. Napomena: Vano je da se uenicima omogui da ovaj korak urade polako i paljivo, razmiljajui o svojim stvarnim mogunostima i spremnosti da se angauju, kao i razlozima za to. Zato im treba rei da listu razmatraju polako i postepeno idui od jedne do druge situacije koju su predvideli i u miru razmisle o svojoj stvarnoj spremnosti da uestvuju u realizaciji svakodnevnih aktivnosti u svojoj koli imajui na umu svu prethodnu diskusiju. esti korak: Uenici koji ele komentariu svoje odgovore. Pozivaju se da uporede ove odgovore sa onima koje su dali na prethodnog asa. Razgovara se o razlozima za izbor odreenih aktivnosti i nainima participacije na koje su mislili u pojedinim odgovorima. Vodei razgovor o spremnosti uenika na uee u konkretnim aktivnostima u koli, nastavnik moe da koristi neka od sledeih pitanja: - U kojim aktivnostima biste vi lino uestvovali? - Na koji nain participacije ste mislili? U kojim aktivnostima biste uestvovali zajedno sa nastavnicima? Ko bi jo uestvovao u tome? O kojim aktivnostima biste odluivali sami? Zato? - Da li ste stvarno spremni da o tome javno iznesete svoje miljenje / preuzmete odgovornost za odluivanje u tom domenu? - Koje aktivnosti ste predvideli kao one u kojima bi uenici trebalo da uestvuju, a vi lino niste spremni da se u njima angaujete? Objasnite vae odgovore! Koji su razlozi za to?

127

Ko bi, po vaem miljenju trebalo da uestvuje u tim aktivnostima?

128

Materijal za rad: U EMU BI UENICI TREBALO DA UESTVUJU U ODLUIVANJU? Navedi situacije iz kolskog ivota u kojima bi uenici (po tvojoj proceni) trebalo da iskau svoje miljenje, da se njihovo miljenje uvai, odnosno u emu bi trebalo da uestvuju u odluivanju. REDOVNA NASTAVA: DOPUNSKA I DODATNA NASTAVA: KOLSKE SEKCIJE: UENIKA UDRUENJA I ORGANIZACIJE: UPRAVLJANJE KOLOM: PROSTORNA I VREMENSKA ORGANIZACIJA:

129

Radionica: IZBOR PROBLEMA I dejih prava u mojoj koli i okolini

Stanje

CILJ: Cilj ove radionice je da uenici naue da analiziraju stanje dejih prava u svojoj sredini. ZADACI: - razvijanje sposobnosti za analiziranje stanja dejih prava; - razvijanje osetljivosti za stanje dejih prava. Materijal za rad: - komplet kartica prava za svaku grupu; - papir za svaku grupu; - jedan hamer papir i flomasteri (za izradu zajednikog postera). OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: Uenici su podeljeni u grupe. Imaju zadatak da u okviru grupe porazgovaraju o problemima dece u njihovoj koli (ili problemima dece u njihovoj sredini koji su povezani sa kolom) i da svaki od pomenutih problema zabelee na zajedniki papir. Treba da se sete to vie problema i sve ih zabelee. Tako nastaju grupne liste "Problemi dece i mladih." Drugi korak: Grupe dobijaju komplet "Kartica prava" i imaju zadatak da za svaki identifikovani problem sa svoje liste pronau odgovarajue ravo ili grupu prava i upiu broj ili naziv lana uz problem. Nastavnik napominje da e neki problem biti povezan sa jednim, a neki sa vie prava. Trei korak: Radei u grupi, uenici prave rang listu ugroenosti prava. Biraju 5 identifikovanih problema / ugroenih prava i dodeljuju broj 1 najugroenijem, a broj 5 najmanje ugroenom od pet izabranih prava. Rangove upisuju pored problema na svojoj listi. etvrti korak (ili zadatak za dalji rad): Na osnovu rang-lista svake grupe, uenici prave zajedniku listuposter "Stanje dejih prava u naoj koli i okolini" u koju upisuju prava oko ije ugroenosti postoji saglasnost meu grupnim

130

odgovorima. Nastavnik im naglaava da ove liste sauvaju jer e na njima nastaniti da rade idueg asa. Ukoliko zadatak ostane za dalji rad, zavisno od broja uenika, mogue je predloiti uenicima da taj zajedniki poster naprave predstavnici svih grupa a da ga ostali pregledaju pred poetak narednog asa.

