Objanjenja:

Skripta je potpuna kombinacija prezentacija, Katine estitke, Rukom pisane skripte i Nove 2010/2011, a ponegde je koriena i knjiga (tamo gde ovi izvori ne pokrivaju neko pitanje). To vam je sve to je potrebno za ovaj deo gradiva, mislim da ne morate uopte gledati knjigu, jer Kata i trai samo ono to je predavala. uti delovi u skripti su oni za koje nisam sasvim sigurna da li i dalje vae i da li to treba pominjati, jer sam nailazila na njih samo u jednom od izvora. Skripta obuhvata prve dve grupe pitanja, izuzev Kontnog okvira (ne znam u koju grupu pitanja spada). Ovde su obuhvaene sledee prezentacije sa sajta: o od pred 1 pojam, zadaci i vrste bilansa, pa do pred 11 bilansni delikti, o pred 13 i pred 14 o novine u MRS prezentacija o tekst: prevare u raunovodstvu. Ono to vam ostaje da uite za ispit, a NIJE u ovoj skripti: o Kontni okvir (opet Nova + prezentacija i tekst sa sajta o izmenama) o sve finansijske izvetaje (set FI i Izvestaj o poslvanju; sem BS koji je obuhvaen ovde) o kreativno raunovodstvo (tekst sa sajta ili iz Nove skripte ne znam da li to definitivno postoji kao posebno pitanje) o raunovodstevene politike i porez na dobit iz Nove skripte o metode otpisivanja ovde postoji neto o tom pitanju, ali Kata pita mnogo detaljnije od toga, verovatno treba da se ui iz finansijskog. o gradivo sa kolokvijuma (preporuujem Novu 2010/2011 za to) uzmite u obzir da vrste bilansa takoe spadaju u prvo pitanje, one jesu obuhvaene ovde, ali dopunite iz drugih izvora. o sve o bankama.

Sreno :)

Uvod
Raunovodstvo obuhvata: 1. Knjigovodstvo sa bilansom 3. Raunovodstveno planiranje i analiza Inventar imovine Godinji obraun: Bilans stanja Krajnji bilans Poetni bilans Dnevnik Glavna knjiga Predzakljuna knjienja Zakljuni list Bilans uspeha Izvetaj o tokovima gotovine Izvetaj o promenama na kapitalu Finansijski dogaaji Inventar imovine Napomene 2. Obraun trokova i rezultata 4. Raunovodstvena revizija i kontrola

Globalna procedura knjigovodstva

Knjigovodstvena dokumenta

Posle glavne knjige se radi probni bilans da se utvrdi knjigovodstvena vrednost, pa se onda radi usaglaavanje sa trinom vrednou firme. Nakon toga sastavlja se Zakljuni list, a na osnovu njega bilans stanja i bilans uspeha. Godinji obraun obuhvata set finansijskih izvetaja iji je zadatak da prui jasne, pouzdane i potpune podatke; on obuhvata: bilans stanja, bilans uspeha, izvetaj o promenama na sopstvenom kapitalu, izvetaj o tokovima gotovine i napomene. Svi izvetaji su podjednako vani (MRS 1)!
Novi nazivi: BS = Izvetaj o finansijskom poloaju BU = Izvetaj o ukupnom rezultatu. Ne postoje transakcije koje tangiraju samo BU, odnosno prinosni poloaj!

* Knjigovodstveni bilans jeste bilans koji odslikava stanje na osnovu knjigovodstva (npr. neki polugodinji izvetaj), to nije stvarno stanje, nisu uraunate nedokumentovane ekonomske promene.

Bilans stanja
Bilans je pregled imovine, obaveza i kapitala preduzea na odreeni dan. On mora da sadri: naziv preduzea, dan sastavljanja, valutu u kojoj je izraen i stepen preciznosti (da li je u 000 ili u 000 000 din.).
Kada kaemo samo bilans mislimo na bilans stanja. Kada pominjemo bilans uspeha, uvek govorimo ceo naziv ili koristimo Raun dobitka i gubitka ili Raun rezultata.

U bilansu stanja, imovina po obliku (aktiva) mora biti finansirana iz nekog od izvora koji su iskazani na strani pasive (tj. od vlasnika ili poverioca). Glavna karakteristika ovog finansijskog izvetaja jeste da postoji ravnotea izmeu aktive i pasive (nema direktnih veza izmeu pojedinanih pozicija aktive i pasive, samo jednakost na nivou celine).
BU nema tu odliku, tu imamo prihode (Ph) i rashode (Rh) i samo sluajno moemo dobiti da je Ph=Rh; po pravilu postoji neravnotea koju otklanjamo unoenjem rezultata na manju stranu.

K=AO

Kapital moe biti sopstveni (akcije), pozajmljeni (obveznice) ili kombinacija oba.

Po pravilu, IVOS se stavlja u aktivu kao odbitna stavka OS (neispravno je da IVOS ide u pasivu). Sastavljanje BS nastaje zakljukom rauna glavne knjige, kao rezultat globalne procedure. BS se nalazi i na poetku i na kraju globalne procedure (bilans otvaranja ako je re o novoj firmi, tj. krajnji bilans prethodne godine ako je re o firmi koja ve posluje). Globalna procedura se zavrava krajnjim bilansom; posle predzakljunih knjienja, preko rauna izravnanja, zatvaramo raune glavne knjige i dolazimo do krajnjeg bilansa.

Zadaci bilansa:
1. Kontrola odranja supstance odranje kapitala bitno je za: o vlasnike - minimalna oekivanja vlasnika su da se ouva uloeni kapital, mada je cilj njegovo uveanje. Odranje kapitala moe biti nominalno ili realno (uzima u obzir inflaciju). o poverioce njima kapital slui kao garantna supstanca. 2. Utvrivanje uspeha 3. Nadzor poslovnog procesa sticanje uvida u strukturu aktive: npr. rast zaliha moe da znai preteranu proivodnju ili zastoj u prodaji; rast potraivanja moe da znai veu proizvodnju ili zastoje u naplati... 4. Dispozicija 5. Polaganje rauna usled podvajanja funkcija upravljanja i vlasnitva, smanjuje inform. asimetriju. Ciljevi bilansa: Bilans stanja slui kao osnova polaganja rauna, za raspodelu i za oporezivanje (i to porez na imovinu, dobitak se najee odreuje po bilansu uspeha). Korisnici mogu videti koji deo dobitka pripada dravi u vidu poreza, a koji se rasporeuje.

Korisnici bilansa:
Interni (uprava, menadment) mogu zahtevati informacije prilagoene njihovim potrebama. Uprava je jedan od najvanijih korisnika finansijskih izvetaja jer ima odgovornost da obezbedi dugorono odranje preduzea, to podrazumeva profitabilno poslovanje i odravanje likvidnosti. Uspeno voenje preduzea podrazumeva donoenje odluka koje se zasnivaju na raunovodstvenim informacijama, a mnoge od tih informacija su sadrane u finansijskim izvetajima. Uprava snosi i najveu odgovornost za pripremu i prezentaciju finansijskih izvetaja. Odgovornost za tanost informacija prezentiranih u izvetajima je kolektivna i tu odgovornost snose lanovi organa rukovoenja izvrnog odbora, lanovi organa upravljanja upravni odbor i lanovi organa nadzora nadzorni organ ili odbor za reviziju. Eksterni korisnici (ne mogu traiti dodatne informacije, moraju se zadovoljiti onim to im je prezentirano): a) Investitori (postojei i potencijalni) zainteresovani su za informacije o: o prinosu na uloeni kapital i o sigurnosti uloenog kapitala. Na osnovu ovoga odluuju da li e zadrati, poveati ili povui uloeni kapital. b) Zaposleni koriste informacije o: o finansijskom i o prinosnom poloaju preduzea. Na osnovu toga procenjuju sigurnost radnog mesta i mogunost preduzea da izmiri obaveze iz ugovora o radu. c) Poverioci (postojei i potencijalni) koriste finansijske izvetaje za informacije o: o rentabilitetu, o sposobnosti preduzea da kreira gotovinu i o finansijskom poloaju. Na osnovu toga procenjuju mogunost preduzea da isplati kamatu i glavnicu, odnosno procenjuju bonitet dunika, kako pri odobravanju kredita, tako i prilikom njegove otplate. d) Dobavljai zahtevaju informacije o: o finansijskom poloaju, o rentabilitetu i likvidnosti. Na osnovu njih procenjuju naplativost svojih potraivanja. Njihov interes je kratkoroan, osim ako je re o glavnom kupcu. e) Kupci interesuju ih informacije o: o prinosnom i o finansijskom poloaju. Na osnovu toga procenjuju sigurnost izvora snabdevanja. f) Dravni organi i agencije na osnovu podataka iz finansijskih izvetaja procenjuju ispravnost makroekonomske politike, mogunost naplate poreza i regularnost poslovanja.

Rangiranje ciljeva finansijskog izvetavanja:

Finansijski izvetaji nemaju sopstvene zadatke, ve su njihovi zadaci odreeni informacionim potrebama korisnika. 1. Odreivanje rezultata poslovanja Rashodi su imovina firme koja je izgubila svoju vrednost gubitak imovine. Trokovi ne smanjuju imovinu preduzea, ve proizvodnjom prelaze u oblik proizvoda na zalihama, a tek prodajom tih proizvoda oni postaju rashod, dok je novac koji za njih dobijamo prihod. A>P=Ph>Rh - za isti iznos. Razlika izmeu poetnog stanja i salda imovine predstavlja rashod. Odreivanjem visine rashoda se odreuje i visina imovine. Bilans stanja sadri samo one vrednosti koje e doneti ekonomske koristi preduzeu u buduem periodu. 2. Informisanje o finansijskom poloaju preduzea Bilans daje strukturu OS, obrtnih sredstava, razne racie, visinu sopstvenog kapitala, visinu dugova, nivo zaduenosti, neto obrtni kapital...; zatim informisanje o rezultatu, visini gotovine, razlozima koji su doveli do toga da se kapital na kraju razlikuje od onog na poetku, ali i omoguavanje da se izvetaji bolje razumeju kroz napomene. 3. Funkcija polaganja rauna rezultat poslovanja kao dobitak ili gubitak dat je i u bilansu stanja, pa su funkcije sigurnosti i polaganja rauna povezane. 4. Sigurnosna funkcija - pruanje sigurnosti vlasnicima da je uloeni kapital odran. 5. Postoji i dokumentaciona funkcija. Svaka pozicija bilansa predstavlja neki raun i u glavnoj knizi vodi do propratne dokumentacije. Dakle to je veza izmeu bilansa i knjigovodstva. Bitna je mogunost provere tanosti prezentiranih informacija, a to se radi na osnovu dokumentovanosti poslovnih dogaaja. Bitan je uticaj fer vrednosti na ispunjenje ove funkcije.

Vrste bilansa (dopuniti na osnovu gradiva sa vebi): 1. Prema redovnosti, periodinosti sastavljanja:
Redovni sastavljaju se u pravilnim vremenskim razmacima; to su: polugodinji i godinji obrauni pojedinanih preduzea godinji obrauni grupa preduzea poreski bilansi (redovni, sastavljaju se na bazi poreskih, a ne poslovnih propisa). Specijalni oni se sastavljaju odreenim povodom, a ne redovno, to su: Bilans osnivanja (sastavlja se samo jednom) Steajni bilans (sastavlja se samo jednom, prisilno gaenje preduzea zbog prezaduenosti) Bilans likvidacije (sastavlja se samo jednom kod dogovorenog gaenja preduzea) Bilans fuzije, Bilans razdvajanja kada jedan od partnera izlazi iz preduzea Bilans poravnanja (Poravnanje je postupak u kojem se sanacijom podmiruju poverioci i to moe biti vansudsko
(dobrovoljno) i sudsko (prinudno).

Sanacioni bilans kada postoje gubici koji se moraju sanirati Bilans promene pravne forme (cilj: da pokae kakvo je to preduzee posle promene pravne forme) Likviditetni bilans (bilans likvidnosti koji se sastavlja kada se trai kredit).

Ciljevi specijalnih bilansa se razlikuju od ciljeva redovnih bilansa (bilans promene pravne forme). Pored ciljeva, specijalni bilansi koriste i drugaija pravila procenjivanja u zavisnosti od cilja sastavljanja, npr. pri sastavljanju Steajnog bilansa se ne potuje pravilo istorijskog troka, ve se imovina vrednuje po likvidacionoj vrednosti.

2. Prema povezanosti bilansa sa knjigovodstvom:

Bilansi koji proizilaze iz knjigovodstva to su skoro svi redovni bilansi (osim bilansa osnivanja koji nastaje na bazi inventara), oni nastaju formalnim zakljuivanjem rauna glavne knjige. Bilansi nezavisni od knjigovodstva to su maltene svi specijalni bilansi. Npr. likvidnosni bilans koji se podnosi banci ne treba da odslikava istorijsku vrednost imovine ve trinu vrednost. Dakle vrednovanje imovine se vri na drugaiji nain, ali samo u tom bilansu i tada. Npr. u steajnom bilansu neemo imati unapred plaene trokove reklame, ve gubitak.

3. Prema globalnoj svrsi sastavljanja:

Imovinski bilansi primarni cilj je iskazivanje vrednosti imovine: vrednost imovine na kraju vrednost imovine na poetku = utroena vrednost To su npr. steajni, likvidacioni, likvidnosni... uglavnom specijalni. Bilansi utvrivanja rezultata primarni cilj je utvrivanje rezultata, bitno je ta je potroeno. vrednost imovine na poetku potroeno = vrednost imovine na kraju. To je veina redovnih bilansa.

4. Prema merodavnosti pravnih normi:

Poslovni (trgovaki) bilansi sastavljaju se prema trgovakim pravilima u skladu sa zakonom o raunovodstvu (ZOR) i podzakonskim aktima i meunarodnim raunovodstvenim standardima (MRS). Poreski bilansi koriste se posebni propisi pri njihovom sastavljanju, kao npr. Zakon o porezu na dobit korporacija. Oni se sastavljaju u veini zemalja, mada su u nekim zemljama poslovni i poreski bilans jedan te isti. Sastavljaju se korigovanjem poslovnog bilansa.

5. Prema podruju informisanja:

Interni bilansi sastavljaju se za informacione potrebe menadmenta, mogu se raditi i kvartalno, meseno... Oni ne moraju biti u skladu sa pravilima koja se moraju potovati u eksternim bilansima, ve se sastavljaju u skladu sa ciljem izvetavanja. Nisu predmet bilansne politike. To su bilansi posebne namene. Eksterni bilansi namenjeni su informisanju eksternih korisnika. Oni moraju biti u skladu sa raunovodstvenim pravilima i predstavljaju predmet bilansne politike. To su bilansi opte namene jer korisnici nisu u poziciji da trae dodatne podatke i analize. Ovo su izvetaji namenjeni zatiti interesa investitora i poverilaca. Ta zatita interesa se vri tako to se obezbeuju potrebne i pravovremene informacije o finansijskom poloaju preduzea. Investitor se oslanja na finansijski poloaj i rentabilitet preduzea i njihova procenjena kretanja. Akcionari na osnovu ovih bilansa donose odluke da li da kupuju ili prodaju akcije te kompanije. Poverioci na bazi eksternih bilansa dobijaju informacije o rentabilitetu i prinosu. Zbog ovih razloga se i radi revizija eksternih izvetaja, a ne internih.

6. Prema broju ukljuenih preduzea:

Bilansi grupa grupa je ekonomska celina koja nastaje povezivanjem preduzea putem kapitala, a da pri tom zadravaju pravnu samostalnost. Preduzee koje vri kontrolu je matino preduzee, a ostala se zovu zavisna preduzea. Moe se sastavljati izvetaj sabiranjem pojedinanih bilansa svih preduzea u grupi, pa je to zbirni bilans, koji ima ogranienu iskaznu mo, jer se bilansi pojedinih preduzea ne moraju nuno formalno i materijalno poklapati. Tako se moe desiti da preduzea i meusobno imaju potraivanja i obaveze, to na nivou grupe ne daje rezultat, iako pojedinano rezultat postoji. Zato se za ovu grupu preduzea sastavljaju konsolidovani finansijski izvetaji. Tu postoji i bilans matine firme i bilansi zavisnih preduzea i zajedniki konsolidovani bilans. On daje informacije o imovini, kapitalu i obavezama grupe kao celine (interne veze se eliminiu), kao da se radi o jednom preduzeu, a ne pravno samostalnim entitetima, jer matino preduzee moe da kontrolie i oblikuje finansijski i prinosni poloaj zavisnih preduzea. Svim ovim finansijskim izvetajima moe se sagledati da li postoji prebacivanje profita sa jednog na drugo preduzee. Bilansi preduzea (pojedinani) - bilansi grupa i bilansi preduzea imaju iste ciljeve: slue za informisanje, raspodelu i oporezivanje. Kod grupa se raspodela vri na nivou pojedinih preduzea, a ne grupe. (nemamo dividendu Simensa ve nekog od njegovih zavisnih preduzea). Moe se raspodeliti samo dobitak koji je eksterno realizovan. Zato je vaan bilans grupe kao celine. Tako da on nije formalno, ali jeste sutinski osnova za raspodelu. Ako preduzee ima vie od 90% kapitala zavisnog preduzea, tada matina firma moe da odlui da li e biti oporezovana na nivou grupe ili na nivou preduzea i ima zakonsku obavezu da se te odluke dri u narednih 5 godina.

7. Prema tehnici sastavljanja:

Bruto bilansi Neto bilansi

Naela urednog knjigovodstva

Obuhvataju: 1. Naela urednog inventarisanja 2. Naela urednog knjigovodstva u uem smislu i 3. Naela urednog bilansiranja Cilj naela urednog knjigovodstva je da se obezbede kvalitetni podaci u Godinjem obraunu i ona obuhvataju pravila koja treba potovati pri voenju knjiga, inventarisanju i sastavljanju inventara i finansijskih izvetaja kako bi se pruila fer slika o finansijskom poloaju preduzea.

I Naela urednog inventarisanja

Inventarisanje je postupak utvrivanja stvarnog stanja imovine i obaveza preduzea na odreeni dan. Rezultat inventarisanja je inventar. Nain na koji emo utvrditi stvarno stanje nekog oblika imovine zavisi od karakteristika datog oblika imovine (brojanje, vaganje, merenje...). Pri popisu potraivanja (i obaveza), kao nematerijalnih oblika, svaki poverilac
mora od svog dunika dobiti potvrdu da dunik priznaje da mu duguje odreeni iznos. Ukoliko ne postoje slaganja oko iznosa, trai se uzrok toga, kako bi se to otklonilo jer na dan bilansa ta evidencija mora biti potpuno usaglaena.

Pored stvarnog stanja, u inventarne liste se unose i podaci o knjigovodstvenom stanju za svaki oblik imovine pojedinano. Zadatak popisne komisije je i da utvrdi uzroke razlika izmeu knjigovodstvenog i stvarnog stanja i da prui predlog reenja stanja (na iji teret ide manjak i slino). Razlike se knjie na bazi Odluke uprave.
Za manjak odgovara lice koje upravlja odreenom imovinom i ono mora da ga nadoknadi. Ako je savesno upravljalo imovinom, onda e to lice i samo pokuati da otkrije uzrok razlika (npr. proputeno knjienje trebovanja).

Inventar je pretpostavka kvalitetnog bilansa stanja i bilansa uspeha. Zato je bitno da i inventar bude kvalitetan. Revizija otpoinje inventarisanjem. Revizor trai na uvid plan inventarisanja da bi prema svom nahoenju odabrao dane kada e doi u preduzee da prisustvuje inventarisanju. Postupak inventarisanja ukljuuje: Snimanje Procenjivanje Izraunavanje Razvrstavanje imovine po srodnim grupama (obino se odtampaju liste imovine, a lan komisije samo treba da upie broj komada) Unoenje u popisne liste. Inventar moe biti : Potpun inventarie se kompletna imovina preduzea, i Parcijalan rade se vie puta u toku godine (uglavnom nenajavljeno) radi kontrole raunopolagaa (ili pri promeni raunopolagaa). Utvruje stvarno stanje samo jednog oblika imovine. Inventar ima trojaku ulogu: 1. osnova za sastavljanje bilansa otvaranja (kod novog preduzea); 2. osnova za uredno bilansiranje (razlike knjigovodstvenog i stvarnog stanja se otklanjaju predzakljunim knjienjem) ; 3. kontrolna uloga (kontrola kako ljudi rukuju delovima imovine koji su im povereni; to se obavlja pomou parcijalnih inventara); Pravna osnova inventarisanja: to je obaveza predviena Zakonom o raunovodstvu i reviziji (bar jednom godinje) sa ciljem da se: - zatite poverioci, - onemogui pogreno upravljanje imovinom. Inventarisanje omoguava dobijanje bilansa stanja koji prikazuje stvarno stanje imovine i obaveza, a na osnovu takvog bilansa poverioci i vlasnici mogu da donesu odreene zakljuke i odluke. Bilans pokriven inventarom je osnova za ocenu boniteta, razvoj poslova, steajne mase, i internu kontrolu i nadzor poslovnog procesa. Godinji bilans je uvek pokriven inventarom, a polugodinji nisu zbog visokih trokova, pa su to knjigovodstveni bilansi. Inventar treba jo i da onemogui zloupotrebe. On je veoma bitan i za preduzea u steaju. im se postavi steajni upravnik prvo se radi inventarisanje da se imovina ne bi rasula.

Steajna masa je iznos koji se utvruje kao razlika izmeu vrednosti po kojoj se imovina moe prodati i obaveza prema nepovlaenim poveriocima. Poverioci firme u steaju mogu se klasifikovati u 4 kategorije: poverioci sa pravom izuzimanja imaju potraivanja koja su pokrivena imovinom steajnog dunika ( hipoteka) poverioci sa pravom izdvajanja firme prema kojima preduzee u steaju ima obavezu za imovinu uzetu u zakup npr. uzeli smo autobus na lizing: pri steaju, vraamo taj autobus lizing kompaniji. povlaeni poverioci drava za doprinose i poreze i steajni sud i steajni upravnik za njihove naknade. poverioci steajne mase neosigurani poverioci (njima ostane 40-60% imovine da naplate potraivanja).

Popis mora biti organizovan tako da podaci budu dobri: mora biti organizovan na vreme nain obavljanja popisa mora biti primeren delatnosti i veliini firme (npr. broj popisnih komisija) bitno je imati kvalifikovane lanove komisije da postoji nadzor tog procesa. Kvalitativne odlike inventara su (obezbeuju se potovanjem naela urednog inventarisanja): 1. tanost (potpunost i istinitost) 2. jasnost 3. pouzdanost

Naela urednog inventarisanja

1. Naelo pojedinanog obuhvatanja i procenjivanja Pri inventarisanju svaki imovinski predmet i obaveza moraju biti pojedinano popisani i procenjeni (po ceni, koliini i vrednosti), kako bi se omoguila kontrola. Odstupanje od pravila je mogue samo ako postoji vei broj istrovrsnih predmeta i ako se njihove vrednosti neznatno razlikuju (razlika u pojedinanoj ceni ne prelazi 20%) pa se uzima njihova prosena vrednost (proizvodnja dugmadi). 2. Naelo potpunosti zahteva da u inventar budu unete sve obaveze i imovinski predmeti oni koja su u preduzeu na dan popisa, kao i oni koji su van preduzea, a pripadaju preduzeu (npr. roba data u komisionu prodaju). Potpunost je uslov za taan inventar. Imovina koja se nalazi u preduzeu (npr. uzeta zaloga), a nije vlasnitvo preduzea, unosi se u posebne popisne liste i tu se oznaava da je re o tuoj imovini (liste se alju tom preduzeu). 3. Naelo istinitosti u raunovodstvu ne postoje precizne mere koje garantuju da je neto u potpunosti istinito; istina je etika kategorija. Zato se koristi naelo tanosti (tanost u odnosu na injenice koje postoje u vezi sa stvarnim stanjem) koje kae da u inventar: a) ne smeju biti unete fiktivne pozicije, ve samo dobra i obaveze koje postoje na dan popisa b) unetim imovinskim predmetima i obavezama, vrednosti se dodeljuju u skladu sa pravilima urednog bilansiranja (gotovi proizvodi po CK, materijal po NV itd.) 4. Naelo uzimanja u obzir ekonomske svojine Preduzea nad svojom imovinom po pravilu imaju i ekonomsku i pravnu svojinu. Deava se da preduzee ima ekonomsku, ali ne i pravnu svojinu (sredstva uzeta u zakup ili na kredit). Pravna svojina nad imovinom znai da preduzee moe slobodno raspolagati imovinom, koristiti je i otuiti je (podrazumeva i ekonomsku svojinu). Ekonomska svojina postoji ako preduzee uiva sve koristi od upotrebe nekog sredstva i snosi sve rizike i trokove njenog korienja. U inventar se upisuje i svako sredstvo koje je u ekonomskoj svojini, bez obzira da li je i u pravnoj, da rezultat ne bi bio precenjen manja sopstvena sredstva u odnosu na dobitak koji nastaje upotrebom i sopstvenih i pravno tuih sredstava (a ne predstavljamo lano sopstveni kapital, jer naspram aktive imamo i obaveze u pasivi; odnosno iskazivanje ovih dobara poveava samo bruto, a ne i neto imovinu). 5. Naelo tanog oznaavanja imovina u inventaru mora da bude obeleena isto kao i u knjigovodstvenoj evidenciji, kako bi se omoguilo ispunjenje kontrolne uloge inventara. Popisne liste se ne porede sa sintetikim, ve analitikim raunima. Postoje nomenklaturne liste u kojima se nalaze imena razliitih predmeta imovine i popisna komisija je duna da po toj listi odrede naziv imovine. 6. Naelo mogunosti naknade kontrole u inventarisanju se koriste radni papiri, na osnovu kojih se vri unoenje podataka u popisne liste. Ovo naelo nalae uvanje i mogunost provere tih

radnih papira sa popisnim listama. Uvek se zna i koje lice je popisivalo koju imovinu. Time se obezbeuje da korisnici finansijskih izvetaja veruju u tanost podataka.

Metodi inventarisanja
Izbor metoda zavisi od toga ta se inventarie (zalihe ili stalna imovina) i od vremena koje nam stoji na raspolaganju (da li postoji potreba da se inventarisanje izvri na odreeni dan ili je to tokom perioda). U jednom preduzeu se moe primenjivati vie metoda odjednom. 1. Inventarisanje na odreeni dan Ovo znai da je inventarisanje otpoeto i zavreno u 1 danu (mogue u malim poslovnim jedinicama). U praksi, to je period od 10 dana pre ili posle bilansa. Zato se pravi plan inventarisanja i vri odabir lanova popisne komisije. Ova metoda se koristi za: Popis zaliha, Popis stalne imovine, koji ukljuuje i popis otpisanih osnovnih sredstava * Alat koji je zbog male vrednosti u celini otpisan pri izdavanju u upotrebu se ne popisuje (to je troak). Slabost inventarisanja na odreeni dan: mogunost pojave greaka zbog prekratkog roka izgubljeni dobitak jer se u tom periodu obustavlja poslovanje visoki trokovi. 2. Inventarisanje uz pomo oduzimanja i dodavanja vrednosna korektura inventara sastavljenog u odreeno vreme pre ili posle dana bilansa. Da bi se primenila mora biti doputeno odstupanje dana inventara od dana bilansa i mora postojati inventar sastavljen u okviru doputenog vremena pre ili posle dana bilansa. Ako su ovi uslovi ispunjeni do inventarnog stanja se dolazi na razliite naine u zavisnosti od toga da li je inventarisanje izvreno pre ili nakon dana bilansa. Ako je inventarisanje izvreno pre dana bilansa: Stvarno stanje + nabavke izdavanja= stvarno stanje na dan bilansa Primer: stvarno stanje materijala , utvreno popisom obavljenim 1.12. t.g. iznosi 1000, izvrene nabavke do dana bilansa 200, izdato materijala u proizvodnju do dana bilansa 150. Stanje na dan bilansa: 1000+200-150= 1050 Ako je inventarisanje izvreno nakon dana bilansa stanje na dan bilansa se utvruje: Stvarno stanje nabavke + izdavanje = stanje na dan bilansa Primer: Inventarisanjem obavljenim 25.1. stvarno stanje materijala iznosi 1400, nabavke izvrene od dana bilansa do dana inventarisanja iznose 400, a potronja materijala u istom periodu 50. Zalihe na dan bilansa: 1400-400+50=1050 3. Permanentno inventarisanje podrazumeva kontinuirano praenje stanja imovine izmeu dva popisa, to se i inae radi u knjigovodstvu. Poslovi su rasporeeni tokom itave godine, ime se otklanjaju slabosti metode inventarisanja na odreeni dan. Pretpostavka je da nema nedokumentovanih promena, pa se krajnje stanje dobija kao poetno stanje + nabavke izdavanja. Koristi se za popis zaliha, osim kada se smanjenje zaliha ne moe kontrolisati (loe skladitenje). Podrazumeva dobro organizovano magacinsko knjigovodstvo. Prema naim propisima, iako se evidenicija zaliha vodi po sistemu stalnog inventara, zahteva se i fiziki popis zaliha na dan bilansa (odnosno, ova metoda se kod nas ne koristi). 4. Inventarisanje uz pomo uzorka procenjuje vrednost imovine na osnovu vrednosti uzorka, za razliku od prethodnih metoda koje podrazumevaju potpuno obuhvatanje imovine. Nikada se ne primenjuje samostalno, ve kao dopuna drugim metodama. Korisno je u sluaju popisa zaliha sastavljenih iz velikog broja predmeta male vrednosti, npr. fabrike dugmadi, rafova... Ne vri se utvrivanje koliina, ve se procenjuje vrednost uzorka, pa na osnovu njega vrednost imovine. Zahteva utvrivanje: Obima zaliha kao celine Izbor veliine uzorka Proveru odabranih uzoraka Procenjivanje popisom utvrenih koliina uzoraka Prednost je znaajno smanjenje troova, pri emu je mogunost pojave greke ista kao i kod drugih metoda, pritom, mogue je popis vriti i tokom godine. Mogua slabost je pojava greke ako se ne odabere dovoljan broj reprezentativnih uzoraka.

II Naela urednog knjigovodstva u uem smislu

Primena naela urednog knjigovodstva u uem smislu iza za cilj uredno voenje knjiga (materijalna i formalna urednost) jer se na osnovu njih prave FI. Voenjem knjiga se vri obuhvatanje posledica promena ekonomskih dogaaja na imovini. Bez sistematskog obuhvatanja ekonomskih promena, ne moemo znati ta su uzroci promena inventar ne daje odgovor na pitanje koje su promene dovele do imovine koju trenutno imamo, a menadmentu su, proed stanja imovine, neophodne i informacije o dogaajima koji su doveli do ostvarenja prihoda, rashoda i promene imovine. Voenje knjiga podrazumeva u prvom koraku postavljanje pravila o tome kako treba dokumentovati ekonomski dogaaj. Dokaz o nastanaku tog dogaaja nalazi se u odgovarajuem dokumentu koji sastavljaju lica koja uestvuju u izvrenju dogaaja. *dokumenta ne nastaju u knjigovodstvu, samo se tu obuhvataju. Lica koja uestvuju u izvrenju dogaaja imaju suprotne interese i upravo to obezbeuje tanost podataka u dokumentaciji, to je i osnovni uslov kvaliteta knjigovodstvenih podataka. Tanost podataka zavisi i od naina na koji se ti podaci obrauju u knjigovodstvu. Materijalna urednost se obezbeuje evidentiranjem svih i samo onih dogaaja koji su se zaista i desili (naelo istinitosti i naelo potpunosti). Da li je neki dogaaj stvarno i nastao proverava se formalnom, raunskom i sutinskom kontrolom. Formalna kontrola je provera forme, da li su svi elementi tu, raunska proverava raunsku tanost, a sutinska proverava da li je neki dogaaj stvarno nastao (provera potpunosti dokumentacije koja to dokazuje). Bitno je da su dogaaji tano obuhvaeni na raunima i da su tani podaci o promenama u dokumentaciji. Da li su evidentirani svi dogaaji proverava se uporeivanjem stvarnog i knjigovodstvenog stanja na kraju godine. Ako postoji razlika ona je posledica neproknjiene promene ili proknjiene fiktivne promene (koja se nije desila - to takoe nije dozvoljeno zbog naela nastanka poslovnog dogaaja). Formalna urednost knjigovodstva podrazumeva adekvatnu organizaciju knjigovodstva i izbor svrsishodnog sistema i vrsta poslovnih knjiga. Organizacija knjigovodstva podrazumeva izbor: Sistema voenja knjiga: prosto knjigovodstvo, dvojno knjigovodstvo Kontnog okvira (kod nas odreeno).
Prosto knjigovodstvo izolovano vodi evidenciju o pojedinim oblicima imovine i obaveza (npr. samo knjiga blagajne), pa se rezultat utvruje uporeenjem neto imovine na poetku i na kraju perioda, a ne kao razliak izmeu prihoda i rashoda. Drava doputa primenu ovog sistema samo kod preduzea od kojih naplauje paualni porez, npr. na osnovu delatnosti.

Postoje osnovne knjige (dnevnik i glavna knjiga) i pomone knjige. One zajedno ine sistem. Osnovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva mora da vodi svako preduzee koje se oporezuje prema visini ostvarenog dobitka. Od konkretnog preduzea (veliine, delatnosti, organizacije) zavisi: broj dnevnika jedan ili vie (u tom sluaju imamo opti dnevnik i specijalne dnevnike) - npr. ako ima puno prodaja u toku dana onda postoji potrebna za voenjem posebnog dnevnika prodaje; ili dnevnik uplata i dnevnik isplata na alteru banke. Broj pomonih knjiga (i za koje oblike imovine i obaveza) - po pravilu se vodi jedna (maksimalno dve) glavna knjiga, ali se zato vode brojne pomone knjige: npr. ako imamo hiljadu kupaca vodiemo posebnu glavnu knjigu kupaca, ali ako ih je svega 3 onda nije potrebno). Kroz organizovanje knjigovodstva moemo odgovoriti zahteve za informacijama i za ekonominou tako da se dobiju kvalitetne informacije koje su blagovremene (promenu knjiimo u najkraem moguem roku od njenog nastajanja), potpune (obezbeena dokumentacija), tane, jasne i uporedive. Knjigovodstvo se ne vodi samo zbog bilansa, ve da bismo omoguili voenje preduzea na osnovu knjigovodstvenih informacija. Moramo znati ta sve moemo od informacija traiti u knjigovodstvu. Principi knjigovodstva u uem smislu imaju skromnije zahteve nego ranije, zbog korienja raunara koje je otklonilo mnoge probleme (npr. urednost rukopisa). Ostala su pitanja koja se tiu dokumentacije dokument mora da sadri sve bitne elemente, mora se proveriti tanost svakog unetog podatka i to potpisom potvrditi. Dokument ima pravnu snagu i predstavlja sredstvo dokazivanja da je promena nastala.

III Naela urednog bilansiranja

Bilansiranje predstavlja sastavljanje finansijskih izvetaja; odnosno odreivanje kakav tretman posledica ekonomske promene treba da ima u finansijskom izvetavanju. Bilansiranje poinje onog momenta kada proknjiimo sve nastale promene. Naela urednog bilansiranja nam pomau da dobijemo razumljive, pouzdane i uporedive finansijske izvetaje koji e sadrati sve informacije koje su korisnicima vane za donoenje poslovnih odluka ili dobijanje kvalitentih procena. Finansijski izvetaji moraju biti pouzdani jer korisnicima slue za donoenje odluka, koje ne utiu samo na korisnike, ve povratno i na preduzee. Npr. akcionari e prodajom ili kupovinom akcija preduzea uticati na cenu akcija i tako na trinu kapitalizaciju preduzea; ili ako su korisnici banke one mogu odobriti ili ne odobriti kredit preduzeu i tako mu omoguiti ili ne omoguiti da realizuje svoje planove. Finansijski izvetaji moraju biti uporedivi jer npr. investitori porede finansijske izvetaje vie kompanija pre donoenja odluke u koju e uloiti kapital. Finansijki izvetaji moraju da sadre sve vane informacije za njihove korisnike. Pri tome treba obratiti panju na to da nisu sve informacije jednako vane za sve korisnike. Sve informacije koje eli investitor nisu potrebne kupcu, jer investitora interesuje sigurnost i oplodnja kapitala, a kupca stabilnost izvora snabdevanja. Informacija je korisniku vana, ukoliko je relevantna za njegovo donoenje odluka. Da bi dobili FI ovog kvaliteta postoje Naela urednog bilansiranja. Najvei broj naela je rezultat prakse koja je pretoenja u teoriju, a manji broj je formulisala teorija pa ponudila praksi njihova primena nije bila uspena. Danas najvei uticaj na formulisanje i primenu naela imaju sledee meunarodne institucije: 1. Meunarodni odbor za standarde finansijskog izvetavanja (IASB) - Osnovan je 1973. u Londonu sa ciljem da radi na formalizaciji i standardizaciji FI da bi bili meunarodno uporedivi irom sveta to je posledica globalizacije. Do 2005. godine to je bio Meunarodni odbor za raunovodstvene standarde. Sa promenom naziva komiteta menjaju se i imena standarda i sada zovu Meunarodni standardi finansijskog izvetavanja i iznova se numeriu. 2. Meunarodna organizacija komisija za HoV (IOSCO) vri kontrolu regularnosti funkcionisanja trita HoV. Poto se preduzea predstavljaju na finansijskim tritima pomou svojih FI, komisija je jako zainteresovana da ti FI budu kvalitetni i uporedivi. Komisija se zalagala za vei broj standarda (da oni obuhvataju to vei broj transakcija) i za smanjenje prava izbora, kako bi izvetaji bili to vie uporedivi. Nakon to se pristupilo tome, doneta je odluka da kompanije, koje se kotiraju na amerikim berzama, moraju svoje FI izraditi u skladu sa MRS, pa je primena MRS rapidno porasla u zadnje vreme (takva se obaveza utvruje od 2005. za sve velike kompanije koje posluju na podruju EU). 3. Ameriki Odbor za raunovodstveno finansijske standarde (FASB) mora da sarauje sa IASB. Memorandum o sporazumevanju zakljuen je izmeu IASB i FASB-a, o stvaranju jedinstvenog seta meunarodnih standarda finansijskog izvetavanja (na zahtev grupe G-20 poinje usaglaavanje standarda nakon krize). 4. Meunarodna organizacija profesionalnih organizacija raunovoa (IFAC) okuplja profesionalne organizacije raunovoa iz pojedinih zemalja. IFAC se bavi raunovodstvenom profesijom; njeni zadaci se odnose na edukaciju raunovoa, odreivanju uslova za dobijanje licence, donose etiki kodeks za raunovoe i vre nadzor nad profesionalnim organizacijama u zemljama lanicama. IFAC donosi i meunarodne standarde za javni sektor (budet drave i njegovi korisnici), koji su slini standardima za privatni sektor, samo uzimaju u obzir da su ovo neprofitabilni entiteti. Cilj njihovog izvetavanja je da se vidi kako se puni budet, a kako se troi. U Srbiji ne postoji obaveza da se ovi standardi primenjuju u javnom sektoru. 5. Evropska Unija preko svojih tela, Komisije i Saveta EU imala je nameru da se kreiraju posebni standardi koji bi vaili za Evropu, postojale stroge direktive (3 od ukupno 10 direktiva1) kojima je regulisano finansijsko izvetavanje, ali 2005. je prihvaeno da se koriste MSFI pri sastavljanju FI za sva preduzea koja se kotiraju na berzi (inae bi morala da sastavljaju dva seta izvetaja). U nekim zemljama ova obaveza je propisana za sva preduzea, u nekim za konsolidovane finansijske izvetaje.
1

IV - pravila za sastavljanje FI pojedinanih preduzea; VII - pravila za sastavljanje FI grupa preduzea; VIII - revizija FI

Bilansiranje nije procenjivanje! Bilansirati znai odrediti kojoj kategoriji neto pripada (da li je neto sredstvo ili rashod, obaveza ili prihod...). Vie nemamo mogunost da biramo kako emo bilansirati (npr. kao imovinu ili kao rashod), ali moemo birati kako emo procenjivati. Procenjivati znai odrediti vrednost odreenog dela imovine ili obaveze, mi dakle biramo nain na koji emo mu odrediti vrednost. Ono moe biti inicijalno i naknadno (na dan bilansa).