131

Radionica: IZBOR PROBLEMA II

CILJ: Cilj ove radionice je da se uenici podstaknu na preduzimanje konkretnih akcija u korist dejih prava u njihovoj koli i sredini i osposobe se za izbor problema na koji mogu delovati. ZADACI: - razvijanje aktivnog stava i spremnosti za angaovanje u akcijama u korist dejih prava; - upoznavanje sa kriterijumom realnosti u izboru problema za akciju; - razvijanje sposobnosti procenjivanja sopstvenih mogunosti delovanja u korist dejih prava. Materijal za rad: - grupne liste Problemi dece i mladih i zajednika lista Stanje dejih prava u naoj koli i okolini nastale na prethodnom asu; - po 2 velika papira (hamer ili pakpapir) za svaku grupu. Prilog: Koreni problema za nastavnika.

OPIS AKTIVNOSTI: Prvi korak: Uenici se uz pregledanje zajednikog postera Stanje dejih prava u naoj koli i okolini podseaju kako su prethodnog asa odredili stanje prava. Razgovaraju o uzrocima i posledicama krenja prava i nainu borbe protiv toga, s ciljem da uoe da deca i mladi mogu da utiu na stanje nekih prava. Pitanja koja mogu biti postavljena u diskusiji: Koja su prava dece najugroenija u naoj koli? Do kojih posledica to moe dovesti? Zato je stanje prava takvo? Moe li se krenje prava spreiti? Ko sve moe menjati stanje dejih prava u koli? Mogu li uenici da utiu na stanje prava?

Drugi korak: Uenici su podeljeni u grupe kao na prethodnom asu i pred njima su njihove grupne liste "Problemi dece i mladih". Imaju zadatak da
132

izaberu jedan od problema koji je tipian i znaajan za njih i njihovu kolu. (Mogue je da lanovi grupe dodaju i nove probleme na listu). Nastavnik naglaava da problem treba da se tie neostvarivanja (nedovoljnog potovanja), odnosno krenja nekog prava ili vie prava uenika i da proistie iz stvarnog ivota u njihovoj koli (ako je problem povezansa kolom) i okolini. Trei korak: Nastavnik saoptava da e se sada baviti jednim postupkom koji e im pomoi da jasno definiu svoj problem, odnosno, da dobro izaberu problem koji je polazite za planiranje akcija u korist dejih prava. Zatim im u vidu mini-predavanja na primeru objanjava postupak "koreni problema". Uenici u svakoj grupi treba da zabelee problem koji su izabrali na gornjem delu velikog papira. Ispod toga belee sve faktore koji direktno ili indirektno utiu na taj problem (to mogu biti uzroci problema, neto to odrava postojee stanje ili spreava da se ono promeni). Zatim se ti faktori poveu linijama sa problemom: oni ine "korene" datog problema. Posle toga se razmatra svaki pojedinani faktor i trae se faktori koji utiu na njega i ine njegove "korene". Proces se moe nastaviti sve dok se ne iscrpu svi koreni. etvrti korak: Kada pronau korene problema koji su poetno izabrali, radei u grupi, uenici jo jednom razmatraju i odluuju da li i dalje misle da se bave tim problemom ili nekim od faktora koji ini jedan od korena tog poetnog problema. Nastavnik im objanjava da pri izboru problema za akciju ne treba da se rukovode samo njegovom vanou ve procenom koliko je realno da na problem mogu da utiu. Ukoliko je poetni problem previe teak i uenici nemaju dovoljno mogunosti da na njega deluju, bolje je da izaberu da se bave nekim od "korena" koji i sam predstavlja problem (krenje prava) i na koji mogu da utiu. Napomena: Ukoliko ne mogu da zavre analizu korena i izbor problema na asu, uenici to rade kao grupni domai zadatak. Potrebno je da za poetak sledeeg asa svaka grupa ima izabran problem za koji e planirati akciju.

133

134

Prilog (za nastavnika): KORENI PROBLEMA Problem: Mnoge uenice naputaju srednju graevinsku kolu, jedinu srednju kolu u gradu, jo tokom prvog ili drugog razreda. (lan 28)
Najvei broj uenica naputa kolu zato to se udaju.

Roditelji uenica smatraju da je za devojke najbolje da se udaju i da ne rade.

Najee, te uenice imaju lo uspeh i verovatno bi samo ponavljale razrede.