1. Naelo jasnosti
1. Naelo jasnosti je zahtev da FI (svi delovi godinjeg obrauna i izvetaj o poslovanju) budu sastavljeni tako da budu razumljivi korisnicima kojima su namenjeni kako bi oni mogli da donose odluke na osnovu tih izvetaja. U konceptualnom okviru ovo se definie kao kvalitet FI. Razumljivost FI se obezbeuje time to se zabranjuje iskazivanje informacija na nepregledan i netaan nain. Ovo naelo definie izgled, odnosno formu (formalna urednost godinjeg obrauna) ne utie na tanost informacija ve nain njihovog prezentiranja. Prva mera jasnosti predstavlja adekvatno ralanjivanje kategorija (aktiva, kapital, obaveze, prihodi, rashodi...). Svaki deo mora biti samostalna, homogena celina koja ima osobine celine iz koje potie. Adekvatno ralanjavanje: prema poslovnim ciljevima, a ne prema objektivnim svojstvima; prema prirodnim vrstama (npr. zalihe materijala, robe...), prema pravnoj povezanosti (potraivanja prema (ne)povezanim preduzeima) i specifinim rizicima (potraivanja po osnovu boniteta ili potraivanja pokrivena zalogom); stepen ralanjavanja treba da uvaava potrebe korisnika za informacijama Primer adekvatnog raslanjavanja aktive BS (npr. zalihe treba ralaniti i po vrstama za potrebe komercijaliste) : Nematerijalna Stalna imovina Materijalna Finansijska ulaganja Poslovna imovina Aktiva Zalihe Obrtna imovina Potraivanja Gotovina Neposlovna imovina
Kljuno pri ralanjivanju je namera, a ne vrsta sredstva npr. akcije knjiimo kao: - uea kupljena radi kontrole preduzea (veinsko vlasnitvo); nemamo nameru da ih prodajemo u skorije vreme; - dugorone HOV - kupljene radi dividende kao dugorona rezerva likvidnosti; nemamo nameru da ih prodajemo uskoro; - kratkorone HOV - kupljena sa namerom da ih prodamo u skorije vreme da bismo zaradili na razlici u ceni. Takoe, mainu koju smo proizveli i odluimo da je koristimo umesto da je prodajemo, neemo knjiiti kao gotove proizvode ve kao osnovna sredstva.

Druga mera jasnosti je adekvatno obeleavanje kategorija. Naziv mora nedvosmisleno da upuuje na sadrinu pozicije (npr. kod pozicije sitan inventar bitno je naglasiti da li se misli na sitan inventar na zalihama ili upotrebi; ako pie samo menica ne znamo da li su to menine obaveze ili potraivanja). Trea mera jasnosti je korienje bruto principa. To je zabrana saldiranja razliitih bilansnih pozicija ne mogu se saldirati imovina i obaveze, prihodi i rashodi i sl. Npr. ne moemo saldirati kupce i date avanse. Ako je poslovni rezultat 2000din nije svejedno da li on nastaje kao 12000-10000 ili kao 30001000. Nije svejedno sa kolikim se prihodom ostvaruje ova dobit, nije dovoljan samo podatak o rezultatu i zato je obavezna primena bruto principa. Potpune informacije o delovima imovine i kapitala dobijaju se i primenom indirektnog otpisivanja. Ipak, nekad je doputeno da se koristi i neto princip, i to tamo gde korisnici nee biti uskraeni za vane informacije npr. pri prodaji maine ne mora da se zna NV i IVOS te maine, ve je bitno da se zna da li je njenom prodajom ostvaren dobitak ili gubitak. Bruto princip je neophodan pri knjienju OS u upotrebi jer treba da se znaju i NV i IVOS i SV nije isto ako imamo sredstvo staro 20 godina koje sada pri kraju veka trajanja vredi 5000e i novo sredstvo ija je to ujedno i NV. Iz principa jasnosti se izvodi princip pojedinanog vrednovanja, jer bruto vrednost (grupna vrednost sredstava) nije dovoljno jasna informacija za proveru tanosti. Ne moraju pojedinano da se iskau u bilansu stanja, ali procena njihovih vrednosti se mora vriti pojedinano. Krenje zahteva za jasnou dovodi do zamagljivanja blansa.

2. Naelo istinitosti
2. Naelo istinitosti spada u grupu materijalnih pravila (odnosi se na sadrinu bilansa). Istina predstavlja etiku kategoriju i zato ne moemo tvrditi da je neki BS istinit jer to znai da on ne moe izgledati drugaije nego jedino tako. U ekonomiji ne moemo tvrditi da FI pokazuju finansijsko prinosni poloaj preduzea jedino mogue zbog prava izbora i opcija pri knjienju i bilansiranju (npr. korienje nabavne ili fer vrednosti sredstava). Zato se termin istinit zamenjuje terminom taan bilans. Tanost se posmatra imajui u vidu odreenu meru kojom je to izmereno (duina u inima i u cm ima numeriki razliitu vrednost). Tanost je pretpostavka pouzdanosti. Samovolja sastavljaa ini jedan bilans netanim (ne odnosi se na prava izbora, ve npr. na neosnovano menjanje metode otpisivanja radi manipulacije rezultatom). Bilans je dakle taan u odnosu na ciljeve zbog kojih ih je sastavljen razliiti ciljevi koriste razliita pravila npr. razlika izmeu poslovnog i poreskog bilansa: prvi pokazuje raspodeljivu dobit, a drugi veliinu oporezive dobiti. Bilans je ispravan ako odgovara cilju zbog koga smo ga sastavili i ako je u skladu sa pravilima za sastavljanje tog bilansa.
Menadment vodi rauna da se u poslovnom bilansu vidi tano onoliko dobiti koliko se sme raspodeliti. esto se uprava trudi da iz godine u godinu prikae priblino istu veliinu raspodeljive dobiti (u bilansu e biti iskazana ili malo vea ili malo manja dobit od ostvarene). Poreski organi e ovaj bilans proglasiti netanim jer je pri obraun u amortizacije koriena trostruka linearna stopa dok je pri sastavljanju poreskog bilansa bila dozvoljena samo dvostruka. Cilj poreskog bilansa je da se iskae sva oporeziva dobit tako da svi poreski obveznici imaju jednak tretman.

Redovni godinji obraun se smatra tanim ako: a) sadri sve posledice poslovnih dogaaja koji su stvarno nastali u tom periodu potpunost (ne moemo odloiti za sledeu godinu prodaju zaliha 29.12, kako ne bismo iskazali vei oporezivi dobitak) ; b) injenice koje su prezentirane moraju biti procenjene u skladu sa naelima; c) ne sadri pozicije i iznose koji su posledica fiktivnih poslovnih dogaaja

3. Naelo bilansnog identiteta

3. Naelo bilansnog identiteta to je zahtev za apsolutnom jednakou bilansa otvaranja jednog perioda sa zakljunim bilansom perioda koji mu prethodi. Ciljevi ovog naela su: Prvi razlog je obezbeenje potovanja naela potpunosti (ne moemo ispustiti ni jedan predmet ili obavezu koji su postojali na kraju prethodne godine). Smatra se da bi nepotovanjem ovog naela bila dovedena u pitanje zatita poverilaca i investitora. Ako bi neki od imovinskih predmeta bio izostavljen, smanjila bi se garantna supstanca za pokrie duga prema poveriocima koji su nam prole godine na osnovu te imovine odobrili kredit. Drugi razlog je da se onemogui manipulisanje finansijskim rezultatom (tako to onemoguavamo unoenje fiktivnih i izostavljanje postojeih pozicija, ili nasumino menjanje vrednosti). Smanjenjem vrednosti OS, smanjie se amortizacija pa e se uz isti prihod i manje rashode dobiti vei rezultat. Ako pak podignemo vrednost imovine, prodajom te imovine ostvarie se manji profit, tj. rezultat na kraju e biti manji to je sve manipulacija rezultatom. Do zakljunog bilansa stanja dolazimo zakljukom rauna glavne knjige preko rauna izravnanja. Glavna knjiga sledee godine se otvara na bazi rauna otvaranja. To znai da ovaj zahtev jo moemo forumulisati i kao zahtev da raun izravnanja jedne godine bude jednak raunu otvaranja sledee godine, ali sa suprotnim znakom, tj. da bude njegova inverzna slika (kod rauna izravnanja, krajnje stanje aktivnih rauna je na strani duguje, a pasivnih na strani potrauje; a kod rauna otvaranja je obrnuto aktivni rauni su na strani potrauje). Ovo pravilo se sme prekriti u dva sluaja: 1. Kada doe do monetarne reforme (brisanje nula ili izmena zakonskog sredstva plaanja). 2. Kada revizor zahteva da se izvre ispravke godinjeg obrauna (on pregleda godinji obraun, ocenjuje da li je sastavljen u skladu sa MRS i daje svoje miljenje) - ako revizor smatra da izvetaj treba popraviti on e dati uzdrano miljenje i traie da se naprave ispravke. Te ispravke se rade na raunu otvaranja, ne popravlja se bilans prethodne godine (izgledalo bi kao da ispravke nije ni bilo). Tada ova dva rauna ne bi bila jednaka.

MRS 8 kae da se vre ispravke ako je otkriveno postojanje fundamentalne greke greka koja znaajno utie na vrednost iskazane imovine i rezultata. Ispravka se objavljuje u napomenama.

4. Naelo kontinuiteta
4. Naelo kontinuiteta je zahtev da se periodini rezultat utvruje tako da bude uporediv u nizu sukcesivnih vremenskih perioda. Cilj je da se uporeivanjem prinosnog i finansijskog poloaja omogui procena razvoja preduzea, analiza se radi na osnovu perioda od najmanje pet godina. Uporediv rezultat znai i uporediv finansijski poloaj, jer se ne menjaju pravila za priznavanje rashoda i prihoda. Osnova za formulisanje ovog pravila nalazi se u dinamikom shvatanju cilja bilansa, prema kome je primarni cilj bilansiranja utvrivanje uporedivog periodinog rezultata kao osnove za utvrivanje uspeha uprave i osnove za polaganje rauna. Za razliku od naela bilansnog identiteta koje zahteva jednakost zakljunog bilansa jedne i poetnog bilansa naredne poslovne godine, naelo stalnosti zahteva jednakost zakljunih bilansa niza uzastopnih godina uporedivost u vremenu. Pored toga, postoji i uporedivost u prostoru uporedivost FI svih preduzea koja se bave istom delatnou na odreenoj teritoriji. Ovo naelo treba da sprei da se, bez posebnog povoda, vri promena bilo naina prezentacije bilo pravila procenjivanja pri sastavljanju FI (tj. da ostaju isti i forma i sadrina). Formalni kontinuitet se obezbeuje tako to se: a) ne menja se nain ralanjivanja: ne sme se menjati redosled, ni nazive pozicija u bilansu. b) ne menja se sadrina pozicija: ne sme se vriti razdvajanje ili agregiranje bilansnih pozicija, ne sme vriti premetanje pozicija ili delova pozicija u druge pozicije (ekovi ne mogu jedne godine biti HOV, a druge gotovinski ekvivalenti) c) ne menja se nain otpisivanja ne prelaziti sa indirektnog na direktno otpisivanje (time se ne utie na visinu iskazane imovine, ali se utie na uporedivost podataka) d) zadrava se isti dan bilansa - kod nas nije problem jer postoji zakonska obaveza da dan bilansa bude 31.12. Tamo gde postoji uticaj sezone, preduzea mogu traiti odobrenje za pomeranje dana bilansa na poetak sezone kako bi FI izrazili pravi rentabilitet. Kada je doputeno odstupati od zahteva za formalnim kontinuitetom: ekonomski razlozi: promena proizvodnog programa preduzea (izbacimo proizvodnju i orijentiemo se samo na usluge), promena delatnosti (proizvodna firma pree u trgovinsku). pravni razlozi: promena pravne forme (doo u ad), promena veliine preduzea (firma usled fuzije prelazi iz malog u veliko preduzee i automatski se javlja potreba za drugaijim ralanjivanjem jer mala preduzea (do 50 radnika i bilansna suma manja od 100.000 evra) mogu da koriste skraene bilansne eme, sa manjim stepenom ralanjavanja, iz razloga ekonominosti). Materijalni kontinuitet se obezbeuje primenom istih pravila procenjivanja u nizu sukcesivnih vremenskih perioda. To znai stalnost metoda procenjivanja i stalnost vrednosti. Stalnost procenjivanja je bitna jer u MRS postoji mogunost odabira naina procenjivanja, pa se ovo odnosi na korienje istih pravila procenjivanja, tj. jednom nainjen izbor ne sme menjati kako bi se uticalo na visinu iskazanog rezultata; taj izbor je deo raunovodstvene politike koja mora biti usvojena od strane menadera i objavljena u napomenama: o metoda otpisivanja stalne imovine: MRS 16 kae da se procenjivanje, a time i vrednovanje, moe vriti primenom linearne, degresivne ili funkcionalne metode, pa se razlikuju neotpisane vrednosti. o osnovu za odreivanje sadrine CK za gotove proizvode i nedovrenu proizvodnju: MRS 2 kae da u CK moete ukljuiti sve trokove proizvodno funkcionalnog podruja ili samo varijabilne, moete ukljuiti i trokove finansiranja, ak i deo trokova uprave... o otpisivanje potraivanja: moe se ii na pojedinano procenjivanje ili paualno (npr. banka paualno procenjuje kredite date za stanovnitvu za zimnicu pa nee procenjivati bonitet svakog pojedinanog dunika). Od ovog naela se moe odstupiti: pri donoenju novog standarda ili pri promeni postojeeg standarda (npr. ukidanje LIFO metode)

 kada se poslovanje preduzea toliko promeni da primena dotadanjih pravila ima za posledicu precenjivanje finansijskog rezultata. Tada se moraju navesti razlozi promene i kvantifikovati efekti primene nove metode na visinu rezultata i na vrednost imovine.
Npr. zbog promena cena usled inflacije, umesto FIFO metode hoemo da preemo na metod prosene cene. U tom sluaju, u napomenama se objavljuje da je izvrena promena raunovodstvene politike pri obraunu trokova materijala sa FIFO na metod prosene cene i izraunava se koliko su trokovi materijala po prosenoj ceni razliiti od trokova po FIFO metodi.

Uslov stalnost vrednosti je zahtev da vrednost bilansnih pozicija iz zavrnog bilansa bude merodavna za sve kasnije bilanse. Ovaj zahtev se primenjuje samo ako se pozicije koje se bilansu procenjuju po istorijskom troku. To znai da ako se, u ovom i buduim bilansima, potuje naelo istorijskog troka i naelo opreznosti, vrednost imovine ne moe biti vea u kasnijim godinama od vrednosti u ovoj ili prolim godinama. Znai vi otpisujete (menja se SV), ali se drite vrednosti od koje ste poli (ista NV). Ovo se radi da bi se onemoguilo svojevoljno oblikovanje rezultata (npr. vanredni otpisi radi iskazivanja manje dobiti i plaanja manjeg poreza, pa poveavanje imovine u sledeoj godini za iznos otpisa). Ovo naelo stalnosti vrednosti se javlja u dve varijante: kao naelo ograniene i neograniene povezanosti vrednosti. Naelo neograniene povezanosti vrednosti doputa da izvrite vanredna otpisivanja stalne imovine i zaliha onda kada procenite da je vaa imovina izgubila na vrednosti, ili su obaveze zbog npr. promene kursa porasle... ali kada prou te vanredne okolnosti ne dozvoljava poveanje aktive ili smanjenje obaveza. Mnogo vei praktini znaaj ima naelo ograniene povezanosti vrednosti (MRS 36) koje uvaava da se okolnosti mogu promeniti, ali ako prestanu razlozi zbog kojih je izvreno otpisivanje, preduzee moe poveati vrednost imovine odnosno smanjiti visinu obaveza, ali samo do one vrednosti koju bi imovina ili obaveza imala da nije bilo vanrednih okolnosti (najnia vrednost na koju se moe svesti obaveza (najvia kod imovine) jeste njena nabavna vrednost). Tako se manje deformie rezultat, nego kod naela neograniene povezanosti vrednosti.
Primer: 30.09. vrednost zalihe robe je, zbog pada trinih cena, smanjena sa 10.000 na 7.000 (prema naelu opreznosti). 31.12. su poveane trine cene, pa se ispostavi da je vrednost zaliha 9.000. Ovo naelo dozvoljava da mi podignemo vrednost robe za 2.000, to knjiimo kao prihod. Dakle, imamo rashod 1 .000 za koliko je SV nia od NV. Ako ove zalihe 31.91. prodamo za 10.000, imamo dobitak od 1.000. Da nismo promenili vrednost sa 7.000 na 9.000, u januaru bi smo imali dobitak od 3.000, a u prethodnoj godini isti toliki gubitak. Realnije je dopustiti dopustiti poveanje da bi se dobio realniji rezultat i manja deform acija rezultata. Primer 2: Osnovno sredstvo ija je nabavna vrednost 30.000, a procenjeni vek trajanja je 6 godina, otpisuje se linearno. Po isteku 2. godine, zbog pada tranje za proizvodima koji se izrauju na datom sredstvu , izvreno je vanredno otpisivanje u visini od 2000. Na kraju 4. godine prestali su da postoje razlozi za vanredno otpisivanje. Za koliko treba poveati vrednost sredstva (nije bilo promene veka trajanja)? Godinja amortizacija. 30.000/6=5000 Sadanja vrednost na kraju 2. godine: NV 30.000 otpisi 10.000= 20.000 - vanredni otpis 2.000 = 18.000 Otpisi nakon druge godine: 18.000/4=4500 Sadanja vrednost na kraju 4. godine: 18.000 otpisi za treu i etvrtu godinu 9.000 = 9.000 Sadanja vrednost da vanrednog otpisa nije bilo na kraju 4. godine bila bi 30.000 4x5000 = 10.000. Dakle, treba pripisati iznos od 1.000 tom sredstvu.

5. Naelo opreznosti
5. Naelo opreznosti pisane preporuke o opreznom bilansiranju potiu iz 17. veka. Definisano je kao potreba za opreznim odmeravanjem neto imovine i ono je vremnom dobijalo na znaaju. U poetku je formulisano da bi se zatitili interesi poverilaca. Polazi se od toga da je imovina dunika garantna supstanca za poverioce i da je potraivanje poverioca utoliko sigurnije ukoliko dunik ima veu imovinu. Zato se insistiralo da dunik nikada ne sme prikazati veu imovinu nego to ona stvarno jeste. Danas je podjednako bitna i zatita investitora, da znaju precizno koliko je njihov kapital odran. Kako se postie oprezno odmeravanje imovine? Ne sme se preceniti aktiva, niti potceniti obaveze. Neto imovina = A O tj. K=A O Da bi se onemoguilo precenjivanje kapitala insistira se da se kapital odnosno imovina procenjuje najvie po njenoj NV, odnosno CK. Dakle, gornja granica za procenjivanje aktive je NV tj. CK. Pored toga, potuje se i princip nie vrednosti: insistira se da se od knjigovodstvene vrednosti odustane ako su na dan bilansa TV imovine nie od vrednosti po kojoj se ona vodi u knjigama. Razlika izmeu vie knjigovodstvene (ne mora biti NV ili CK, jer je moglo biti otpisa, pa je knjigovodstvena

vrednost razliita od NV ili CK) i nie TV bie tretirana kao gubitak (Ostali rashodi) to smanjuje rezultat.
Koja je to TV koju koristimo? Npr. kod zaliha materijala to je cena ponovne nabavke, kod zaliha robe to bi mogla biti cena ponovne nabavke ili prodajna cena, mada naelo nie vrednosti uzima u obzir cenu ponovne nabavke.

Javlja se kao strogi (obrtna imovina) i ublaeni princip nie vrednosti (za stalnu imovinu) - uzima se u obzir verovatnoa realizacije gubitka. Ako je TV ispod KV imovine koja je dugorono vezana za preduzee (npr. uea), otpisivanje se vri samo onda kada ste sigurni da je pad dugotrajne prirode; ukoliko verujemo da je pad vrednosti uea privremen, to emo samo objaviti u napomenama. Ali ako imate kratkorone HOV koje imate nameru da prodate u kratkom roku, morate potovati strogi princip nie vrednosti i u sluaju pada cena vriti otpisivanje u cilju priznanja gubitka, jer se u kratkom roku ne oekuje ponovni rast cena, ve e gubitak verovatno biti realizovan u kratkom roku. Kada procenjujemo obaveze, one se procenjuju prema njihovoj NV, kao iznosu novca koji ste primili (ili ako smo primili materijal od dobavljaa onda je NV obaveze NV tog materijala). Prema naelu opreznosti NV obaveze predstavlja donju granicu procenjivanja obaveze. Po principu vie vrednosti (strog princip), obaveze se moraju proceniti navie ukoliko isplata obaveze zahteva vei iznos novca od onog na koji obaveza glasi. Iznos obaveze se podie do iznosa koji je potreban da bi se ta obaveza likvidirala. Ovo se moe desiti npr. ako se promenio odnos evra i dinara ili u sluaju kanjenja i odatle proisteklih obaveza po osnovu zateznih kamata. Obaveze se mogu iskazati i ispod njihove NV samo u sluaju da nam poverilac putem ugovora oprosti obavezu i otpie deo svojih potraivanja ili ako se u postupku sudskog poravnanja poverioci, na osnovu odluke sude, odriu dela potraivanja kako dunik ne bi otiao u steaj. Vrednovanjem imovine nanie i obaveza navie bie onemogueno precenjivanje rezultata i neto imovine preduzea, to i jeste sutina ovog naela. Meutim, ni ovo vie nije dovoljno, jer je potraivanje bezbednije ako se rentabilno koristi ta imovina. Rentabilno poslovanje pojavilo se kao drugi vaan uslov sposobnosti izmirenja obaveza dunika. Praksa je pokazala da ako dunik ne posluje rentabilno onda prvo troi svoj, pa kapital poverilaca. Ovo se ispoljava kao zahtev za opreznim odmeravanjem rezultata. Dakle, preduzee ne sme da pokae niti da ima veu imovinu nego to stvarno ima, niti da pokae da posluje uspenije nego to zaista posluje. Rezultat preduzea = prihodi rashodi, odnosno sastavljen je iz dobitaka i gubitaka pojedinanih transakcija tj. njihovog zbira. Nema rezultata bez prihoda gubitak je samo nedostajui deo prihoda za pokrie rashoda. Da bi se onemoguilo precenjivanje rezultata, iz naela opreznosti su izvedena dva naela naelo realizacije i naelo impariteta. Kod naela realizacije se zahteva da dobici/gubici moraju biti trino verifikovani da bi bili priznati, tj. zabranjuje se iskazivanje nerealizovanih dobitaka/gubitaka. Ovo naelo utvruje kada je neto trino verifikovano (izbor trenutka realizacije ne sme biti preputen samovolji sastavljaa), na koji nain treba utvrditi njegovu visinu i kako bilansirati uinke/imovinu do trenutka njene realizacije. To znai, imovinu treba vrednovati po NV ili CK. U tom smislu bi se naelo realizacije moglo shvatiti kao naelo koje daje odgovor na pitanje da li prihod, i time rezultat, pripada ili ne datom obraunskom periodu.
Da nema naela realizacije, mi bismo mogli za robu na zalihama iskazati dobitak u vrednosti po kojoj mislimo da je moemo prodati. Naelo realizacije kae da ne moete to uraditi dok robu ne prodate, a do tada je moete voditi po njenoj NV odnosno CK.

Neprecenjivanje rezultata omoguava i naelo impariteta koje zahteva da gubici kao negativni oblici rezultata moraju biti priznati i pre nego to su trino verifikovani (dobici se priznaju samo kad budu trino verifikovani, a za gubitke je dovoljno da su nastali). Time se budui obraunski periodi oslobaaju gubitaka koji su uslovljeni odlukama donetim u tekuim ili prethodnim obraunskim periodima. Ovim su u bilansu suprotstavljeni realizovani dobici i nastali, a nerealizovani gubici. Takav gubitak je npr. pojava nenaplativih potraivanja usled pokretanja steajnog potupka iznos koji neemo naplatiti je gubitak koji se unosi u bilans uspeha i pre nego to naplatimo naplativi deo tog potraivanja. Isto je i sa otpisivanjem neispravnih zaliha materijala ili robe ija je neto PV manja od NV.

Naelo nie vrednosti i naelo impariteta su odreenoj vezi. Naelo nie vrednosti trai da se izmeu NV i TV imovine bira ona koja je nia - usmereno na pravilno odmeravanje vrednosti imovine. Naelo impariteta trai da odmah priznamo gubitak ako postoji - usmereno na onemoguavanje precenjivanja rezultata. Oba naela imaju iste posledice - dovode do priznavanja gubitaka, ali njihova visina je razliita. Po naelu nie vrednosti vi se pitate koja je trina cena ponovne nabavke neke imovine, a naelo

impariteta se pita za koliko bi tu imovinu mogli da prodate a te dve vrednosti su esto razliite. Gubitak e biti vei po naelu impariteta od onog ustanovljenog po naelu nie vrednosti. Ovo oprezno odmeravanje imovine dovodi do formiranja latentnih rezervi. Naelo impariteta tangira i BS i BU.

6. Naelo merodavnosti
6. Naelo merodavnosti ovog naela nema u koceptualnom okviru MRS, ali ono postoji u 4. Direktivi evropske unije i u praksi bilansiranja. Ovo naelo nije vezano za izradu poslovnog bilansa, ve se njime regulie odnos izmeu poslovnog i poreskog bilansa. U nekim zemljama je poslovni i poreski bilans jedno. To znai da se za njegovo sastavljanje primenjuju i ona pravila iz zakona o porezu na dobit. U drugim zemljama, pa i u naoj, sastavljaju se dva bilansa. Prema naelu merodavnosti, poslovni bilans je merodavan za poreski bilans. To znai da je poslovni bilans osnova za izradu poreskog bilansa (poslovni bilans se koriguje u skladu sa zakonom o porezu na dobit i konvertuje u poreski bilans). Izmeu ovih bilansa postoje razlike u pravilima za bilansiranje i procenjivanje, zbog razliitih ciljeva koje imaju. Cilj poslovnog bilansa je iskazivanje raspodeljivog rezultata, a cilj poreskog bilansa je iskazivanje rezultata koji e biti predmet oporezivanja. Kako bi se zahtevi ovog naela realizovali, treba uvaavati sledea pravila: 1. obaveza bilansiranja (aktiviranja ili pasiviranja) koja vai za poslovni vai i za poreski bilans
npr. nije doputeno da u poslovnom bilansu neto iskaete kao sredstvo, a u poreskom bilansu kao rashod. ako npr. prihode od kamata ne oporezujemo, mi moramo da ih pri kaemo u poreskom bilansu, ali imaju vrednost 0.

2. zabrana bilansiranja u poslovnom bilansu vai i za poreski bilans; 3. pravo izbora koje vai u poslovnom moe biti sueno ili ukinuto u poreskom bilansu
o o o Npr. trokovi zarada se obraunavaju na isti nain, od nosno preuzimamo ih iz poslovnog u poreski bilans. Npr. u MRS 2 koji se odnosi na zalihe, doputa se primena metode prosene cene ili FIFO metode za odreivanje utroenih zaliha u poslovnom bilansu; meutim poreski propisi mogu to pravo ukinuti, tako da za obraun zaliha moe da se koristi samo metoda prosene cene. Kod otpisivanja imovine MRS 16 dozvoljava primenu linearne, degresivne i funkcionalne metode. Poreski propisi dozvoljavaju to isto, ali kod degresivne metode ograniavaju visinu stopa koje moete primeniti. Ako je primenjena via stopa u poslovnom, pri sastavljanju poreskog bilansa mora da se spusti na nivo koji poreski propisi zahtevaju.

Bilansiranje i procenjivanje pozicija, za koje nisu predvieni posebni poreski propisi, prihvataju se u poreskom bilansu kao iznosi utvreni saglasno pravilima za sastavljanje poslovnog bilansa; tj. ako poreski propisi sadre prava izbora, ona e biti koriena na isti nain u poreskom i u poslovnom bilansu. Postoje situacije kada, zbog ostvarenja nefiskalnih ciljeva koje drava eli da realizuje putem poreske politike, poreski propisi postaju merodavni i za sastavljanje poslovnog bilansa - naelo obrnute merodavnosti. To se zahteva obino onda kada preduzee trai neke poreske olakice.
o o Npr. drava moe da vam dozvoli ubrzano otpisivanje opreme koja se nalazi u vaim pogonima u pograninom podruju zbog veeg stepena rizika, ali zahteva da te vie stope primenjujete i u poslovnom bilansu. Takoe, ako eli da formira rezervisanja za penzije (dobrostojea firma obezbeuje svojim radnicima dodatne penzije, pa oni imaju skromnu dravnu i dodatnu penziju od preduzea) , preduzee e u toku rada radnika da odvaja odreena sredstva iz dobitka pre poreza u odreene fondove (jake finansijske institucije). Interes preduzea je da godinama korisiti ova beskamatna i neoporezovana sredstva. Interes radnika je da za neto malo skromniju zaradu obezbede sebi sigurniju budunost uz duplu penziju. Interes drave je oslobaanje od pritiska da toj katego riji radnika obezbedi vee penzije. No drava trai da se ovaj manji iznos dobiti ne iskae samo u poreskom , nego i u poslovnom bilansu.

7. Naelo pojedinanog vrednovanja

7. Naelo pojedinanog vrednovanja je zahtev da se vrednost pojedinih imovinskih predmeta, prava i obaveza procenjuje pojedinano, ali ne i kapitala jer je on razlika izmeu aktive i obaveza. Ovo naelo se primenjuje i na bilansiranje i na inventarisanje. Ovo ne znai i pojedinano iskazivanje. Ako se ovo naelo ne bi potovalo ne bi bilo mogue primeniti ni neka druga naela, npr. naelo realizacije (da bismo odredili prodajnu cenu, moramo znati koliko neto pojedinano vredi) ili naelo impariteta (ne moemo proceniti da li je neko potraivanje naplativo i postoji li gubitak ako ne bismo potovali naelo pojedinanog vrednovanja).

8. Naelo stalnosti poslovanja

8. Naelo stalnosti poslovanja naziva se i going concern princip. Potie sa anglo-saksonskog podruja, a u evropsku praksu i normativnu osnovu uveden etvrtom direktivom. U Konceptualnom okviru MRS oznaava se kao jedna od dve pretpostavke na kojima poiva

finansijsko izvetavanje, na koje se MRS odnose (druga pretpostavka je da se posledice dogaaja belee u trenutku kada je taj dogaaj i nastao). Ovo naelo predstavlja zahtev da pri izradi finansijskih izvetaja mora postojati uverenje da preduzee, o ijim je izvetajima re, nastavlja sa radom. Da li preduzee posluje na bazi principa kontinuiteta ili ne zavisi od toga: - da li je osnovano za jednokratan poduhvat ili sa ciljem da kontinuirano radi i - ako je osnovano s ciljem da kontinuirano radi da li su ispunjeni uslovi za rad preduzea u budunosti (pretpostavke za to su da posluje sa dobitkom i kontinuirana likvidnost). Ovo je vano jer su pravila procenjivanja razliita, kao i zahtevi za utvrivanjem rezultata. Ukoliko je preduzee osnovano radi odreenog jednokratnog poslovnog poduhvata (npr. drava da koncesiju da se posee 50ha ume, za ta nije potrebno punih godinu dana, pa se oprema uzima u zakup, iznajmlju radnici...), ono ne posluje na bazi naela kontinuiteta i ne obraunava periodini rezultat za npr. mesec dana ve totalni rezultat na kraju veka poslovanja. Ako se poslovanje preduzea zavrava, njegova imovina se procenjuje po likvidacionoj vrednosti (a ne po NV i CK) jer ete tu imovinu prodati. MSFI se odnose samo na preduzea koja nastavljaju sa radom, to znai da na dan bilansa mora biti procenjeno da li su ispunjene pretpostavke za nastavak rada. Sastavlja finansijskih izvetaja je duan da u beleke unese pretpostavku o kontinuitetu rada, a to znai da on pretpostavlja da u narednih godinu dana preduzee nee prestati sa radom. Tada obraunavamo periodini rezultat, fingiranjem prekida poslovne aktivnosti - mnoge operacije nisu dovedene do kraja, pa prihodi i rashodi nisu jednaki prilivima i odlivima, pa se rezultat ne utvruje kao razlika izmeu isplata i uplata (na gotovinskoj osnovi) ve kao razlika izmeu prihoda i rashoda (na obraunskoj osnovi). Imovina se u ovom sluaju vrednuje u skladu sa naelom istorijskog troka i naelom nie vrednosti ili se procenjuje po fer vrednosti.

9. Naelo realizacije
9. Naelo realizacije iz naela opreznosti su izvedena dva naela: naelo realizacije i naelo impariteta. Danas je ovo samostalno naelo koje predstavlja zahtev da se u bilans uspeha mogu uneti samo oni dobici/gubici koji su trino verifikovani. Primarni cilj je onemoguavanje precenjivanja periodinog rezultata, tako to se obezbeuje da se dogaaj nabavke uini neutralnim po rezultat (nema iskazivanja nerealizovanih rezultata). Nije dovoljno da nabavite robu i da znate da ete je prodati. Potrebno je da je zaista i prodate. Cilj ovog naela predstavlja i utvrivanje trenutka realizacije. U knjigovodstvenom smislu, akt realizacije se u preduzeu iskazuje kao: 1. Isporuka proizvoda i usluga, koji su do tog trenutka inili zalihe ili vrednost uloenih faktora proizvodnje i 2. Sticanje protivvrednosti za uinjenu isporuku saglasno ugovoru sklopljenom sa kupcem.
Prodaja u knjigovodstvenom smislu ima dvojaku posledicu: u prvom stavu priznaje se poveanje aktive i nastanak prihoda, a u drugom smanjenje aktive i pojavu rashoda. Neto imovina se poveava za razliku izmeu priho da i rashoda dobitak. Zato dobitak i prihodi ne mogu biti sinonimi (bili bi da rashoda nema).

Vrednost isporuenih proizvoda, usluga, robe obraunata u visini trokova uinjenih radi njihovog sticanja (CK ili NV) se u knjigovodstvu obuhvata kao rashod*, a vrednost primljena od kupca, obraunata po prodajnoj ceni, kao prihod. * Postoje CK proizvodnje i komercijalna CK ovde je bitna komercijalna CK, koja pored trokova proizvodnje ukljuuje i
trokove uprave i trokove prodaje.

Obuhvatanjem rashoda se vri razdvajanje proizvedenih uinaka ili nabavljene robe na deo koji ostaje na zalihama (imovina u BS) i deo koji se povezuje sa prihodima od prodaje (rashod u BU). Doprinos uspehu preduzea (rezultat prodaje) moe biti odreen kao razlika: - izmeu prodajne cene jednice proizvoda i prosene cene kotanja; - izmeu prodajne cene jedinice i cene kotanja koja obuhvata varijabilne trokove Ostvarenje prihoda i time rezultata vezuje se za realizaciju. Ne moe se realizovati dobitak, ako nisu realizovani prihodi. Slino, i gubitak predstavlja nedostajui deo prihoda za pokrie rashoda. Dakle, ovo naelo se pre svega bavi pravilnim periodiziranjem prihoda. Za utvrivanje trenutka realizacije relevatna je ekonomska sutina, a ne pravna forma.
Npr. ekonomska sutina faktoringa (prodaja potraivanja) nije kupovina potraivanja, nego je to vid kreditiranja.

Kod REPO poslova, samo formalno prodajemo HOV, a sutinski to nije prodaja zbog obaveze ponovnog otkupa.

Treba razlikovati trenutak realizacije od procesa realizacije. Sve faze poslovnog ciklusa su usmerene ka realizaciji i nadoknadi utroenih vrednosti uz ostvarenje dobitka. Zato se ceo ciklus od nabavke faktora proizvodnje pa sve do same prodaje i naplate i isteka garantnog roka prodatih uinaka oznaava kao proces realizacije. U okviru tog procesa postoji veliki broj trenutaka koji konkuriu da budu priznati kao trenutak realizacije (trenutak nastanka prihoda), npr. trenutak naplate ili zavretak proizvodnje. Termin realizacije je konvencija, ija se svrsisihodnost procenjuje sa aspekta obrauna rezultata i odranja kapitala, pre svega. Naelo realizacije postavlja samo jedno pravilo: prihod ete priznati u trenutka prelaska rizika sa poslodavca na kupca. Za prihode od prodaje nain na koji se prodaja vri ima znaajan uticaj na izbor trenutka realizacije: 1. Prodaja za gotovo dominantan nain prodaje u maloprodaji i najjednostavniji za odreivanje trenutka realizacije jer se poklapaju tokovi gotovine i rentabiliteta. Prihod se priznaje u trenutku razmene robe/usluga/proizvoda za novacjer tad rizik prelazi sa poslodavca na kupca. Mogunost da se jave prigovori na kvalitet robe, date garancije i drugi rizici ne utiu na priznavanje prihoda, mogu da utiu samo na njihovu visinu. 2. Prodaja na kredit isporuka robe (samim tim i nastanak prihoda) prethodi naplati, pa dolazi do podvajanja rentabilnog i novanog toka. Od isporuke proizvoda do naplate dolazi do formiranja potraivanja. Do priliva gotovine dolazi u trenutku naplate potraivanja. Za priznavanje prihoda dovoljno je da kupac prihvati isporuku i fakturu. Faktura nije dovoljna da bi se prihod priznao, ona mora biti praena isporukom tada svojina i rizici prelaze sa prodavca na kupca. Potraivanje koje nastaje predstavlja samostalan deo imovine preduzea i rizici naplate se uzimaju u obzir preko otpisa ili rezervisanja; odnosno pitanje naplate je samo pitanje vrednosti potraivanja, a ne i da li je prihod nastao ili ne. Cena relevantna za utvrivanje prihoda je prodajna cena to znai da e eventualni dati popusti uticati na visinu prihoda. U bilansu uspeha se pojavljuju prihodi koji e biti praeni naplatama. Prihod od prodaje nenaplativi deo potraivanja (rashodi) = naplaeni prihodi
Primer: prodato je robe na kredit za 10.000 tokom godine. Na kraju godine procenjeno je da nee biti naplaeno 500, pa je formirana ispravka vrednosti i priznat rashod. U BU: prihodi od prodaje rashodi zbog nenaplaenih potraivanja = 9500 i toliki e biti priliv gotovine.

Formalna, vremenska i materijalna urednost fakture je uslov za priznavanje prihoda: Formalna urednost fakture podrazumeva da je faktura poslata na vreme (vremenka urednost) i da je pokrivena otpremnicom tj. da je roba isporuena (faktura se pie na osnovu ugovora o prodaji i otpremnice), i da faktura sadri sve elemente: iz fakture se mora jasno videti kada i gde je prihod nastao, kolika je visina prihoda i isporuka koje robe (vrsta, jedinica mere) je osnova za nastanak. Materijalna urednost fakture se ne odnosi na raunske operacije ve da li je isporuka na koju se faktura odnosi bila ispravna, u skladu sa dogovorom sa kupcem. Ovim se eliminie mogunost da doe do storniranja prihoda jer kupac odustaje od kupovine, poto mu isporuena roba ne odgovara. Dakle, bitno je da isporuka bude u skladu sa kupoprodajnim ugovorom: da smo poslali onu robu koja je u ugovoru, u ugovorenoj koliini i kvalitetu, kao i u dogovorenom roku. 3. Avansno plaanje robe kada akt plaanja prethodi isporuci. To je ist akt finansiranja koji nema veze sa prihodima. Mi nemamo prihod ve obavezu prema tom kupcu. Prihod emo priznati kada isporuimo robu za koju je kupac unapred platio, jer tad dolazi do prelska svojine i rizika na kupca. 4. Proizvodnja i prodaja proizvoda koja se protee kroz vie obraunskih perioda npr. mostogradnja, graevinarstvo, brodogradnja i sl. Ako bismo trenutak nastanka prihoda tretirali kao trenutak predaje robe kupcu onda bismo u svim periodima koji prethode trenutku predaje, a u kojima se taj proizvod proizvodi, bili bez prihoda, a trokovi i rashodi bi postojali i mi bismo iskazivali gubitke, a u periodu u kom je roba predata kupcu imali bismo iskazan visoki dobitak. Ovo vrsto potovanje forme nije u skladu sa ciljevima finansijskog izvetavanja jer ima za posledicu nerealno predstavljanje prinosnog poloaja preduzea po obraunskim periodima. Ovde treba dati prednost ekonomskoj sadrini u odnosu na formu. Dobitak (ili gubitak) nastaje tokom itavog perioda proizvodnje proizvoda, a konana visina dobitka bie potvrena u trenutku kada proizvod bude zavren i predat kupcu. Zbog toga ima smisla podeliti

ukupan dobitak koji emo ostvariti prodajom jednog broda na one obraunske periode u kojima se taj brod gradi. Da bi se smanjio rizik izostanka dobitka do zavretka posla, velike porudbine se, kad god je to mogue, dele na vie delova ili faza. Ovo nam omoguava da kontroliemo deo izvrenih radova i da u skladu sa time dodelimo odgovarajui deo prihoda. Odmeravanje visine dobitka koje treba dodeliti svakom obraunskom periodu, vri se korienjem metode stepena dovrenosti radova (MRS 11 Ugovori o dugoronoj izgradnji). Tu postoji vie mogunosti: Planirani iznos trokova za izvreni obim radova / Ukupni planirani trokovi (10 000/50 000=20% - vi ste obavili 20% od planiranih poslova). Uzimaju se planirani trokovi da bi se eliminisala eventualna prekoraenja koja su posledica npr. loeg rukovanja. Na ukupan prihod od prodaje se primeni stopa dovrenosti radova (stopa dovrenosti 20% - tom periodu imate pravo da dodelite 20% dobitka). Ugovorena stopa dobitka primeni se na iznos planiranih trokova izvrenih radova daje iznos dobitka koji se moe pripisati datom obraunskom periodu, npr. ako je planirani dobitak 30% u odnosu na trokove koji su 10 000 va dobitak bi morao biti 13 000. To zavisi od tipa ugovora (ugovori tipa trokovi plus, ugovori sa fiksnom cenom). Prihod= trokovi+dobitak. Ovo moete izraziti i u naturalnim jedinicama. Npr. broj radnih sati: stavite u odnos planirani broj radnih sati za dati obim sa ukupnim brojem radnih sati i opet ete dobiti stepen dovrenosti.
Npr. hoemo da ostvarimo prodajnu cenu 24, a planirana cena kotanja je 18. Dakle, zaraunati dobitak iznosi 6. Ako je gotova 1/3, onda je 2 dinara zaraunati dobitak koji pripada toj godini.