Uenice su se upisale u tu kolu zato to je to jedina struna kola u gradu. 1

Roditelji ne znaju za Konvenciju i jednako pravo devojaka na obrazovanje. 3

Neki nastavnici u koli se ne trude mnogo oko devojaka, jer misle da to nije struka za devojke.

Neke od ovih uenica kau da su htele da idu u medicinsku kolu ili gimnaziju u susednom gradu, ali ih roditelji ne bi pustili da putuju.

Uenice se uglavnom ne slau s tim stavom svojih roditelja, ali ne znaju ta bi mogle da urade.

Veina nastavnika i uenika u koli ne poznaje Konvenciju o pravima deteta. 4

Zaokrueni ''koreni'' problema bi mogli da budu razlog za akcije. Npr. otvaranja drugih srednjih kola u gradu (1) ili obrazovanja roditelja i menjanja njihovih stavova(2), ali su to isuvie krupni problemi i nerealne akcije. ''Koren'' br. 4, npr. moe, za poetak, biti osnova za realnu akciju uenika (obrazovanje za deja prava nastavnika, ali i uenika). Takvu akciju je realno planirati, izvesti i pratiti njene efekte, a za oekivati je da bi mogla uticati na promenu stavova (a time verovatno proizvesti i neke dalje, konkretnije akcije u funkciji reavanja poetnog problema).

135

Radionice: KAKO REITI PROBLEM I i II

CILJ: Cilj ovih radionica je da se uenici podstaknu na razmiljanje o nainima na koje se mogu organizovati i preduzimati akcije, kao i da se upoznaju sa razliitim vrstama akcija u prilog zatite i ostvarivanja prava deteta. ZADACI: - razvijanje aktivnog stava i spremnosti za angaovanje u akcijama u korist dejih prava, - razvijanje sposobnosti procenjivanja sopstvenih mogunosti delovanja u reavanju problema / u korist dejih prava, - upoznavanje sa razliitim nainima individualnog i grupnog delovanja u korist dejih prava. Materijal za rad: - ''Vrste akcija u korist dejih prava'' za svakog uenika. OPIS AKTIVNOSTI: KAKO REITI PROBLEM I Prvi korak: Grupe redom saoptavaju konano izabrani problem kao rezultat prethodne radionice. Nastavnik podstie diskusiju voenu pitanjima: - Zato ste se odluili ba za taj problem? Da li je presudan bio sam problem ili procena mogunosti uticaja na njegovo reenje? Kako je teklo odluivanje u grupi? - Da li smatrate da moete da utiete na njegovo razreenje? Da li to moete uraditi sami? - ta biste voleli da vidite kao rezultat akcije usmerene na reavanje problema koji ste izabrali? Drugi korak: Uenici dobijaju instrukciju da sada smisle to je mogue vie ideja i opiu ceo proces (akciju) reavanja izabranog problema. Uenici treba posebno da obrate panju i naznae ta bi sve deca mogla da urade, ako se organizuju i udrue. Napomena: Nastavnik podstie uenike da zabelee sve ideje koje mogu doprineti reavanju problema koji su izabrali. U ovoj fazi rada ne treba da razmiljaju o tome koja aktivnost bi bila uspenija niti da donose

136

konanu odluku o tome. Takoe, nastavnik nastoji da ne daje nikakve druge smernice ili sugestije. Na sva eventualna pitanja odgovara da je njihov zadatak da samostalno ponude to raznovrsnije predloge za akciju reavanja problema. Ukoliko se u nekim grupama javi vie ideja koje nezavisno jedna od druge predstavljaju akcije (razliite puteve) do reenja istog problema, nastavnik podstie uenike da svaku od tih akcija zabelee.

Trei korak: Uenici pripremaju kratak i pregledan izvetaj o svojim predlozima za reavanje izabranog problema. Svaki izvetaj treba da predstavi konkretne aktivnosti koje su uenici predloili kao sastavni deo njihove akcije. Ukoliko je u nekim grupama bilo vie ideja/pravaca, oni se ravnopravno predstavljaju bez selekcije. Izvetaji e biti predstavljeni na poetku sledeeg asa. Napomena: Ukoliko nastavnik procenjuje da bi bilo korisnije ostaviti uenicima vie vremena za 2. korak i ne prekidati njihovu slobodnu produkciju ideja i diskusiju u grupama, izrada izvetaja moe biti grupni domai zadatak. KAKO REITI PROBLEM II Prvi korak: Predstavnici grupa redom saoptavaju svoje predloge za reavanje problema. Voditelj zapisuje na tabli sve vane navedene korake predloenog reenja. Drugi korak: Voditelj podstie diskusiju o iznesenim predlozima usmeravajui je pitanjima: - Ko je pokrenuo reavanje problema? - Ko sve uestvuje u reavanju problema? - Da li deca mogu stvarno da urade to to je predloeno? - Da li bi deca mogla jo neto da urade? - Da li su predloena reenja u celosti realna i ostvariva? - Da li bi se predloenim nainima popravilo stanje dejih prava? Trei korak: Svaki uenik dobija listu ''Vrste akcija u korist dejih prava'', paljivo je proita, a zatim grupe imaju zadatak da vide koje se sve vrste akcija nalaze u njihovom predlogu za reavanje problema. etvrti korak:

137

Grupe ne izvetavaju, ve voditelj naglaava da se akcije (ili projekti) planiraju i izvode da bi se neki problem reio (bilo da se radi o nedovoljnom potovanju ili krenju nekog ili vie prava). Nakon toga podstie diskusiju o vrstama akcija sa liste pitanjima: - Koje od predloenih tipova akcija deca/mladi mogu sami da izvedu? - Gde im je potrebna pomo odraslih? - Gde oni mogu da pomognu odraslima? Napomena: Grupe uvaju svoje predloge za reavanje problema jer e im biti potrebni za radionicu Planiranje akcija. Peti korak: Radionica se zavrava uvoenjem pojma OMBUDSMANA zastupnika ili slube zastupanja prava deteta na nivou Parlamenta saveznog, republikog ili gradskog. Takoe, treba navesti da su neki gradonaelnici kod nas jo poetkom devedesetih godina potpisali Deklaraciju kojom su se obavezali da e biti zatitnici dejih prava i da takvu funkciju moe da ima i neki nastavnik u koli. Materijal za rad: ''VRSTE AKCIJA U KORIST DEJIH PRAVA'' Akcije ili projekti se planiraju i izvode da bi se neki problem reio. Problem moe biti nedovoljno potovanje ili krenje nekog prava (ili vie prava) koje garantuje Konvencija o pravima deteta i to prava jednog deteta ili grupe dece. Moemo razlikovati sledee tipove akcija ili projekata:
1.

AKCIJE SNIMANJA / ISPITIVANJA I UTVRIVANJA OSTVARENOSTI PRAVA Takve akcije i projekte esto izvode istraivake i nevladine organizacije koje se bave decom i zatitom prava deteta. Snimanje stanja dejih prava je obavezna da uradi i vlada zemlje koja je prihvatila Konvenciju i to kada podnosi izvetaj Komitetu za prava deteta. AKCIJE INFORMISANJA I OBRAZOVANJA ZA PRAVA DETETA Ovo je iroka grupa akcija. U nju se mogu svrstati i takve akcije kao to su: dati primerak Konvencije roditeljima da se upoznaju s pravima deteta, ili napraviti spot ili TV emisiju koja govori o pravima deteta, ali i kompletni obrazovni programi kao to su ovi koje mi sada radimo. Ove akcije se mogu organizovati samostalno, ili kao deo akcija za ostvarivanje prava. AKCIJE LOBIRANJA ''Lobirati'' znai vriti uticaj, pritisak na zastupnike, pre svega na poslanike u parlamentu, da glasaju za neki zakonski pred-

2.

3.

138

log ili da iznesu pred parlament neki predlog za koji je grupa ljudi, koja lobira, zainteresovana. Mi ovde koristimo re lobiranje za sve sluajeve kada se utie ili eli da se utie na one koji imaju mo da odluuju u korist ostvarivanja dejih prava, na primer: na gradonaelnika, na direktora kole ili na iru javnost, koja e onda da deluje i na one koji odluuju. Akcije lobiranja su obino i informativne, ali se u njima ee informie o nekim drastinim sluajevima krenja prava, da bi se postigao eljeni efekat. Primeri lobiranja su: pisanje peticija s pozivanjem na Konvenciju, javno iznoenje i obrazloenje nekog problema u vezi sa pravima dece ili predloga za reenje tog problema.
4.