Delimini obraun velikih porudbina doprinosi: a) poboljanju rauna uspeha b) sigurnijim osnovama za donoenje poslovnih odluka c) kontoli izvrenja plana Pretpostavka za korienje ovog pravila priznavanja prihoda je razvijen pogonski obraun. On treba da prui podatke o planiranim i o stvarnim trokovima izvedenih radova, odnosno prekoraenjima ili snienjima. Priznavanje prihoda i time rezultata pre zavretka proizvoda i njegove predaje kupcu se nudi kao mogunost, a ne kao obaveza. Da bi se ta mogunost koristila zahteva se ispunjenje brojnih uslova: a) da proizvodite proizvod za poznatog kupca, b) da se visina prihoda (a time i dobitka) moe pouzdano utvrditi, c) da je porudbina deljiva (dakle da postoji mogunost utvrivanja stepena dovrenosti), d) da ne postoji rizik od prekida posla i e) da ne postoji rizik od naplate. Ukoliko ne moete pouzdano izmeriti visinu prihoda, a postoji izvesnost da e on biti ostvaren, onda MRS 11 doputa da priznate kao prihod iznos koji je jednak trokovima koji su nastali u tom obraunskom periodu. Tj. ako ne moete iskazati dobitak, omoguava da makar ne iskazujete gubitak kad ve ne moete pouzdano utvrditi visinu prihoda. 5. Prihodi od prodaje usluga trenutak priznavanja prihoda je trenutak izvrenja usluge u visini pc te usluge, odnosno za protek vremena, u sluaju npr. zakupa prostora. Meutim, kod usluga od zastupnitva, prihod se ne moe vezati za izvrenje jer vi svaki dan vrite poslove zastupanja. Tada se nastanak prihoda vezuje za dospelost provizije za naplatu. To znai da ste ugovorom o zastupanju utvrdili koji su to vremenski razmaci u kojima ete vaem principalu fakturisati vau robu, npr. provizija se obraunava i fakturie meseno i vi tada evidentirate potraivanje prema principalu i prihod. Poto usluga zastupanja izaziva trokove koji e biti pokriveni prihodom po dospeu termina doputa se aktiviranje ovih trokova onda kada ne postoji sumnja u naplatu provizije. 6. Prihodi od kamate nastanak kamate kao prihoda se vezuje za protok vremena. Ovde se ne postavljaju ogranienja u pogledu duine tog perioda. Ova vrsta prihoda se dodeljuje periodima prema vremenskoj srazmeri, nezavisno od toga koliko iznose naplaeni, odnosno obraunati iznosi ovih perioda. Ako raunamo rezultat meseno i visinu prihoda od kamate emo obraunavati meseno, nezavisno od trenutka naplate. Npr: Kamata na dugorone plasmane naplauje se estomeseno, ali se obraunava meseno (koristimo raun AVR); unapred naplaena zakupnina bie kao prihod dodeljena periodima na koje se odnosi i dr.

Ako ste pare dali danas kamata je nula, ali ve sutra ete imati kamatu o d jednog dana, na kraju meseca ete imati kamatu za 30 dana. Kod menica smo u trenutku predaje menice visinu mesene obaveze utvrivali tako to smo na n ominalni iznos duga dodavali kamati za period u kome emo koristiti sredstva naeg dobavljaa.

7. Prihodi od uea u kapitalu prihodi predstavljaju deo dobitka preduzea na koje se uee odnosi u sluaju a.d. to su dividende ili u sluaju d.o.o. to je uee u dobitku. Ovi prihodi se mogu smatrati realizovanim onda kada je dobitak utvren od strane preduzea u ijem se kapitalu uestvuje. Izuzetno, kada je utvrivanje dobiti praeno i odlukom o raspodeli, taj dobitak e biti iskazan u BU preduzea koje poseduje uee u istoj godini kada je prihod realizovan. Meutim, odluka o raspodeli donosi se obino u narednoj godini. Priznavanje prihoda od uea se stoga najee priznaju sa godinu dana zakanjenja odnosno u godini raspodele, jer ne moemo priznati prihode ako ne znamo njihovu visinu. Prihodi od dividendi koji se nalaze u bilansu uspeha jesu dividende koje potiu iz dobitaka iz prethodne godine.
Primeri i pitanja: 1. Na osnovu ugovora roba je spremljena za isporuku, faktura pod uobiajenim uslovima plaanja poslata kupcu. Kupac zahteva da se isporuka odloi za 30 dana. Vlasnik robe je kupac, priznaje se prihod. 2. Kupcu je isporuena maina koja se mora montirati, montau obavlja prodavac, trokovi montae su znaajan deo vrednosti maine. Montaa nije obavljena. Prihod se priznaje tek nakon obavljanja montae. 3. Predata je roba u komisionu prodaju. Predaja robe ne znai nita, prihod se priznaje tek kada se roba proda. 4. Prema ugovoru o kupoprodaji kupac je duan da vri uplatu kupovne cene u ratama. Isporuka sledi nakon uplaene poslednje rate. Prihod se priznaje tek posle isporuke; na ovaj nain kupci kreditiraju proizvodnju. 5. Plaena kolarina. Prihod se priznaje u periodima u kojima se to i koristi. 6. Prodate ulaznice. Prihod se priznaje kada se zavri dogaaj za koji je ulaznica kupljena. 7. Dividende na preferencijalne kumulativne akcije. Mogu se odmah priznati kao prihod, za to nije potrebno proglaenje dividendi na skuptini, jer one pruaju pravo na garantovnu dividendu, koja se moe preneti i u naredne godine .

10. Naelo razgranienja prema predmetu i vremenu (naelo uzronosti)

10. Naelo razgranienja prema predmetu i vremenu (naelo uzronosti, matching principle) za razliku od naela realizacije, koje se bavilo priznavanjem rezultata i prihoda iji su deo ti rezultati, ovo naelo se bavi pitanjem dodeljivanja rashoda onim obraunskim periodima u kojima su nastali prihodi koji su te rashode izazvali. Oba naela treba da doprinesu realizaciji cilja bilansiranja prema dinamikoj teoriji utvrivanju raspodeljivog i uporedivog periodinog rezulata. Razgranienje prema predmetu prihodi u najveoj meri nastaju po osnovu prodaje dobara i usluga, a njima pripadajui rashodi se iskazuju kao potronja vrednosti za njihovu proizvodnju i prodaju. Odnosno, naelo se bavi time da razgranii ulaganja izvrena u jednom obraunskom periodu na ona koja e doneti prihode u budunosti (koja nisu utroena i koja e biti iskazana u BS kao imovina) i ona koja su povezana sa prihodima tog obraunskog perioda (koja e kao rashod biti iskazana u BU). Ulaganja izvrena u procesu proizvodnje predstavljaju troak pod uslovom da su bila neophodna, da ti trokovi ine CK proizvedenih proizvoda, da je do trenutka prodaje ta CK mera vrednosti zaliha gotovih proizvoda i da tek u trenutku kada vrimo prodaju prenosimo tu CK sa rauna gotovih proizvoda na raun rashoda. Tanost obraunatih rashoda zavisi od tanosti obraunate CK.
U toku proizvodnje mi imamo samo transformaciju oblika imovine (trokovi ne smanjuju imovinu). Ali, u trenutku prodaje gotovih proizvoda, imovina se smanjuje za CK prodati h proizvoda i vi tada beleite smanjenje imovine i rashod.

Kada bi nabavka bila jednaka isplatama i jednaka potronji, i proizvodnja jednaka prodaji, problema razgranienja prema predmetu ne bi ni bilo. Sve to smo nabavili bilo bi rashod i sve to smo prodali bilo bi prihod u praksi je to retko sluaj (npr. dnevna isplata zaposlenih za izvrene usluge). Praksa je da je nabavka vea od potronje, odnosno faktore proizvodnje nabavljamo u ovom obraunskom periodu, ali samo deo e biti potroen sada, a deo e biti troen tokom narednog perioda. Treba razgraniiti koji deo faktora proizvodnje je potroen za ostvarivanje prihoda u ovoj godini, jer neutroeni faktori proizvodnje i proizvedeni, a neprodati uinci nisu rashodi, ve imovina. Ovde se kao instrument razgranienja koristi CK gotovih proizvoda i usluga. Ona je rashod perioda u kome je sadran odgovarajui deo faktora proizvodnje utroen da bi ti proizvodi bili proizvedeni i prodati. Za sada ne postoji bolji nain da potronju jednog perioda identifikujemo kao rashod osim da troenja najpre veemo za proizvod, a da u trenutku njegove realizacije troenja prevedemo u rashod. Osnovni problem je vezan za utvrivanje CK: problem dodeljivanja indirektnih trokova. Od izbora baze za dodeljivanje indirektnih trokova zavisi tanost obrauna CK, pa i vrednost zaliha i vrednost koju ima rezultat. Ovaj problem je sve znaajniji jer uee direktnih trokova konstantno opada poslednjih godina i raste znaaj indirektnih trokova. Reenje ovog problema zahteva razvijen pogonski obraun.

Iz raspodele se iskljuuju: vanstandardna potronja i trokovi neiskorienog kapaciteta. Oni se smatraju rashodom perioda u kome su nastali. Osim razgranienja prema predmetu, postoji i problem razgranienja prema vremenu jer postoje rashodi koji nisu vezani za nastanak uinka: Trokovi i rashodi vezani za protok vremena, npr. rashodi kamata, zakupnine i sl. Ovde vai princip vremenske srazmere rashod u BU treba dodeliti vremenu u kom je nastao, nevezano da li je i kada taj rashod plaen. Ako je on unapred plaen imamo potraivanje AVR (npr. godinja pretplata na asopis), a u suprotnom imamo obavezu PVR.
Primer: Obraunata kamata na meninu obavezu za 90 dana iznosi 1200. Menica je izdata 1.12. Na dan 31.12. bie obraunat i decembru pripisan rashod po osnovu kamata u visini od 400. Preostali iznos predstavlja budue rashode.

Trokovi i rashodi koji nastaju od sluaja do sluaja: 1. Rashodi koji su naknadno obraunati za njihovo priznavanje relevantan je trenutak kada smo za njih saznali, a ne trenutak plaanja. Imaju karakter ispravki rezultata iz prethodnih godina. a) rashodi vezani za ukidanje rezervisanja - mi procenjujemo visinu obaveze (visina i rok dospea nisu poznati na dan bilansa), ali to ne moemo uraditi savreno tano. Ukoliko obaveza bude vea od izdvojenog rezervisanja, razliku tretiramo kao Ostali rashodi. Odnosno, u trenutku ukidanja rezervisanja pojavljuje se rashod koji ima karakter ispravljanja rezultata onog perioda u kome je rezervisanje formirano, tj. nije nastao u ovom periodu. Zato e rezultat perioda u kom se ova obaveza plaa biti nii nego to bi bio da smo rashod pravilno procenili i formirali vea rezervisanja.
Npr. formirano rezervisanje za popravke proizvoda u garantnom roku iznosi 1200. Trokovi popravki proizvoda u garantnom roku u datom periodu iznose 1500. Ostali rashodi iznose 300.

b) naknadni otpisi potraivanja - na kraju godine se trudimo da to tanije procenimo koliko je od potraivanja naplativo, a koliko ne. Meutim, moe se desiti da naplatite manje od onog to ste procenili. Taj rashod ekonomski pripada prethodnoj godini kada ste planirali koliko ete otpisati, ali ga morate pripisati ovoj godini u kojoj se pojavio.
Primer: Na ime definitivne naplate spornog potraivanja koje je iznosilo 3000, otpisano je 800, a na tekui raun je uplaeno din. 2000. Dodatno otpisivanje od 200 predstavlja rashod koji je naknadno obraunat.

c) tete koje su nastale ranije, a iju naknadu niste uspeli da ostvarite preko osiguravajueg zavoda. 2. Rashodi bez protuinidbe (naspram njih ne stoji prihodi): a) manjkovi na sredstvima koje ne moete nadoknaditi (padaju na teret preduzea), b) trokovi neiskorienog kapaciteta (trokovi kapaciteta su fiksni bez obzira na obim ), c) dati pokloni i sl. to se tie rashoda koji su posledica vanrednih okolnosti moramo ih priznati u trenutku nastanka jer se ne mogu planirati.

11. Naelo impariteta

11. Naelo impariteta veoma staro naelo, ima ga u pisanim tragovima iz 14. veka, a kodifikovano je u 17. veku (1673). Cilj je da se rashodima jednog obraunskog perioda, pored onih rashoda koji su povezani sa tekuim prihodima, dodele i oni rashodi (gubici), iz razloga opreznosti, koji rezultiraju iz nezavrenih, nerealizovanih poslova. Dakle, to su rashodi nastali u tom tekuem periodu, a nisu u vezi sa prihodima tog perioda nije vano da li jesu ili nisu trino realizovani. Npr. pad vrednosti robe ispod NV
zbog promene mode treba robu vrednovati po po vrednosti po kojoj se moe prodati. Dakle, iako ta roba jo nije prodata , gubitak postoji i treba ga iskazati u suprotnom prenosimo gubitak u naredni obraunski period. Takoe, ako na dunik ode u steaj i imamo informaciju da emo moi da naplatimo samo polovinu potraivanja, to odmah tretiramo kao gubitak, bez obzira na trenutak naplate spornih potraivanja, kada e gubitak biti i trino verifikovan.

Imparitet znai nejednakost, time se opisuje nejednak tretman guitaka i dobitaka. U 17. veku naelo se javlja kao opti zahtev i od tada mu znaaj raste danas je ono u obliku MRS 36 Obezvreenje imovine, koji se bavi konkretnom primenom naela impariteta na vrednovanje konkretnih imovinskih oblika. Cilj naela je da, njegovom primenom, gubici nastali u ovom periodu budu ovom periodu i dodeljeni i da ne budu preneti u budue obraunske periode. Dakle, pri bilansiranju uspeha uzimaju se u obzir neizbeni gubici koji e nastati po osnovu unovenja imovine ili okonanja sklopljenih ugovora. Ovim se obezbeuje da nam periodini rezultat bude oprezno odmeren. Gubici Realizovani Naelo realizacije Nerealizovani Naelo impariteta Prvobitno je naelo impariteta bilo primenjivano samo na zalihe, koje su u to vreme inile najvei deo imovine preduzea. Danas se primenjuje kako na obrtnu, tako i na stalnu imovinu, kao i na obaveze. Kada je mogue primeniti ovo naelo? Naelo impariteta se moe primeniti samo ako se FI zasnivaju na pretpostavci kontinuiteta poslovanja i ako se za vrednovanje koristi istorijski troak (NV i CK). Ako se imovina pak vrednuje po dnevnim vrednostima onda znai da emo takvim vrednovanjem na dan bilansa sve gubitke sadrane u imovini objektivirati, to nije sluaj sa istorijskim vrednostima. To znai da se za stavljanje bilansa likvidacije npr. ne moe primeniti ovo naelo jer su vrednosti imovine likvidacione tj. dnevne vrednosti po kojima se moe prodati. Primena ovog naela nije u skladu sa naelom uzronosti. Naelo impariteta zahteva objektiviranje svih gubitaka koji su u ovom periodu nastali, bez obzira da li su uzrokovani prihodima ovog perioda ovo se obrazlae potrebom ouvanja kapitala, to se postie iskazivanjem nieg dobitka, zbog anticipiranih gubitaka i time prinudnim smanjenjem isplata vezanih za raspodelu dobiti. Time u BU nema skrivenih gubitaka (ne iskazuju se precenjeni dobici). Kako se odmerava vrednost na osnovu koje odreujemo gubitke? Ovom naelu odgovara zahtev da bilansiranje imovine treba izvriti najvie u visini iznosa po kome e se ona u budunosti realizovati. Dakle, pitanje je za koliko ja tu imovinu mogu unoviti, a ne ponovo nabaviti (prema naelu nie vrednosti, imovina se vrednuje po nioj od dve vrednosti: vrednost po kojoj se vodi u knjigama i TV tj. cena ponovne nabavke). Ova vrednost je po pravilu nia od one po kojoj se ta imovina moe ponovo nabaviti. To nije likvidaciona vrednost kada hitno moram sutra da prodam. Dakle, ako je ne mogu prodati ni po iznosu po kome je vodim u knjigama, onda taj gubitak mora biti utvren i priznat. Gubici nastaju ako se prodajom imovine ne mogu pokriti trokovi uinjeni radi njenog sticanja! Na kojim pretpostavkama poiva utvrivanje gubitaka prema naelu impariteta? gubici utvreni po naelu impariteta mogu, ali ne moraju biti jednaki gubicima koji su razlika izmeu vrednosti u knjigama i dnevne vrednosti imovine za utvrivanje visine gubitaka nisu merodavne alternativne vrednosti na tritu nabavke za utvrivanje visine gubitaka merodavne su cene na tritu prodaje za koliko mogu da prodam. Dobici Realizovani

Utvrivanje negativnog doprinosa (gubitka) vri se na sledei nain: 1. Zalihe gotovih proizvoda (vrednovane po CK) - gubitak postoji ako je: o Vrednost zaliha gotovih proizvoda (po CK) > prihodi od prodaje - varijabilni trokovi prodaje* o Cena kotanja gotovih proizvoda + varijabilni trokovi prodaje > prihodi od prodaje Gubitak je jednak razlici izmeu ovih veliina. * Prihod od prodaje umanjen za varijabilne trokove prodaje oznaava se kao neto prodajna vrednost. Neto prodajna vrednost je jednaka prihodima od prodaje, ukoliko su varijabilni trokovi = 0. Ukoliko je neto prodajna vrednost vea od knjigovodstvene vrednosti proizvoda, nema gubitka. Cena kotanja gotovih proizvoda je 120, prihod od prodaje je 130, a varijabilni trokovi prodaje su 12. (130 -12) < 120, gubitak postoji i iznosi 2, poto je za toliko neto prodajna vrednost manja od CK. 2. Roba (u knjigama se evidentira po svojoj NV) gubici sadrani u zalihama robe utvruju se isto kao i gubici sadrani u zalihama gotovih proizvoda; uporeuju se NV i neto prodajna vrednost robe. NV=100 din PV=101 din a) ako su varijabilni trokovi prodaje = 0 Nema gubitka (NV PV). b) ako su VTP=2 din, neto PV = PV-VTP = 99 Gubitak = NV neto PV = 1 din Sad vrednost ove robe u knjigama treba smanjiti na 99 din. 3. Zalihe nedovrene proizvodnje se vode po CK; moramo uzeti u obzir da nedovrena proizvodnja najee nije predmet prodaje, pa CK korigujemo za varijabilne trokove prerade da bi nedovrena proizvodnja postala gotov proizvod. Gubitak postoji ako: o Cena kotanja nedovrene proizvodnje + varijabilni trokovi zavretka proizvodnje > prihod od prodaje gotovih proizvoda varijabilni trokovi prodaje CK=600 din Var. trokovi prerade= 180 din Gotov proizvod = 780 din PV gotovog proizoda=800 din Var. trokovi prodaje =20 din Neto PV=780 Poto je neto PV=PV gotovih proizvoda onda neemo ni zaraditi ni izgubiti ovde. 4. Zalihe materijala se vode po NV, ali materijal nije namenjen prodaji ve preradi, pa treba utvrditi koja e biti CK gotovih proizvoda (koji se proizvode od tog materijala) i to uporedimo sa neto PV. Ako zalihe materijala po svojoj visini i strukturi odgovaraju zalihama potrebnim da se proizvede odreena koliina odreenih vrsta gotovih proizvoda tada se negativni doprinos uspehu obraunava: o nabavna vrednost zaliha materijala + varijabilni trokovi prerade > neto prihodi od prodaje. Ovo je samo teorijski mogue, u praksi se visina i struktura zaliha razlikuju od zaliha neophodnih za proizvodnju odreene koliine proizvoda. Njihovo izjednaavanje za zalihama potrebnim za proizvodnju odreene vrste i koliine proizvoda esto zahteva dodatne nabavke - to ne utie na sutinu obrauna negativnog doprinosa. Polazimo od zaliha materijala kog imamo najvie i raunamo koliko treba nabaviti ostalih vrsta materijala da bi se u potpunosti iskoristile zalihe materijala za proizvodnju (ne nabavljamo zaista materijal). Na NV zaliha materijala (postojeeg i onog koji bismo morali nabaviti) dodajemo trokove prerade kako bismo dobili CK gotovih proizvoda i to poredimo sa neto prodajnom vrednou gotovih proizvoda. Ako postoji gubitak, iz razloga opreznosti, on se u celom iznosu (kao da imamo i taj dodatni materijal) u BU iskazuje na teret Ostalih rashoda. Primer sa prezentacija: Zalihe materijala se sastoje od 354 kg materijala A ija je vrednost 10 din/kg i 210 kg materijala B, ija je vrednost 5 din/kg. Za proizvodnju 300 komada proizvoda N potrebno je 354 kg materijala A i 250 kg materijala B. Nedostajua koliina 40 kg materijala B e biti dokupljena po ceni od 5,2 din/kg. Varijabilni trokovi prerade iznose 800. Prodajna vrednost 300 komada proizvoda N iznosi 5400, a varijabilni trokovi prodaje iznose 400 . Nabavna vrednost zaliha materijala A 354 10 = 3540 Nabavna vrednost zaliha materijala B 210 5 = 1050 40 5,2 = 208 Nabavna vrednost zaliha materijala 4798 + Varijabilni trokovi prerade 800 - Neto prodajna vrednost PV 5400 VTP 400 = 5000 = Negativni doprinos uspehu 598

5. Postrojenjska (stalna) imovina raunamo njenu SV, jer je neemo prodati kao gotov proizvod, pa ne moemo raunati njenu NV i neto PV. Vrednovanje postrojenjske imovine vri se u visini neotpisane vrednosti, odnosno nabavne vrednosti umanjene za izvrene otpise. Pored redovnih otpisa koji su uslovljeni gubitkom vrednosti prostrojenjske imovine usled rabaenja i protoka vremena, javlja se potreba za sprovoenjem vanrednih otpisa, kada postrojenjska dobra izgube sposobnost da u budunosti donose ekonomske koristi preduzeu. Visina negativnog doprinosa se obraunava tako to se meusobno uporedi sadanja (diskontovana vrednost) primanja sa sadanjom vrednou izdavanja. Primanjima se smatraju prihodi koji e biti ostvareni korienjem sredstva u buduim periodima, a izdavanjima sadanja (neotpisana) vrednost uveana za sve izdatke koje e korienje sredstva izazvati (tekui trokovi odravanja, osiguranje i dr.) o Sadanja vrednost imovine + sadanja vrednost rashoda > diskontovana vrednost prihoda Diskontovanje se vri zbog toga to se primanja i izdavanja odnose na budue periode, odnosno na preostali vek trajanja sredstva. Diskontna stopa zavisi od visine kamatne stope, interne stope prinosa. Za iznos gubitka, treba smanjiti vrednost postrojenjske imovine, da bi se izjednaila visina sadanje vrednosti izdavanja i sadanje vrednosti primanja. Ovim se obezbeuje bilansiranje postrojenjske imovine bez gubitaka. Ovo se naziva raun ostatka ta mi ostane kada pokrijem SV i sve trokove koje je to sredstvo izazvalo. Obraunu gubitaka u postrojenjskoj imovini se pristupa onda kada postoji ozbiljna indicija da je sredstvo obezvreeno npr. usled pada trane za proizvodom koje to sredstvo proizvodi, zbog veeg kvara na sredstvu... Primer: Knjigovodstvena sadanja vrednost maine iznosi 150.000, a projektovani budui neto gotovinski tokovi (diskontovani stopom od 14%) nadoknadiva vrednost je 121.128. Postoji gubitak zbog umanjenja vrednosti i iznosi 28.872. Otpisivanje postrojenjske imovine usled postojanja gubitaka u njihovoj vrednosti, moe izostati ako je obezvreenje po iznosu beznaajno ili ako njime nije ugroena upotrebna vrednost datog sredstva. Vanredno otpisivanje treba preduzeti samo ako je re o trajnom nespornom gubitku vrednosti. 6. Vrednost potraivanja SV potraivanja na dan bilansa se uporeuje sa iznosom oekivane naplate. Gubitak postoji ako: o knjigovodstvena vrednost potraivanja > iznos koji je mogue ostvariti naplatom potraivanja Iznos na koji potraivanje glasi treba umanjiti za tu razliku, jer postoji gubitak i treba ga iskazati. Primer: Knjigovodstvena vrednost protraivanja na dan bilansa iznosi 5000. Procenjeni iznos naplate ovog potraivanja je 4000. Razlika od 1000 je gubitak sadran u vrednosti potraivanja. 7. Vrednost obaveza - Gubitak postoji ako je obaveza potcenjena: o iznos koji e biti isplaen za izmirenje obaveze > knjigovodstveni iznos obaveze Iznos na koji obaveza glasi treba uveati za iznos razlike izmeu ovih vrednosti u sluaju gubitka.

Pojam i vrste prevara u raunovodstvu (skraen tekst sa sajta, mislim da nije posebno ispitno pitanje)
Raunovodstvo se, kada je re o prevarama, javlja u dvojakoj ulozi: ono moe biti korieno kao instrument za izvrenje prevara, ali je i veoma efikasan instrument za njihovo otkrivanje. Netano prezentirane informacije o prinosnom, finansijskom i imovinskom poloaju preduzea mogu biti posledica greaka uinjenih pri knjigovodstvenom obuhvatanju ekonomskih promene i/ili pri sastavljanju finansijskih izvetaja. Da bi se raunske greke, pogrena primena raunovodstvenih politika ili pogrena interpretacija injenica, mogla kvalifikovati kao greka kljuno je nepostojanje namere da se prezentiraju pogrene informacije.
U Meunarodnim standardima revizije prevare se definiu kao nameran akt koji je izvren od strane lica iz redova uprave, zaposlenih ili treih lica, koji ima za posledicu prezentaciju netanih informacija u FI. U prevare se ubrajaju: manipulacije , falsifikovanje ili izmena dokumenata i evidencije, protivpravno prisvajanje sredstava, spreavanje ili proputanje evidentiranja nastalih poslovnih dogaaja kako u dokumentaciji tako i u evidencijama, knjigovodstveno obuhvatanje dogaaja koji nisu nastali i pogrena primena raunovostvenih politika. Polazei od naina izvrenja, sve prevare koje su povezane sa raunovostvom se dele na: 1. pronevere i zloupotrebe imovine 2. prezentaciju falsifikovanih finansijskih izvetaja. Navedenim vrstama kriminalnih radnji ponekad se prikljuuje i korupcija, meutim, ona ima samo posredne veze sa raunovodstvom. Pronevera i prezentacija netanih FI jesu meusobno povezani, ali uglavnom ta veza nije neposredna - moe doi npr. krae zaliha, ali da stvarno stanje u knjigovodstvu bude tano (manjak zaliha iskazan kao posledica loma ili rastura), a isto tako moemo npr. preceniti rezultat u FI, a da nije dolo do pronevere imovine. Postoje bitne razlike izmeu ovih vrsta prevara, u pogledu cilja, izvrioca i visine tete. Pronevere imovine imaju za cilj sticanje protiv pravne koristi za poinioca putem krae ili zloupotrebe imovine preduzea; a kao izvrioci se javljaju kako menaderi, tako i ostali zaposleni. One su brojne, ali ne uvek i materijalno znaajne. Cilj lanih FI je da se putem netanog iskazivanja finansijskog i prinosnog poloaja preduzea obmanu korisnici FI i pribavi korist za kompaniju, a na tetu investitora, poverilaca i drugih korisnika FI. Za sastavljanje netanih lanih FI odgovornost lei na menadmentu i takvi FI redovno imaju za posledicu nastanak materijalno znaajnih teta. Faktori od kojih zavise vrste i zastupljenost profesionalnih zloupotreba u jednoj zemlji jesu okruenje (u trinim ekonomijama ea je prezentacija lanih FI, a u nerazvijenim zemljama ee je izbegavanje poreza i pronevera imovine), prilike za izvrenje (zaposleni i nii nivoi menadmenta se ee bave prevarama, a vii nivoi menadmenta prezentacijom lanih FI) i lini integritet poinioca. Riziku od pronevera izloene su dve grupe preduzea: preduzea koja se brzo razvijaju i kod kojih taj rast nije praen adekvatnim razvojem sistema internih, kao i preduzea koja se nalaze u tekoama i kod kojih usled visokog stepena fluktucije zaposlenih dolazi do razgradnje postojeih sistema internih kontrola, poputa nadzor nad potovanjem procedura, pa se poveava rizik od pronevera imovine. Najei naini izvrenja pronevera su: viestruka isplata istom dobavljau, plaanja fiktivnih nabavki, kriminalne radnje putem nepotpunih isporuka i lairanje ugovora o javnim nabavkama. Zajednike karakteristike pronevera su da ih ine kako zaposleni, tako i menaderi preduzea, pri emu se teta nanosi preduzeu, a poinilac ostvaruje korist, i to odmah (esto izvrenje pronevere zahteva ukljuenje makar jo jedne osobe, obino iz drugog preduzea). Radi prikrivanja pronevera neretko se sastavlja falsifikovana knjigovodstvena dokumentacija ili se koriste kopije originalnih knjigovodstvenih dokumenata - to prua mogunost otkrivanja pronevera od strane internih kontrola preduzea. Falsifikovana dokumenta ili koriene kopije orginalnih dokumenata ine dokaz o tome da je poinilac nastojao da sprei otkrivanje pronevera. Mere koje smanjuju prilike za izvrenje pronevera su p ropisane procedure za svaku od aktivnosti kojima se jasno razgraniavaju aktivnosti koje sadre konflikt interesa, kao i postojanje izgraenih kriterijuma za izbor zaposlenih (strunosti i izgraen etiki odnos prema imovini i interesima preduzea ).

Bilansni delikti
Nastaju kao posledica nepotovanja naela urednog balansiranja. U zavisnosti od toga koja su naela krena pri sastavljanju bilansa (od posledica koje nepotovanje naela ima) razlikuju se dva oblika bilansnog delikta: 1 zamagljivanje bilansa kao laki bilansni delikt i 2 falsifikovanje bilansa kao tei bilansni delikt.

Zamagljivanje bilansa
Zamagljivanje bilansa nastaje kao posledica nepotovanja ili krenja naela jasnosti. To znai da su u zamagljenom bilansu i neto imovina i rezultat iskazani tano, ali su informacije o finansijskom poloaju i rentabilitetu koje su namenjene korisnicima predstavljene nejasno. Bilans se smatra nejasnim ako korisnici koji poseduju dovoljan stepen znanja iz finansijskog izvetavanja i poslovanja iz njega ne mogu sagledati odnose izmeu pojedinih pozicija koji su im neophodni za donoenje ispravnih zakljuaka i ocena. Zamagljeni bilans se moe otkriti tako to emo proveriti da li su potovana sva pravila koja trai naelo jasnosti. To znai da se zamagljivanje bilansa javlja kao posledica: neadekvatnog raslanjavanja raunovodstvenih kategorija po pravilu, u okviru aktive mora biti jasno podvojena poslovna od neposlovne aktive, zatim poslovna na stalnu i obrtnu, stalna na nematerijalna, materijalna i finansijska ulaganja, a obrtna na zalihe, potraivanja i gotovinu. Pri tome, u napomenama svaka od ovih pozicija mora biti dublje ralanjena u skladu sa potrebama. neadekvatnog obeleavanja bilansnih pozicija - vano je davanje pravih naziva, jer npr. sitan inventar ne upuuje nedvosmisleno na to da li je to sitan inventar na zalihama ili u upotrebi. upotrebe neto principa - korienje bruto principa je bitno, jer se neto principom uskrauju vane informacije. uskraivanjem vanih informacija u belekama i izvetaju o poslovanju - iako nije decidirano navedeno da se mora navesti ta i ta informacija, ako je ona vana za korisnika i donoenje zakljuaka, vi je morate prezentirati. Ovo je najei nain zamagljivanja bilansa.
Npr. nije naveden nain otpisivanja stalne imovine, nije naveden osnov procenjivanja pozicija istorijski troak ili dnevna vrednost, nisu navedene obaveze ili potraivanja koja su osigurana zalogom i sl. Nije svako odustajanje od zahteva za raslanjavanjem koje namee zakon sraunato na zamagljivanje bilansa. Na primer: u konsolidovanom bilansu zalihe se iskazuju zajedno, kao jedna pozicija, ali ne radi zamagljivanja bilansa, ve zato to u grupi nije mogue jasno odrediti ta je gotov proizvod, a ta materijal. Naime, sa stanovita jednog preduzea jedno imovinsko dobr o je materijal, a sa stanovita drugog preduzea u toj grupi isto imovinsko dobro predstavlja gotov proizvod. Meutim, ni strogo potovanje zakonskih zahteva za raslanjavanjem, ne znai da nije dolo do zamagljivanja bilansa, jer moda okolnosti u kojima radi preduzee o ijim izvetajima je re zahtevaju dublje raslanjavanje od uobiajenog.

Da bi se ustanovilo da je re o bilansom deliktu potrebno je dokazati da je uskraivanje informacija bilo sraunato na to da korisnika navede na pogrene zakljuke (bitno je dokazati nameru, to je teko). Sastavljai finansijskih izvetaja i uprava preduzea uobiajeno na takve optube odgovaraju da je uskraivanje informacija uinjeno iz neznanja ili pak radi zatite interesa preduzea neznanje ne oslobaa pritube.

Falsifikovanje bilansa
Falsifikovanje bilansa se smatra daleko teim bilansnim deliktom koji je u mnogim zemljama sankcionisan zakonskom kaznom. Falsifikovanje bilansa je bilansni delikt koji ima za posledicu netano iskazivanje neto imovine i rezultata poslovanja sa namerom da se trea lica navedu na odluke koje su suprotne njihovim interesima, a od koristi za menadment i kompaniju. Ovde je prekreno naelo istinitosti i potpunosti. Motiv je da predstavimo eksternim korisnicima imovinu veu nego to imamo i rezultat vei nego to smo ostvarili. Javljaju se i kod anonimnih i kod svetski poznatih preduzea (XeroX, Enron, Shell...). Kao izvrilac ovog delikta javlja se menadment preduzea. Motivi menadera za to su: 1. ostvarenje koristi (npr. vei bonusi ili su plaeni da to urade) 2. to je lako uraditi (zbog prava izbora i zbog transakcija koje nisu detaljno ureene odgovarajuim standardima) 3. ne postoji znaajan rizik od otkrivanja (u poslednje vreme dolazi do pootravanja zakonskih kazni za to). Menadment putem lairanja finansijskih izvetaja eli da realizuje jednu od sledee dve strategije: 1. iskazivanje vie dobiti u odnosu na ostvarenu dobit putem poveanja prihoda i dobitaka i/ili smanjenjem rashoda i gubitaka tekueg perioda (npr. WorldCom-rashodi tretirani kao ulaganje)
Ova strategija se koristi kada menadment eli da navede investitore i poverioce da zadre postojea ili izvre dodatna ulaganja i da bi se prikrilo odnosno odloilo iskazivanje neuspeha u poslovanju.

2. iskazivanje nie dobiti u odnosu na ostvarenu dobit iskazivanjem niih prihoda i dobitaka i/ili viih rashoda i gubitaka tekueg perioda.
Ovim menadment ili eli da izbegne plaanje poreza na dobit ili da odloi dobit na budue obraunske periode u kojima e mu, zbog niske ostvarene dobiti, ona biti neophodna. Pitanje je samo ta je prioritet menadera, a uvek se ostvare oba cilja.

Tehnike koje menadment koristi u realizaciji ovih strategija su: 1. Prerano priznavanje prihoda ili priznavanje prihoda diskutabilnog kvaliteta a) priznavanje prihoda od buduih isporuka b) priznavanje prihoda od isporuka filijali c) priznavanje prihoda pre bezuslovnog prihvatanja isporuke od strane kupca d) priznavanje prihoda iako je neka imovina data u zamenu za drugu imovinu... 2. Iskazivanje nepostojeih prihoda a) iskazivanje priliva gotovine iz pozajmica kao prihoda b) iskazivanje prihoda od ulaganja kao poslovnog prihoda 3. Poveanje prihoda ukljuivanjem jednokratnih dobitaka
o o o o poveanje dobitka prodajom podcenjene imovine kreiranje dobiti reklasifikacijom bilansnih pozicija neosnovano smanjenje rezervisanja usporena amortizacija, produenjem veka trajanja

4. Prebacivanje rashoda tekueg perioda na kasnije ili ranije periode 5. Neevidetiranje ili neosnovano smanjenje visine obaveza
o priznavanje prihoda pri naplati umesto priznavanja obaveza za budue isporuke o neevidentiranje rashoda i s njima povezanih obaveza Primer Enron-a, gde su 2011. gubici investitora preli 60 mlrd. dolara, poto su u FI grupe ukljuivani prihodi entiteta (raunovodstveni tretman entiteta posebne namene, a obaveze koje su kreirane iskazivane su vanbilansno.

6. Odlaganje prihoda tekueg perioda na budue obraunske periode

o o o stvaranje rezervisanja i njihovo ukljuivanje u prihode u buduim periodima neosnovano otpisivanje trokova istraivanja i razvoja u vezi sa akvizicijom ubrzanje diskrecionih rashoda u tekuem periodu (skraenje veka trajanja osnovnih sredstava, na primer) zloupotrebljavamo naelo opreznosti, jer otpisujemo vie nego to moramo po tom naelu.

7. Priznavanje buduih rashoda kao rashoda tekueg perioda

Postoji meusobna poveznost ovih postupaka, usled dvojakih posledica koje ti postupci imaju, npr: 1. Ako se avansi primljeni od kupaca priznaju kao prihod (prerano priznavanje prihoda) to e imati za posledicu i nepriznavanje obaveza po osnovu primljenih avansa (neopravdano neiskazivanje obaveza) 2. Ako preduzee neosnovano ne prizna nastale prihode tekueg perioda usled toga nee biti priznata ni potraivanja ili poveanja gotovine do kojih su ovi prihodi doveli (nia aktiva), ili e prilivi gotovine biti tretirani kao primljeni avansi odnosno obaveze (vee obaveze). Ovo ukazuje na povezanost postupaka
klasifikovanih u grupu 2 i grupu 5.

3. Formiranje neosnovanog rezervisanja za restrukturiranje u tekuem periodu iskazujemo nepostojee obaveze, a u narednom periodu likvidiramo to rezervisanje u korist prihoda vrimo prebacivanje prihoda sa tekueg na budue obraunske periode. Pri sastavljanju lanih FI kre se osnovna naela urednog bilansiranja i zanemaruju osnovni zahtevi koji su za priznavanje elemenata FI definisani u konceputalnom Okviru MRS. Grupe 1, 4. i 6. ine postupci koji su suprotni zahtevima sadranim u naelu uzronosti, odnosno nastanka poslovnog dogaaja (prihodi i rashodi treba da budu priznati u onim obraunskim periodima u kojima su nastali). Grupu 2. i 5. ine postupci koje kre naelo potpunosti, kao bitne pretpostavke pouzdanosti informacija. 1. 2. 3. 1. Naini otkrivanja manipulacija sa finansijskim izvetajima: Miljenje revizora - eksterna revizija treba da sprei da takvi FI budu objavljeni. Proxy izvetaj izvetaj koji uprava upuuje skuptini akcionara Napomene uz finansijske izvetaje Prvenstveno gledamo izvetaj revizora, jer je on proveo vie nedelja u pregledanju knjigovodstvenih evidencija i utvrivanju stvarnog stanja, pokuavajui da otkrije eventualne zloupotrebe. Bitno je: a) miljenje revizora (pozitivno ili uzdrano), naroito ako se rezerve i neslaganja koja je revizor naveo odnose na sposobnost preduzea da nastavi sa radom (pretpostavka o stalnosti poslovanja). b) kakav ugled u profesiji ima revizor (npr. na osnovu iskustava drugih preduzea). c) informacije o postojanju i sastavu odbora za reviziju - ovaj odbor slui kao posrednik izmeu menadmenta i eksternog revizora. Za investitore je loe ako ovaj odbor ne

postoji ili ako postoji, a veinu njegovih lanova ine osobe koje nisu nezavisne od menadmenta. 2. U okviru Proxy izvetaja nalaze se znaajne informacije za investitore, koje se ne mogu nai u setu izvetaja koji ine godinji obraun: a) naknade menadmenta b) broj opcija na akcije preduzea koje su dobili menaderi c) promene revizora. 3. Napomene uz finansijske izvetaje sadre brojne informacije na osnovu kojih investitori i poverioci mogu oceniti finansijski poloaj preduzea i kvalitet ostvarene dobiti, kao to su informacije o: a) odabranim raunovodstvenim politikama konzervativan ili agresivan pristup pri sastavljanju
FI*.

b) promenama u raunovodstvenim pravilima ili postupcima ukoliko za njih ne postoje

ozbiljni razlozi predstavljaju signal moguih manipulacija.

c) posebnostima delatnosti d) obaveze po osnovu dugoronih ugovora o nabavkama pretnja ukoliko izvrenje ovih
ugovora dovede do gubitaka usled promenjenih uslova u okruenju (pad trinih cena).

e) izvetajima o segmentima - omoguava identifikovanje uspenih, odnosno neuspenih se gmenata

i procenu negativnih posledica koje neuspeni segmenti predstavljaju za preduzee kao celinu

f) sporovima koji su ili e biti pokrenuti uskoro.