AKCIJE ZA OSTVARIVANJE I ZATITU PRAVA To su akcije koje dovode do promena stanja prava. One mogu biti globalne, kao to je izrada i usvajanje Konvencije, ili na nivou drave, kao to je donoenje zakona koji obavezuju na potovanje prava dece (odnosno, predviaju zakonske kazne za krenje prava). Za ostvarivanje dejih prava isto tako su znaajne i konkretne, praktine, lokalne akcije, koje reavaju probleme ugroavanja prava ili obezbeuju da se neka prava dece ostvare. Primeri takvih lokalnih akcija su: omoguiti detetu koje je u invalidskim kolicima da pohaa redovnu nastavu, stvoriti deci bezbedan prostor za igru i rekreaciju i slino.

139

Radionice: IZRADA PLANA AKCIJE I i II

CILJ: Cilj ove radionice je da se uenici podstaknu na preduzimanje konkretnih akcija u korist dejih prava i uvedu u tehnike efikasnog planiranja. ZADACI: - sticanje znanja o tehnikama efikasnog planiranja akcija; - razvijanje vetina planiranja akcija; - podsticanje inicijativnosti u pokretanju i voenju akcija. Materijal za rad: - 2-3 vea papira i makaze za svaku grupu, - grupni predlozi za reavanje problema (iz prethodne radionice), - ''Planiranje akcija'' za svakog uenika. OPIS AKTIVNOSTI: Napomena: Opis aktivnosti, tj. predvieni koraci za ove dve radionice, prikazani su kao jedinstvena celina. Nastavnik sam procenjuje, u zavisnosti od dinamike rada grupa kojim korakom zavrava prvi, odnosno, poinje drugi as. Prvi korak: Uenici su rasporeeni u iste grupe kao i u prethodnoj radionici. Nastavnik saoptava da e se tokom ove i sledee radionice baviti postupkom koji e im pomoi da izabrani problem i predloeni postupak kojim ele da ga ree sada izraze kroz detaljan, konkretan i realan plan akcije. Nastavnik u formi minipredavanja (oslanjajui se na listu ''Planiranje akcija'') naglaava da jasno definisan problem treba ispred sebe da ima isto tako definisan cilj, to znai da on mora biti (voditelj pie na tabli osnovne elemente i daje ira objanjena koja su navedena u zagradana): - specifian (konkretan i neposredno vezan za problem i njegovo reavanje), - merljiv (definisan tako da omoguava merenje efekata uspenosti plana akcije), - dostian (realan, ostvarljiv imajui u vidu ne samo spoljne okolnosti ve i mogunosti same grupe koja vodi odreenu akciju), - vremenski ogranien (jasno vremenski definisan).

140

Drugi korak: Nastavnik poziva grupe da sada na donjem delu veeg lista papira/postera napiu izabrani problem POETNO STANJE, a na gornjem delu CILJ koji ele da postignu svojom akcijom. Napomena: Nastavnik podsea uenike da pri formulisanju cilja svoje akcije, treba da vode rauna o gore navedenim elementima. Dakle, dok tragaju za formulacijom svog cilja treba uvek da prethodno razmotre da li on odgovara postavljenim zahtevima. Sam cilj treba da bude iskazan jasno i kratko, a ne da u sebi doslovno (opisno) sadri odgovore na postavljena pitanja. Trei korak: Nastavnik objanjava da na uspenost u nekom delovanju, osim dobro definisanog problema i cilja, bitno utie i planiranje. Svaki dobar PLAN AKCIJE treba da bude KONKRETAN i REALNO izvodljiv. Jedan od naina da se on napravi jeste da se odgovori na neka vana pitanja (svaki uenik dobija listu ''Planiranje akcija''; nastavnik uenicima skree panju na taku 4. PLAN AKCIJE.). Napomena: Ako smatra da je potrebno, nastavnik glasno ita i komentarie navedena pitanja. U protivnom, moe odmah svakom ueniku dati prilog i zamoliti ih da svako za sebe prethodno proita taku 4, da bi potom preli na aktivnosti iz 4. koraka. etvrti korak: Uenici rade u svojim grupama. Nastavnik podstie uenike da predloge za reavanje problema koje su napravili u radionici Kako reiti problem sada paljivo analiziraju uzimajui u obzir navedena pitanja na koja treba obratiti panju. Peti korak: Uenici dobijaju instrukciju da pripreme finalnu prezentaciju (za poslednju radionicu Prikaz grupnih radova) svojih planova akcije i da za to koriste poster s poetka ove radionice. Poster treba da pregledno ilustruje put od problema do realizacije cilja. Pratea usmena prezentacija ne treba da bude dua od 5 - 10 minuta. Napomena: Predloeno vreme prezentacije zavisi od broja grupa. Potrebno je voditi rauna da nakon predstavljanja grupnih planova akcije ostane dovoljno vremena za zavrnu diskusiju.

141

Materijal za rad: PLANIRANJE AKCIJE Akcije u korist dejih prava planiramo i izvodimo da bismo reili neki problem u vezi sa stanjem prava. Problem je obino situacija, postojee ''stanje stvari'', kojim nismo zadovoljni i koji elimo da promenimo. Obino postoji vie naina na koje moemo da pokuamo da promenimo postojee stanje, vie moguih delovanja ili akcija. Da bismo bili uspeni u nekom delovanju pomae nam planiranje koje se sastoji iz sledeih koraka: IZBOR I DEFINISANJE PROBLEMA - Problem treba da proistie iz stvarnog ivota sredine iz koje potiu oni koji planiraju i izvode akciju; - Problem treba da se odnosi na krenje ili nemogunost ostvarivanja dejih prava; - Problem treba jasno definisati , to podrazumeva: opis postojeeg stanja, navoenje konkretnih prava na koma se problem odnosi i otkrivanje i razumevanje uzroka tog stanja.

1.

DEFINISANJE CILJA Jasno definisan problem treba ispred sebe da ima isto tako definisan cilj, to znai da on mora biti: - specifian (konkretan i neposredno vezan za problem i njegovo reavanje), - merljiv (definisan tako da omoguava merenje efekata uspenosti plana akcije), - dostian (realan, ostvarljiv imajui u vidu ne samo spoljne okolnosti ve i mogunosti same grupe koja vodi odreenu akciju), - vremenski ogranien (jasno vremenski definisan).
2.

3. IZBOR AKCIJE Dobar izbor akcije koji treba da vodi ka ostvarivanju cilja pretpostavlja: - realnu procenu sopstvenih mogunosti, - realnu procenu tekoa i otpora koji stoje na putu njenom ostvarenju, kao i - procenu dostupnosti svega to je potrebno za izvoenje akcije. 4. PLAN AKCIJE Na uspenost u delovanju bitno utie i nain na koji smo isplanirali svoju akciju. Svaki dobar plan akcije treba da sadri:

142

- popis svih neophodnih aktivnosti vezanih za planiranju akciju, - jasno definisane vremenske rokove, kao i - konkretnu raspodelu poslova. Da bi se napravio dobar plan akcije, korisno je razmisliti o sledeim pitanjima: - KAKO emo doi do cilja? - Navesti konkretne korake/aktivnosti koje emo preduzeti. - KADA e se odvijati naa akcija? - Trajanje, poetak i kraj planiranih aktivnosti. - Vremenski raspored pojedinanih aktivnosti. - KO e to uraditi? - Da li moemo sami? - Da li nam je potrebna neija pomo? Ako jeste kakvu pomo oekujemo? Ko su te osobe? Kako emo ih kontaktirati? Kako emo ih zainteresovati za nau akciju? - Kako emo u okviru nae grupe raspodeliti uloge/zaduenja? - Da li e nam za izvoenje ovog projekta biti potrebne neke posebne VETINE? - Ko e nam pomoi da ih savladamo? - Koga sve treba OBAVESTITI o ovom projektu? - Da li e nam trebati neija dozvola? Kako emo je obezbediti? - Da li je e nam biti potreban PROSTOR za izvoenje aktivnosti? - Kakav prostor? Kako emo do njega doi? - Da li izvoenje nae akcije zahteva odreena SREDSTVA? - ta nam je potrebno (novac, materijali, oprema, usluge)? - Kako emo ih obezbediti? Kome emo se obratiti? - Kako emo MERITI USPENOST naeg projekta? - ta e biti pokazatelji uspenosti? - Kako emo uvati PODATKE o realizaciji akcije? - Da li emo voditi zabeleke? Koje podatke emo skupljati i uvati? - Kako emo napisati zavrni izvetaj? - Da li oekujemo neke TEKO]E u realizaciji naeg plana? - Koje su mogue prepreke na koje bismo mogli naii? Kako da ih spreimo?