* Oprezne raunovodstvene politike su npr: politika priznavanja prihoda tek po prihvatanju isporuke i fakture od strane kupca, degresivne metode otpisivanja ili izbor kraeg perioda otpisivanja kod linearnog otpisivanja, visoki otpisi potraivanja, tretiranje reklame kao rashoda, priznavanje moguih gubitaka... Agresivne raunovodstvene politike sadre suprotna opredeljenja: priznavanje prihoda uprkos postojanju rizika da do njegove realizacije ne doe, otpisivanje stalne imovine linearnom metodom uz produenje veka trajanja, nisko odmereni otpisi pottraivanja, kapitalizacija izdataka za reklamu, izvetavanje o potencijalnim gubiticima u fusnotama. Opredeljenje preduzea za agresivnu politiku upuuje na zakljuak da proces finansijskog izvetavanja ne poseduje potreban integritet.

Informacije o kvalitetu menadmeta - kompetentnost menadmenta, njihov odnos prema profesiji, ali i niz informacija koje se tiu privatnog ivota menadera - treba da omogue korisnicima FI procenu verovatnoe da li e, pre svega, top menaderi podlei iskuenju lairanja finansijskih izvetaja. Lano finansijsko izvetavanje (redovno FI) donosi korist preduzeu i upravi, a ogromnu tetu investitorima i poveriocima. Kod finansijskog izvetavanja u posebnim situacijama (npr. steaj), lanim FI teta moe biti naneta poveriocima, a korist mogu ostvariti lica koja koja se javljaju kao kupci takvih preduzea ili pojedinih delova imovine takvih preduzea. I drutvo u celini trpi indirektne tete od lanog finansijskog izvetavanja, jer dolazi do gubitka poverenja u finansijsko izvetavanje to poveava cenu kapitala i rizik ulaganja, usporava razvoj finansijskih trita i time razvoj privrede u celini. Obezbeenje kvalitetnih finansijskih izvetaja se stoga postavlja kao primarni zadatak regulatornih tela, profesionalnih organizacija raunovoa i revizora na nacionalnom nivou, ali i brojnih meunarodnih organizacija (najznaajnije su Meunarodna federacija raunovoa, Odbor za meunarodne standarde finansijskog izvetavanja i Meunarodno organizacija komisija za hartije od vrednosti). Zakon o raunovodstvu za bilansne delikte s obzirom da ih ne navodi pojedinano predvia samo novane kazne ija se visina kree od 100.000 do 3.000.000 dinara.

Bilansna politika (politika finansijskog izvetavanja)

Odnos politike finansijskog izvetavanja i i poslovne politike
Poslovna politika preduzea definie cilj, odnosno ciljeve poslovanja preduzea i instrumente kojima se odabrani ciljevi mogu realizovati. Poslovnu politiku formulie uprava preduzea. Osnovni cilj svakog preduzea je dugorono odranje preduzea uz stalan rast njegove vrednosti. Poslovanje sa dobitkom i odravanje likvidnosti su pretpostavke odranja preduzea na dugi rok.
Dodatni ciljevi su: osvajanje trita, poveanje stepena zaposlenosti, uvoenje na berzu... Oni su u funkciji osnovnog cilja.

Ukupna poslovna politika preduzea deli se na parcijalne politike, koje su njoj podreene: politika finansiranja, politika nabavke, politika proizvodnje, politika prodaje, kadrovska politika,bilansna politika. Parcijalne politike svoje ciljeve izvode iz ciljeva poslovne politike, tj. moraju biti usaglaeni sa njima. Meusobni odnos parcijalnih politika moe biti: - odnos ravnopravnosti (npr. politika prodaje i politika proizvodnje) - odnos nadreenosti i podreenosti (politika nabavke podreena je politici finansiranja; prvo moramo
imati sredstva za nabavku, pa onda nabavljati; propust da se nabave sredstva dovodi do tekoa u nabavci, proizvodnji..).

Bilansna politika predstavlja svesno uobliavanje finansijskih izvetaja saglasno poslovno politikim ciljevima, korienjem prava izbora sadranih u MRS, Konceputalnom okviru i zakonskim propisima. Cilj je da se kod eksternih korisnika izvetaja stvori eljena slika o finansijskom i prinosnom poloaju preduzea. To se radi u okvirima koji su dozvoljeni standardima, odnosno pravilima bilansiranja. Bilansna politika (politika finansijskog izvetavanja) predstavlja parcijalnu politiku, koja je podreena politici finansiranja, poreskoj politici i politici objavljivanja. Bilansna politika se esto oznaava kao kvazi politika, jer nema sopstvene ciljeve.
Npr. cilj politike nabavke je da se sirovine nabave u kvalitetu i koliinama potrebnim za obavljanje poslovnog procesa po najniim moguim cenama (deskriptivni cilj). U okviru politike definisano je i koji su instrumenti za ostvarenje t og cilja, npr. prikupljanjem ponuda, uspostavljanjem okvirnih ugovora sa dobavljaima itd.

Ciljeve bilansnoj politici daje uprava; njen cilj kao parcijalne politike izvodi se iz cilja preduzea. Dakle raunovoa ne moe da definie ciljeve, moe samo da bira instrumente kojima e zadate ciljeve realizovati. Npr. cilj preduzea je da u narednoj godini privue to je mogue vie dodatnog kapitala. Ako to hoemo da
uradimo zadravanjem dobiti - finansijski poloaj moramo da predstavimo slabijim, uz dobru zaradu, kako bismo akcionare ubedili da ne trae visoke dividende. Ako elimo da pribavimo kapital iz eksternih izvora, finansijski poloaj mora biti predstavljen tako da je dovoljno dobar da privue investitore, a prinosni poloaj treba da bude dovoljno dobar, ali ne previe.

Podruje primene i predmet bilansne politike

Finansijsko izvetavanje moe biti usmereno na zadovoljavanje potreba eksternih ili internih korisnika. Politika bilansa se primenjuje u odnosu na eksterno podruje korisnike FI koji su izvan preduzea. Ako se posmatra aspekt na koji deluje bilansna politika, onda se moe govoriti o: materijalnoj bilansnom politikom se prevashodno utie na sadrinu FI i formalnoj bilansnoj politici prevashodno se utie na formu FI. Teko je napraviti vrstu podelu i rei kada delujemo samo na formu, a kad samo na sadrinu (delovanjem na formu mi u nekoj meri odreujemo i sadrinu i obrnuto). to se tie predmeta bilansne politike, ona se primenjuje kod: redovnih godinjih finansijskih izvetaja pojedinanih preduzea, kao i grupa preduzea, kao i kod polugodinjih FI koji su namenjeni eksternim korisnicima. specijalnih bilansa: bilansa fuzije, bilansa promene pravne forme, bilansa sanacije, zbog okolnosti da ovde postoji prostor za odluke kojima se utie na budue godinje finansijske izvetaje.
Npr. pri sastavljanju bilansa fuzije mi donosimo odluku da li, i u kojoj meri, da otkrivamo latentne rezerve. Iako su i drugi specijalni bilansi namenjeni eksternim korisnicima, nisu predmet bilansne politike ukoliko su to bilansi preduzea kod kojih dolazi do prekida kontinuiteta poslovanja firme, kao to je npr. steajni ili likvidacioni bilans.

poreskog bilansa okrenut dravi, kao eksternom korisniku; a sastavlja se korigovanjem poslovnog bilansa, pa je zato predmet bilansne politike. Takoe, kod obrnute merodavnosti, ako poreski propisi uslovljvaju korienje odreenih poreskih olakica primenom odreenih pravila ili naina bilansiranja i pri izradi poslovnog bilansa, onda je odluka da li tu poresku olakicu koristiti (i njoj odgovarajui nain bilansiranja) takoe deo bilansne politike.
Npr. ako smo u poslovnom bilansu primenili degresivnu metodu otpisivanja, primenom 2,5 linearne stope, za potrebe poreskog bilansa samo emo koristiti dvostruku linearnu stopu i obraunati razliku izazvanu time; metoda otpisa ostaje ista.

Ciljevi bilansne politike

Ova politika nema sopstvene ciljeve; oni se izvode iz poslovno politikih ciljeva preduzea. Ciljeve bilansne politike definie uprava preduzea (strategija bilansiranja). U fazi definisanja ciljeva bilansne politike treba da uestvuje i raunovoa, jer uprava esto ne zna mogunosti koje stoje na raspolaganju za realizacilju ciljeva. Raunovoa treba da pomogne upravi da definie ciljeve koji su dopustivi i ija realizacija je mogua. Ciljevi mogu biti sistematizovani, u zavisnosti od toga u kom su podruju locirani, kao: 1. finansijsko-politiki ciljevi a) politiku raspodele b) politiku oporezivanja 2. ciljevi u podruju objavljivanja (publiciteta) a) koncept iskrenosti (otvorenosti) b) koncept diskrecije.

Finansijsko-politiki ciljevi bilansne politike

Bilansna politika je podreena politici finansiranja, a u okviru nje politici raspodele (parcijalna politika). a) Politika raspodele definie: kakav e biti odnos izmeu iskazanog i ostvarenog rezultata (iskazani rezultat uvek odstupa od ostvarenog) kako e iskazani rezultat biti deljen na vlasnike i na rezerve. U voenju politike raspodele preduzee se moe opredeliti za dva koncepta: koncept stabilizovane visine dobitka (koncept stabilizovanih dividendi) koncept odreenih ruku.

Koncept stabilizovanog dobitka ima dosta pristalica jer eksterni korisnici (pre svega vlasnici) preferiraju preduzea kod kojih prilino pouzdano mogu proceniti visinu dividendi koje e ostvarivati iz perioda u period. Tako lake planiraju visinu svojih prihoda i priliva i upravljaju svojom poreskom politikom. Takoe, sama preduzea daju prednost ovom konceptu, jer tada mogu da planiraju svoje obaveze prema akcionarima po osnovu dividendi i visinu likvidnih sredstava koju po tom osnovu moraju obezbediti, visinu poreza koji e platiti dravi (koji se obraunava na prilino ujednaenu visinu dobitka). Firme koje iz perioda u period iskazuju stabilan iznos dobiti su one koje i postojeim i potecijalnim investitorima ulivaju vie poverenja, jer veina ljudi daje prednost sigurnosti u odnosu na profitabilnost. U okviru koncepta stabilizovanog dobitka i stabilizovane dividende postoje dve mogunosti: o politika nominalno (apsolutno) stabilizovanog dobitka isplaivanje nominalno iste visine dividendi akcionarima, to dovodi do realnog gubitka firme i vlasnika u monetarno nestabilnim uslovima (tada je nominalni rezultat uvek precenjen). o politika realno stabilizovanog dobitka za nju se opredeljuju preduzea koja posluju u monetarno nestabilnim uslovima; podrazumeva da se isplauje realno isti iznos dividendi (nominalno se poveava, ali ne i realno).

Koncept odreeniih ruku - preduzee se ne opredeljuje da iz perioda u period vodi politiku stabilizovane dividende i dobitka, ve visinu iskazane dobiti odreuje prema situaciji koja bude postojala u trenutku kada ta dobit bude utvrivana. Tako visina dobiti zavisi od ponaanja konkurencije, porezima koje elimo da platimo, potrebe za sredstvima za razvoj preduzea... Ako naa konkurencija iskazuje visoke dobitke i isplauje visoke dividende, prilagodiemo se njima. Ako poreske stope budu nie, moemo iskazati neto vei dobitak jer emo moi da podnesemo taj poreski teret i obrnuto. Ako elimo da razvijamo firmu, a ne moemo privui dodatni kapital (akcionari nee da se odreknu dividendi), moemo formirati latentne rezerve, pa e iskazani dobitak biti nii od ostvarenog dobitka. Instrument koji raunovoe koriste da bi realizovali politiku raspodele jesu latentne rezerve. U godinama kada imamo visok dobitak formiramo latentne rezerve (vei rashodi, pa se iskazuje manji dobitak), da bismo u godinama kada imate nii dobitak od ciljanog razlagali ranije formirane rezerve. Na taj nain iz perioda u period moemo iskazati prilino ujednaenu visinu dobiti.

b) U podruju poreske politike, cilj je da se u dugom roku plati to je mogue nii porez na dobitak. Kao mogui ciljevi poreske politike mogu se javiti: uteda u porezu odlaganje poreza na budue obraunske periode. Utede u porezu pretpostavljaju predvianje buduih dobitaka preduzea i visine poreskih stopa, to ovaj cilj ini teko, odnosno gotovo neostvarivim. Pri tome, ne misli se na trajno izbegavanje poreza u smislu prekraja, ve na nain voenja bilansne politike tako da se poreski teret trajno smanji.
Mi ne znamo da li e drava npr. zadrati poresku stopu od 20%, ili e je podii, ili vriti diferenciranje visine stope u zavisnosti od visine ostvarenog dobitka. Kada bismo to mogli da predvidimo, mogli bismo da iskazujemo visinu dobiti preduzea tako da ostvarimo utede u porezu u buduem periodu.

Odlaganje poreza postie se pomeranjem dobitka koji se oporezuje iz tekueg na budue obraunske periode. Efekat ove mere je smanjenje poreske obaveze i po tom osnovu odliva gotovine, tako da zadrani iznos poreza predstavlja beskamatni, neoporezovani izvor sredstava. Odlaganje poreza vrimo potcenjivanjem rezultata, korienjem doputenih sredstava pri bilansiranju degresivno otpisivanje, metoda prosene cene u uslovima rasta cena, formiranje rezervisanja u veoj meri nego to je potrebno zbog naela opreznosti... Odlaganje poreza moe imati neeljene efekte: 1. ako preduzee u duem vremenskom periodu preduzee ostvaruje visoke dobitke 2. doe do nevoljnog objektiviranja ranije formiranih latentnih rezervi Posledica toga je poveanje dobitka (novim latentnim rezervama moemo eventualno da kompenziramo razloen iznos rezervi, ali ostaje visok dobitak), samim tim i rast poreske obaveze, to pri progresivnom oporezivanju moe ponititi efekte svih prethodnih odlaganja poreza. Ciljevi bilansne politike moraju biti dovoljno unapred definisani, kako bismo imali vremena da ih realizujemo instrumentima koji stoje na raspolaganju.

Ciljevi bilansne politike u podruju objavljivanja

U naoj zemlji ovi ciljevi dugo nisu postojali, a informacije o preduzeima bile su uvane kao stroga tajna.

Politika objavljivanja, odnosno politika odnosa sa javnou treba, kada je re o finansijskom izvetavanju, da definie: obim informacija koji e biti prezentiran eksternim korisnicima vreme objavljivanja finansijskih izvetaja. Kada je re o obimu informacija, koje e biti objavljene preko zakonom i standardima odreenog minimuma, politika objavljivanja moe slediti jedan od sledea dva koncepta: koncept iskrenosti otvorenosti i koncept diskrecije. Koncept otvorenosti polazi od stava da eksterni korisnici FI imaju interese identine interesima firme, tj. da su dugorono svi zainteresovani za odranje preduzea (dravu interesuje da firma u duem periodu plaa poreze, investitori ele da vrednost firme stalno raste, zaposleni ele sigurnost radnih mesta i pristojnu zaradu). U skladu sa tim, motivi uprave da se opredeli za ovaj koncept mogu biti: sticanje poverenja eksternih korisnika formiranje povoljnog miljenja u javnosti o upravi i preduzeu. Ako ovo postignemo, preduzee e moi lake da prevlada eventualne tekoe u poslovanju. Da bismo realizovali ovaj koncept, moramo: potovati zahteve koji proistiu iz naela jasnosti i naela istinitosti. prezentirati sve informacije koje su eksternim korisnicima neophodne za donoenje poslovnih odluka ralanjavati bilansne pozicije u skladu sa napred navedenim zahtevom i pruati dodatne informacije u napomenama uz finansijske izvetaje i u izvetaju uprave iskazivati ostvareni rezultat, bez ikakvog uobliavanja.
Poto su bilansne eme svedene (imaju relativno nizak stepen ralanjavanja), za realizaciju ovih ciljeva koristimo pre svega napomene u kojima objavljujemo sve te dodatne informacije.

 Koncept diskrecije polazi od toga da eksterni korisnici gledaju samo svoje kratkorone interese (npr. akcionari mogu lako prodati akcije ako firma ne posluje dobro). Danas ima sve manje pristalica. Motivi za usvajanje koncepta diskrecije: bojazan da e, pri dobrom poslovanju, objavljivanje rezultata bez uobliavanja dovesti do zahteva vlasnika za isplatama viskokih dividendi, strah od ulaska konkuretskih preduzea u poslovno podruje, u sluaju slabih rezultata, strah od nepovoljnih reakcija vlasnika i poverilaca. Instrumenti koji se koriste za realizaciju: objavljivanje samo obaveznih informacija, prezentiranje nejasnih informacija korienjem neto prinica, uskraivanjem uporednih podataka i sl. uobliavanje rezultata tako da je iskazani rezultat ili vii ili nii od ostvarenog. Pod uticajem MRS, sprovoenje ovakve politike objavljivanja u velikoj meri je onemogueno: brojnim zahtevima za objavljivanjem koji se nalaze u okviru svakog standarda naelnim zahtevom sadranim u Okviru da se korisnicima finansijskih izvetaja moraju pruiti i one informacije koje nisu izriito traene, ako su one bitne za donoenje poslovnih odluka.
Postoje informacije koje neete dati na uvid javnosti, pre svega zbog mogunosti da to konkurencija zloupotrebi; meutim, ovde je re o tome da se uskrauju informacije koje su bitne za neije donoenje odluka, to moe prerasti u bilansni delikt.

Kod politike objavljivanja kao dela bilansne politike, bitno je i pitanje vremena objavljivanja FI. Danas veina firmi ini izvetaje dostupnim stavljanjem na svoj sajt. MRS 1 ne odreuje datum objavljivanja, ve samo kae da izvetaji moraju biti objavljeni najkasnije est meseci od dana bilansa (mada je i to predugo). Termin objavljivanja morao bi biti takav da informacije u FI budu i dalje upotrebljive za donoenje poslovnih odluka.
Npr. ako se raspie emisija akcija, a imamo odline rezultate, moemo objaviti izvetaje i pre toga, kako bismo poslali poruku akcionarima da dobro poslujemo. Meutim, ako rezultati nisu tako dobri, saekaemo da akcionari upiu akcije, pa emo onda objaviti izvetaje, uz obrazloenje kako je to loije poslovanje prolazna pojav a.

Konfikt ciljeva bilansne politike i putevi njegovog reavanja

Razliiti interesi i informacione potrebe korisnika finansijskih izvetaja dovode do toga da ciljevi bilansne politike mogu biti u meusobnoj koliziji. U sukobu mogu biti: 1. interes uprave i interes vlasnika
o Uprava eli da iskae manju dobit zbog razvoja preduzea ili manjeg poreza. Vlasnici ele veu dobit i visoke dividende (mali akcionari). Meutim, velike akcionare interesuje rast firme, a ne dividenda... Uprava eli da investira i razvija preduzee, a poverioci su protiv toga, jer preduzee nee imati para da vrati kredit. Uprava eli da iskae manji rezultat zbog manjeg poreza, dok dravi to nije u interesu. Nii nivo menadmenta e biti protiv uobliavanja rezultata ako to utie na njihove bonuse.

2. interes uprave i kreditora

o o o

3. interes uprave i poreskih vlasti 4. interes niih i viih nivoa upravljanja Putevi razreenja ovih sukoba: 1. rangiranje ciljeva - davanje prednosti jednom od ciljeva i prihvatanje teta koje proistiu iz zanemarivanja ostalih ciljeva.
o o Odlaganje poreza na budue obraunske periode preko iskazivanja nieg rezultata od ostvarenog, moe dovesti do odbijanja potencijalnih investitora i oteati dobijanje novih kredita. Pribavljanje kapitala iz eksternih izvora zahteva da dobro predstavimo na finansijski, kao i prinosni poloaj, to znai da emo morati da platimo i vei porez, zbog veeg rezultata.

2. kompromis ciljeva - kada postoji vie ciljeva koji se ne mogu zanemariti, a nije ih mogue ispuniti u punoj meri jer se nalaze u koliziji.
o Istovremeno odlaganje poreza na budue periode i privlaenje novih investitora (mora da se prikae kao preduzee sa dobrim bonitetom) za posledicu ima da iskazani rezultat bude nii od ostvarenog, ali vii od rezultata koji bi bio iskazan da je cilj samo odlaganje poreza.

3. sastavljanje posebnih izvetaja za razliite korisnike kada se potreba za razliitim informacijama ne moe zadovoljiti jedinstvenim bilasnom jer se ciljevi interesnih grupa ne poklapaju: o izrada poslovnog bilansa o izrada poreskog bilansa za potrebe drave o izrada internih bilansa na osnovu njih odreujemo npr. bonuse menaderima

Nosioci bilansne politike

Nosioci bilansne politike sastavljaju i potvruju godinji obraun. Menadment preduzea kreira bilansnu politiku odreujui ciljeve, dok raunovoe treba da realizuju te ciljeve biranjem odgovarajuih instrumenata. Odgovornost za sastavljanje finansijskih izvetaja prema konceputalnom okviru MRS snosi uprava preduzea. Zakon o preduzeima i Zakon o raunovodstvu reguliu pitanje odgovornosti (odnosno ko je nosilac bilansne politike) za razliite pravne forme preduzea: Kod inokosnih preduzea vlasnik Kod ortakih preduzea svi ortaci, ili ortak na koga je preneto ovlaenje (ee je to sluaj, jer se tako postiu utede u vremenu i naporu; ostali ortaci samo usvajaju predloenu politiku). Kod drutava kapitala: d.o.o. uprava, jer su podvojena vlasnika i upravljaka funkcija. Nadzorni odbor je organ vlasnika koji ima zadatak da titi interese vlasnika. Zbog toga, Nadzorni odbor mora biti upoznat sa ciljevima koje je uprava definisala. Nadzorni odbor ima pravo pregleda godinjeg obrauna, ali ne i pravo njegovog menjanja i potvrivanja. Skuptina vlasnika je ta koja potvruje godinji obraun, pa se ona zato javlja kao jedan od nosilaca bilansne politike. Kod akcionarskih drutava uprava i nadzorni odbor. Uprava kontrolie sastavljanje godinjih zakljuaka i podnosi ih nadzornom odboru. Ovde Nadzorni odbor ima pravo da izmeni godinji obraun ako je to potrebno. Nadzorni odbor moe usvajanje godinjeg obrauna prepustiti i skuptini akcionara. Skuptina akcionara zatim odluuje o raspodeli iskazanog dobitka na rezerve, dividende, neraspodeljenu dobit.

Dopustivost (ogranienja) bilansne politike

Postoje znaajna ogranienja u voenju bilansne poltike. Prvo ogranienje se odnosi na irinu slobodnog prostora za sprovoenje bilansne politike koji ostavljaju zakonski propisi i MRS. Merama bilansne politike ne sme biti prekren nijedan standard i nijedno pravilo jer bio bilansni delikt (zamagljivanja ili falsifikovanja bilansa). Pored potovanja optih pravila bilansiranja, ako za bilansiranje nekog dogaaja postoji poseban standard, pri bilansiranju moramo koristiti naine bilansiranja koji su definisani tim standardom.
Npr. za kursne razlike postoji MRS 21 - ''efekti promena stranih valuta'' koji nalae da se i pozitivne i negativne kursne razlike moraju priznati kao prihod, odnosno rashod preioda u kome su nastale. Mi moramo potovati MRS 21, bez obzira na to to naelo realizacije zabranjuje priznavanja nerealizovanih dobitaka (a pozitivna kursna razlika koja je nastala, a nije naplaena, jeste nerealizovani dobitak). Taj standard je stariji od konceptualnog okvira u kome je spomenuto naelo realizacije.

Ako ne postoji poseban standard za dogaaje koje bilansirate, onda ete poi od pravila sadranih u konceptualnom okviru. Prostor za sprovoenje bilansne politike postoji onda kada sam standard ostavlja pravo izbora. Tada visina imovine i visina rezultata zavisi od toga koju ste od ponuenih opcija izabrali. Godinji obraun uoblien u skladu sa bilansno politikim ciljevima odstupa od godinjeg obrauna koji bi bio sastavljen bez uticaja bilansne politike. Poto se bilansna politika se mora kretati u prostoru koji je odreen standardima i naelima, vano je da jo pri utvrivanju ciljeva znamo da li se cilj moe realizovati dopustivim sredstvima (ako ne moe, to nee ni biti cilj bilansne politike). Drugo ogranienje koje bilansista ima nalazi se u okviru naela kontinuiteta - u nizu sukcesivnih obraunskih perioda moramo primenjivati jednom odabrane naine bilansiranja i procenjivanja, da bi smo obezbedili njihovu uporedivost. Dakle, mora postojati stalnost u primeni odabranih raunovodstvenih politika - skupa specifinih pravila koja se primenjuju pri sastavljanju FI konkretnog preduzea. Ne moemo menjati npr. izabranu metodu otpisa da bismo odloili porez na budue obraunske periode. Promena je mogua samo ukoliko za to postoji dobar razlog. Vremenom dolazi do suavanja prostora u okviru koga e bilansna politika moi da bude voena. MRS se menjaju, i donose se novi standardi, a veina izmena se odnosi na ukidanje odreenih prava izbora, u cilju vee uporedivosti FI i veeg stepena harmonizacije finansijskog izvetavanja. Meutim, zbog specifinosti poslovanja razliitih preduzea, sigurno nee doi do potpunog ukidanja prava izbora, samo e ta prava biti smanjena.

Instrumenti bilansne politike pojam i klasifikacija

Strategija bilansiranja podrazumeva izbor ciljeva i nju definie uprava preduzea. Taktika bilansiranja predstavlja izbor instrumenata kojima e se ti ciljevi realizovati i njih bira raunovoa, odnosno onaj ko sastavlja FI. Faktori koji utiu na izbor instrumenata politike finansijskog izvetavanja: 1. ciljevi finansijskog izvetavanja 2. vreme kada su definisani ciljevi politike finansijskog izvetavanja (tj. vreme koje nam stoji na raspolaganju da bismo ciljeve ostvarili) 3. finansijski i prinosni poloaj konkretnog preduzea Klasifikacije instrumenata: 1. Prema raspoloivosti, odnosno broju instrumenata na raspolaganju za realizaciju nekog cilja: a) bilansno taktiki - kada za realizaciju jednog cilja na raspolaganju stoji vie instrumenata, b) determinisani kada odabrani cilj moe biti realizovan korienjem samo jednog instrumenta
(nemamo izbor koji emo instrument primeniti).

2. Prema ciljevima koje elimo ostvariti: a) instrumenti koji deluju samo na finansijski poloaj (bilans stanja) b) instrumenti koji deluju na visinu rezultata (ali oni istovremeno deluju i na BU i na BS) 3. Prema vremenu korienja instrumenata: a) instrumenti pre dana bilansa (31.12) dobijaju na znaaju smanjenjem broja opcija sadranih u MRS; b) instrumenti nakon dana bilansa. 4. Prema uticaju na godinji obraun (uslovna podela, bitan je samo pretean uticaj, ne i iskljuiv): a) instrumenti za oblikovanje forme b) instrumenti za uticaj na sadrinu godinjeg obrauna.

Instrumenti politike bilansa instrumenti pre dana bilansa

Instrumenti pre dana bilansa sve vie dobijaju na znaaju, jer sve manje moemo uticati na iskazivanje povodom dogaaja koji su ve nastali (zbog smanjenja prava opcija u MRS); vie mogunosti imamo da pre dana bilansa izazovemo dogaaje koji e promeniti bilansnu sliku na eljeni nain. Da bismo mogli da primenjujemo ove instrumente, moramo na vreme (dosta unapred) znati ciljeve bilansne politike, jer svaki od ovih instrumenata zahteva vreme. Ovi instrumenti imaju karakter materijalnih mera jer utiu na sadrinu bilansa (a ne na formu). Oni predstavljaju poslovne dogaaje koje uprava preduzima s ciljem da njihove posledice utiu na (poprave ili pogoraju) finansijski i prinosni poloaj preduzea. Te poslove firma i uobiajeno obavlja, ali im karakter bilansnih mera daje upravo motiv uticaja na bilansnu sliku - oni ne bi bili preduzeti da to nije neophodno za uobliavanje finansijskog i prinosnog poloaja preduzea saglasno definisanim ciljevima bilansiranja.
Npr. konverzija kratkoronog u dugoroni kredit se svakako obavlja kada iz kratkoronog kredita finansiramo potrebu koja je dugorona. Meutim, ako je cilj konverzije promena strukture pozajmljenog kapitala radi iskazivanja boljeg finansijskog poloaja, onda je to bilansna mera. Slino, ubrzanje naplate zbog hitne potrebe za parama je uobiajena aktivnost, ali ako ubrzavamo naplatu da bismo na kraju godine iskazali to bolju likvidnost, to je takoe mera bilansne politike.

Merama pre dana bilansa dele se u dve grupe: mere kojima se utie samo na finansijski poloaj mere kojima se utie na finansijski i na prinosni poloaj istovremeno. Za razliku od njih, mere nakon dana bilansa uvek utiu i na prinosni i na finansijski poloaj. Dakle, ukoliko se se eli menjati samo finansijski poloaj, to se moe postii samo merama pre dana bilansa. Instrumenti pre dana bilansa se koriste: 1. kada se primenom mera koje se preduzimaju nakon dana bilansa ne mogu realizovati zadati bilansno politiki ciljevi 2. kada treba uobliiti finansijski poloaj bez menjanja prinosnog poloaja 3. kada treba iskazati znatno vii rezultat od onoga koji bi se dobio primenom raspoloivih mera bilansiranja nakon dana bilansa.

Koje e se mere koristiti u cilju promene finansijskog poloaja, zavisi od toga ta je cilj - da li da se pobolja ili pogora finansijski poloaj. Npr. elimo da predstavimo solidan finansijski poloaj, da bismo privukli dodatni kapital iz eksternih izvora, to je mogue ako investitori i poverioci imaju poverenja da se ulaganjem u tu firmu ne izlau prevelikom riziku. Popravljanje finansijskog poloaja se moe ostvariti: smanjenjem nabavki dolazi i do smanjenja zaliha i obaveza prema dobavljaima, pa e neto obrtni fond, pri istim dugoronim izvorima, biti vei; neto obrni fond slui kao pokazatelj kvaliteta finansijskog poloaja, odnosno solventnosti. intenziviranjem naplate potraivanja poveava se gotovina, pa je i bra isplata kratkoronih obaveza, odnosno dolazi do smanjenja kratkoronih izvora u ukupnim izvorima finansiranja (poveava se uee dugoronih izvora); jedan od pokazatelja kvaliteta finansijskog poloaja je uee dugoronih u ukupnim izvorima (firma je sigurnija, to je to uee vee). isplatom kratkoronih obaveza poveava se uee dugoronih u ukupnim izvorima. konverzijom kratkoronih u dugorone obaveze poveava se uee dugoronih u ukupnim izvorima, konverzijom dugoronih kredita u kapital mogue ako na to pristanu poverioci; popravlja se finansijski poloaj jer smanjujemo pozajmljeni, a poveamo sopstveni kapital, pa je odnos pozajmljenog i sopstvenog kapitala povoljniji. pribavljanjem novih dugoronih kredita emisija novog kola akcija - dobijamo likvidna sredstva i poveavamo sopostveni kapital, a moemo da isplatimo neke postojee dugorone obaveze, to sve popravlja finansijski poloaj. Pogoranje finansijskog poloaja se esto radi u cilju odgovaranja akcionara od toga da trae dividende, tako da sredstva mogu da ostanu u preduzeu. To se moe ostvariti: formiranjem obaveza (kupovina) neisplaivanjem obaveza, ak ni onih koje je mogue isplatiti odustajanjem se od nove emisije akcija odlaganjem nove emisije akcija do posle dana bilansa... Mere kojima treba uticati na visinu periodinog rezultata imaju uvek za posledicu i promenu finansijskog poloaja, zato to mere koje smanjuju prihode ili poveavaju rashode imaju za posledicu potcenjivanje aktive ili precenjivanje kratkoronih obaveza u bilansu stanja. Primenjivanje ili neprimenjivanje sledeih mera moe dovesti do poveanja ili smanjenja rezultata: forsiranje prodaja - unapreivanjem kanala prodaje, reklamnom kampanjom, sputanjem cena... to vodi poveanju rentabiliteta ako su prihodi vei od rashoda (ako svaka prodaja donosi dobitak). Ukoliko nam je cilj smanjenje rezultata na kraju, ii emo na smanjenje i obustavu prodaja. odlaganje nabavki materijala po viim cenama npr. vodimo materijal po planskoj nabavnoj ceni i imamo snienje. Ako doe do rasta cena na tritu u odnosu na nae planske cene, a imamo dovoljno materijala na lageru moemo iskazati dobar poloaj tako to neemo nabavljati, ve emo rei da troimo materijal po ranijim cenama (prosena cena iz ranijih perioda). Ukoliko elimo da iskaemo gori rezultat, moemo ui u nove nabavke iako e nam materijal biti neophodan tek posle dana bilansa. Time emo iskazati prekoraenje zbog viih trinih cena, koje e anulirati prethodno snienje tj. prosena cena materijala e biti via. odlaganje rashodovanja osnovnih sredstava koja nisu u celini otpisana iskazujemo vii rezultat, zahvaljujui visokoj sadanjoj vrednosti maine. Ukoliko pak hoemo da iskaemo nii rezultat, a imamo mainu za koju smatramo da joj je SV visoka, rashodovaemo je sada i tako umanjiti rezultat. odlaganje nabavki novih osnovnih sredstava, pri primeni degresivnog otpisivanja time izbegavamo uticaj visokih otpisa na rezultat, pa je na rentabilitetni poloaj bolji. Ukoliko elimo da smanjimo rezultat, nabaviemo nova osnovna sredstva (najkasnije do novembra) i poeti sa degresivnim otpisivanjem, to e poveati rashoda i smanjiti rezultat. Prednost ovih mera jeste to se njihovim korienjem ne kri nijedan MRS niti pravilo.

Instrumenti nakon dana bilansa

Nakon dana bilansa vie ne postoji mogunost da se izazovu neki novi poslovni dogaaji, ve se samo vri uobliavanje poslovnih dogaaja koji su nastali do dana bilansa, u skladu sa MRS zbog toga su mogunosti za primenu ovih instrumenata dosta skromnije. Ovim instrumentima se oblikuje forma i sadrina bilansa. Na formu bilansa (moe biti forma konta ili forma liste) moe se uticati putem: stepena raslanjavanja za to sastavljai FI nemaju preveliku slobodu, jer postoje propisane bilansne eme koje sadre i minimum i maksimum ralanjavanja. primenom ili odustajanjem od primene bruto principa, pruanjem vie ili manje informacija u napomenama uz finansijske izvetaje tu postoje samo osnovni zahtevi o obimu informacija, tako da se veim obimom pruenih informacija iskazuje politika iskrenosti preduzea, a manjim obimom politika diskrecije, pruanjem vie ili manje informacija u poslovnom izvetaju uprave. Mere sa uticajem na sadrinu bilansa - njima utiemo na finansijski i prinosni poloaj istovremeno: upotreba razliitih metoda za obraun vrednosti disponiranih zaliha upotreba razliitih metoda za obraun visine otpisa stalne imovine, upotreba pojedinanog ili paualnog otpisivanja potraivanja, upotreba razliitih kalkulacija cene kotanja (stvarna ili planska CK) formiranje i procenjivanje rezervisanja. Meutim, ove mere su poznate unapred jednom doneta odluka (tu odluku moramo doneti u jednom trenutku) o tome koje emo npr. metode otpisivanja koristiti, mora da se potuje u nizu sukcesivnih obraunskih perioda (naelo kontinuiteta). Npr. mi moemo cele godini knjiiti koliinski trokve materijala i odluku o ceni kotanja doneti tek na kraju jedne godine i da tada formuliemo i objavljujemo nau raunovodstvenu politiku. Time mi koristimo meru bilansne politike na kraju godine. Ono to se radi samo na kraju godine (kada se uradi inventar) jesu vanredna otpisivanja, u skladu sa naelom impariteta. Ta otpisivanja takoe predstavljaju meru bilansne politike. Otpisani iznos moe biti malo vii od onoga koji bi se mogao smatrati realnim, ba zbog toga to nije tano odreeno koji je to realan iznos.
Mi sami procenjujemo npr. koliko je obezvreenje zaliha materijala, tj. da li emo koristiti ba najniu moguu trinu prodajnu cenu i time potceniti zalihe (formirati latentne rezerve). Slino moemo da radimo i kod otpisivanja potraivanja ne moramo otpisati tano onoliko koliko oekujemo da emo naplatiti.

Formiranjem rezervisanja (to se radi na dan bilansa), poveavamo nae obaveze (gori finansijski poloaj) i smanjujemo rezultat. Nema mera koje bi vodile tome da se iskae i visok rezultat i lo finansijski poloaj (npr. da ne bismo isplatili dividende). Iskazivanje veeg rezultata, znai da npr. smanjujemo rashode time to ostavljamo veu vrednost imovine (ako troimo manje, imovina ostaje vea). Meutim, ako iskaemo veu imovinu, pri istim obavezama, finasijski poloaj e biti bolji. Ako iskaem vee rashode, finansijski poloaj kvarimo, i istovremeno iskazujemo nii rezultat. Odnos izmeu raunovodstvene politike i bilansne politike Raunovodstvena politika (RP) predstavlja skup mera, konvencija, pravila, koja se primenjuju pri izradi bilansa konkretnog preduzea. Za bilansiranje svake pozicije preduzee ima svoju raunovodstvenu politiku: postoje RP koja se primenjuje kod stalne imovine, kod zaliha, kod potraivanja, kod HOV itd. Raunovodstvene politike pokazuju kako koristimo prava izbora.
Npr. koristimo funkcionalnu metodu za transportna sredstva, linearnu za graevinske objekte, degresivnu za otpis opreme...

Bilansna politika je iri pojam od raunovodstvene politike, to nisu sinonimi. Raunovodstvene politike su u funkciji (deo) bilansne politike, ali postoje postupci koje sprovodimo pri bilansiranju, koji nisu sadrani u RP.
Npr. u RP pie koja emo rezervisanja primeniti ili koju metodu otpisivanja koristimo, ali ne pie taan iznos rezervisanja ili otpisa koji emo iskazati - to je mera bilansne politike.