143

Radionica: AKCIJE

ANALIZA

MOGU]IH

EFEKATA

CILJ: Cilj ove radionice je da omogui uenicima da sagledaju razliite mogue efekte njihove akcije na razliite pojedince i grupe ljudi. ZADACI: - Uoavanje razliitih pojedinaca i grupa ljudi na koje njihova aktivnost moe uticati (posredno i neposredno); - Sagledavanje razliitih vrsta moguih posledica njihove akcije (pozitivnih i negativnih); - Dobijanje novog uvida u planirane akcije. Materijal za rad: - Primerak dijagrama uticaja za svaku grupu; - Ueniki planovi akcija nastali na prethodnim asovima. OPIS AKTIVNOSTI: Nastavnik uvodi uenike u aktivnosti objanjavajui im da e na ovom asu imati prilike da sagledaju svoje planove iz jednog novog ugla. Nastavniki objanjava da svaka akcija moe uticati na razne pojedince i grupe ljudi na razliite naine i da nije dobro kada se to zaboravi, jer se onda moe dogoditi da naa akcija ima i efekte koje ne bismo ni sami eleli ili moe stvoriti otpor kod neke grupe ljudi koji moe biti velika smetnja ostvarivanju cilja nae akcije. Objanjava ovo na primeru neke akcije (koju uenici nisu planirali). Prvi korak: Uenici su podeljeni u grupe onako kako su planirali akcije . Svaka grupa ima zadatak da napravi spisak onih pojedinaca i grupa ljudi kojih e se direktno ili indirektno ticati njihova akcija. Nastavnik objanjava kako se pravi dijagram - stablo uticaja i deli uenicima primer dijagrama uticaja. Naglaava da posledice mogu biti povoljne i nepovoljne i navodi primere za to. Objanjava kako svaka posledica ima ulogu uzroka neke nove posledice i da zato dijagram uticaja lii na drvo koje se grana. Drugi korak: Uenici biraju od svih nabrojanih kategorija koje mogu biti pogoene njihovom akcijom one najvanije (4 do 5) i u grupama prave dijagram uticaja planirane akcije na njih. Vano je da paljivo razmisle o problemu i da polako razmotre i prodiskutuju o svim po-

144

voljnim, nepovoljnim i neutralnim posledicama planirane akcije, a tek zatim da i nacrtaju dijagram uticaja slian onome koji su dobili kao primer. Nastavnik obilazi grupe i pomae im da zaista predvide ljude na koje e akcija imati uticaja I mogue posledice njihove akcije. Trei korak: Uenici sada imaju pred sobom planove akcija i dijagrame uticaja. Imajui u vidu posledice koje bi njihova akcija mogla imati, vraaju se na planove i preispituju ih, donose odluke da li bi u njima trebalo neto menjati ili se ak dogovaraju da odustanu od tog i naprave neki novi plan. Na kraju asa nastavnik se dogovara sa uenicima o tome ta e se raditi naredna dva asa, odnosno da bi na njih uenici trebalo da donesu planove akcija koje stvarno imaju nameru da izvedu i da se pripreme za njihovu prezentaciju. Materijal za rad: Primer stabla (dijagrama) uticaja6
Sukobi izmeu dece i vaspitaa Unapre -uju saradnj ui kvalitet ivota u domu
Uspeno doprinose organiza -ciji ivota u domu

Ostaju pasivni, nezado -voljni

Izbegavaju realizaciju projekt a

Ohrabru je deje inicijative i zajedniko odluivanje

Gube priliku da unapre de svoj rad

Usvajaj u nova znanja i vetine

Saznaju mnogo o svojim pravima i vetinam a zajednik .

Gube ansu za nova znanja

Nagova -ra vaspita -e da se ne ukljue

Podstie decu i vaspitae

Odbijaj u aktivno uee

Podravaju projeka t

Podravaju projeka t

Ne uestvu ju u projekt u

Protivi se projekt u

Podrava projeka t

VASPITAI
6

DECA

DIREKTOR

Primer preuzet iz Prirunika za voditelje radionica iz oblasti prava deteta Kako do argarepe, Jugoslovenski centar za prava deteta, Beograd 1999. 145

Projekat ''Deja participacija u domu za decu bez roditeljskog staranja''

146

Radionica: PRIKAZ I ANALIZA PLANOVA AKCIJA (2 asa)

CILJ: Cilj ove radionice je da se uenici podstaknu na ostvarivanje konkretnih akcija u korist dejih prava na osnovu realno procenjenih mogunosti i kapaciteta za delovanjem, kao i da izaberu akciju koju e stvarno izvoditi. ZADACI: - osveivanje vlastitih kapaciteta za delovanjem u korist dejih prava; - podsticanje vetine zastupanja vlastitih ideja; - kritiko preispitivanje planova akcija; - dogovaranje o izvoenju akcija i daljem nainu rada u okviru predmeta. Materijal za rad: - grupni posteri sa razraenim planovima akcije (kao rezultat aktivnosti sa prethodnog asa). OPIS AKTIVNOSTI: Na osnovu broja pripremljenih planova, nastavnik i uenici se dogovaraju o vremenu koje svaka grupa ima da predstavi svoj plan i o tome kako e dalje raditi. Nastavnik objanjava da koliko god je neki plan bio dobar, verovatno da vie ljudi moe imati jo neke ideje i da moe videti problem na razliite naine. Zato je potrebno da, dok jedna grupa predstavlja svoj plan, ostali belee svoja pitanja , komentare i eventualne ideje za menjanje, kao i da razmiljaju o svakom planu i mogunosti njegove stvarne realizacije u njihovoj koli i sredini. Prvi korak: Nastavnik poziva predstavnike grupa da svoje postere istaknu na zidu kolskoj tabli i na takav nain naprave malu izlobu. Nakon toga, jedna po jedna grupa predstavlja svoj plan akcije. Posle svakog predstavljanja plana razgovara se o njemu. Nastavnik nastoji da obezbedi atmosferu u kojoj se planovi stvarno preispituju, ali tako da primedbe budu argumentovane, konkretne i od koristi za dopunjavanje plana, na primer da umesto ocena (dobar ili nije dobar) nude mogue reenja, ideje.

147

Uenici se podseaju da pri analizi akcija koriste sve materijale o planiranju akcija koje su dobili ranijih asova i pitanjima se navode da preispitaju svoje planove: njihovu realnost, ta je sve potrebno za njih, ta je ija konkretna uloga, ta bi mogao biti problem ili smetnja, i tako dalje. Na drugom asu bi trebalo ostaviti dovoljno vremena da se uenici dogovore o tome koje e akcije stvarno izvoditi. To mogu biti sve isplanirane akcije ili jedna ili dve od njih, ali tako da se svi uenici ukljue u njih i da im na kraju ovog asa bude jasna njihova uloga. Ukoliko se izabere da se izvodi vie akcija, dobro je da neke od njih budu akcije u koli, a neke u lokalnoj sredini. Na ovom asu se dogovara i o tome kako e se one dalje izvoditi. Dobro je da termin za as GV2 ostane termin za konsultacije sa nastavnikom, praenje toka akcija i razmenu iskustava meu uenicima. Na naredna etiri asa nastavnik je konsultant, nastoji da pomogne da se eventualni problemi sagledaju iz novog ugla i da im se pronae reenje, da prui neku konkretnu pomo (u nabavci materijala, ostvarivanju komunikacije sa nekim van kole i slino). Nije neophodno da se svi uenici i nastavnik nalaze u terminima za naredna 4 asa, ve to zavisi od vrste akcije i njihovog dogovora.

148

Radionica: ANALIZA I EVALUACIJA

Na ovom asu grupe podnose kratke usmene izvetaje o tome ta su uradili, ta im je bilo teko, od ega su odustali I zato, ta bi sledei put uradili drugaije. Bez obzira na konkretne rezultate akcija, nastavnik nastoji da ostvari atmosferu koja e ohrabriti uenike za dalje akcije. Nastavnik podstie zavrnu diskusiju s ciljem ohrabrivanja pozitivnih kapaciteta uenika, naglaavanjem znaaja timskog rada i partnerskog odnosa sa odraslima. - Kako se sada oseate kada ste jedan znaajan posao priveli kraju? - Da li smatrate da je bolje preduzimati individualne ili grupne akcije? - Koje su prednosti grupnog (timskog) rada? - Da li deca i odrasli mogu odluivati i raditi zajedno? Od ega to zavisi? - ta bi trebalo da se radi da bi se podsticalo partnersko delovanje dece i odraslih? Nastavnik zavrava radionicu pravei kratek rezime celokupnog nastavnog programa GV 2. Podsea uenike kojim su se sve sadrajima i temama bavili, odnosno kojim vetinama su ovladali. Naglaava znaaj primene ovog programa s take gledita samih uenika i njihovog aktivnog doprinosa. Napomena: Takoe je potrebno ostaviti vremena za ueniku evaluacija nastave GV2 na nain na koji je nastavnik osmisli (kratka evaluaciona anketa, razgovor , ueniki crte na temu : kako je GV 2 uticao na mene, ili kratak desetominutni sastav na temu: Sada mislim o nastavi GV 2).

149