Odnos bilansne teorije prema politici bilansa

Bilansno-politiko uobliavanje BS i BU posledica je: suprotstavljenih odnosa preduzea i eksternih korisnika bilansa zakonskih mogunosti za sprovoenje bilansne politike. U odnosima sa eksternim korisnicima, uprava preduzea polazi od stava da su kreditori, poverioci, ulagai, radnici i fiskus jednostrano orijentisani na zatitu linih interesa: o Kreditori i poverioci su zainteresovani za sigurnost svojih potraivanja i mogunost njihove pravovremene naplate od preduzea. Zbog toga, trae odgovarajue pokrie obaveza preduzea sopstvenim kapitalom (sigurnost) i finansiranje dugorono vezane imovine dugoronim izvorima (likvidnost). Oni koriste BS da bi sagledali stvarne odnose sopstvenog i pozajmljenog kapitala, kao i odnos oblika realne imovine i njenog finansiranja. o Fiskus je zainteresovan za visinu osnovice oporezivanja. o Akcionari i radnici su zainteresovani za raspodelu ostvarenog rezultata. Zahtevi poverioca, fiskusa i ostalih korisnika bilansa esto nisu podudarni sa interesima preduzea. Preduzee, u realizaciji svog cilja dugorono maksimiranje rezultata privlai i ulae pozajmljeni kapital, to iz ugla poverioca moe naruiti zahteve za sigurnou i likvidnou. Da ne bi ostalo bez sredstava koja su mu neophodna za ostvarenje cilja, preduzee nastoji da zadovolji zahteve poverioca oblikovanjem slike finansiranja, u skladu sa njihovim shvatanjem o potrebnoj zatiti. Takoe, zbog svesti da eventualno visoki periodini rezultat ostvaren u jednoj godini ne mora da se ponovi u sledeoj godini, preduzee se ne bavi samo formiranjem otvorenih rezervi, ve nastoji da bilansno-politikim merama izdvoji deo rezultata izvan domaaja fiskusa, ulagaa i zaposlenih i da tako izbegne njegovu raspodelu. To se ini u cilju sigurnosti i opravdava ravnomernou oporezivanja, dividendi i linih dohodaka. Oblikovanje stanja i rezultata u skladu sa bilansno-politikim ciljevima protivrei bilansno-teorijskim principima, nezavisno od toga to bilansiranje ostaje u zakonskim okvirima. Nespojivost bilansne teorije i bilansne politike proizilazi iz njihovih razliitih zadataka. Bilansna teorija ima zadatak da proui sutinu bilansa kao objekta iskustva i pokua da ga objasni prema jedinstvenom principu. Ona nastoji da postavi pravila ijom se primenom utvruju bilansi koji odgovaraju njihovim glavnim cijlevima. Bilansnu politiku interesuje iskljuivo realizacija poslovno-politikih ciljeva naspram eksternih korisnika. Otklanjanje sukoba izmeu bilansne teorije i politike je mogue ako se preduzea, eksterni korisnici i zakonodavstvo pridravaju sledeih pravila: preduzee treba da neguje sklonost ka iskrenosti, to pretpostavlja prihvatanje saodgovornosti eksternih korisnika za odravanje i razvoj preduzea poverioci moraju biti svesni da je uspeno poslovanje preduzea najbolja garancija naplate njihovih potraivanja, i da stoga moraju doprinosti, a ne ometati uspeno poslovanje fiskus i radnici treba da vide u preduzeu trajni, a ne jednokratni, izvor poreza i dohotka, tako da izvlaenje dohotka iz preduzea ne sme da ugrozi njegovo odravanje i razvoj bilansno zakonodavstvo mora maksimalno da respektuje stav bilansne teorije. Time e maksimalno suziti prostor voenja bilansne politike koja ima za posledicu udaljavanje bilansa od bilansnih teorijskih principa.

Normativna osnova finansijskog izvetavanja

Normativna osnova finansijskog izvetavanja predstavlja skup pravila koja treba potovati pri voenju knjiga i sastavljanju finansijskih izvetaja.
Ova pravila mogu biti sadrana u zakonu i tada imaju snagu pravne norme to ne znai da je neko pravilo time prestalo da bude naelo, ve je to samo naelko iza koga stoji obavezna primena (nametnuta od strane drave).

Obaveza voenja knjiga nametnuta je pre vie od 200 godina (npr. Trgovaki zakonik 1865. godine navodi za svaki pravni oblik koje knjige, i na koji nain, mora voditi), sa ciljem zatite interesa poverilaca. Meutim, danas mu je pridodat i cilj zatite interesa investitora, jer je dolo do promene naina pribavljanja dodatnog kapitala. o Ranije su se preduzea obraala iskljuivo bankama za pribavljanje dodatnog kapitala. Banke su preduzeima isplaivale velike sume novca, to je zbog velikog rizika, znailo da su krediti odobravani uz visoke kamate - visoke kamate za preduzea znae su visoke trokove finansiranja. o Preduzea, kako bi smanjila trokove finansiranja, okreu se finansijskim tritima i do dodatnog kapitala dolaze emitovanjem kreditnih (obveznice) i vlasnikih (akcije) hartija od vrednosti. Ona tako do potrebnog kapitala dolaze prikupljanjem velikog broja manjih pojedinanih uloga. Na podruju finansijskog izvetavanja dosta je uraeno poslednjih 30-tak godina, jer su na scenu stupili proces harmonizacije i proces standardizacije. Razlozi za harmonizaciju odnosno standardizaciju su mnogobrojni, a dva osnovna razloga su: 1. kako bi se obezbedilo lako itanje i razumevanje finansijskih izvetaja od strane njihovih korisnika koji potiu iz razliitih zemalja, a na osnovu kojih donose odluke posebno vano u uslovima globalnog trita kapitala 2. kako bi se obezbedila uporedivost finansijkih izvetaja. Harmonizacija je proces postepenog ujednaavanja pravila raunovodstvene prakse, putem postavljanja granica njihovog razlikovanja - uvedena je od strane Komisije EU, a instrumenti kojima se sprovodi harmonizacija su direktive (14) i odredbe. Standardizacija predstavlja nametanje rigidnog skupa pravila - uvedena je od strane Komiteta za meunarodne raunovostvene standarde (IASC), a instrumenti kojima se sprovodi standardizacija su standardi. Moemo rei da su proces harmonizacije i proces standardizacije tekli uporedo, ali je uticaj harmonizacije bio jai od uticaja standardizacije. Zato? Prvo: Cilj Komiteta (osnovan 1973. god. u Londonu) je da formulie i objavi standarde kojih se treba pridravati u prezentaciji finansijskih izvetaja i obezbediti njihovo prihvatanje i potovanje irom sveta. Prvi deo cilja je u redu, ali obezbeenje njihovog prihvatanja i potovanja irom sveta moe se smatrati suvie ambicioznim. Harmonizacija je, sa druge strane, delovala vie regionalno tj. na zemlje lanice EU. Drugo: od est vitalnih zemalja (Velika Britanija, SAD, Holandija, Nemaka, Francuska i Japan) ije se finansijsko izvetavanje moe komparirati, harmonizacija je imala uticaj na ak etiri. Meutim, harmonizacija nije bila dovoljna. I harmonizacija i standardizacija nailazile su na brojne prepreke: 1. obim postojeih razlika izmeu raunovodstvenih praksi razliitih zemalja 2. odsustvo jakih profesionalnih raunovodstvenih tela u nekim zemljama (za standardizaciju) 3. neprihvatanje kompromisa koji podrazumeva promene raunovodstvenog sistema i njegovo usklaivanje sa sistemima drugih zemalja i sl. Bila je potrebna saradnja izmeu Komiteta i Komisije EU. Tako je Komisija EU 2000. godine donela odluku o usvajanju MRS, a njihova primena poela je 2005. god. dat je vremenski prostor od pet godina kako bi se stvorila osnova za primenu MRS. Ta osnova je podrazumevala: da svaka zemlja prevede MRS na svoj jezik, obuku raunovoa, izmenu direktiva, a sve sa ciljem da se otklone razlike u odnosu na MRS i sl. Do sada je donet 41 MRS i 7 MSFI. 2000. godine pokrenut je projekat unapreenja koji je rezultirao izmenu velikog broja postojeih standarda i donoenjem novih. Cilj svega ovoga je podizanje stepena harmonizacije i standardizacije.

Srbija, odnosno Jugoslavija, 1989. godine je donela Zakon o raunovodstvu, koji je 1996. inoviran i usklaen sa IV (1976) i VII (1983) direktivom EU, jer se smatralo da se finansijsko izvetavanje mora ugledati na EU. Kada je Komisija EU 2000. godine donela odluku o usvajanju MRS, to je prihvatila i Srbija. Meutim, u prvobitnoj odluci, MRS je trebalo da primenjuju sva preduzea, bez obzira na velinu, to nije bila realno ostvarivo kod nas nije postojao prevod MRS, trebalo je obuiti raunovoe za to... Danas se MRS kod nas primenjuju za velika i srednja preduzea (i banke), dok su mala preduzea i preduzetnici osloboeni primene standarda pri sastavljaju svojih FI. Sva preduzea ne sastavljaju FI u skladu sa istom normativnom osnovom - to zavisi od broja korisnika finansijskih izvetaja i obima potrebnih informacija (to je krug korisnika i obim potrebnih informacija vei, to je vea i javna odgovornost preduzea i obrnuto).
Npr. preduzea ije se akcije kotiraju na berzi imaju vei broj korisnika, pa je njihova javna odgovornost vea, za razliku od malih i srednjih preduzea (karakterie ih: forma drutva sa ogranienom odgovornou, manji broj vlasnika, esto spojena vlasnika i upravljaka funkcija, dodatni kapital pribavljaju zaduivanjem kod banaka) koja imaju bitno suen krug korisnika i obim potrebnih informacija pa je njihova javna odgovornost manja.

Veliina preduzea ne utie na cilj finansijskog izvetavanja; on je isti bez obzira na to da li se radi o velikim, srednjim ili malim preduzeima. U Srbiji, podruje finansijskog izvetavanja ureuju: 1. zakoni: a) zakon o privrednim drutvima naelno ureuje pitanja vezana za finansijsko izvetavanje. On ureuje: pravne oblike preduzea, uslove za njihovo osnivanje, rad, likvidaciju odnosno steaj. b) zakon o raunovodstvu i reviziji daje odgovor na sledea pitanja: o ko vodi knjige, po kom sistemu, kada i na osnovu kojih pravila sastavlja finansijske izvetaje o iji finansijski izvetaji podleu reviziji o ko je odgovoran za tanost podataka iskazanih u finansijskim izvetajima o koje regulatorno telo i na koji nain vri nadzor nad potovanjem standarda kvaliteta o kako je ureen odnos izmeu drave i profesionalnih organizacija 2. profesionalna regulativa a) MRS b) MSFI Takoe, u Srbiji postoji nekoliko regulatornih tela za finansijsko izvetavanje: 1. Ministarstvo finansija koje propisuje KO i sva podzakonska akta za preduzea i zadruge. 2. NBS koja po Zakonu o raunovodstvu ima ovlaenja da propie KO, bilansne eme, pravilnik o sadrini pozicija u bilansnim emama i na raunima za poslovne banke. 3. Komisija za hartije od vrednosti merodavna je za investicione fondove i berzanske posrednike. Ovakva disperzija prava za ureenje finansijskog izvetavanja, uinjena je sa namerom da one institucije koje vre nadzor nad poslovanjem i finansijskim izvetavanjem budu zaduene i za normativnu osnovu. Razvrstavanje preduzea na velika, srednja i mala zahteva odgovor na dva pitanja: 1. najee se kao kriterijum za odreivanje veliine preduzea koriste: a) broj zaposlenih radnika b) visina ostvarenih prihoda c) visina angaovanog kapitala.
U Srbiji srednja preduzea imaju 50 - 250 zaposlenih, prihode od 2,5 do 10 mil. eur, vrednost imovine od 1 do 5 mil. eur; velika preduzea imaju vie od 250 zaposlenih, prihode vee od 10 mil.eur, vrednost imovine vea od 5 mil. eur; preduzea koja ne ispunjavaju ove kriterijume smatraju se malim preduzeima.

2. da li odabrane kriterijume treba primeniti na nacionalnom nivou ili se pak mogu proiriti van nacionalnih granica? odabrani kriterijumi se ne moraju vezivati za odreene nacionalne ekonomije. Insistiranje na korienju jedinstvenih kriterijuma za razvrstavanje u zemljema sa razliitom privrednom strukturom i razliitim nivoom privrednog razvoja, prualo bi nerealnu sliku stepena javne odgovornosti razvrstanih preduzea i doveo bi do toga da obim prezentiranih informacija ne bi odgovarao potrebama eksternih korisnika.

Finansijsko izvetavanje velikih preduzea: itav set finansijskih izvetaja u iroj formi. Finansijsko izvetavanje srednjih i malih preduzea: zaniva se na nacionalnim standardima i u manjem broju zemalja na MRS/MSFI. Nacionalni standardi najveeg broja zemalja, od srednjih i malih preduzea zahtevaju objavljivanje samo nekih izvetaja i to u skraenoj formi u odnosu na set FI koji je obavezan za velika preduzea. Zbog toga finansijsko izvetavanje srednjih i malih preduzea karakterie: nerazumljivost neuporedivost nedovoljnost informacija koje pruaju Javila se potreba za podizanjem kvaliteta, harmonizacijom i standardizacijom finansijskih izvetaja srednjih i malih preduzea, a razlozi su: 1. vanost uloge srednjih i malih preduzea, kako u razvijenim zemljama, tako i u zemljama u tranziciji 2. internacionalizacija poslovanja srednjih i malih preduzea Za ostvarenje ovog cilja stoje na raspolaganju dve alternative: 1. primena MRS/MSFI a) Argumenti za: jedinstvena meunarodno priznata normativna osnova jedinstvena edukacija raunovoa. b) Argumenti protiv: primenom MRS/MSFI dobijaju se FI koji sadre informacije koje su razliite i po obimu daleko ire od onih potrebnih korisniscima FI srednjih i malih preduzea, primena MRS/MSFI izaziva znaajne trokove kojim nasuprot ne stoje odgovarajue koristi tj. proizvode se informacije koje nikome nisu potrebne i primena MRS/MSFI zahteva postojanje velikog broja odlino obuenih raunovoa. 2. izrada MRS za srednja i mala preduzea nacrt MRS za srednja i mala preduzea objavljen je 2006. god. usvojen je 2007. god. primenjeni 2008. god. Ovi MRS bi morali biti: visokog kvaliteta, razumljivi i sprovodljivi sa fokusom na potrebe korisnika izvetaja ovih preduzea da se baziraju na istom konceptualnom okviru kao i MSFI da rasterete finansijsko izvetavanje onih srednjih i malih preduzea koja ele da koriste meunarodne standarde da olakaju prelazak na pune standarde za ona srednja i mala preduzea koja steknu javnu odgovornost ili odlue da koriste standarde za velika preduzea ta je sa zemljama u kojima se FI srednjih i malih preduzea zasnivaju na MRS/MSFI? Njima stoje na raspolaganju sledee alternative: 1.da i dalje koriste MRS/MSFI, 2.da usvoje MRS za srednja i mala preduzea i 3.da naprave nacinalne raunovodstvene standarde za srednja i mala preduzea.

MRS 1 - Prezentacija finansijskih izvetaja

Cilj standarda je da definie osnovu za prezentaciju finansijskih izvetaja opte namene, kako bi se obezbedila uporedivost istih u nizu sukcesivnih perioda i sa finansijskim izvetajima drugih preduzea. MRS 1 daje odgovor na pitanje kako treba da izgledaju finansijski izvetaji - odreujui informacije koje u tim izvetajima treba da budu prezentirane, a ne formu izvetaja.
* Konceptualnim okvirom definisani su sadrina i kvalitativne odlike finansijskih izvetaja.

Izvetaji opte namene su izvetaji koji zadovoljavaju informacione potrebe korisnika, a koji nisu u poziciji da zahtevaju izvetaje koji bi bili prilagoeni njihovima specifinim informacionim potrebama. U ove izvetaje spadaju i izvetaji koji su prikazani odvojeno od seta godinjeg obrauna, u okviru drugog javnog dokumenta (kao to je izvetaj i poslovanju ili prospekt).
Prospekt predstavlja poseban izvetaj koji se podnosi Komisiji za HOV i buduim ulagaima da bi se dokazalo da je kupovina akcija te firme poeljna, potrebna i isplativa. On se sastavlja po pravilima koje berza odredi (Zakon o HOV), da bi se izvrila emisija novog kola akcija.

Domet standarda standard se primenjuje na izvetaje pojedinanih preduzea i na izvetaje grupe preduzea (konsolidovani FI). Kada je re o delatnosti, standard se ne ograniava na odreene delatnosti, ve se primenjuje na javni sektor: preduzea, banke, finansijske institucije i osiguravajue kompanije.
Zbog specifinosti banaka i posebnog znaaja koje banke imaju za funkcionisa nje nacionalne ekonomije, pored MRS 1, na banke se primenjuje i poseban standard MRS 30 Prezentacija finansijskih izvetaja banaka i drugih finansijskih institucija .

Svrha finansijskog izvetavanja je pruanje informacija o: finansijskom poloaju (bilans stanja i izvetaj o promenama na kapitalu), uspenosti poslovanja (bilans uspeha i izvetaj o promenama na kapitalu) i gotovinkom toku (izvetaj o novanim tokovima) preduzea, kako bi se korisnicima istih pruila osnova za donoenje poslovnih odluka. Odgovornost za finansijske izvetaje (prema pargrafu 6) ima odbor direktora ili slino upravljako telo. To ne umanjuje odgovornost profesionalnih raunovoa za istinitost (tanost) izvetaja. Set finansijskih izvetaja opte namene ini: bilans stanja, bilans uspeha, izvetaj o promenama na sopstvenom kapitalu, izvetaj o novanim tokovima i napomene uz finansijske izvetaje. MRS 1 odreuje samo minimum pozicija koje oni treba da sadre i osnovna pravila za prikazivanje tih pozicija. Pored ovih izvetaja mogu se sastavljati i drugi dodatni izvetaji (ako oni obezbeuju sticanje jasnijeg uvida u finansijski i prinosni poloaj preduzea), kao to su: izvetaj o investicionoj politici preduzea, izvetaj o dividendnoj politici preduzea, izvetaj o ovekovoj sredini i sl. Fer prezentacija podrazumeva poteno iskazivanje imovinskog, finansijskog, prinosnog poloaja i gotovinske tokove preduzea. Potena prezentacija podrazmeva: 1. izbor adekvatnih raunovodstvenih politika 2. da nain prezentiranja bude takav da daje relevantne, pouzdane, uporedive i rezumljive informacije 3. da se obezbede dodatne informacije kada su u pitanju posebne transakcije i dogaaji Pri sastavljanju finansijskih izvetaja nuno je da svi MRS budu primenjeni, a ne samo neki od njih. injenica da su finansijski izvetaji sastavljeni u skladu sa MRS-1 mora se obelodaniti, zato to time upuujemo korisnike da su ti izvetaji razumljivi, da sadre sve vane informacije, da su pouzdani i da su uporedivi, tj. da poseduju one etiri kvalitativne odlike. Od primene nekog MRS se moe odustati samo pod uslovom da bi primena standarda mogla dovesti u zabludu korisnike i navesti ih na pogrene zakljuke. Zbog toga je potrebno da se u napomenama objavi: 1. da je uprava odluila, da radi fer prezentovanja imovinskog, finansijskog i prinosnog poloaja, odustane od primene odreenog standarda 2. da je postignuta saglasnost u svim bitnim aspektima primene MRS izuzev to se odstupilo od konkretnog MRS 3. da se objasni priroda odstupanja i navede razlog 4. da se kvantifikuju efekti uticaja odstupanja na rezultat, vrednost imovine (sredstva, kapital i obaveze) i novane tokove preduzea.

Raunovodstvene politike predstavljaju skup specifinih naela, principa, konvencija, pravila i prakse, koje preduzee koristi u pripremi i prezentaciji svojih finansijskih izvetaja. Razlog njihove specifinosti jeste to su to ona pravila koja vi birate u okviru MRS i naela - to je nain na koji vi koristite prava izbora koja su sadrana u pojedinim naelima i ona moraju biti objavljena u svakom preduzeu. Znai, to nisu specifine politike same po sebi, nego su specifine za vae preduzee ali ni jedno od tih pravila ne sme biti u suprotnosti sa vaeim raunovodstvenim naelima i vaeim MRS.
Ako se u nekom standardu , npr. u MRS 1 6, nudi mogunost da kod otpisivanja koristite linearnu, degresivnu i funkcionalnu metodu onda raunovodstvenu politiku formuliete tako to birate koju ete od ove tri metode koristiti.

Naela MRS 1 skree panju na sledea naela: naelo stalnosti poslovanja (going concern princip) zahteva procenjivanje sposobnosti preduzea da nastavi sa poslovanjem u periodu od najmanje 12 meseci (tj. do izrade sledeih FI). To znai da uprava ne namerava da likvidira preduzee ili da prestane da posluje. Pokazatelji koji mogu da ukau da je potrebno preispitati ovu pretpostavku su: poslovanje sa gubitkom, lo finansijski poloaj, pad poslovne aktivnosti i sl. Ako postoji sumnja u nastavak poslovanja, moraju se objaviti mere koje se nameravaju preduzeti radi sanacije preduzea (kako ekonomske tako i finansijske). naelo nastanka poslovnog dogaaja (akrualna osnova raunovodstva) zahteva da se poslovni dogaaji i njihovi uinci priznaju i evidentiraju u obraunskom periodu u kome su nastali i na koji se odnose, nezavisno od toga da li su praeni plaanjima. Kod obuhvatanja prihoda, ovaj metod se naziva fakturisana realizacija (prihod se evidentira u raunovodstvu u momentu njihovog fakturisanja, nezavisno od toga kada e oni biti stvarno naplaeni). Sredstva i obaveze u vezi sa prihodima i rashodima moraju zadovoljiti kriterijume utvrene Okvirom. Priznavanjem prihoda i rashoda vi menjate i finansijski poloaj firme, a ne samo prinosni. naelo doslednosti (konzistentnost prezentiranja) zahteva da se kontinuitet u pogledu forme i sadrine izvetaja u nizu sukcesivnih vremenskih perioda mora potovati, osim: o kada nastanu znaajne promene u poslovanju preduzea (proirenje delatnosti preduzea, spajanje sa drugim preduzeem) i o kada je donet novi MRS koji nosi drgaije zahteve. materijalnost i grupisanje zahteva da sve materijalno znaajne stavke treba da budu tretirane (iskazane) odvojeno. Znaaj stavke odreuje se prema konkretnoj situaciji. Odluujui kriterijumi su priroda i valiina stavke. Stavka je materijalno zanajna ako njeno neobjavljivanje moe da utie na ekonomske odluke korisnika finansijskih izvetaja. Sve beznaajne stavke (po iznosu, prirodi ili funkciji) treba agregirati (grupisati), jer one agrgiranjem dobijaju na vanosti.
Npr. moda pojedinano dobici na prodaji imovine nisu znaajni (npr. dobici na prodaji HoV su 50, dobici na prodaji osnovnih sredstava su 30, dobici na prodaji materijala su 20), meutim, ako ih iska emo zajedno i vidimo da je prodajom imovine je ostvaren dobitak od 100, ta informacija ima svoju teinu.

bruto ili neto princip imovinu i obaveze, kao i prihode i rashode, treba posebno iskazati u finansijskim izvetajima. Sredstva i obaveze na treba prebijati, osim ako je to dozvoljeno nekim standardom. Prihode i rashode treba kompezirati samo onda kada standardi to zahtevaju ili dozvoljavaju i kada ti dobici i gubici potiu iz istih ili slinih transakcija i nisu znaajni.
Npr. dobitak na prodaji hartija od vrednosti iznosi npr. 100, i to je razlika izmeu prodajne vrednosti HoV koja (prihod) i nabavne vrednosti prodatih HoV (rashod). Poto prodaja HoV za preduzee predstavlja sporadinu aktivnost koja nije osnova postojanja preduzea, i poto ovi prihodi i rashodi potiu iz iste transakcije, onda je doputeno da u BU umesto prihoda i rashoda od prodaje HoV, samo iskaemo dobitak ili gubitak na prodaji HoV.

uporedne informacije se moraju dati za svaku stavku u finansijskim izvetajima i obuhvataju se u napomenama. U FI, pored podataka za tekuu godinu, moramo imati i podatke najmanje za prethodnu godinu, a u napomenama se daju podaci za najmanje 3-5 prethodnih godina da bi korisnici mogli uoiti razvoj (naroito bitno za razvoj prihoda od prodaje). Ako je potrebna ponovna klasifikacija stavki kako bi se obezbedila uporedivost potrebno je navseti: prirodu izmene, razlog izmene i iznos.

MRS 1 Struktura i sadraj FI

MRS 1 odreuje samo minimum pozicija koje finansijski izvetaji treba da sadre i osnovna pravila za prikazivanje tih pozicija (ne odreuje formu). Osnovni elementi finansijskih izvetaja, neophodni za njihovo identifikovanje, jesu: 1. naziv poslovnog subjekta 2. naznaka o tome da li se radi o pojedinanom preduzeu ili grupi preduzea 3. dan bilansa ili period na koji se odnosi (u zavisnosti od toga o kom izvetaju je re) 4. valuta u kojoj se izvetava - po pravilu valuta zemlje u kojoj matina firma ima sedite. Doputeno je, meutim, da izvetaji budu sastavljeni i u nekoj drugoj valuti sem onoj kojoj firma ima sedite.
Obino u inflatornim uslovima firme odlue da sastavljaju FI u drugoj valuti kod nas 1993. se preraunavalo u marke da bi analize imale smisla. Ako se radi o grupi preduzea, onda se moe koristiti bilo valuta gde je matica bilo valuta gde je stacionirano zavisno preduzee. Jasno se mora naglasiti koja je i zato je ba ta izvetajna valuta.

5. korien stepen preciznosti u prezentiranju brojeva (npr. u milionima ili hiljadama din.) Izvetajni period: Finansijske izvetaje treba prezentirati barem jednom godinje. Ako pravno lice menja dan bilansa, ili se FI pravnog lica prezentuju za period dui ili krai od godine dana (npr. usled fuzije), pored perioda na koji se FI odnose, mora se objaviti i: o razlog korienja dueg ili kraeg perioda od godine dana i o injenicu da podaci iz finansijskih izvetaja zbog toga nisu uporedivi. Funkcionalna valuta je (primarna su prva dva kriterijuma za njeno odreivanje): valuta u kojoj su iskazane prodajne cene proizvoda i usluga; valuta koja utie na cenu rada, materijala i ostalih trokova valuta u kojoj se generiu sredstva za finansiranje aktivnosti (emituju vlasnike ili dunike HOV) valuta u kojoj se ostvaruju prihodi od prodaje. Funkcionalna valuta je ona koje preduzee koristi za svoje poslovanje, dok je valuta za prezentaciju ona koja se koristi pri sastavljanju bilansa. Valuta za prezentaciju moe, ali ne mora biti jednaka funkcionalnoj valuti, i tu injenicu treba objaviti i objasniti razloge za to. Objavljivanje FI za velika preduzea je obaveza najvei broj preduzea tu obavezu ispunjavaju tako to te FI stave na sajt. Meutim, izbor trenutka objavljivanja FI preduzea je odluka koju donosi menadment, u zavisnosti od toga kada je to najpogodnije za firmu. Meutim, kvalitet finansijskih informacija je, u znaajnoj meri, odreen njihovom blagovremenou. Razumni period u kome treba objaviti finansijske izvetaje je period od est meseci od dana bilansa.

1. Bilans stanja
Bilans stanja je FI koji prikazuje imovinu preduzea prema obliku i poreklu na odreeni dan. Imovina prema obliku (stalna i obrtna) prikazana je u aktivi bilansa stanja i ralanjena je prema stepenu likvidnosti (mogunost pretvaranja u gotovinu i gotovinske ekvivalente*).
* Da bi sredstvo bilo gotovinski ekvivalent, ono mora biti lako utrivo, da se pretvara u unapred poznate zinose gotovine i da ne postoji rizik od obezvreenja.

Imovina prema poreklu (kapital i obaveze) prikazana je u pasivi bilansa stanja i ralanjena je prema roku dospelosti (roku oekivanog odliva gotovine i got. ekvivalenata u vezi sa plaanjem tih obaveza). Prema standardu, pravila ralanjavanja, kod proizvodnih i uslunih preduzea: Sredstva se, prema stepenu oekivane ili potencijalne unovivosti (koeficijentu obrta), dele na: o stalna o obrtna Obaveze se, prema dospeu, dele na: o dugorone o kratkorone. Za finansijske institucije ova podela nije relevantna, ve se koristi klasifikacija prema stepenu likvidnosti (likvidna sredstva, kratkoroni i dugoroni plasmani, pa stalna imovina). Mogua je i kombinacija ova dva kriterijuma za klasifikaciju. Standard zahteva i da, ako su pozicije aktive ralanjene po principu rastue likvidnosti - pozicije pasive moraju biti ralanjene po principu rastue dospelosti. Izbor redosleda bilansnih pozicija (da li ete iskazati prvo obrtnu ili stalnu imovinu, tj. da li ete izabrati princip rastue ili opadajue likvidnosti) zavisi od delatnosti preduzea. Banke koriste princip opadajue likvidnosti: prvo se pokazuje gotovina (likvidna sredstva), a na kraju stalna imovina. U pasivi su dospele obaveze, pa dospeli krediti, a na kraju sopstveni kapital. Kod preduzea je obino obrnuto. Stepen ralanjavanja je uslovljen potrebama korisnika za informacijama. Ono to je vano jeste da svaka bitna informacija mora biti prezentirana odvojeno. Obrtna sredstva su sredstva*: za koje se oekuje da e biti realizovana, odnosno koja se dre za prodaju ili potronju tokom poslovnog ciklusa; ako se dre prvenstveno radi prodaje dre se na zalihama za potrebe trgovine i oekuje se da e biti prodata u roku od 12 meseci; koja su u obliku gotovine ili gotovinskog ekvivaletna ija upotreba nije ograniena.
* Ovo iznad je podela prema likvidnosti, podela prema obliku bi bila podela: materijalna imovina (svi oblici zaliha) gotovina i gotovinski ekvivalenti, kratkorona potraivanja i kratkorona ulaganja (finansijski plasmani).

Sva ostala imovina se klasifikuje kao stalna. Stalna sredstva su sva sredstva iji je predvieni rok trajanja dui od 12 meseci, odnosno ije se otuene ne predvia u roku kraem od 12 meseci. Za klasifikaciju stalnih sredstava se koristi oblik kao dodatni kriterijum: nematerijalna ulaganja (patenti, licence, goodwill) materijalna ulaganja (zemljite, ume, graevinski objekti, oprema) i finansijska ulaganja (dugoroni plasmani i potraivanja). Kratkorone obaveze: bie izmirene u toku normalnog poslovnog ciklusa ili u roku od 12 meseci, zavisno ta je due nastaju u toku procesa trgovanja preduzee nema bezuslovno pravo da odloi izmirenje obveze za najmanje 12 meseci nakon dana bilansa. Kao kratkorone obaveze treba klasifikovati i obaveze, koje ne nastaju po osnovu poslovnog ciklusa, ali se izmiruju u roku od 12 meseci, kao to su: obaveze po osnovu dividendi, obaveze po osnovu poreza na dobit, obaveze koje se dre radi trgovanja, kratkoroni deo dugoronih obaveza.

Dugorona obaveza mora se iskazati kao kratkorona - ako se prekri obaveza iz ugovora od dugoronom kreditu, na dan i pre dana bilansa ili posle dana bilansa, ali pre objavljivanja. Npr: preduzee
prekorai dogovoreni stepen zaduenosti, pa se po ugovoru o kreditu preostali iznos smatra dospelim u celini.

Kratkorona obaveza se mora iskazati kao dugorona - ako se opravdano oekuje, i ima diskreciono pravo da refinansira ili produi rok dospea za najmanje dvanaest meseci od dana bilansa kratkoronu obavezu treba klasifikovati kao dugoronu. Sve ostale obaveze se klasifikuju kao dugorone.
Obaveze, prema vrstama, klasifikuju se na: kreditne obaveze (prema bankama i drugim kreditorima), obaveze po osnovu ulaganja, obaveze prema dobavljaima, obaveze po osnovu zarada, obaveze za poreze, razgranienja, rezervisanja i druge obaveze.

Redosled bilansnih pozicija Prema likvidnosti Aktiva 1. Obrtna imovina - novana sredstva - zalihe - potraivanja 2. Stalna imovina - finansijska ulaganja - materijalna ulaganja - nemater. ulaganja Pasiva 1. Obaveze - kratkorone obaveze - dugorone obaveze - rezervisanja 2. Kapital - osnovni kapital - rezerve - neraspodeljena dobit Prema sigurnosti Aktiva 1. Stalna imovina - nemater. ulaganja - materijalna ulaganja - finansijska ulaganja 2. Obrtna imovina - zalihe - potraivanja - gotovina i got. ekv. Pasiva 1. Kapital - osnovni kapital - rezerve - neraspodeljena dobit 2. Obaveze - dugorone obaveze - kratkorone obaveze - rezervisanja

Bilans stanja prema MRS 1 (minimum stavki) nekretnine, postrojenja i oprema upisani kapital i rezerve nematerijalna ulaganja manjinski interes* dugoroni finansijski plasmani uea u kapitalu drugih lica po NV rezervisanja kupci i potraivanja gotovina i gotovinski ekvivalenti ostali finansijski delovi imovine zalihe uzeti krediti dobavljai potraivanja i obaveze za poreze u skladu sa MRS 12 porez na dobitak

* Manjiski interesi se ne pojavljuju se kod pojedinanih preduzea; to je deo kapitala koji pripada manjinskim akcionarima. Manjinske akcionare imamo kada matina firma u zavisnom preduzeu ima veinsko, ali ne i 100% uee. Ako firma A poseduje 100% kapitala u firmi B, manjinskog interesa nema. Firma B je u potpunoj svojin i preduzea A. Ako firma A ima 75% kapitala firme B, tada firma A ima kontrolu i veinsko uee u fimi B, ali nije potpuni vlasnik. 25% kapitala imaju spoljni (manjinski) akcionari u odnosu na celinu koju ine firma A i firma B. I kada izvetavamo duni smo da u bilansu grupe iskaemo koliko kapitala grupe pripada matinoj firmi A, a koliko pripada akcionarima.

Ako se neka od ovih pozicija ne nae u bilansu stanja, mora se nai u napomenama. Razuenost pozicija u bilansu stanja i napomenama uslovljena je veliinom preduzea, njegovom delatnou, kao i prirodom i funkcijom konkretne pozicije. Obavezne dodatne informacije: broj odobrenih akcija broj izdatih, uplaenih i neuplaenih akcija prava i ogranienja po osnovu vlasnitva vlasnici akcija rezerve preduzea iznos neisplaenih dividendi.

2. Bilans uspeha
Bilans uspeha je finansijski izvetaj koji prikazuje prihode, rashode i rezultat preduzea u odreenom vremenskom periodu i kao takav je odraz prinosnog poloaja preduzea. Standard (kako kod BS) ne predvia strogu formu, ve ostavlja mogunost da preduzea prilagode ovaj izvetaj svojim potrebama, ali navodi minimum stavki koje bi trebalo da budu prezentovane: prihodi rezultat operativne aktivnosti finansijski trokovi uee u dobitku/gubitku pridruenih preduzea, kao i efekti zajednikih poduhvata poreski rashodi dobitak ili gubitak iz redovnih aktivnosti vanredne stavke manjinski interes neto dobitak ili gubitak perioda. Stavke prihoda i rashoda se mogu meusobno prebijati samo ukoliko je to doputeno ili zahtevano standardom i ukoliko su oni proizali iz istih ili slinih transakcija i ako su od manjeg znaaja. Za obraun rezultata, MRS 1, doputa dve metode, koje se meusobno razlikuju prema tome kako iskazuju rashode i prihode: 1. metodu ukupnih trokova trokovi se moraju klasifikovati po vrstama (prirodi) - trokovi materijala, amortizacije, reklama, transporta i sl. Prihodima se smatraju, kako realizovani, tako i nerealizovani uinci, zbog ega je potrebno izvriti korekciju prihoda za promenu vrednosti zaliha. 2. metodu trokova prodatih uinaka trokovi se klasifikuju po mestima i nosiocima trokova (funkcionalna pripadnost), a prihodima se smatraju samo relizovani uinci.

3. Izvetaj o promenama na kapitalu

Izvetaj o promenama na sopstvenom kapitalu je izvetaj koji sumira na jednom mestu promene pojedinih elemenata sopstevnog kapitala preduzea nastalih u datom obraunskom periodu. Iskljuivo je namenjen postojeim i buduim investitorima (vlasnicima). On mora da sadri najmanje sledee informacije: neto dobitku/gubitku tekueg perioda svaku stavku prihoda i rashoda, dobitka i gubitka, koji se saglasno drugim MRS, tretiraju kao direktno poveanje ili smanjenje kapitala kumulativni efekat promene raunovodstvenih politika i ispravke fundamentalnih greaka do kojih se dolo na osnovu postupka i testova MRS 8.

4. Izvetaj o novanim tokovima

Izvetaj o novanim tokovima je izveden finansijski izvetaj, jer nastaje posebnim reaniranjem podatak sadranih u bilansu stanja i bilansu uspeha. Izvetaj o novanim tokovima treba da prua informacije kako konkretno preduzee stvara i za ta koristi gotovinu i gotovinske ekvivalente. Slui za ocenu likvidnosti preduzea, jer sadri prilive i odlive gotovine i to po osnovu: poslovnih aktivnosti, aktivnosti investiranja i aktivnosti finansiranja. On je ex-post finansijski izvetaj, jer rekonstruie uticaj ve izvrenih primanja i izdavanja na stanje gotovine u posmatranom trenutku. Za sastavljanje izvetaja o novanim tokovima merodava je MRS 7.

5. Napomene uz finansijske izvetaje

Napomene uz finansijske izvetaje su instrument putem kojih se dobijaju jasni FI, koji uz to pruaju sve vane informacije njihovim korisnicima (informacije koje ne mogu da dokue iz stavki ili salda u FI). Osnovni zadatak napomena uz finansijske izvetaje je da: 1. prikau informacije o osnovama za pripremu finansijskih izvetaja i specifine raunovodstvene politike koje su odabrane i primenjene na znaajne transakcije i dogaaje 2. obelodane informacije koje standardi zahtevaju, a koje nisu prikazane u drugim izvetajima 3. obezbede dodatne informacije koje nisu prikazane na glavnim obrascima FI, a neophodne su za fer informisanje

Prezentacija FI opte namene u skladu sa revidiranim MRS 1

Razlozi za revidiranje: unapreenje kvaliteta finansijskih izvetaja i poveanjem stepena usaglaenosti sa zahtevima sadranim u odgovarajuim amerikim opte prihvaenim raunovodstvenim principima (GAAP) Revidirana i dopunjena, verzija standarda stupila je na snagu 1. januara 2009. godine. Izmene MRS 1, koje su izvrene u septembru 2007. godine, odnose se na: (1) nazive finansijskih izvetaja, (2) sadrinu finansijskih izvetaja, (3) prezentaciju u finansijskim izvetajima usklaenih informacija od poetka najranijeg perioda kada entitet koristi retrospektivni postupak pri promeni raunovodstvenih politika ili kada vri reklasifikaciju stavki u finansijskim izvetajima, (4) objavljivanja o porezu na dobit koji se odnosi na one prihode i rashode koji ne tangiraju rezultat ve kapital (other comprehensive income) i (5) objavljivanja o dividendama dodeljenim vlasnicima. Promene u broju i nazivima finansijskih izvetaja Dodat je Izvetaj o finansijskom poloaju na poetku najranijeg komparativnog perioda. Novine se tiu naziva nekih od izvetaja koji ine godinji obraun. Izmena naziva koji imaju tradiciju izvrena je sa namerom da se izmeu naziva FI i njegove sadrine uspostavi vrsta veza. Naziv bilans stanja koji se odnosio na finansijski izvetaj u kome su iskazani imovina, obaveze i kapital preduzea na odreeni dan bilans stanja zamenjen nazivom Izvetaj o finansijskom poloaju na kraju perioda. Termin bilans vie odraava zahteve dvojnog knjigovodstva za jednakou leve i desne strane ovog izvetaja, odnosno aktive i pasive, no to ukazuje na njegovu sadrinu. Termin finansijski poloaj se, kako se istie, ve vie od 20 godina koristi u itavom svetu u revizorskim izvetajima da bi se opisalo ta zapravo pokazuje bilans. Izvetaju u kome su iskazani prihodi, rashodi i rezultat, odnosno bilansu uspeha, naziv je promenjen u Izvetaj o ukupnom rezultatu za period. Termin ukupan rezultat koristi da oznai zbir svih komponenti rezultata. Za oznaavanje onih dobitaka i gubitaka koji direktno tangiraju kapital u revidiranom standardu se koristi termin ostali ukupan rezultat (other comprehensive income). Novi nazivi standarda, kako je istaknuto od strane Odbora, nisu obavezni. Oni e biti u budunosti korieni u Meunarodnim standardima finansijskog izvetavanja, ali se od preduzea nee zahtevati da ih koristite pri oznaavanju svojih finansijskih izvetaja. Prezentacija informacija u finansijskim izvetajima U revidiranom MRS 1, zahtevi koji se odnose na prezentaciju finansijskog poloaja u Izvetaju o finansijskom poloaju na dan izvetavanja i na prezentaciju priliva i odliva gotovine u Izvetaju o novanim tokovima su jednaki zahtevima koji su ve postojali u prethodnoj verziji Standarda.

Izvetaj o ukupnom rezultatu perioda

U ukupan rezultat perioda koji obuhvata prihode i rashode, koji u skladu sa MRS/MSFI, utiu na visinu iskazanog dobitka ili gubitka i prihode i rashode koji tangiraju visinu sopstvenog kapitala neposredno iskau u jednom ili u dva odvojena izvetaja (dvojaka sadrina). Argumenti za jedan izvetaj za iskazivanje ukupnog rezultata ostvarenog tokom perioda: o sve stavke koje ispunjavaju definiciju prihoda i rashoda datu u Okviru MRS treba da budu prezentirane zajedno, jer se time stvara osnova za dobijanje potpune slike o uspenosti. Zajednika odlika svih ovih prihoda i rashoda je da su oni posledica transakcija koje nisu povezane sa vlasnicima. o Ne postoje jasno definisani principi ili odlike na osnovu kojih bi se moglo izvriti jasno podvajanje prihoda i rashoda koji treba da budu iskazani u dva podvojena izvetaja.

 Argumenti za dva izvetaja: o Nepostojanje jasno definisanih principa za podvajanje prihoda i rashoda na one koji tangiraju rezultat i one koji tangiraju kapital - koristi se kao argument i od strane lanova Odbora koji smatraju da treba prihode i rashode koji tangiraju rezultat iskazati u jednom izvetaju izvetaju o rezultatu, tako da on zadrava poziciju primarnog finansijskog izvetaja, a u drugom izvetaju iskazati one prihode i rashode koji tangiraju kapital i dobitak/gubitak perioda. o Korienje dva izvetaja za prezentaciju uspeha se ocenjuje kao prelazno reenje koje e postojati dok Odbor ne razvije principe za ukljuivanje stavki u prihode i rashode ili u ostali ukupan rezultat. Izvetaj o ukupnom rezultatu perioda, ako se za utvrivanje rezultata koristi metoda ukupnih trokova, tada bi u tom izvetaju trebalo iskazati: 1. prihode i rashode iz tekue aktivnosti odnosno prihode i rashode koji tangiraju rezultat i 2. prihode i rashode koji tangiraju kapital neposredno ostali ukupan rezultat i to ralanjeno po osnovi nastanka, u visini neto iznosa nakon odbitka poreza na dobit 3. ukupan rezultat datog perioda, 4. dobit koja pripada veinskim vlasnicima 5. dobit koja pripada manjinskim vlasnicima 6. ukupan rezultat koji pripada veinskim vlasnicima 7. ukupan rezultat koji pripada manjinskim vlasnicima 8. obinu zaradu po akciji 9. razreenu zaradu po akciji Prezentacija uspeha u dva izvetaja: 1. prvi izvetaj, koji se oznaava kao izvetaj o uspehu, sadri samo one prihode i rashode koji nastaju iz transakcija koje nisu povezane sa vlasnicima i koji imaju za posledicu promenu visine rezultata 2. u drugom izvetaju koji se sastavlja iskazuje se ukupan rezultat datog perioda, koji bi pored dobitka i gubitka utvrenog i iskazanom u prethodnom izvetaju sadrao i ostale ukupne rezultate, tj. prihode i rashode koji u skladu sa drugim standardima direktno menjaju visinu kapitala. Do ukupnog rezultata se dolazi tako to se na dobitak/gubitak datog perioda, koji je iskazan u prvom izvetaju, doda/oduzme ostali ukupan rezultat. Objavljivanja o komponentama ostalog ukupnog rezultata - u revidiranom MRS 1 zahteva se objavljivanje u napomenama informacija o: promenama koje su tokom perioda nastale na svakoj od stavki ostalog ukupnog rezultata, efektima poreza na dobit koji se odnosi na svaku od stavki ostalog ukupnog rezulata i reklasifikacijama koje su u toku godine nastale na stavkama ostalog ukupnog rezultata. Promene na stavkama ostalog ukupnog rezultata: o Za dobitke i gubitke po osnovu finansijskih sredstava raspoloivih za prodaju potrebno je objaviti visinu dobitaka (gubitaka) i iznose koji su tokom godine reklasifikovani u izvetaj o uspehu o Za dobitike i gubitke po osnovu heda gotovinskih tokova takoe se zahteva iskazivanje iznosa nastalog dobitka/gubitka i iznosa reklasifikovanog u izvetaj o uspehu, ili na inicijalni iznos hed stavke o Za one komponente koje odraavaju stanje na kraju godine, kao to su: dobici/gubici nastali po osnovu prevoenja finansijskih izvetaja inostranog poslovanja aktuarski dobici/gubici od penzionih planova definisanih naknada dobici od revalorizacije stalnih sredstava iskazuje se iznos dobitka odnosno gubitka. Objavljeni podaci se odnose uvek na tekuu i prethodnu godinu.

Podaci sadrani u ovoj napomeni omoguavaju korisnicima da sagledaju koliki bi porez na dobit bio plaen, da su ove komponente ukupnog rezultata predmet oporezivanja. Svrha objavljivanja podataka u ovoj napomeni je prognoza budueg tereta po osnovu poreza na dobit jer e dobici ili gubici iskazani na ovim stavkama, u nekom od buduih perioda, biti realizovani i tada e uticati na visinu dobiti koja je predmet oporezivanja. Objavljivanja o izvrenim usklaivanjima zbog reklasifikacija:
Primer: Prodato je 1000 akcija koje su bile klasifikovane kao raspoloive po ceni od 5. Fer vrednost 31.12. 2007. bila je 6, a na dan 31.12.2008. poveana je na 7,5. Prodaja je izvrena 31.12. 2008. Tokom perioda u kome su ove akcije bile u posedu preduzea nije objavljena dividenda. Poreska stopa iznosi 30%. Obraun dobiti Pre poreza na dobit Porez na dobit 1.000 -300 1.500 -450 2.500 -750 Posle poreza na dobit 700 1.050 1.750

Na dan 31.12.2007. Na dan 31.12.2008. Ukupno dobici:

Objavljivanja o visini iznosa iskazanih u izvetaju o uspehu i u ostalom ukupnom rezultatu zahteva se iskazivanje iznosa dobitaka/gubitaka ostvarenih po osnovu prodaje finansijskih sredstava koja se dre raspoloiva za prodaju i neto promena visine dobitaka/gubitaka iskazanih u okviru ostalog ukupnog rezultata. Pruanjem ovih informacijama korisnicima se omoguava uvid u transakcije koje su dovele do iskazivanja u ostalom ukupnom rezultatu iznosa dobitka/gubitka koji se odnosi na finansijska sredstva raspoloiva za prodaju.

Izvetaj o promenama na kapitalu

Od ovog izvetaja se oekuje da prui informacije o: ukupnom rezultatu ostvarenom u datom periodu iskazujui posebno deo ukupnog rezultata koji pripada veinskim vlasnicima, odnosno vlasnicima manjinskih udela; promeni visine svake komponente kapitala koja je nastala kao posledica retrospektivne primene promenjene raunovodstvene politike i/ili usklaivanja zbog ispravke greaka saglasno MRS 8 Raunovodstvene politike, promene u raunovodstvenim procenama i greke;

Izvetaj o finansijskom poloaju na poetku najranijeg uporednog perioda

Za potrebe obezbeenja uporedivosti, sastavlja se poseban Izvetaj o finansijskom poloaju na poetku najranijeg komparativnog perioda, kako je minimalni zahtev za usklaivanje podataka prethodnih perioda godina dana. To znai da preduzee treba u tom sluaju sastavi najmanje tri izvetaja o finansijskom poloaju i to na: kraju tekueg perioda kraju perioda prethodnog perioda to je jednako poetku tekueg perioda i poetku prethodnog perioda. Kada jer re o usklaivanjima podataka o uspenosti u Izvetaju o ukupnom rezultatu, dovoljno je iskazati uporedne podatke za prethodnu godinu. Zahtevi za usklaivanjem odnose se i na napomene koje se odnose na pozicije finansijskih izvetaja koje su tangirane tim usklaivanjem.

Bilansiranje upisanog neuplaenog kapitala

Kako bi se objasnila sutina ove pozicije potrebno je znati kod kojih pravnih formi se javlja ova pozicija. Kljuni kriterijum na osnovu koga se vri izbor pravne forme preduzea i formiranje kapitala je odgovornost vlasnika. Odgovornost vlasnika moe biti: 1. neograniena odgovornost postoji onda kada vlasnici za obaveze prema treim licima odgovaraju celokupnom svojom imovinom, kako onom unetom u preduzee, tako i linom imovinom. Drava ne propisuje visinu sopstvenog kapitala i ne insistira na njegovoj stalnosti, ve se smatra da je neograniena odgovornost dovoljna garancija za sigurnost poverilaca. Karakteristina je za inokosna preduzea i ortaka drutva. U FI ovih preduzea kapital se vrednuje u visini uplaenog iznosa, to znai da pozicija neuplaeni upisani kapital ne postoji. 2. ograniena odgovornost postoji onda kada vlasnici za obaveze prema treim licima odgovaraju samo imovinom unetom u preduzee tj. neto imovinom (sopstveni kapital), odnosno neto imovina predstavlja garantnu supstancu, a ne ukupna imovina vlasnika. Zbog toga drava propisuje visinu osnovnog kapitala i insistira na stalnosti tog kapitala (kada kaemo stalnost kapitala znai da se promena visine kapitala obavi po odreenoj proceduri, odnosno da nema automatizma). Karakteristina je za drutva kapitala tj. akcionarska drutva i drutva sa ogranienom odgovornou. U FI ovih preduzea kapital se vrednuje u visini iskazanog kapitala, a da li e upisani kapital biti jednak uplaenom zavisi od naina osnivanja. Osnivanje drutva kapitala moe se izvriti: a) simultano upisani kapital jednak je uplaenom kapitalu b) sukcesivno upisani i uplaeni kapital nee biti jednaki, zato to su vlasnici uplatili samo deo upisanog kapitala. Dakle, onaj iznos kapitala koji su vlasnici upisali, a jo nisu uplatili, bie iskazan preko pozicije neuplaeni upisani kapital. Zakljuak: pozicija neuplaeni upisani kapital pojavie se samo kod drutva kapitala i to samo onda kada se ona osnivaju sukcesivno. Ta pozicija je karakteristina za mlada, tek osnovana preduzea, jer je propisan rok od dve godine od dana osnivanja, da se uplati celokupni upisani kapital. Njeno postojanje mogue je samo prilikom emitovanja prvog kola akcija, jer time drava eli da olaka osnivanje novih preduzea - kasnija izdavanja akcija (drugo, tree kolo) ne mogu se plaati u ratama tj. za njih ne postoji neuplaeni upisani kapital. Pozicija neuplaeni upisani kapital ima dvojaki karakter, i to: karakter korektivne pozicije sopstvenog kapitala na strani pasive, akcijski kapital ili udeli u osnovnom kapitalu bie iskazani u visini nominalne vrednosti upisanih akcija odnosno udela. Pozicija neuplaeni upisani kapital koriguje nominalnu vrednost na uplaeni iznos. Za korisnike finansijskih izvetaja vana su oba podatka. Upisani iznos prua informaciju o visini kapitala sa kojim e preduzee u nekom trenutku raspolagati, a uplaeni iznos prua informaciju sa kojom visinom kapitala preduzee trenutno raspolae. Ove dve pozicije (osnovni kapital i neuplaeni upisani kapital) se u BS uvek nalaze jedna naspram druge i itaju zajedno. karakter potraivanja ova pozicija pokazuje potraivanja drutva prema vlasnicima (akcionarima) koji su upisali, a jo nisu uplatili punu vrednost akcija. Potraivanje e postati gotovina kada pristigne rok za plaanje, odnosno uplata e biti izvrena po pozivu drutva, ali najkasnije do roka odreen zakonom. Ova pozicija se moe razdvojiti protekom vremena na dve, poto je krajnji rok da se uplati upisani kapital dve godine od osnivanja firme - unutar te dve godine, prema odluci o emitovanju akcija ili udela, mogu biti odreeni rokovi u kojima akcionari moraju izvriti uplatu dela svoje obaveze prema preduzeu.
Primer: Ako u odluci stoji da godinu dana nakon osnivanja, akcionari moraju uplatiti polovinu od neuplaenog, a upisanog kapitala, i ako je taj trenutak pred samo sastavljanje FI, onda bi neposredno nakon dana bilansa, u skadu sa principom jasnosti, trebalo posebno iskazati dospelo potraivanje razdvojiti tzv. zahtevane uplate, od onih uplata koje jo nisu dospele za plaanje. Taj iznos koji se zahteva moe se iskazati kao podpozicija neuplaenog upisanog kapitala, ili u okviru pozicije ost ala potraivanja, to se ee radi.

To je vano kod analize likvidnosti, jer se vidi ta e u narednih godinu dana biti pretvoreno u gotovinu. Ako taj podatak ne pokaemo, poto je re o dvogodinjem periodu u kome e se taj iznos pretvoriti u gotovinu, mi uskraujemo analitiara za informaciju kada se oekuje naplata. Vrednovanje pozicije neuplaeni upisani kapital, moe biti: inicijalno procenjivanje ove pozicije vri se po nominalnoj vrednosti (broj akcija x NV akcija, odnosno broj udela x NV udela). Ako je vrednost emitovanih akcija/udela vea od njihove nominalne vrednosti, pojavljuje se emisiona premija (aio) koji se mora uplatiti u celini. Znai, uplata u ratama odnosi se samo na nominalnu vrednost akcija, ali ne i na aio. naknadno procenjivanje se vri tako to se testira verovatnoa da e svi akcionari uplatiti upisane akcije. Akcionar ne dobija akcije sve dok ne uplati ceo iznos upisanih akcija.
Npr. ako neko lice upie 100 akcija, a odmah uplati 50, to ne znai da e dobiti 50 akcija, zato to je taj uplaeni iznos polovina svake od 100 upisanih akcija.

Ako se na kraju godine ustanovi da neki akcionar nee moi da uplati upisane akcije, ne moe se vriti otpis potraivanja (ima za posledicu smanjenje osnovnog kapitala), ve moemo: 1. za kanjenje u plaanju zaraunavati kamatu 2. ukoliko akcionar ne moe uopte da uplati iznos, njegove akcije prodajemo drugom akcionaru, a njemu se vraa uplaeni iznos umanjen za trokove koje je konkretno preduzee uinilo kako bi pronalo novog akcionara. Pozicija Neuplaeni upisani kapital se gasi kada je ceo iznos upisanog kapitala uplaen. !!! Izmena u MRS 1, neuplaeni upisani kapital se tretira kao odbitna pozicija osnovnog kapitala; ne iskazuje se na strani aktive, poto taj zbir treba da pokae iznos sredstava sa kojima firma u nekom trenutku radi !!!

BILANSIRANJE STALNE IMOVINE

Stalna sredstva, prema MRS 1, predstavljaju samo ona sredstva iji je predvieni vek trajanja dui od 12 meseci, odnosno ije se otuenje oekuje u roku duem od 12 meseci. Osnovna karakteristika je da ova sredstva slue dugorono poslovanju preduzea. Za klasifikaciju sredstva u stalnu ili obrtnu imovinu relevantan je poslovni cilj, a ne prirodne osobine sredstva. Promena cilja menja i klasifikaciju.
Npr. akcije firme koje kupimo i ne nameravamo da ih prodamo u sledeih 12 meseci predstavljaju stalnu (dugoronu) imovinu, a akcije koje kupimo da bismo ih prodali u kratkom roku zbog promene cena na berzi predstavljaju kratkorone HoV. Meutim, ukoliko reimo da prodamo uee koje je deo stalne imovine, ono se pretvara u obrtnu imovinu. Takoe, ako proizvodimo maine, one predstavljaju nae zalihe (obrtnu imovinu); ali ako hoemo neku od tih maina da koristimo u procesu proizvodnje, ona postaje naa stalna imovina.

Ralanjavanje stalnih sredstava, prema obliku u kojem se stalna imovina javlja: 1. nematerijalna ulaganja, 2. materijalna ulaganja i 3. finansijska ulaganja

Bilansiranje nematerijalnih ulaganja

Nematerijalno sredstvo je nemonetarno* sredstvo bez fizike supstance, koje se moe identifikovati, a koje se poseduje radi korienja u proizvodnji ili snabdevanju robom i uslugama, u svrhe iznajmljivanja, ili za administrativne namene (MRS 38). *Monetarna sredstva su potraivanja i gotovina. U teorijskom smislu, priznavanje nematerijalnih sredstava zavisi od toga ta se smatra ciljem bilansa. Prema statikom shvatanju cilja bilansa (iskazivanje tane imovine), bilansiranje ovih ulaganja nije doputeno, zbog toga to ona predstavljaju nepostojea dobra, koja nemaju ni vrednost. Nematerijalna imovina se zato smatra rashodom perioda u kome je ona pribavljena. Prema dinamikom shvatanju cilja bilansa (taan obraun periodinog rezultata), re je o izdacima koji nisu rashod perioda u kome su nastali, ve predstavljaju rashod niza obraunskih perioda kojima se dodeljuju - iako izdatak nastaje u jednom obraunskom periodu, oni doprinose stvaranju prihoda u nizu buduih obraunskih perioda i zbog toga ova sredstva treba iskazati u bilansu. Uslovi za priznavanje i procenjivanje nematerijalnih ulaganja nalaze se u paragrafima Meunarodnog raunovodstvenog standarda MRS 38 Nematerijalna sredstva. Bilansiranje poslovne vrednosti je regulisano Meunarodnim standardom finansijskog izvetavanja MSFI 3 Poslovne kombinacije. Nematerijalna sredstva mogu priznata ako su ispunjeni sledei uslovi: o izvesnost priticanja ekonomskih koristi u budunosti u preduzee to je opti uslov koji vai za svako sredstvo; meutim ovde to nije uvek jednostavno utvrditi.
Na primer: da li e po osnovu veb-sajta priticati koristi u preduzee, ako se koristi za reklamiranje proizvoda preduzea?

Pri tome, ne misli se samo na eventualni prihod (npr. od korienja ili prodaje patenta), ve i na mogue smanjenje trokova usled korienja tog dobra (npr. neko tehniko reenje u proizvodnji). o pouzdanost u utvrivanju vrednosti datog sredstva takoe opti uslov koji vai za svako sredstvo. Kod sredstava steenih kupovinom, moemo sa visokim stepenom pouzdanosti proceniti vrednost sredstva, meutim kod interno generisanih sredstava mogu se javiti tekoe kod odreivanja visine uinjenih izdataka, na primer, zbog nepostojanja adekvatnih kljueva za raspodelu optih trokova. o mogunost identifikacije - kada je odvojivo (sposobno da bude odvojeno od preduzea), bilo pojedinano ili zajedno sa povezanim ugovorom ili sredstvom. Npr. ne moe se prodati pravo na izdavanje
asopisa bez baze podataka o pretplatnicma, niti zatitni znak za prirodni izvor vode bez prodaje i samog izvora.

Dokaz mogue identifikacije sredstva moe biti: mogunost davanja u zakup, mogunost prodaje, mogunost razmene, ili mogunost distribuiranja buduih ekonomskih koristi. Navedeni uslovi treba da onemogue iskazivanje kao sredstva trokova iz kojih nee nastati ekonomske koristi u budunosti, jer bi to prouzrokovalo precenjivanje imovine i precenjivanje rezultata. Nematerijalna ulaganja obuhvataju heterogenu grupu sredstava kao to su: nauno i tehniko znanje, licence, patenti, autorska prava, liste kupaca, koncesije, poslovna vrednost, uvozne kvote, dozvole za ribarenje, trgovake marke, kompjuterski softver, intelektualna svojina, i dr.

Najvei deo nematerijalnih dobara predstavlja odreena prava - ali nisu sva prava nematerijalno dobro.
Npr. potraivanje je pravo na naplatu odreene sume novca, ali je posebna bilansna pozicija. Meutim, kompjuterski software je zapisan na materijalnom nosiocu (npr. disk), ali predstavlja nematerijano dobro, jer je sam disk tu nevaan.

Da bi neko pravo imalo karakter nematerijalnog dobra, to pravo mora biti zatieno (Zakon o autorskim pravima, Zakon o patentu...). Ukoliko pravo nije zatieno, nemamo kontrolu nad datim sredstvom, to je neophodan uslov da se neto prizna kao sredstvo.
Npr. dodatna obuka inenjera dosta kota, ali iako oni rade u firmi, to nije nematerijalno ulaganje ve je to rashod perioda, jer preduzee nema kontrolu nad tim ljudima.

Klasifikacija nematerijalnih ulaganja Postoji vei broj kriterijuma prema kojima se moe izvriti klasifikacija nematerijalnih ulaganja: kao to su: trinost, povezanost sa preduzeem, nain sticanja i dr. Prema trinosti, nematerijalna ulaganja su se delila na utriva i na ona koja to nisu. Ta podela je mogua pre stupanja na snagu MRS 38, koji je zabranio aktiviranje svih ulaganja koja nemaju sposobnost prodaje, kao indirektnog dokaza da e sredstvo u budunosti donositi ekonomske koristi. Zato su se ranije u nematerijalna ulaganja ubrajali i trokovi istraivanja i osnivaki trokovi, ali te trokove ne moemo prodati, za razliku od npr. patenta, pa se oni vie ne smatraju nematerijalnim ulaganjima. Danas se u bilansima iskazuju samo utriva sredstva. Prema povezanosti sa preduzeem, nematerijalna ulaganja se dele na: o sredstva koja su povezana sa preduzeem goodwill, koji se ne moe prodati odvojeno od preduzea. o sredstva koja se od preduzea mogu odvojiti npr. patent ili licenca mogu se prodati kao samostalno dobro, a da pri tome firma nastavi da postoji. Za bilansiranje je vana podela nematerijalnih ulaganja prema nainu sticanja: o sredstva steena kupovinom (derivativna) o sredstva koja su rezultat rada samog preduzea (izvorna) - mogu se aktivirati pod vrlo strogim uslovima definisanim u MRS 38; ukoliko ti uslovi nisu ispunjeni, ulaganja u nematerijalna dobra se tretiraju kao rashod perioda. Opta pravila procenjivanja Nematerijalno ulaganje (sredstvo) treba inicijalno vrednovati po nabavnoj vredosti ili ceni kotanja: Interno generisana nematerijalna ulaganja (ako zadovoljavaju definiciju sredstva) vrednuju se u visini cene kotanja, odnosno trokova koji se mu se mogu direktno pripisati ili rasporediti na razumnoj i konzistetnoj osnovi njegovom kreiranju, proizvodnji i pripremi za upotrebu. U CK ukljuujemo: trokove direktnog materijala, trokove direktnog rada, proviziju za registraciju prava, amortizaciju onih patenata i licenci koja su uestvovala u izradi date nematerijalne imovine. Prema MRS 23 Trokovi pozajmljivanja, u CK ulaganja (i materijalnih i nematerijalnih) ukljuuje se i kamata na kredit kojim je finansiran razvoj tog ulaganja, odnosno kamata nastala do momenta zavretka sredstva to se zove kapitalizacija kamate (ne tretira se kao rashod perioda, ve kao deo vrednosti dobra, koji poveava trokove amortizacije). Time se pokazuje razlika u CK kada sredstvo kupujemo iz sopstvenih sredstava u odnosu na kupovinu iz kredita. Kamata postaje rashod perioda kada to sredstvo ponemo da koristimo. U CK se ne ukljuuju: trokovi prodaje, administrativni trokovi, trokovi neiskorienih kapaciteta i trokovi obuke zaposlenih. Kada je u pitanju pojedinano pribavljanje (kupovina) nematerijalnih sredstava: nabavna vrednost = nabavna cena + direktni (zavisni) trokovi - trgovinski popusti ili olakice.
Npr. lako je utvrditi koliko smo platili za licencu ili za patent. Zavisni trokovi nabavke uglavnom ukljuuju pravne usluge, npr. trokovi da bi se zatitio patent.

Ako je nematerijalno sredstvo nabavljeno kao deo poslovne kombinacije (spajanja): nabavna vrednost se zasniva na potenoj (fer) vrednosti na dan nabavke (IFRS 3).
Fer vrednost e esto biti ista kao i nabavna, ali npr. ako je firma koju smo kupili dobila kredit po izuzetno povoljnim uslovima, onda bi fer vrednost te obaveze bila vea od njene nabavne vrednosti. Fer vrednsot emo odrediti prema trinoj kamatnoj stopi koja je vaila u vreme odobravanja kredita.

Ako se nematerijalno sredstvo pribavlja razmenom za slino nematerijalno sredstvo, akcije ili za sredstvo u istoj vrsti biznisa: nabavna vrednost se meri po potenoj (fer) trinoj vrednosti sredstva koja je u razmenu dato.

Izdatak (rashod) za nematerijalna sredstva treba priznati kao rashod u periodu kada je nastao: ako ulazi u cenu kotanja nematerijalnog ulaganja koje ne zadovoljava kriterijume utvrivanja predviene standardom (P, 18-55) ukoliko je stavka pribavljena u poslovnoj kombinaciji, odnosno kupovinom i ne moe se utvrditi kao izdvojeno nematerijalno sredstvo. Drugi primeri izdataka koji se uvek utvruju kao rashod perioda kada su nastali, mogu biti: o rashodi istraivanja, o trokovi zapoinjanja aktivnosti, pokretanja probne proizvodnje, o rashodi aktivnosti obuke, o oglaavanja promotivnih aktivnosti i o rashod realokacije i reorganizacije dela preduzea. Naknadni izdaci za nematerijalno sredstvo nastali posle njegove nabavke ili kompletiranja, treba da budu prihvaeni kao troak onda kada je nastao, osim: kada je verovatno da e ovaj rashod omoguiti sredstvu da generie budue ekonomske koristi iznad procenjenog standarda uspenosti, i ako se ovaj rashod moe pouzdano meriti i pripisati tom sredstvu. Naknadno vrednovanje nematerijalnih ulaganja moe se vriti primenom dva postupka: 1. Model nabavne vrednosti i 2. Model revalorizacije. Dozvoljeni alternativni postupak (tretman) ne dozvoljava: revalorizaciju nematerijalnih ulaganja koja prethodno nisu priznata kao sredstvo; ili inicijalno utvrivanje nematerijalnih sredstava u drugim iznosima osim njihove nabavne vrednosti odnosno cene kotanja. Model nabavne vrednosti Nematerijalna sredstva koja imaju ogranieni vek trajanja se otpisuju i to indirektno, putem ispravke vrednosti. Na dan bilansa, vrednost nematerijalnog ulaganja jeste nabavna - amortizovana vrednost. Za otpisivanje se moe koristiti linearna, degresivna (vremenske metode) ili funkcionalna metoda.
Amortizacija se uobiajeno priznaje kao troak, ali mogue je da bude uraunata u knjigovodstvenu vrednost drugog sredstva onda kada po naem patentu proizvodimo odreenu mainu. Naime, amortizacija tog patenta e ui u CK te maine i postajae troak onako kako ta maina bude amortizovana (tj. nee biti iskazana kao troak perioda u kome je nastala).

Osnovicu za obraun amortizacije nematerijalnog sredstva predstavlja istorijski troak ili njegov revalorizovani iznos po umanjenju za bilo kakvu rezidualnu vrednost na kraju ivotnog veka (ako je mogue tano utvrditi njenu vrednost i ako je ona znaajna). Za rezidualnu vrednost (ostatak vrednosti) treba pretpostaviti da je jednaka nuli, osim: o kada je ugovorena prodaja tog sredstva po isteku korisnog veka trajanja, o u situaciji kada postoji aktivno trite za to sredstvo.
Primer: Kupljen je patent iji je procenjeni vek trajanja 15 godina. Trea strana se obavezala da e za 5 godina otkupiti patent za 60% od fer vrednosti na dan sticanja i preduzee ima nameru da patent proda. Patent se amortizuje tokom 5 godina (ogranien vek trajanja), osnovnica za otpis je 40% fer vrednosti na dan sticanja. Patent se uobiajeno testira na obezvreenje.

Korisni vek trajanja je period u kome preduzee ima nameru da koristi odreeno sredstvo i on moe biti jednak ili manji od ekonomskog veka trajanja. Korisni vek trajanja moe biti ogranien i neogranien, u zavisnosti od toga da li u trenutku procenjivanja moemo tano utvrditi koliko dugo sredstvo moemo da koristimo (npr. licencu kupujemo na 10 godina). On se utvruje u zavisnosti od: Oekivane upotrebe imovine u preduzeu i da li bi drugi menadment mogao efikasno da upravlja tom imovinom; Tipinog proizvodnog cikusa imovine i javnim informacijama o veku trajanja sline imovine; Tehnikih, tehnolokih, komercijalnih ili drugih tipova zastarelosti, Oekivane akcije konkurencije ili potencijalnih konkurenata, Da li vek trajanja imovine zavisi od veka trajanja druge imovine preduzea Koliki je period kontrole (tamo gde je ona garantovana zakonom ili ugovorom) i dr.

Nematerijalna sredstva koja imaju neogranieni vek trajanja nisu predmet otpisivanja, ve se samo testiraju na obezvreenje. Vek trajanja je neogranien ako se, na osnovu analize svih relevantnih faktora, ne moe predvideti zavretak perioda u kojem se oekuje da e nematerijalna imovina generisati prilive neto gotovine u preduzee (to ne znai da to sredstvo zaista moemo neogranieno koristiti).
Npr. dobijanje dozvole za radio stanicu inicijalno dosta kota, ali ako radio stanica radi kako treba i ispunjava propise, produavanje te dozvole je jeftinije, i smatra se nematerijalnim dobrom sa neogranienim vekom trajanja. Ali, ako bi se zakon promenio da se ubudue dozvole dobijaju na licitaciji i da naa dozvola vaa jo 4 godine, to bi bilo dobro sa ogranienim vekom trajanja, jer je rezultat licitacije neizvestan. Zbog toga bismo tu dozvolu otpisivali u tom periodu od 4 godine. Npr. avio kompanija redovno produava dozvolu za korienje aerodroma na svakih 5 godina (ispunjava sve uslove za to) to je nematerijalno ulaganje sa neogranienim vekom trajanja.

Najmanje na kraju svake godine treba proveriti amortizacioni period i metod amortizacije. o Ako se oekivani vek trajanja znaajno razlikuje od prethodnih procena, procenu treba promeniti. o Ako doe do promena u oekivanom obrascu korienja buduih ekonomskih koristi od imovine, metod amortizacije treba promeniti. Primer naknadnog procenjivanja po modelu nabavne vrednosti: Kupljena je licenca za 5.600, iji je procenjeni vek trajanja 8 godina. Na kraju 4. godine korienja, konstatovano je obezvreenje licence zbog pada tranje i izvren je vanredni otpis za 1.200; preostali vek trajanja nije promenjen. Kolika je vrednost licence krajem 4. godine i kolika je amortizacija za 5. godinu? Godinja amortizacija: Nabavna vrednost / procenjeni vek trajanja = 5.600 / 8 = 700 Otpisi u prve 4 godine korienja: 4 x 700 = 2.800 Vrednost na kraju 4. godine: NV redovni otpisi vanredni otpis = 5.600 2.800 1.200 = 1600 Godinja amortizacija za preostale 4 godine: 1.600 / 4 = 400 toliko iznosi amortizacija za 5. godinu. Model revalorizacije Nakon poetnog priznavanja, nematerijalna imovina se vrednuje po fer vrednosti na dan bilansa umanjenom za izvrene redovne i vanredne otpise. Fer vrednost se utvruje pozivanjem na aktivno trite. Ako aktivnog trita nema, to je est sluaj, treba koristiti model nabavne vrednosti. Ako se fer vrednost nematerijalnih sredstava zbog revalorizacije povea, poveanje (= razlici knjigovodstvene i fer vrednosti) direktno se pripisuje kapitalu u okviru pozicije revalorizacione rezerve. Ako doe do pada fer vrednosti, taj pad najpre smanjuje ranije formiranu revalorizacionu rezervu (za konkretno sredstvo), a ako takve rezerve nema ili je pad vei od iznosa rezerve, razlika se evidentira kao rashod perioda u BU.
Primer: Fer vrednost softvera na dan 31.12. iznosi 100, knjigovodstvena vrednost iznosi 80. Razlika od 20 poveava sadanju vrednost softvera u aktivi i za isti iznos poveavaju se revalorizacione rezerve u pasivi. Na dan 30. 06. naredne godine fer vrednost softvera je 90, knjigovodstvena vrednost je 95 (uzeta je u obzir polugodinja amortizacija od 5). Za iznos od 5 treba smanjiti revalorizacione rezerve i knjigovodstvenu sadanju vrednost.

Ukoliko smo ve jednom priznali rashod, a doe do poveanja vrednosti, prvo kao prihod tretiramo taj iznos rashoda, a viak preko toga kao revalorizacionu rezervu. Da bismo mogli tako da evidentiramo vrednost, svako nematerijalno dobro mora imati posebno evidentiranu revalorizacionu rezervu (u bilansu moe biti iskazano kao jedna pozicija, ali se vrednost rezerve pojedinano utvruje). Ne moemo revalorizacione rezerve jednog sredstva koristiti za pokrie gubitka nastalog zbog smanjenja vrednosti drugog sredstva nema meusobnog saldiranja. Ako prodamo sredstvo pre isteka veka trajanja, imamo pravo da postojeu revalorizacionu rezervu nastalu na osnovu promene cena tog sredstva iskaemo kao neraspodeljenu dobit. Prestanak korienja Ako preduzee prestane da koristi nematerijalno sredstvo, onda se ono prikazuje po knjigovodstvenom iznosu na dan kada je isto iskljueno iz aktivne upotrebe, a najmanje na kraju svake godine testira sredstvo i utvruje bilo kakav imparitetni gubitak. Otueno nematerijalno sredstvo ili sredstvo od ijeg korienja se ne oekuju budue ekonomske koristi i nakon otuivanja, treba isknjiiti iz BS. Neotpisana vrednost sredstva koje rashodujemo predstavlja gubitak (ostali rashod). Ukoliko prodajemo nematerijalno ulaganje, razliku izmeu prodajne i knjigovodstvene vrednosti knjiimo kao dobitak ili kao gubitak.

Primeri nematerijalnih ulaganja koja su interno generisana a koja se mogu, odnosno ne mogu priznati
1. Osnivaki trokovi - trokovi otpoinjanja poslovne aktivnosti, ako nisu ukljueni u nabavnu vrednost nekog materijalnog sredstva, kao to su na primer: pravni i sekretarski trokovi, izdaci nastali u cilju otvaranja novog postrojenja, trokovi lansiranja novog proizvoda i sl. nemaju karakter sredstva i ne mogu biti aktivirani (MRS 38). Iako su ovi izdaci nastali da bi se u budunosti obezbedile ekonomske koristi, oni nisu rezultirani stvaranjem nikakvog sredstva (ni materijalnog ni nematerijalnog) i stoga se ne mogu priznati.
IV direktivom je bilo dozvoljeno da se ovi trokovi mogu aktivirati i otpisivati u roku od 5 godina, ali je MRS 38 to zabranio.Ne moemo pouzdano znati da li e firma uspeno poslovati kada je osnujemo, a ako se firma zatvori, mi ne moemo da prodamo te trokove. Jedini razlog u korist aktiviranja ovih trokova bio bi olakavanje osnivanja firme, jer bi oni bili deo rashoda i smanjivali poresku osnovicu, ali to ipak nije dovoljno dobar razlog za njihovo aktiviranje.

2. Trokovi istraivanja - istraivanje je originalno i planirano ispitivanje koje je preduzeto s ciljem pribavljanja novog naunog ili tehnikog znanja ili razumevanja. Prema MRS-38 nema izdataka koji su uinjeni u fazi istraivanja, a koja bi trebalo priznati kao sredstvo. Svi izdaci uinjeni u fazi istraivanja moraju se tretirati kao rashod perioda. Razlog: U fazi istraivanja se ne moe utvrditi postojanje sredstva, jer nije izvesno da li e po osnovu uinjenih izdataka u preduzee priticati ekonomske koristi u budunosti (naelo opreznosti). Aktivnosti istraivanja su one koje su usmerene: na sticanje novih znanja, istraivanje, valorizacija i izbor nalaza istraivanja, istraivanje novih materijala, ureaja, proizvoda, procesa i sl.
Npr. automobilske firme imaju velike trokove istraivanja, koje moraju pokrivati na teret tekueg rezultata, jer bi aktiviranje dovelo do precenjivanja imovine, a time i rezultata. Naime, esto se deava da veina tih istraivanja bude neuspena i ne daje oekivani rezultat koji bi doneo priliv budui h ekonomskih koristi.

3. Trokovi razvoja - faza razvoja dolazi nakon faze istraivanja; razvoj podrazumeva primenu rezultata istraivanja ili drugog znanja u planu ili dizajnu, radi proizvodnje novih i bitno poboljanih materijala, ureaja, proizvoda, procesa, sistema ili usluga, pre pristupanja komercijalnoj proizvodnji ili korienju. Izdaci uinjeni u fazi razvoja treba da budu priznati kao sredstva, ako i samo ako: a) tehnika izvodljivost sredstva je takva da e ono biti raspoloivo za korienje ili prodaju, b) postoji namera uprave da sredstvo koristi ili proda, c) postoji sposobnost za korienje ili prodaju sredstva, d) postoji trite za proizvod nematerijalnog sredstva ili samo nematerijalno sredstvo, ili ako se koristi interno da postoji njegova upotrebljivost, e) postoje raspoloivi tehniki, finansijski i drugi resursi za korienje ili prodaju nematerijalnog sredstva, f) ako je mogue pouzdano utvrditi visinu trokova koji mu se mogu pripisati tokom faze razvoja. Aktivnosti razvoja su na primer: o dizajn alata, uzorci, modeli i materije koje obuhvataju novu tehnologiju, o dizajn, konstrukcija i priprema pilot postrojenja koje nije po obimu podobno za komercijalnu proizvodnju i sl. Vano je razdvojiti fazu istraivanja i fazu razvoja. ak i kada je istraivanje bilo uspeno i doemo npr. do novog proizvoda, ne smemo trokove istraivanja, koje smo smatrali rashodom perioda u kome ste istraivali, ukljuiti u vrednost pronalaska. U cenu kotanja mogu se ukljuiti samo trokovi razvoja (BS); trokovi istraivanja se uvek tretiraju kao rashod (BU). Drava to ne dozvoljava jer je poreska osnovica ve bila smanjena zahvaljujui trokovima istraivanja; kada bismo ih ponovo ukljuili u cenu kotanja, opet bismo smanjili poreski teret.

Koncesije, patenti i slina prava

Ova pozicija je u svim bilansima prikazana kao skup heterogenih elemenata. Ova pozicija se ne prikazuje ralanjeno: zbog velikog broja elemenata koja ulaze u sastav ove pozicije, zajednika karakteristika svih elemenata je da oni predstavljaju prava, a ne imovinska dobra. Koncesija je pravo koje drava (kao nosilac javnih prava) prenosi preduzeu uz odreenu nadoknadu (ili bez nadoknade), omoguavajui mu korienje obnovljivih ili neobnovljivih prirodnih bogatstava i dobara u optoj upotrebi. Postoje koncesije za: korienje neobnovivih prirodnih bogatstava (npr. za eksploataciju uglja) korienje obnovivih prirodnih bogatstava (npr. uma) obavljanje odreenog posla (npr. izgradnja autoputa) zovu se BOT koncesije. Vrednost koncesije je iznos koji smo morali platiti da bismo do koncesije doli. Meutim, ako preduzee besplatno dboije koncesiju, jer je npr. u pitanju posao od opteg znaaja, vrednost se utvrdjuje po osnovu vrednosti slinih prava koje je drava odobrila. Period na koji se koncesija otpisuje zavisi od ugovora na koji koncesija glasi (utvren zakonom u zavisnosti od vrste koncesije, npr. moe biti 25 godina). Meutim, stav raunovoa je da rok otpisivanje treba da bude i krai od ugovorenog roka, naroito tamo gde nije izvesno da e, za sve vreme trajanja koncesije, preduzeu priticati ekonomske koristi po osnovu korienja koncesije.
Primer: kod koncesije za izgradnju i korienje auto-puta u roku od 20 godina, moe da se desi da se izgradi i pruga pored puta, pa e prihodi od korienja puta biti manji pa treba skratiti vek trajanja koncesija na osnovu koga otpisujemo.

Patent je ekskluzivno pravo u eksploataciji, koje se zakonom daje, u odreenom trajanju, pronalazau nekog proizvoda ili postupka pogodnog za industrijsku proizvodnju. Patenti podleu otpisivanju jer je njihova ekonomski isplativa eksploatacija vremenski ograniena. Rok na koji e se patent otpisati zavisi: od duine zakonske zatite ekskluzivnog prava (najdui rok koji moemo koristiti za otpisivanje) od procene ekonomske isplativosti njegovog korienja - to moe dovesti do toga da period na koji se otpisuje vrednost patenta bude kraa od zakonske zatite. Otpis se vri primenom indirektne metode otpisivanja. Licenca je pravo korienja tueg izuma, nabavljeno od pronalazaa ili drugog vlasnika. To nije eksluzivno pravo korienja. Nabavna vrednost licence je visina iznosa isplaenog za njeno sticanje: o Ako se naknada plaa prema obimu proizvodnje licenciranog proizvoda (po komadu), ona predstavlja posebni pojedinani troak proizvodnje (ne tretira se kao sredstvo). o Ako se naknada plaa odjednom, izdatak se aktivira tretira se kao nematerijalno ulaganje i otpisuje u vremenu koje zavisi od ugovorom utvrenog roka i ekonomske isplativosti korienja licence. Franiza je pravo na biznis; nju ne prodaje drava, ve preduzee.
Tako npr. McDonald's prodaje firmama: svoje ime, nain rada, procedure i postupke, propisuje standarde za proizvode i usluge. Naravno, vri stalno i nadzor, da ne bi dolo do gubitka good will -a (da ne bi pod njegovim imenom bili prodavani proizvodi i usluge manjeg kvaliteta od standarda koji je on utvrdio).

Za onu firmu koja plati franiizu, to predstavlja sredstvo, aktivira se i otpisuje. Slino, zatitni znak je vano nematerijalno sredstvo (primer Coca-Cola), ali samo kada je zatien zakonom. Ukoliko firma ima dobar logo, ali nije prepoznatljiva po njemu i nije ga zatitila kod nadlenih dravnih organa, njegova vrednost ne moe biti aktivirana (ne moe ga prodati kao imovinu). Poslovna vrednost preduzea ili goodwill predstavlja sposobnost preduzea da odbacuje iznad prosean profit. To je nematerijalno ulaganje koje je neodvojivo od preduzea. Poslovna vrednost preduzea se gradi na: dobrom ugledu preduzea (kod kupaca, dobavljaa, banaka i sl.), dobroj organizaciji, dobrom poloaju na tritu, dobrom menadmentu i zaposlenima i sl.
Primer: Dve firme u istoj grani imaju istu neto imovinu od 1.000.000, ali jedna ostvaruje stopu prinosa na sopstveni kapital 15% (prosek grane), a druga 19%. Firma koja ima veu stopu prinosa, godinje u proseku ostvari za 40.000 (190.000 -150.000) vei prinos. Meutim, to je iznadprosean profit za godinu dana; ako se proceni da e npr. najmanje 5 godina za redom ostvarivati takav profit, onda e visina goodwill -a biti 200.000 i kada bismo prodavali firmu, prodali bismo je za 1.200.000.

Aktiviranje goodwilla je mogua samo ako je steen kupovinom. Naravno, firma koje posluje ima goodwill i pre nego to bude prodata, ali poto je to interno generisano dobro iju vrednost nije mogue pouzdano proceniti, ono ne ispunjava uslove da bude priznato kao nematerijalno ulaganje koje moemo iskazivati u bilansu pre nego to firmu prodamo. Vrednost goodwilla = vrednost koju je investitor spreman da plati (po pravilu vea) - vrednost neto imovine preduzea na dan sticanja. Goodwill steen u poslovnoj kombinaciji ne amortizuje se kao druga stalna sredstva to je ranije bilo mogue, ali od usvajanja MSFI 3 vie nije. Umesto toga, sticalac ga testira radi utvrivanja obezvreenja vrednosti, najmanje jednom godinje u skladu sa MRS 36 Obezvreenje imovine. Najvaniji indikator da firma gubi goodwill je smanjenje zaraivake sposobnosti preduzea: kada se iznadproseni profit koji je firma ostvarivala smanji i priblii prosenom profitu u grani. Konano dejstvo gubitka goodwilla jeste pad profita. Testiranje na obezvreenje se sprovodi na nivou JGG (jedinica koja generie gotovinu) kojoj se moe pripisati deo goodwilla ili ceo goodwill. JGG je segment preduzea koji mora biti jasno definisan: moe biti celo zavisno preduzee, pogon i sl. Postupak testiranja goodwilla na umanjenje vrednosti (impairiment test): Knjigovodstvena vrednost JGG - ini: Nadoknadivi iznos JGG (bira se vea vrednost): 1) Knjig. vrednost goodwilla na nivou JGG POREENJE 1) Fer vrednost trokova prodaje 2) Knjigovodstvena vrednost sredstava JGG 2) Prinosna vrednost (DNT) JGG ako je nadoknadivi iznos JGG > od knjigovodstvene vrednosti JGG = nema umanjenja ako je nadoknadivi iznos JGG < od knjigovodstvene vrednosti JGG = vri se umanjenje za vrednost goodwilla i to na sledei nain: o duguje: gubitak od umanjenja vrednosti JGG o potrauje: goodwill + eventualno ostala sredstva JGG (srazmerno njihovoj knjigovodstvenoj vrednosti, ukoliko je umanjenje vee od iznosa goodwilla) Ranije kad bi investitor platio za preduzee manje nego to je fer vrednost neto imovine na dan sticanja, knjiio se kao negativni goodwill kao pozicija u okviru NU, a danas se knjii kao dobitak, to je povoljnije za investitora.

Objavljivanje - obelodanjivanje
U finansijskim izvetajima se za svaku klasu (grupu) nematerijalnih ulaganja, i to posebno za interno generisana (stvorena) sredstva i posebno za druga nematerijalna sredstva, treba objaviti sledee: 1. korisni vek ili upotrebljene stope amortizacije, 2. korieni metod amortizacije, 3. bruto knjigovodstveni iznos i ispravka vrednosti zajedno sa akumuliranim imparitetnim gubicima, na poetku i kraju perioda, 4. stavke Bilansa uspeha u koje je ukljuen otpis nematerijalnih sredstava, 5. usklaivanje knjigovodstvenih iznosa na poetku i kraju perioda, pokazujui: a) dodavanja, naznaavajui odvojeno ona iz internog razvoja i iz poslovnih kombinacija (spajanja), b) iskljuivanja iz upotrebe i otuivanja c) poveanja ili smanjenja tokom perioda kao rezultat revalorizacije i od imparitetnih gubitaka u skladu sa MRS 36, d) imparitetne gubitke utvrene u Bilansu stanja tokom perioda, e) ispravljene imparitetne gubitke u Bilansu stanja tokom perioda, f) amortizaciju koja je priznata tokom perioda, g) neto kursne razlike koje potiu od prevoenja finansijskih izvetaja stranog entiteta, i h) druge promene u knjigovodstvenim iznosima tokom perioda.

Bilansiranje materijalnih ulaganja

Materijalna ulaganja obuhvataju heterogenu grupu sredstava koja su dugorono (due od godinu dana odnosno jednog poslovnog ciklusa) vezana za poslovanje preduzea. Za razliku od nematerijalnih ulaganja, ona imaju svoju fiziku supstancu. Materijalna ulaganja obuhvataju: zemljita i prava izjednaena sa zemljitem (npr. zakup zemljita na 100 godina), graevinske objekte, tehnika postrojenja i maine, ostala postrojenja, alat i poslovni inventar ulaganja u izgradnji i avanse. Prema MRS 16 - Nepokretnosti, postrojenja i oprema, pod nepokretnostima se podrazumevaju materijalna sredstva koja preduzee koristi due od jednog obraunskog perioda za potrebe proizvodnje, isporuke robe, pruanja usluga, iznajmljivanja ili za administrativne svrhe.
*Ako posedujemo nepokretnost (zemljita i zgrade), ali ih drimo: da bismo ih izdavali ili zato to oekujemo poveanje vrednosti te imovine, ili im samo nismo odredili namenu i ne koristimo ih za obavljanje osnovne delatnosti, onda takva nepokretnost ima karakter investicione nekretnine, prema MRS 40, koji definie njihov nain iskazivanja.

Dileme u ralanjavanju materijalne imovine 1. Kako bilansirati zemljita na kojima su izgraeni graevinski objekti - zajedno ili odvojeno? o Prema etvrtoj direktivi i dodatku MRS 1, njih treba iskazati zajedno - u vrednost graevinskog objekta ukljuujemo vrednost zemljita. o Meutim, zajedniko iskazivanje u bilansu ne znai njihovo zajedniko vrednovanje i otpisivanje (zemljite se ne otpisuje). 2. Kako izvriti ralanjavanje izmeu graevinskih objekata i postrojenja? o U vrednost graevinskih objekata treba da budu ukljuene instalacije grejanja, vodovoda, kanalizacije, klima ureaji, pokretne stepenice i liftovi i sl. jer ti ureaji omoguavaju svrsishodno korienje graevinskih objekata. o Meutim, moe se u okviru maina i postrojenja iskazati i vrednost graevinskih objekata ako su oni deo postrojenja, kao kod trafo stanica, na primer, ili kod visokih pei. o Za odluivanje je bitan meusobni odnos graevinskog objekta i postrojenja, odnosno ta je u funkciji ega. o Zajedniko iskazivanje ne znai zajedniko vrednovanje i otpisivanje. 3. Razgranienje alata na alat koji ima karakter materijalnih ulaganja (osnovno sredstvo) i alat koji treba tretirati kao obrtnu imovinu ili ak kao rashod perioda u kome se nabavlja: o Alat iji je vek trajanja dui od godine dana (bez obzira na pojedinanu vrednost) predstavlja materijalno ulaganje o Alat iji je vek trajanja krai od godine dana jeste obrtna imovina, o Alat iji je vek trajanja kratak i pojedinana vrednost niska treba tretirati kao rashod perioda u kome je nabavljen. 4. Investicije u toku mogu biti iskazane kao sredstvo u visini izvrenih ulaganja, ako nema opasnosti od toga da e biti obustavljene. Za bilansiranje i procenjivanje investicija u toku vae ista pravila kao i za sredstva koja su zavrena. Ako bi postojala sumnja da e sredstvo biti zavreno onda bi trebalo vriti procenjivanje takve imovine, ne u visini uloenih sredstava, nego u visini mogueg unovenja. Ovo pravilo zahteva da takva sredstva budu iskazana kao sredstvo van upotrebe (ne kao Investicije u toku). 5. Avansi za osnovna sredstva, da bi bili bilansirani, moraju se odnositi na materijalna ulaganja ija je nabavka ili izgradnja otpoela i moraju biti pokrivena saglasnou dunika. Razlog za ovakvo iskazivanje avansa jeste pruanje jasne slike o likvidnosti preduzea (princip jasnosti). Naime, ovi avansi ne predstavljaju potraivanja koja e se pretvoriti u gotovinu, ve potraivanje koje e postati imovina. Avansi predstavljaju prelazni oblik materijalnih ulaganja.

Pretpostavke bilansiranja Uslov za priznavanje (aktiviranje) materijalnih ulaganja (vai i za sva ostala sredstava): 1. do su pod kontrolom preduzea (preduzee prisvaja sve koristi i snosi sve rizike korienja sredstva) 2. da su rezultat prolih dogaaja 3. da e u budunosti donositi ekonomske koristi 4. da se njihova vrednost moe pouzdano proceniti.

Pravila procenjivanja
5. Sredstva se procenjuju pojedinano (naelo pojedinanog procenjivanja). 6. Inicijalno merenje se vri po nabavnoj vrednosti ili po ceni kotanja. Poto je re o dobrima koja se koriste dui vremenski period, pored inicijalnog merenja postavlja se problem utvrivanja visine njihovog otpisa usled proteka vremena i korienja.

Nabavna vrednost
Opteprihvaeno je u zakonodavstvu, raunovodstvenoj praksi i MRS 16 (paragraf 7) da se poetno vrednovanje materijalnih ulaganja steenih kupovinom vri po nabavnoj vrednosti.
*Nabavna vrednost se, prema naelu istorijskog troka, inae koristi za procenjivanje imovine steene kupovinom i obaveza, dok se sopstveni uinci preduzea (nedovrena proizvodnja i gotovi proizvodi) procenjuju u visini cene kotanja.

Elementi nabavne vrednosti su: 1. fakturna vrednost umanjena za sve popuste dobijene od dobavljaa (rabat, bonifikacija)* 2. zavisni trokovi nabavke
* ali ne i kasa skonto, jer je to finansijski prihod koji nema neposredne veze sa nabavkom, ve sa izmirenjem obaveza.

U zavisne trokove nabavke spadaju svi trokovi koji se moraju uiniti da bi se sredstvo privelo njegovoj nameni. Oni ne postoje ukoliko je mesto isporuke magacin kupca, pa je tad NV = FV. U ZTN se ubrajaju: a) trokovi prevoza, b) trokovi utovara, istovara c) trokovi osiguranja, d) trokovi carina, e) trokovi montae, f) trokovi demontae (nastaju na kraju ivotnog veka sredstva, ali treba ih otpisivati tokom veka korienja sredstva
kako se ne bi opteretio period u kome se sredstvo rashoduje, pa ih zato ukljuujemo u NV)

g) trokovi pripreme radnog prostora, Elementima nabavne vrednosti prema paragrafu 17 MRS-16 ne smatraju se: trokovi uprave i drugi fiksni trokovi koji se ne mogu direktno pripisati datom sredstvu. trokovi otpoinjanja proizvodnje, odnosno trokovi pripreme za proizvodnju, osim ako su neophodni da bi se sredstvo dovelo u stanje funkcionalne pripremljenosti. gubici koji nastaju dok sredstvo ne dostigne planirani uinak (neiskorienost kapaciteta) gubici zbog prekomernih troenja. Trokovi koji mogu biti ukljueni u nabavnu vrednost: Trokovi kamata: kamate koje su nastale po osnovu zajmova iz kojih je finansirana nabavka datog sredstva, odnosno izgradnja tog sredstva, ako gradnja traje due od godinu dana. Prema MRS 23, taj postupak se naziva kapitalizacija kamate. Kapitalizacija kamate prestaje kada se objekat izgradi i stavi u upotrebi od tog momenta kamata poinje da se tretira kao redovan poslvoni rashod. Trokovi spora koji se vodi povodom sticanja odreenog dobra: samo ako je u trenutku sticanja bila poznata injenica da e do spora doi i ako je to uzeto u obzir pri ugovaranju prodajne cene.
Npr. pri kupovini zemljita, javi se lice koje tvrdi da ima pravo pree kupovine i da to pravo nije ispunjeno.

Trokovi ruenja i iznoenja starog materijala sa mesta izgradnje novog objekta: mogu se ukljuiti u nabavnu vrednost zemljita samo ako su pri kupovini ovi trokovi bili uzeti u obzir. Trokove ruenja treba umanjiti za prihode koji e se ostvariti prodajom starog materijala. Trokovi popravki, koje se izvre neposredno po kupovini da bi se sredstvo privelo nameni: mogu biti ukljueni u NV samo pod uslovom da su uzeti u obzir pri utvrivanju cene kupljenog sredstva.

Sredstva koja su dobijena od dravnih subvencija procenjuju se (i otpisuju) po fer vrednosti, a primljena donacija se saglasno MRS 20 - Dravne pomoi i donacije, tretira kao odloeni prihod u pasivi, koji se u bilans uspeha prenosi tokom perioda korienja sredstva (alternativni postupak). Prilikom obraunavanja amortizacije, raunamo i srazmeran deo dotacije kao prihod.
Drava daje subvencije kako bi ostvarila neke nefiskalne ciljeve. Npr. drava podrava investiranje u pograninim podrujima, kako se stanovnitvo ne bi iseljavalo odatle. Poto takve investicije zbog neodgovarajue saobraajne infrastrukture izazivaju vee trokove nego investiranje u gradu, drava to kompenzira putem subvencija.

Kada ne bismo iskazivali subvenciju kao odloeni prihod, ve iskazivali sredstvo po punoj ceni, mi bismo neopravdano pokazali kako je kapital porastao iz internih izvora, a ne na osnovu dravne pomoi. Suprotno, kada bismo raunali samo sa vrednou koju smo platili (ukupna vrednost subvencija), imali bismo nie trokove i vii rezultat, uz manji angaovani kapital stopa prinosa bi bila vea nego to treba da bude i opet bismo deformisali sliku o naem rentabilitetu.
Npr. Vrednost maine je 100.000, iznos dotacije 50.000, a vek trajanja maine 5 godina. Troak amortizacije je 20.000 (100.000/5) i prihod svake godine je 10.000 (1/5 dotacije). Time je konano dejstvo na raun uspeha smanjenje rezultata za samo 10.000, a korisnicima e informacije biti potpune jer su pokazani puni trokovi i prihodi.

Sredstva koja su dobijena razmenom za sredstva koja su im slina, ili razliita od njih, procenjuju se u visini fer vrednosti sredstva koje je u razmenu dato, korigovano navie za iznos date, ili nanie za iznos primljene gotovine, ako je razmena praena i plaanjima. To reguliu standard 16, 38 i 2.
Primer: sredstvo A, ija je fer vrednost 4000, razmenjeno je za sredstvo B sredstvo B e biti procenjeno po 4.000 Primer: sredstvo A (fer vrednost 3000) razmenjeno je za sredstvo B, uz doplatu od 1000 vrednost sredstva B je 4000.

Ako se za kupovinu vie razliitih sredstava odredi zajednika cena, osnovu za podelu nabavne vrednosti na pojedinana sredstva ini dnevna vrednost datih sredstava:
Primer: Nabavna vrednost linije za proizvodnju peciva, koju ine tri maine, izosi 60.000. Fer vrednost nove linije je 100.000, sastoji se iz pojedinanih vrednosti: prve maine 28.000, druge maine 30.000 i tree maine 42.000. Vrednost prve maine raunamo kao njeno procentualno uee u ukupnoj vrednosti 28% x ukupna nabavna vrednost 60.000 = 16.800.

Zavisni trokovi nabavke koji su zajedniki za sva sredstva iz te nabavke, dele se na racionalnoj osnovi. U praksi se najee koriste dva kriterijuma za pravilnu alokaciju zavisnih trokova: za trokove utovara, istovara i prevoza za alokaciju se koriste koliina ili teina sredstava. trokovi carine i osiguranja raspodeljuju se srazmerno fakturnoj vrednosti. Tretman trokova koji nastanu nakon sticanja (naknadni izdaci) Ako ovi trokovi imaju za posledicu: o produenje veka trajanja o snienje trokova o ili poveanje kvaliteta proizvoda za iju se proizvodnju sredstvo koristi, treba ih aktivirati - tretirati kao poveanje vrednosti sredstva, jer e u budunosti doneti preduzeu ekonomske koristi.* Izdaci za tekue odravanje sredstava, kada je re o stalnoj imovini, nemaju sposobnost aktiviranja uvek e biti tretirani kao rashod perioda.
Primer: izdaci za adaptaciju prostorije kojom se prostoru u potpunosti menja namena, mogu se aktivirati jer se adaptacijom stvaraju mogunosti za ostvarenje nekih buduih ekonomskih koristi. Ti izdaci e biti rasporeeni kao troak na preostal i vek trajanja sredstva, ako je re o osnovnom sredstvu.

* Ovo pravilo vai i kod obrtnih sredstava - ako e iz tog izdatka u budunosti priticati ekonomske koristi, taj izdatak treba aktivirati, u suprotnom ga treba tretirati kao rashod datog obraunskog perioda.
Npr. Kada kupimo zalihe, formiramo njihovu nabavnu vrednost, a onda te zalihe poaljemo na obradu i doradu da bismo ih mogli koristiti u procesu proizvdnje za trokove obrade i dorade poveavamo vrednost materijala.

Cena kotanja
Cena kotanja se koristi za procenjivanje sopstvenih uinaka; definie se kao zbir trokova koji su uinjeni radi proizvodnje proizvoda ili vrenja usluga. U cenu kotanja se prema opteprihvaenom stavu ekonomije preduzea mogu ukljuiti (MRS 2): 1. trokovi direktnog materijala 2. trokovi direktnog rada 3. posebni pojedinani trokovi (trokovi vezani za dodatne radove, ali se mogu direktno pripisati sredstvu npr.
promena mebla za nametaj, po zahtevu kupca, u odnosu na onaj koji uobiajeno koristimo pri proizvodnji nametaja)

4. opti trokovi proizvodnje (nastaju u vezi sa proizvodnjom proizvoda, ali se ne mogu direktno vezati za sredstvo
amortizacija, grejanje, voda i sl).

Trokovi direktnog rada, posebni pojedinani trokovi i opti trokovi proizvodnje esto se oznaavaju kao trokovi konverzije. Tako se cena kotanja u MRS 1 (paragraf 8 i 9) oznaava kao zbir trokova direktnog materijala i trokova konverzije. U cenu kotanja mogu biti ukljueni i drugi trokovi, pod uslovom da su neposredno izazvani proizvodnjom proizvoda, odnosno da se neposredno mogu pripisati datom sredstvu. Na primer, pri pojedinanim porudbinama, trokovi finansiranja (kamate)*, projektovanja i nadzora se mogu ukljuiti u cenu kotanja.
* MRS 23 - Trokovi pozajmljivanja: ako ste uzeli kredit za nabavku datog sredstva za proizvodnju odreenog proizvoda radi izvoza, a kao zalog ste dali vaa ino-potraivanja ili ete ustupiti deo vaeg deviznog priliva - kamata po osnovu uzetog kredita moe biti ukljuena u CK, poto je to namenski uzet kredit za proizvodnju odreenog proizvoda, pa je kamata direktan troak proizvodnje.

Trokovi koji se ne mogu ukljuiti u cenu kotanja: 1. vanstandardna potronja faktora proizvodnje, 2. trokovi skladitenja, osim ako je re o trokovima meufaznih skladita (skladitenje poluproizvoda), 3. trokovi uprave (izuzetno, mogli bi se aktivirati ako bi postojala direktna veza izmeu proizvoda i trokova uprave) 4. trokovi prodaje (uvek rashod perioda) Na visinu cene kotanja utiu sadrina, odabrani tip kalkulacije i odabrani sistem obrauna trokova. Odabrani tip kalkulacije (daje podatak koliko iznose trokovi po jedinici uinka) odreuje da li e u cenu kotanja biti ukljueni: 1. puni trokovi (ovakva sadrina kalkulacije odreena je u l. 35 etvrte direktive EU): a) trokovi direktnog materijala b) trokovi direktnog rada c) posebni pojedinani trokovi d) pripadajui deo optih trokova proizvodnje. 2. varijabilni trokovi: a) trokovi direktnog materijala b) trokovi direktnog rada c) posebni pojedinani trokovi d) opti varijabilni trokovi Opti fiksni trokovi proizvodnje tretiraju se rashodom perioda. Prednost CK po varijabilnim trokovima, u odnosu na punu CK, jeste iskljuunje samovolje pri alokaciji fiksnih trokova. 3. samo pojedinani trokovi: a) trokovi direktnog materijala b) trokovi direktnog rada c) posebni pojedinani trokovi Smatra se neosnovanim iskljuenje iz cene kotanja optih varijabilnih trokova, koji su u sutini direktni trokovi, ali se iz razloga racionalnosti obuhvataju kao opti trokovi. Cena kotanja po punim trokovima predstavlja gornju, a cena kotanja po varijabilnim trokovima donju granicu za vrednovanje sopstvenih uinaka.
Kalkulacija po posebnim pojedinanim trokovima, po optoj oceni, ne treba da bude koriena za procenjivanje u redovnom finansijskom izvetavanju jer je tako utvrena CK previe oprezno odmerena.

Sistem obrauna trokova (daje podatak koliko iznose trokovi po jedinici nosioca trokova) odreuje da li e cena kotanja sadrati: 1. stvarno nastale trokove, 2. trokove nastale na osnovu normalne zaposlenosti (prekoraenja se tretiraju kao rashod perioda), ili 3. trokove na bazi optimalne zaposlenosti, i sl.
* trokovi neiskorienog kapaciteta uvek predstavljaju rashod perioda jer, u skladu sa naelom uzronosti, proizve deni proizvodi nisu izazvali te trokove.

Prema MRS 2 (paragraf 10), standardni trokovi se utvruju na standardnom kapacitetu. Pod standardnim kapacitetom se podrazumeva prosena oekivana proizvodnja tokom odreenog broja perioda ili sezona pod standardnim okolnostima, uzimajui u obzir smanjenja nastala usled planiranog odravanja (to nije tehniki maksimalno mogui kapacitet). Stvarni nivo proizvodnje se moe koristi samo ako je blizu standardnog. * ta se sve vrednuje u visini cene kotanja? zalihe nedovrene proizvodnje, gotovi proizvodi, rashodi izazvani prodajom gotovih proizvoda (ako za obraun rezultata koristimo MTPU).
I ako koristimo metodu ukupnih trokova, tanost kalkulacije CK utie tanost rezultata, iako ne koristimo CK prodatih proizvoda, jer imamo korekciju vrednosti zaliha p rema CK kako bismo ukupne trokove sveli na trokove prodatih proizovoda. Primer: Ako na rashodnoj strani ukupni trokovi iznose 100 i imamo poveanje vrednosti zaliha got. proizvoda i nedovr. proizvodnje od 20 (oni su na suprotnim stranama BU), razliku ine trokovi prodatih proizvoda (80). Ako bismo, pak, imali smanjenje zaliha za 20, to emo staviti na suprotnu stranu, ali sa znakom minus, pa trokovi prodatih proizvoda izose 120. Ove dve metode razlikuju se samo po nainu prezentiranja rashoda, ne po vi sini! Rezultat je isti, bez obzira da li rashode prikazujemo kao ukupne trokove minus trokove u neprodatim zalihama (ili plus trokovi u zalihama koje su prodate sada, a proizvedene ranije) ili ih prikazujemo iskljuivo kao troak prodatih proizvoda (nemamo podatak o ukupnim trokovima).

Naknadno procenjivanje stalne imovine

MRS-16 nudi dve mogunosti: 1. po istorijskom troku nabavna vrednost ili cena kotanja o Vrednost stalne imovine jednaka je inicijalnoj vrednosti (NV ili CK) umanjenoj za sve sistematske otpise i vanredna otpisivanja preduzeta zbog obezvreenja imovine. 2. po fer vrednosti o krajem svake godine odreuje se fer vrednost koja je jednaka trinoj vrednosti, a ako ova nije poznata onda se kao ekvivalent moe koristiti vrednost ponovne nabavke koja se umanjuje za izvrene otpise i gubitke zbog obezvreenja. Ako se preduzee odlui za procenjivanje po fer vrednosti, tzv. model revalorizacije: duno je da revalorizaciju sprovodi za celu grupu kojoj sredstvo pripada, a ne samo za jedno sredstvo i revalorizacija treba da omogui da knjigovodstvene vrednosti budu vrlo bliske fer vrednosti imovine. Tretman dobitka i gubitaka zbog revalorizacije: Dobici razlika izmeu vie fer vrednosti i nie knjigovodstvene vrednosti stalne imovine iskazuju se kao revalorizacione rezerve koje su deo sopstvenog kapitala u pasivi (u aktivi je to poveanje vrednosti sredstva). Gubici razlika izmeu nie fer vrednosti i vie knjigovodstvene vrednosti iskazuju se kao smanjenje ranije formiranih revalorizacionih rezervi, ako ih je bilo ili kao rashod u bilansu uspeha ako ove rezerve u vezi sa datim sredstvom nisu ranije formirane ili su nie od nastalih gubitaka. Revalorizacione rezerve se mogu preneti u neraspodeljeni dobitak: 1. kada prodamo sredstvo i 2. kada je amortizacija po fer vrednost vea od amortizacije obraunate po knjigovodstvenoj vrednosti.
Primer: Maina je kupljena u decembru 2005. za 400.000 (ve k trajanja 5 god), a njena fer vrednost 1.1.2008. je 360.000. Godinji otpis maine je 400.000 / 5 = 80.000, otpisivanje poinje u januaru 2006. 31.12.2007. vrednost ove maine je umanjena za otpis 2006. i 2007: 400.000 -160.000=240.000. Poto je fer vrednost 1.1.2008. 360.000, razlika od 120.000 izmeu fer i knjigov. vrednosti jeste revaolorizaciona rezerva. Godinji trokovi amortizacije za preostale 3 godine, polazei od fer vrednosti iznose: 360.000 / 3 = 120.000, a srazmeran deo revalorizacione rezerve koji moemo preneti svake godine na neraspodeljeni dobitak iznosi 120.000 -80.000 = 40.000. Na kraju pete godine, revalorizacione rezerve nee biti, jer emo preneti 3 x 40.000 = 120.000 potpuno otpisano sredstvo.

Otpisivanje kao determinanta vrednosti materijalnih ulaganja

Materijalna ulaganja se koriste dugorono i upravo je to razlog njihovog otpisivanja. Predmet otpisivanja su materijalna dobra iji je vek trajanja ogranien, jer se njihova vrednost iskazana kroz CK ili NV, tokom vremena smanjuje pod uticajem razliitih faktora.
Sredstva koja nisu predmet otpisivanja: zemljite (sa izuzecima kamenolom i odlaganje smea) i umetniki predmeti.

Otpisivanje je knjigovodstveni postupak kojim se konstatuje smanjenje inicijalne vrednosti materijalnih ulaganja ili postupak alokacije inicijalne vrednosti sredstava kao troka na obraunske periode u kojima se ta sredstva koriste. Time potujemo naelo uzronosti - prihodima jednog perioda dodeljujemo njima pripadajue rashode. Ciljevi otpisivanja zavise od shvatanja cilja bilansa: 1. Prema statikom shvatanju, cilj bilansa je utvrivanje vrednosti imovine i to uporeenjem vrednosti imovine na kraju obraunskog perioda sa vrednou te imovine na poetku perioda. Razlika se smatra smanjenjem vrednosti nastalim tokom perioda. 2. Prema dinamikom shvatanju, cilj bilansa je obraun to tanijeg uporedivog rezultata pa otpisivanjem treba izvriti pravilnu alokaciju trokova po obraunskim periodima, tanije treba inicijalnu vrednost podeliti na dva dela: o deo koji je nepotroen i koji se bilansira kao aktiva o deo koji je potroen u datom obraunskom periodu i koji predstavlja rashod koji se unosi u BU. 3. Prema organskom shvatanju, cilj bilansa je ouvanje supstance* (proizvodne sposobnosti) otpisivanjem treba da bude obezbeena zamena utroenih dobara po isteku korisnog veka trajanja. Otpisi stoga nisu samo instrument za raspodelu trokova, ve i instrument finansiranja. Njihova visina se odreuje na osnovu reprodukcionih vrednosti.
* Apsolutno odranje supstance: nabavka istog tog sredstva; relativno odranje supstance: nabavka sredstva koje obavlja istu funkciju, ali se usled delovanja tehikog progresa samo sre dstvo promenilo.

Koji od tri navedena cilja otpisivanje moe realizovati? 1. Visina neto imovine utvrena kao razlika izmeu zbira pojedinano procenjenih imovinskih delova preduzea i obaveza ne moe se smatrati pouzdanom.
Na nju utiu i drugi faktori, a ne samo stepen troenja date imovine: npr. trini uslovi, prinosna vrednost preduzea...

Vrednost preduzea (neto imovine) treba utvrivati primenom prinosne vrednosti. 2. Otpisivanjem imovine moe se obezbediti alokacija nabavne vrednosti (osnovice za otpisivanje) kao troka na obraunske periode, mesta i nosioce trokova, a radi utvrivanja uporedivog periodinog rezultata. 3. Otpisivanje generalno ne moe da bude instrument za osiguranje zamene utroenih sredstava. Samo pod pretpostavkom da su prihodi preduzea dovoljni da se iz njih nadoknade svi rashodi, ukljuujui i amortizaciju i monetarne stabilnosti, otpisivanjem se obezbeuje ne samo zamena, ve se poloaj likvidnosti popravlja usled trajnog ili privremnog pretvaranja materijalnih ulaganja u novana sredstva.
Npr. sredstvo ija je vrednost 1.000 otpisujemo u toku 5 godina: svake godine po 200. Meutim, kada otpiemo 200 prve godine i njih nadoknadimo iz prihoda, tih 200 zapravo ostaje slobodno za finansiranje poslovanja naredne 4 godine, jer neemo odmah posle prve godine imati potrebu da kupimo novo sredstvo. Poto je ponovno ulaganje potrebno tek po isteku veka trajanja, kaemo da se kroz amortizaciju popravlja likvidnost preduzea (za razliku od toga, npr. materijal moramo ponovo nabaviti im se potroi).

Privremeno osloboenje postoji ako se svi imovinski delovi nabavljaju odjednom i ako svi imaju isti vek korienja. Kroz nadoknadu izvrenih otpisa, od prve do poslednje godine korienja, ova sredstva se iz materijalnog pretvaraju u novani oblik. Ta novana sredstva su slobodna sve do isteka veka trajanja kada se moraju ponovo uloiti u imovinu. Trajno osloboenje se javlja ako: o preduzee posluje rentabilno (samo tako moe biti nadoknade utroenih vrednosti), o postoji monetarna stabilnost o imovinski delovi su nabavljeni u razliitim vremenskim periodima o imovinski delovi imaju razliit vek trajanja (nemamo potrebu da zamenimo sve odjednom).

Otpisi imovine, zasnovani na nabavnoj vrednosti i uz primenu linearne metode otpisivanja, vei su od iznosa potrebnih za zamenu sredstava u trenutku isteka njihovog veka trajanja , tako da ostaje deo sredstva koja mogu biti koriena za proirenje kapaciteta. o Rast nabavnih cena sredstava dovodi do smanjenja sredstava koja su trajno osloboena. o Upotreba degresivne metode otpisivanja poveava visinu trajno osloboenih sredstava. Ako bi trajno osloboena sredstva bila koriena za istovremenu nabavku novih sredstava efekat trajno osloboenih sredstava bi se izgubio.
Primer: Preduzee ima tri maine ija je NV 1500, procenjeni vek trajanja 5 godina, a nabavka maina se vri sukcesivno, u prve tri godine po jedna maina, otpis se vri linearno. Na Sadanja vrednost maina Osloboena amortizacija Ukupna Godinji Zbir kraju Zamena SV otpisi otpisa ukupno privremeno trajno 1 2. 3. god. 1. 1200 300 300 300 300 1200 2. 900 1200 2100 600 900 900 900 3 2700 900 600 900 1200 900 1800 1800 900 4 300 600 900 1800 900 2700 2700 1800 900 5. 300 600 900 900 3600 1500 2100 1200 900 6. 1200 300 1500 900 3000 1500 600 900 1500 7. 900 1200 2100 900 2400 1500 900 900 8. 600 900 1200 2700 900 1800 1800 900 900 Iznos trajno osloboenih sredstava iznosi 900 - razlika izmeu visine otpisane vrednosti koja za 7 godina iznosi 5400 i potrebnih sredstava za zamenu od 4500 na kraju sedme godine.
*ne moramo da izvodimo, samo da razumemo princip: Vrednost prve maine na kraju prve godine je 1200 (to je i ukupna SV), jer je od NV 1500 oduzet godinji otpis od 300 (jer je vek trajanja 5 godina, pa je 1500/5=300). Nema zamene u toj godini. Osloboena a mortizacija iznosi 300 (trajno). Sledee godine se kupuje jo jedna maina, i ona se takoe otpisuje njena vrednost takoe iznosi 1200, dok je vrednost prve maine na kraju druge godine 900. Ukupna sadanja vrednost je 2100, ukupan godinji otpis je 600 (300+300), zbir godinjih otpisa iznosi 900 (300+600). Ukupno je osloboeno 900 (300+600) i to je takoe trajno osloboeno. Tree godine kupuje se trea main a. Vrednost prve maine na kraju tree godine je 600, druge 900, a tree 1200. Zbir godinjih otpi sa (akumulirani otpisi) je 1800 i osloboena amortizacija iznosi 1800 = 900 koji se smatraju trajno osloboenim + 900 privremeno osloboenih - zato to se na kraju 5. godine mora izvriti zamena prve maine, na kraju 6. zamena druge, i na kraju 7. moramo obezbediti sredstva za zamenu tree maine. Dakle, od ovih 1800, moramo obezbediti da nam na kraju 6. godine ostane, ne 1500, ve jo 600 (jer su nam sad otpisi po 900) da bi smo u 7. godini obezbedili zamenu. U 4. godini akumulirani otpisi iznose 2700, od ega samo 900 ostaje kao trajno osloboeno. Na kraju 5. godine, posle zamene imamo 1200 privremeno osloboenih otpisa, koje koristimo za nabavku nove maine u narednoj godini. Na kraju 6. godine, akumulirana amortizacija je 1500, od toga je 900 stalno, a 600 privremeno osloboeno. Tih 600 i 9 00 otpisa iz 7. godine = 1500, dovoljno za kupovinu nove maine. Privremeno osloboene amortizacije vie nema.

Efekat proirenja kapaciteta se gubi kada kroz nove nabavke preduzee doe u situaciju da u svakoj starosnoj grupi ima isti broj maina. Npr. broj maina starih godinu dana je 3, broj maina starih dve godine je 3 i sl. Visina otpisa tada pokriva tano iznos potreban za zamenu dobara iji je vek trajanja istekao. Koliko moemo ii u proirenje kapaciteta zahvaljujui trajno osloboenim sredstvima? Proseno vreme vezivanja kapitala u sredstvu ako se otpisuje linearno na rok od 5 godina: Jednu godinu je vezano samo 20%, koje emo na kraju te godine otpisati 2 godine je vezano 20%, koje otpisujemo na kraju druge godine... 3 godine 20% Ukupno 15 godina 4 godine 20% je vezan jedan 5 godina 20% godinji otpis Proseno vezivanje kapitala: 15/5= 3 godine. Elastinost efekta proirenja - stopa koja pokazuje do kog stepena imate trajno osloboena sredstva:

U primeru: (5-3)/3x100=66,67% - kada poetna vrednost opreme, ili broj maina iste vrste, dostigne 66,67% vrednosti trajno osloboene amortizacije, efekat proirenja se gubi.

Korienje efekta proirenja pretpostavlja sledee (teko ostvarive) uslove: da preduzee posluje rentabilno, da se zamena vri za ista sredstva iste vrednosti, da su sredstva deljiva i da se mogu delimino zamenjivati, da trite prihvata porast obima proizvodnje, da postoji mogunost pribavljanja dodatnog kapitala za potrebe proirenja kapaciteta i da su prve nabavke finansirane iz sopstvenih izvora. Ispunjavanje navedenih uslova je jasno da je problem zamene ne problem otpisivanja ve, pre svega, problem finansiranja. Pojava trajno osloboenih sredstava vie je izuzetak nego pravilo, i kada postoji, trajno osloboena sredstva postoje dok se ne dostigne koeficijent elastinosti efekta proirenja.

Aspekti i faktori otpisivanja

Otpisivanje moe biti posmatrano sa tri aspekta, u zavisnosti od ciljeva: 1. sa aspekta poslovnog bilansa - re je o otpisivanju koje se sprovodi za potrebe sastavljanja eksternih FI i zasniva se na raunovodstvenim standardima (odreuju metodu otpisa, ne i visinu stope) i zakonskim propisima. 2. sa aspekta kalkulacije - kalkulativni otpisi imaju za cilj odravanje supstance i namenjeni su internim korisnicima informacija; baziraju se na dnevnim vrednostima i sprovode se u pogonskom knjigovodstvu. Osnovni smisao ovih otpisa je da obezbede podaci za utvrivanje prodajnih cena, za ocenu rentabiliteta posla, prihvatanja porudbina, njihovog odbacivanja i sl. To je, pre svega, bitno u uslovima monetarne nestabilnosti jer su tada NV dosta razliite od trinih cena, pa je i visina otpisa obraunata u poslovnom bilansu nepodobna za ciljeve koje elimo realizovati. 3. sa aspekta poreskog bilansa - otpisivanje se vri prema poreskim propisima, sa ciljem utvrivanja oporezivog rezultata (npr. mora linearna metoda za nematerijalna ulaganja). Otpisivanje za potrebe oporezivog rezultata vri se primenom stopa koje su propisane od strane dravnih organa. Faktori otpisivanja uzroci smanjenja vrednosti sredstava dele se na: 1. one koji dovode do redovnih otpisa. 2. one koji dovode do vanrednih otpisa. 1. Redovno otpisivanje se vri zbog: a) fizikog rabaenja, protoka vremena i iscrpljenja supstance (kod prirodnih bogatstava) b) isteka ugovora (npr. kod koncesije pri tom, otpisuju se i koncesija i sredstva kupljena radi korienja
koncesije)

c) ekonomskih razloga: o zastarelosti - sredstvo je ekonomski zastarelo onda kada ne postoji ekonomska isplativost njegovog daljeg korienja, jer postoje sredstva koja isti posao obavljaju uz nie trokove
npr. nova generacija raunara izaziva pad cena starijih raunara

o nepodobnosti usled nekog propisa koji nam onemoguava da koristimo sredstvo.

npr. uvoenje propisa da automobili koji troe obian benzin, u periodu od godinu dana, moraju biti zamenjeni automobilima sa katalizatorom, u suprotnom se plaaju visoke novane nadoknade da bi se otklonile tete po ivotnu sredinu koje takvi automobili izazivaju. Ukoliko nam se ne isplati da ugraujemo katalizator, niti da plaamo kaznu, u tih godinu dana automobil mora biti otpisan (iako bi period njegove ekspolatacije mogao biti dui, ovakva odluka drave e sredstvo uiniti nepodobnim za dalje korienje).

2. Vanredno otpisivanje se preduzima kada smanjenje vrednosti nastane zbog: a) vanrednih dogaaja kao to su poar, poplava, zemljotres i sl. i ako je to smanjenje trajne prirode. Ono to je bitno jeste da su to dogaaji na iji (ne)nastanak mi ne moemo uticati. Rashod ne mora biti jednak visini otpisa, jer je imovina esto osigurana, pa se deo tete moe nadoknaditi. Vrednost imovine moe biti i u potpunosti nadoknaena iz osiguranja. b) obezvreenja sredstava nastalog usled pogrenih investicionih odluka koje su dovele do izgradnje predimenzioniranih kapaciteta, upotrebe neadekvatnih materijala u gradnji, i sl.

Vrste otpisa
Vrste otpisa prema: 1. mestu otpisivanja: a) u finansijskom knjigovodstvu - za potrebe izrade bilansa, na kraju godine se utvruje konana visina redovnih otpisa koji se utvruju saglasno MRS i raunovodstvenim politikama b) u pogonskom obraunu - otpisivanje se vri za potrebe kalkulacije, polazi se od dnevnih vrednosti 2. tehnici otpisivanja: a) direktno (vanredni otpisi se po pravilu vre direktnim putem neto princip) b) indirektno (sistematski otpisi se po pravilu vre indireknim putem, zbog naela jasnosti) 3. politici otpisivanja: a) otpisivanje sa karakterom rashoda ono je jedino dozvoljeno; to je otpisivanje kojim elimo da konstatujemo smanjenje vrednosti i ono moe biti: o redovno o vanredno (predmet vanrednog otpisivanja mogu biti i dobra koja imaju neogranien vek trajanja, npr: zemljite koje uniti poplava ili umetniki predmeti koji se trajno otete i sl. b) dopunsko - instrument za formiranje latentnih rezervi, tj. zadravanje dela dobitka u preduzeu. Korienje otpisa za realizaciju ovog cilja nije doputeno.

Plan otpisivanja
Za potrebe utvrivanja visine redovnih otpisa preduzee sastavlja plan otpisivanja (zavisi od definisanih raunovodstvenih politika) koji ine: 1. osnovica za raspodelu (NV ili CK procenjeni likvidacioni ostatak, ako je znaajan i moe se proceniti), 2. procenjeni korisni (ekonomski) vek trajanja moramo ga utvrditi ak i kad koristimo funkcionalnu metodu, 3. procenjena vrednost likvidacionog ostatka (u praksi se najee zanemaruje, nije je lako utvrditi), 4. odabrana metoda otpisivanja, 5. visina otpisa.

Vreme korienja kao faktor otpisivanja

1. Tehniki vek trajanja - period u kome je sredstvo fiziki spremno da prua usluge. 2. Ekonomski vek trajanja - period u kome je ekonomski isplativo korienje sredstva (< tehnikog). 3. Korisni vek trajanja - moe biti krai od ekonomskog, ako je politika preduzea da ide na ubrzanu zamenu i da koristi sredstva samo do odreenog stepena (to rade samo preduzea koja dobro posluju).
Npr, vozni park se zamenjuje svake 3 godine iako je ekonomski vek trajanja vozila 5, a tehniki vek trajanja 7 godina.

Ekonomski vek trajanja je gornja granica perioda na koji se vri otpisivanje. Pri utvrivanju korisnog veka trajanja sredstva treba, prema MRS-16 (paragraf 43), uzeti u obzir: 1. oekivanu upotrebu utvrenu prema kapacitetu vano za funkcionalnu metodu, 2. oekivano fiziko rabaenje koje zavisi od reima korienja (jedna, dve ili tri smene rada) to je
vano za vremenske metode otpisa,

3. tehniku zastarelost, koja nastaje usled tehniko-tehnolokih poboljanja u proizvodnji, promena u tranji za proizvodima za iju proizvodnju se to sredstvo koristi, 4. zakonska ili slina ogranienja koja su vezana za korienje datog sredstva, npr. rok na koji glasi ugovor o licenci, zakupu ili koncesiji. Utvrivanje vremenskog perioda korienja odreenog sredstva u praksi se vri na osnovu investicionog rauna, iskustva iz prolosti, slobodne procene, na osnovu propisa poreskih organa... Otpisivanje treba otpoeti po nabavci, a ne po poetku korienja, zbog mogunosti da gubitak vrednosti nastane nezavisno od rabaenja. Kod nas, otpisivanje poinje od prvog narednog meseca i otpisivanje se vri na mesenom nivou. Slino, za sredstva otuena u ovom mesecu, otpis prestaje od prvog narednog meseca.

Metode otpisivanja
U MRS 16 (paragraf 46) definisana je osnovica za otpisivanje: osnovicu za otpisivanje ini nabavna vrednost ili cena kotanja umanjena za procenjeni likvidacioni ostatak, pod uslovom da je vrednost likvidaciono ostatka znaajna i da se moe pouzdano proceniti. U paragrafu 47 su navedene metode koje se mogu koristiti i to: vremenske: metoda linearnog otpisivanja i metoda degresivnog otpisivanja* i funkcionalna (proizvodna) metoda.
* progresivno otpisivanje nije dozvoljeno.

Kod vremenskih metoda, osnovni kriterijum otpisivanja je vremenski period u odnosu na koji treba raspodeliti NV ili CK kao troak. Kod odreivanja tog vremenskog perioda, imamo u vidu ekonomsko zastarevanje i reuim korienja. Za razliku od njih, kod funkcionalne metode, primaran je obim uinaka koje sredstvo prua, mada se ne moe zanemariti ni vreme (procenjujemo obim u nekom razumnom periodu u kome se taj obim moe ostvariti). Izbor metode treba da odslikava na najbolji nain gubitak ekonomskih koristi datog sredstva. Izabrane metode se moraju koristiti kontinuirano.
Doputeno je da sa degresivne metode preete na linearno otpisivanje, ali ne i obrnuto. Naime, obino prelazite sa degresivne metode na linearnu onda kada je vek trajanja kratak, pa se pojavljuje opasnost da po isteku veka trajanja deo nabavne vrednosti ostane neotpisan, i onda kad visina otpisa padne ispod onog otpisa koji bi ste imali da otpisujete linearno. To se ne smatra instrumentom kojim se moe uticati na visinu poreskog tereta. Meutim, nije dozvoljeno da otpisujete linearno, pa procenite da ete imati visok rezultat i reite da ga smanjite prelaskom na degresivno otpisivanje (vei otpisi).

Obraunati otpis predstavlja rashod perioda, osim ako je sadran u uincima koji nisu realizovani ili u opremi proizvedenoj za sopstvene potrebe, jer je u tom sluaju obraunati otpis ukljuen u CK. U prvom sluaju otpis e postati rashod kada zalihe budu prodate, a u drugom u vremenu korienja datog sredstva, putem njegovog otpisivanja. MRS 16 zahteva i preispitivanje: Prema paragrafu 49, procenjeni korisni vek trajanja mora se periodino preispitati. Ako se pokae da je oekivani korisni vek trajanja krai od ranije procenjenog, mora se izvriti korigovanje visine otpisa za tekui i budue periode. Izabrani metod otpisivanja (amortizacije) se mora povremeno preispitati i ako su se okolnosti u kojima posluje preduzee tako promenile da izbrani metod ne odraava na pravi nain gubitak ekonomskih koristi, metod treba promeniti i tretirati promenu kao promenu raunovodstvene procene. Visinu otpisa za tekui i naredne periode treba izraunati po novoj metodi. Za svaku od metoda: podsetite se uslova za primenu, naina utvrivanja visine otpisa i prednosti i slabosti koje metode poseduju. Procenite njihovu primenjivost u odnosu na odreene vrste sredstava i u odnosu na okolnosti u kojima preduzee posluje.

Iz nove skripte 2010/2011, treba dopuniti iz FR:

1. Linearna metoda je vremenska metoda, koja se zasniva na pretpostavci da se osnovna sredstva u toku itavog procenjenog veka trajanja ravnomerno troe. To znai da vrednost osnovnog sredstva iz godine u godine smanjuje istim intezitetom. U skladu sa tim, visina godinjeg otpisa utvruje se stavljanjem u odnos nabavne vrednosti osnovnog sredstva sa procenjenim vekom trajanja. Osnovna prednost metode je jednostavnost. Kao nedostaci se navode: ona ne vodi rauna o trokovima odravanja , ne vodi rauna o tome da se sredstvo ne koristi ravnomerno tokom veka korienja, zanemaruje promenu efikasnosti sredstva, zanemaruje tehniko-tehnoloki progres, zanemaruje promenu obima prodaje. 2. Degresivna metoda na nedostacima linearne metode izgraena je degrsivna metoda. Ova metoda polazi od toga da nabavnu vrednost kao troak treba raspodeliti tako da iz godine u godine oni opadaju. Prve godine podnose najvee trokove, a poslednje najmanje. Razlikujemo geometrijsku i aritmetiku degresiju. Geometrijska degresija primenjuje fiksnu stopu na promenljivu, opadajuu osnovicu. Aritmetika degresija primenjuje promenljive, opadajue stope na istu osnovicu. Kod aritmetike degresije se rauna iznos degresije po formuli: nabavna vrednost podeljena sa n*(n+1)/2. 3. Funkcionalna metoda pri obraunu otpisa koristi obim usluga koje sredstvo moe da prui. Obim usluga moe biti: broj proizvoda, asovi rada, preeni kilometri i sl. Kada NV podelimo sa procenjenim obimom usluga dobijamo trokove otpisa po jedinici usluge, godinji iznos amortizacije utvrujemo mnoenjem trokova otpisa po jedinici sa ostvarenim godinjim obimom. Osnovni nedostatak ove metode je to je visina otpisa determinisana prevashodno fiziim rabaenjem OS a ne uzima i ekonomsko obezvreenje zbog tehnikog napretka.

Otpisivanje u poreskom pravu

Utvrivanje poreske amortizacije vri se nezavisno od obrauna raunovodstvene amortizacije (pri sastavljanju redovnog, poslovnog bilansa)! Obraunu poreske amortizacije podleu sledea stalna sredstva: 1. materijalna sredstva vek trajanja dui od 1 godine i pojedinana nabavna vrednost u vreme nabavke vea od prosene bruto zarade po zaposlenom u Srbiji 2. nematerijalna sredstva 3. sredstva nabavljena putem finansijskog lizinga Grupa I grupa (nekretnine) II grupa III grupa IV grupa V grupa Poreska amortizaciona stopa 2,5% 10% 15% 20% 30% Metoda obrauna proporcionalna metoda pojedinano za svako sredstvo degresivna metoda grupno za sva sredstva grupe

Za I grupu: Osnovica nabavna vrednost i to pojedinano za svako sredstvo Obraun od datuma pribavljanja sredstva (nekretnine) uzima se u obzir stvarni broj meseci korienja u toku godine Amortizaciona stopa 2,5% Za ostale grupe: Osnovica saldo grupe u visini sadanje, tj. neotpisane vrednosti (po poreskom obraunu), tj. poetni saldo grupe + vrednost pribavljenih i u upotrebu stavljenih stalnih sredstava iz grupe (bez obzira na datum aktiviranja) - vrednost otuenih stalnih sredstava iz te grupe (bez obzira na datum otuenja prodajna vrednost).

Investicione nekretnine
(iz rukom pisane i skripte 2010/11)

Nekretnine obuhvataju: zemljite, zgrade, delovi zgrada ili zajedno zemljite i zgrade. Od klasifikacije nekretnina zavisi kako se odreuje vrednost imovine i gde e ona u bilansu biti iskazana (stalna ili obrtna imovina). U zavisnosti od poslovnih ciljeva koji treba da budu ostvareni dranjem i korienjem nekretnina, klasifikuju se kao: 1. stalna imovina (materijalna ulaganja) nekretnine koje preduzee koristi u obavljanju osnovne delatnosti (proizvodnje, nabavke, administracije); za njihovo bilansiranje i procenjivanje merodovan je MRS 16; vrednuju se po NV ili fer vrednosti 2. stalna sredstva namenjena prodaji preduzee ih dri sa namerom da ih proda, merodavan je MSFI 5, iskazuju se kao obrtna imovina po fer vrednosti umanjenoj za trokove prodaje; 3. nekretnina namenjena prodaji u okviru redovnog poslovanja (zalihe) nekretnine steene radi prodaje u kratkom roku ili se grade sa namerom da po zavretku gradnje budu prodate. Za njihovo bilansiranje i procenjivanje je merodavan MRS 2; 4. nekretnine u izgradnji za raun treih lica - predstavljaju nedovrenu proizvodnju, merodavan MRS 11 5. investicione nekretnine. Investicione nekretnine (MRS 40) to su nekretnine koje vlasnik dri da bi ostvario prihod od zakupnine (nekretnina data u finansijiski lizing, tj. zakup) ili od poveanja njihove trine vrednosti. Ove nekretnine se ne koriste u proizvodnji, nabavci robe, administrativne svrhe niti su namenjene prodaji u redovnom poslovanju. Investicione nekretnine se odvojeno pokazuju u bilansu u odnosu na stalna sredstva, da bi se poveala transparentnost FI, odnosno da bi se jasno pokazalo koji deo rezultata preduzee ostvaruje iznajmljivanjem svojih nekretnina, a koji se ostvaruje korienjem imovine u poslovne svrhe. Investicione nekretnine se razlikuju od nekretnina koja se koriste u redovnom poslovanju po tome to generiu tokove gotovine uglavnom nezavisno od drugih sredstava preduzea.
Novani tokovi sredstva koji se koriste u redovnom poslovanju ne mogu se separatno identifikovati, dok je kod investicione nekretnine npr. lako utvrditi koliko izdavanje poslovne zgrade donosi novca.

Primeri investicionih nekretnina su: o zemljite koje se dri u cilju poveanja vrednosti, o zemljite kome trenutno nije odreena namena (dok mu se namena ne odredi), o zemljite dato u zakup (tretira se kao operativni lizing, zbog neogranienog trajanja), o zgrada data u finansijski lizing, o zgrada koja nije iznajmljena, ali se dri radi toga. o ako vlasnik koristi deo neke zgrade za obavljanje sopstvene aktivnosti, a najvei deo iste zgrade da u zakup, ona se takoe tretira kao investiciona nekretnina (bitno je za ta se zgrada preteno koristi).
Vlasnik treba da bude pasivan investitor. Kada vlasnik izdaje zgradu, on moe nuditi zakupcu razne vrste usluga, kao to je npr. tekue odravanje zgrade to se i dalje tretira kao investiciona nekretnina. Meutim, ako se izdaje hotel i zahteva se da vlasnik hotela bude menader, to nee biti investiciona nekretnina, jer vlasnik moe svojim odlukama bitno uticati na gotovinske tokove koje e takva nekretnina generisati.

Pravila priznavanja investicionih nekretnina ista su kao i za sva sredstva: Inicijalno procenjivanje: o po NV ako je steeno kupovinom: NV= FV + ZTN (pravne usluge npr. uknjienja). o po CK ako je to uinak samog preduzea (tek onda kada je nekretnina napravljena i spremna za upotrebu). U CK ne ulaze trokovi otpoinjanja aktivnosti, trokovi odravanja, prekomerna ulaganja, ali ulaze trokovi usled proirenja ili zamene nekog dela nekretnine.. Naknadno procenjivanje o po NV, tako da je sadanja vrednost = NV amortizacija gubici zbog obezvreenja; koristi se samo ako se fer vrednost ne moe pouzdano utvrditi.
Npr. izdajemo zgradu kupljenu 1.1.1998, iji je procenjeni vek trajanja 50 godina i NV 100.000. Koristi se linearna metoda otpisivanja. U 10. godini korienja (2008), izvreno je vanredno otpisivanje za 5000. Godinji otpis: 100.000 / 50 = 2.000; Otpisana vrednost do 2008: 10 x 2.000 + 5.000 = 25.000 Vrednost na kraju 2008: 100.000 25.000 = 75.000

o po fer vrednosti (poreenje fer vrednosti i knjigovodstvene vrednosti) - svaka promena fer vrednosti investicionih nekretnina priznaje se, saglasno MRS 40, kao dobitak ili gubitak u BU u periodu u kome je do promene fer vrednosti dolo. Promena ne ide na revalorizacione rezerve, kao kod nekretnina koje se koriste za obavljanje vlastite delatnosti. Poto se promene fer vrednosti iskazuju kao dobitak/gubitak, investicione nekretnine se ne amortizuju (nema ni sistematskih ni vanrednih otpisa); ako je trite bilo mirno, nova fer vrednost e svakako biti nia usled toga to se koristila godinu dana. * Pri izdavanju nametene poslovne zgrade, mora se voditi rauna kod utvrivanja fer vrednosti da ne vrednujemo dva puta istu imovinu da nametaj ne vrednujemo i kao poseban oblik imovine, i kao deo ove nekretnine. Visina zakupa se razlikuje u zavisnosti od toga da li je zgrada opremljena ili nije.
Primer: 2006. smo kupili zgradu za 100.000. Fer vrednost 31.12.2006. godine bila je 110.000, a 31.12.2007. bila je 90.000. U 2006. u BU e biti iskazan dobitak od 10.000 i vrednost zgrade e za tih 10.000 biti vea u BS. U 2007. godini e u BU biti iskazan pad vrednosti od 20.000 kao gubitak, a to e smanjiti i vrednost investicione nekretnine za 20.000 u BS.

Bilansiranje finansijskih ulaganja

Dugoronim finansijskim ulaganjem se smatra ulaganje novanih sredstava na svojinskoj ili kreditnoj osnovi u druga preduzea, sa namerom da se dugorono dre, odnosno iji je rok unovenja dui od godine dana.
* Ulaganja na svojinskoj osnovi (izmeu firme i ulagaa postoji vlasniki odnos) nemaju rok dospea, a ulaganja na kreditnoj imaju rok dospea, pa je bitno da period do naplate bude dui od godinu dana (duniko -poverilaki odnos).

Izdvajanje ovih ulaganja motivisano je, osim dugoronou ulaganja, potrebom da se prihodi koji se po osnovu njih ostvaruju odvoje od prihoda koji nastaju po osnovu redovne poslovne aktivnosti, odnosno prodaje uinaka. Klasifikacija dugoronih finansijskih ulaganja: 1. Uea 2. Hartije od vrednosti koje se dre do roka dospea 3. Hartije od vrednosti koje su raspoloive za prodaju 4. Dugoroni plasmani Merodavni meunarodni raunovodstveni standardi: Za uea: MSFI 3 - Poslovne kombinacije Za ostale hartije od vrednosti i dugorone plasmane: o MRS 32 Prezentacija finansijskih instrumenata* o MRS 39 Priznavanje i procenjivanje finansijskih instrumenata o IFRS 7 Objavljivanje finansijskih instrumenata
*Finansijski instrumenti ugovorni odnos gde jedna strana ima pravo da primi, a druga ima obavezu da preda gotovinu ili neki drugi fin. instrument. Finansijska sredstva su vlasnike i kreditne HOV, potraivanja, obaveze. Ovi standardi se odnose i na finansijske derivate kao to su fjuersi i sl.

1. Uea
Uea su ulaganja u druga preduzea sraunata na stvaranje osnove za uticaj na njihovu poslovnu i finansijsku politiku, radi unapreenja sopstvenog poslovanja. Pretpostavka postojanja uea su korporativni oblici organizovanja preduzea (d.o.o. ili akcionarska drutva) to su ulaganja na svojinskoj osnovi ulaganja u akcije.
Uea se uglavnom odnose na preduzea sa kojima ve imamo odreene poslovne odnose: npr. veliki kupci, ili dobavljai (koristimo uticaj da bismo imali npr. pravo prvenstva pri isporuci). Dakle, visina dividende nije primarni motiv ulaganja.

Da bi jedno ulaganje imalo karakter uea, prema IV direktivi EU, ono mora da iznosi najmanje 10% od osnovnog kapitala, odnosno glasakih prava (glasaka prava ne moraju uvek biti jednaka ulaganju u kapital, primer za to su preferencijalne akcije koje ne daju pravo glasa; a moe se i nekome poveriti pravo glasa). Dok ne dostignemo 10% (ako kupujemo u vie navrata), ta ulaganja su HoV raspoloive za prodaju. Nacionalnim propisima ova donja granica moe biti podignuta, ali ne moe biti vea od 20%. Prema visini, uea se dele na: 1. Obina uea: 10-20% u pravu glasa (vlasnik zapravo nema bitnu mogunost uticanja na poslovnu i finansijsku politiku preduzea). 2. Znaajna uea: od 20 do 50% (vlasnik ima mo uticaja na odluke o finansijskim i poslovnim politikama, ali ne i kontrolu tih politika) 3. Veinska uea: iznad 50% (vlasnik ima kontrolu i moe uticati na poslovne i finansijske odluke). Veinsko uee moe postojati i pri nioj stopi uea u pravu glasa od 50%, ako je velika disperzija akcija. Veinska uea se iskazuju u okviru posebne pozicije Uea u povezanim preduzeima.
Ostala uea u firmi (manja od 50%) predstavljaju manjinska uea.

Inicijalno procenjivanje veinskih uea - po fer vrednosti na dan sticanja, a trokovi transakcije se tretiraju kao rashod perioda. Trokovi transakcije su trokovi koji se mogu neposredno pripisati transakciji kao to su: naknade raunovoama, pravnim savetnicima, procenjivaima i drugim konsultantim angaovanim na realizaciji poslovne kombinacije. Obina uea se klasifikuju kao finansijska sredstva raspoloiva za prodaju i vrednuju se po nabavnoj vrednosti. Nabavna vrednost = kupovna* vrednost uveana za trokove nabavke, kao to su berzanski porez na promet, naknada za upis u centralni registar HoV, provizija berzanskog posrednika, i sl.

* Kupovna vrednost nije jednaka nominalnoj vrednosti, jer se akcije nekog preduzea na berzi mogu kupiti po vioj ili nioj vrednosti od nominalne. Ono to nema sposobnost aktiviranja, i to ne moete ukljuiti u nabavnu cenu uea, to su izdaci koje biste imali vezane za donoenje odluke o kupovini uea (npr. usluge konsultantske kue). Ako se uea stiu razmenom akcija, tada se odnos za razmenu utvruje kao odnos berzanskog kursa, ili kao odnos bilansne vrednosti akcija ako se akcije ne kotiraju na berzi.
Akcija moe imati sledee vrednosti: nominalnu (na koju akcija glasi), emisionu (iznos za koji se akcija prvi put prodaje), berzansku (vrednost u bilo kom trenutku nakon prvog emitovanja) i bilansnu (sopstveni kapital podeljen sa brojem akcija ona bi bila jednaka nominalnoj kada ne bi bilo aia, rezervi i neraspodeljene dobiti).

Naknadno se uea procenjuju saglasno naelu nie vrednosti. Koristi se ublaen princip nie vrednosti, odnosno nia trina vrednost se uzima u obzir samo kod trajnog smanjenja berzanske vrednosti. To otpisivanje ima karakter ostalih rashoda. Koristi se jo i Equity metod vredovanja znaajnih uea i to kod izrade pojedinanih bilansa i kod izrade konsolidovanog bilansa. Ova metoda je prvo razvijena u SAD, pa je prihvaena i u Evropi. Sutina ove metode je u tome da se nabavna vrednost uea menja u skladu sa promenama visine sopstvenog kapitala preduzea na koje se uee odnosi (time se otklanja slabost vrednovanja po NV). To znai da se poveava za uee u ostvarenoj dobiti, a smanjuje za naplaene dividende i uee u gubitku. Poto dividende smanjuju uee, mi u stvari deo dobitka iskazujemo kao prihod u onoj godini kada je taj dobitak i nastao. Meutim, poto visinu uea korigujemo za pun iznos eventualnog dobitka, koji ne mora biti u potpunosti isplaen u vidu dividendi, mi zapravo plaamo vei porez, jer evidentiramo deo prihoda koji nee biti praen novanim prilivom (mana ovog modela). Equity metoda onemoguava formiranje latentnih rezervi u vrednosti uea, koje nastaju u sluaju poveanja trine vrednosti uea, jer kada koristimo istorijski troak, ne moemo podii vrednost uea iznad njegove NV).
Primer: Ako imamo 30% kapitala firme B, a firma B ima sopstveni kapital 1200, nama pripada 360 (30% od 1200), koliko smo i platili uee u datom trenutku. Ako kapital firme B poraste na 1400: ako primenjujemo nabavnu vrednost, nae uee e i dalje biti vrednovano u iznosu od 360. Meutim, po equity metodi, nama e od toga opet pripadati 30% tj. 420. Kada preduzee B donese odluku o isplati dividendi, tako da se polovina dobitka od 200 isplauje, polovina zadrava mi emo na osnovu naih 30% dobiti 30 u vidu dividendi i za toliko smanjujemo vrednost uea (kapital firme B bie nii za iznos isplaenih dividendi, odnosno 100, pa je i nae uee sada 390).

2. Ostale dugorone hartije od vrednosti

Dugorone hartije od vrednosti su hartije od vrednosti (akcije, obveznice) za koje ne postoji namera prodaje u roku kraem od godine dana. U trenutku sticanja, prema MRS-39, dugorone hartije od vrednosti mogu biti klasifikovane kao***: a) finansijski instrumenti po fer vrednosti kroz bilans uspeha; b) ulaganja koja su raspoloiva za prodaju; c) ulaganja koja se dre do roka dospea; Motivi za ulaganje u ove HoV: Dugorona rezerva likvidnosti preduzea. Poveanje vrednosti i sticanje prihoda od dividendi (akcije), odnosno kamata (obveznice). Inicijalno se procenjuju po nabavnoj vrednosti, a naknadno vrednovanje je definisano u MRS-39. Trokovi koji mogu nastati pri prodaji se ne uzimaju u obzir (paragraf 46). a) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha Preduzee ima pravo da, u trenutku sticanja, svako finansijsko sredstvo (obavezu) oznai kao finansijsko sredstvo (obavezu) po fer vrednosti kroz bilans uspeha, osim ulaganja u akcije kojima se ne trguje na aktivnom tritu i ija se fer vrednost ne moe pouzdano utvrditi. Ova pozicija moe obuhvatiti: akcije, obveznice, komercijalne i blagajnike zapise... Njihovo inicijalno vrednovanje vri se po fer vrednosti na dan sticanja, pri emu se transakcioni trokovi ne ukljuju u vrednost ovih HoV - tretiraju se kao rashodi perioda. Naknadno procenjivanje vri se po fer vrednosti na dan ponovne procene. Razlike izmeu fer vrednosti u trenutku sticanja i fer vrednosti instrumenta pri naknadnom procenjivanju predstavljaju prihode i rashode datog obraunskog perioda koji se iskazuju u BU.

b) Ulaganja raspoloiva za prodaju Ulaganja raspoloiva za prodaju nisu isto to i HoV namenjene prodaji; one se mogu prodati, ako se za tim ukae potreba, tako da se ne dovede u pitanje normalan nastavak rada firme. U sutini, mi nemamo nameru da ih prodajemo u roku kraem od godinu dana. Ona ne obezbeuju ni znaajan uticaj u preduzeu, pa se tako razlikuju od uea. Njihovo inicijalno vrednovanje vri se po fer vrednosti* na dan sticanja (ukljuuje transakcione trokove), a naknadno procenjivanje se vri po fer vrednosti na dan ponovne procene. Razlika izmeu knjigovodstvene i fer vrednosti se za hartije od vrednosti koje su raspoloive za prodaju iskazuje u BS kao komponenta kapitala (revalorizacione rezerve). Ovi nerealizovani dobici, odnosno gubici, prenose se u BU kad doe do prodaje ovih HoV. Hartije od vrednosti se testiraju na obezvreenje. Svi gubici koji po tom osnovu nastaju, uvek se iskazuju kao rashod u BU. Kod HoV koje su raspoloive za prodaju, sa pozicije u okviru kapitala na kojoj je iskazana razlika izmeu fer vrednosti i nie knjigovodstvene vrednosti, treba iznos obezvreenja preneti u bilans uspeha. *Pri kupovini obveznica, potraivanje prema emitentu uvek je jednako nominalnoj vrednosti na koju obveznica glasi. Ako kupite obveznicu iznad nominalne vrednosti, premiju ete iskazati kao odloeni rashod i za taj iznos je realna kamata manja od nominalne kamate. Srazmerni deo plaene premije ete otpisivati svake godine.
Primer: Obveznicu smo platili 1060, NomV = 1000, obveznica glasi na 2 godine. Dakle, naplatiemo 1000 kada istekne 2 godine, zajedno sa kamatom koja iznosi 100 u apsolutnom iznosu. Da smo kupili obveznicu po nominali, i nominalna i realna kamta bi bile jednake. Meutim, poto smo platili 1060, a dobiemo 1100, realna kamata je nia od nominalne i iznosi 40. Svake godine knjiimo 50 na ime kamate i 30 kao otpis premije i time svodimo viu nominalnu na niu realnu kamatu.

Ako kupite obveznicu ispod nominale, realna kamata je vea od nominalne, jer na kraju dobijamo pun iznos nominalne vrednosti.
Npr: Obveznicu smo platili 950, i na kraju 2. god. dobijamo 1000 + 100 na ime kamate realna kamata je 150.

c) Ulaganja koja se dre do roka dospea koji je unapred poznat Uslovi za klasifikaciju sredstva u ovu grupu: finansijsko sredstvo mora glasiti na poznati iznos koji e biti naplaen ili taj iznos mora biti odrediv; rok dospea mora biti poznat - fiksan preduzee ima nameru i sposobnost da ga dri do roka dospea ta namera mora da se dokae. Sposobnost dranja nekog finansijskog sredstva do roka dospea znai da preduzee nee biti prinueno da, zbog odravanja likvidnosti, ova sredstva unovi i njima izmiri dospelu obavezu, pre roka dospea finansijskog sredstva. Namera ne postoji: ako se finansijsko sredstvo dri samo neki period, bez obzira na duinu perioda, ako je preduzee spremno da sredstvo proda kada doe do promene kamatnih stopa, valutnih kurseva ili jednostavno se pojavi atraktivnija mogunost ulaganja. U ovu grupu ulaganja spadaju npr. prioritetne akcije sa obaveznim dospeem, ili kreditne HOV koje preduzee nema nameru da proda. Vlasnike hartije ne mogu biti ulaganja koja se dre do roka dospea jer: imaju neodreen vek trajanja iznosi dividendi koje vlasnik prisvaja varira na nain koji se ne moe unapred predvideti Finansijsko sredstvo, koje emitent moe opozvati pre roka dospea, bie klasifikovano kao sredstvo koje se dri do roka dospea samo ako: vlasnik tog sredstva namerava i ima mogunost da ga dri do opoziva ili roka dospea i ako bi vlasnik mogao nadoknaditi gotovo ceo njegov knjigovodstveni iznos.
Primer: otkupljive prioritetne akcije

Finansijsko sredstvo nee biti klasifikovano kao sredstvo koje se dri do roka dospea ako emitent ima pravo da obavezu izmiri u visini koja je znaajno ispod njegovog amortizovanog iznosa.

*** Iz rukom pisane skripte: U ovu podelu se ubrajaju i: d) zajmovi i potraivanja - zasnivaju se na neposrednoj vezi izmeu poverioca i dunika i podrazumevaju predaju odreenog iznosa gotovog novca (ili prodaju robe, izvrenje usluga...). Standard 39 obuhvata ovde i potraivanja steena kupovinom faktoring. Inicijalno procenjivanje vri se po nominalnoj vrednosti, a naknadno vrednovanje u visini mogue naplate tog zajma ili potraivanja. *** Ograniene su mogunosti za reklasifikaciju prema Standardu: inicijalno je mogue izvriti reklasifikaciju, ali naknadno nije, jer je klasifikacija vana za inicijalno i naknadno vrednovanje. ako se stvori aktivno trite za neko potraivanje, ono se moe reklasifikovati iz potraivanja i zajmova u kategoriju HoV raspoloivih za prodaju. ako doe do znaajnih prodaja u okviru HoV koje se dre do roka dospea, sredstva iz te kategorije koja jo uvek nisu prodata moraju se prebaciti u kategoriju HoV raspoloivih za prodaju. *** Kad god se koristi fer vrednost pri procenjivanju, polazi se od pretpostavke nastavka poslovanja. *** HoV koje se dre do dospea vrednuju se isto kao dugoroni plasmani. ***
Primer za efektivnu kamatnu stopu: Kupujemo obveznice sa nultim kamatnim kuponom ija je nominalna vrednost 1.000.000, pri emu plaamo 98% nominalne vrednosti, odnosno 980.000. Nominalna kamata je 10%, rok dospea je 5 godina i ove obveznice su klasifikovane kao sredstva koja se dre do roka dospea. Efektivna kamatna stopa je stopa koja nominalnu vrednost od 1.000.000 koju emo naplatiti za 5 godina svodi na dananjih 980.000 i ona iznosi 10,53482. Ona je vea od nominalne kamatne stope, jer smo kupili obveznicu po ceni nioj od nominalne vrednosti (bila bi vea da smo je kupili sa premijom).

***

3. Dugoroni plasmani
Dugoroni plasmani su, na ugovoru zasnovane, dugorone pozajmice (sa rokom naplate duim od godine dana) drugim preduzeima sa ugovorenom fiksnom kamatnom stopom. Inicijalno vrednovanje vri se po fer vrednosti plasmana - sadanja vrednost svih buduih plaanja (glavnica + kamata), diskontovanih trinom kamatnom stopom na dan nastanka potraivanja. Naknadno vrednovanje se vri po amortizovanoj vrednosti korienjem metoda efektivne kamate. Amortizovana vrednost = vrednost po kojoj se finansijsko sredstvo inicijalno priznalo otplate glavnice kumulativni iznos amortizacije diskonta ( + ako se amortizuje premija) smanjenja nastala zbog obezvreenja. Efektivna kamatna stopa je ona kamatna stopa koja diskontuje budua gotovinska plaanja ili primitke tokom oekivanog veka trajanja plasmana tano na neto knjigovodstvenu vrednost. Ukoliko plasman nije pokriven zalogom, procenjujemo naplativost plasmana u zavisnosti od boniteta dunika, i ukoliko verujemo da deo naeg plasmana neemo moi da naplatimo, taj iznos moramo otpisivati (MRS 36 Obezvreenje imovine). Kod plasmana koji su pokriveni hipotekom ili pokretnom imovinom (HoV, potraivanjima ili robom), procena naplativosti polazi od iznosa koji se moe ostvariti unovenjem zaloge (bonitet dunika nije od znaaja). Zaloga se vanbilansno evidentira; podaci o vrsti i vrednosti zaloge koja je uzeta za pojedinane plasmane navode se u napomenama uz finansijske izvetaje.

BILANSIRANJE OBRTNE IMOVINE

Prema konceptualnom okviru, obrtnom imovinom se smatra imovina: od koje se oekuje da bude realizovana, odnosno koja se dri radi prodaje ili potronje u toku poslovnog ciklusa, koja je na zalihama radi trgovine i za koju se oekuje da e biti prodata u roku od godinu dana od dana bilansa, koja je u obliku gotovine ili gotovinskog ekvivalenta ija upotreba nije niim ograniena. obrtna imovina ima koeficijent obrta vei od 1. Ralanjavanje obrtne imovine: 1. Zalihe - namenjene ili potronji ili prodaji 2. Potraivanje - namenjena pretvaranju u gotovinu,
Po skripti 2010/2011, trea stavka su kratkorone HoV, tako da ima ukupno 4 stavke.

3. Gotovina i gotovinski ekvivalenti - mogu se koristiti za izmirenje obaveza ili kupovinu sredstava.

Bilansiranje zaliha
Pod zalihama se, saglasno paragrafu 4, MRS 2 Zalihe, podrazumevaju sredstva: koja se dre radi prodaje tokom obraunskog perioda, koja su rezultat proizvodnje, a namenjena su prodaji, koja se nalaze u obliku osnovnog ili pomonog materijala koji se troi u proizvodnom procesu ili procesu pruanja usluga. Ralanjavanje zaliha (kriterijum brzine pretvaranja u gotovinu): 1. Osnovni, pomoni i pogonski materijal u zavisnosti od uloge materijala u proizvodnji konkretnog proizvoda (nisu bitna prirodna svojstva materijala): a) Osnovni materijal je materijal koji ini glavnu supstancu proizvoda. b) Pomoni materijal ulazi u sastav novog proizvoda, ali ne ini njegovu osnovu supstancu c) Pogonski materijal ne ulazi u sastav novog proizvoda, ali omoguava njegovu proizvodnju.
Npr. u proizvodnji hleba brano je osnovni materijal, a so pomoni; elektrina energija je pogonski materijal.

2. Nedovreni proizvodi i usluge: a) Nedovrena proizvodnja zalihe imovinskih predmeta koji jo nisu spremne za prodaju, proizvodni proces na njima nije zavren. b) Neizvrene usluge zapoet, a nezavren proces pruanja usluga (npr. popravke sredstava). Odvojeno bilansiranje je uslovljeno razliitim stepenom likvidnosti. c) Proizvodnja po osnovu dugoronih ugovora - takoe se iskazuje u okviru ove pozicije; to su ugovori ije se izvreenje protee na vie obraunskih perioda (time se bavi MRS 11). 3. Gotovi proizvodi i roba - zalihe namenjene prodaji o Ako se gotovi proizvodi daju u poslovni lizing, na primer transportna sredstva, tada se oni iskazuju u okviru posebne pozicije gotovi proizvodi dati u lizing (~ za komisionu prodaju). 4. Dati avansi - predstavljaju potraivanje koje e biti pretvoreno u zalihe. Zalihe u mnogim preduzeima ine znaajan deo aktive. Neophodno je dobro upravljati zalihama, jer nam one obezbeuju kontinuitet poslovanja moemo troiti vie nego to je nabavljeno u jednom periodu ili moemo prodavati vie nego to je u nekom periodu proizvedeno. Dranje zaliha kota (npr. trokovi skladitenja), a nemamo direktan prinos od njih, tako da je u interesu preduzea da one budu na nivou koji omoguava normalno poslovanje.

Procenjivanje zaliha
Inicijalno procenjivanje se vri pojedinano, u skladu sa naelom istorijskog troka*: po nabavnoj vrednosti za zalihe steene kupovinom i po ceni kotanja za zalihe sopstvenih uinaka. Primenjuje se princip pojedinanog procenjivanja. Nabavna vrednost i cena kotanja predstavljaju gornju granicu procenjivanja (princip nie vrednosti).
* ne koristi se fer vrednost, jer je vreme vezivanja zaliha kratko, pa se smatra da je razlika izmeu fer vrednosti i vrednos ti na dan sticanja zanemarljiva.

Metod specifine identifikacije se koristi za utvrivanje CK konkretnog proizvoda i to za zalihe koje nisu zamenjive (slike, dragulji, unikatni nakit, proizvodi koji su proizvedeni po osnovu specifino identifikovanog projekta ili zahteva konkretnog kupca). Takve zalihe se procenjuju u visini CK koja sadri direktne trokove, posebne pojedinane trokove i opte trokove proizvodnje. Ova metoda se koristi samo kod proizvoda visoke vrednosti i kod proizvoda koji se iz pravnih razloga smatraju nezamenjivim, kao to su automobili, teka oprema, unikatni nakit, krzno, nekretnine...
Razlog za to je onemoguavanje manipulacije rezultatom, putem izbora koje zalihe su predmet prodaje, a koje ne - preko visine vrednosti prodatih proizvoda, prevaljivanjem trokova bismo uticali na visinu vrednosti zaliha i visinu rezultata.

Zalihe kojima brokeri trguju, npr. penica, kukuruz, plemeniti metali, mogu biti vrednovane po fer vrednosti umanjenoj za trokove prodaje. Odredbe o vrednovanju zaliha sadrane u MRS 2 - Zalihe ne odnose se na ovu vrstu zaliha. Prema MRS 41 Poljoprivreda, zalihe poljoprivrednih proizvoda (koje predstavljaju prinos biolokih sredstava kao to su vinogradi ili vonjaci) vrednuju se fer vrednosti umanjenoj za procenjene trokove prodaje u vreme ubiranja poljoprivrednih proizvoda. Za nakandno procenjivanje merodavno je naelo nie vrednosti ako na dan bilansa NV, odnosno CK ne mogu biti nadoknaene, tada se procenjivanje vri po neto prodajnoj vrednosti (iznos koji se moe ostvariti njihovom prodajom ili umanjen za trokove prodaje). U svakom narednom periodu vri se novo odreivanje neto prodajne vrednosti. Ako prestanu da postoje okolnosti koje su dovele do otpisivanja vrednosti zaliha, te doe do poveanja neto prodajne vrednosti, tada se moe izvriti pripisivanje vrednosti zaliha, ali ne iznad prvobitne NV, odnosno CK (naelo ograniene povezanosti vrednosti). Prema MRS 2, paragraf 34, za iznos pripisane vrednosti smanjuju se rashodi prodatih proizvoda ili robe, u periodu u kome je dolo do pripisivanja.
Npr. 30.06. knjigovodstvena vrednost zaliha je 100, a fer vrednost trokovi prodaje je 90. Otpisujemo vrednost zaliha za 10, tako to je tretiramo kao poveanje nabavne vrednosti prodate robe, jer se oekivalo da e do prodaje robe doi u kratkom roku. Meutim, 30.09. roba nije prodata i ponovo vredi 100 za iznos od 10 poveavamo vrednost zaliha robe i smanjujemo nabavnu vrednost prodate robe kao rashod.

Utvrivanje vrednosti zaliha na dan bilansa pretpostavlja da se poetno stanje zaliha, uveano za nabavke, podeli na dva dela: na vrednost zaliha koje postoje na kraju perioda na vrednost zaliha koje su tokom perioda potroene, odnosno prodate. Razlikujemo 3 metode voenja zaliha: 1. Metoda umetnutog inventara: o trokovi prodatih proizvoda = poetno stanje zaliha + nabavke krajnje stanje zaliha o krajnje stanje zaliha dobija se popisom na kraju obraunskom peridoa - nedostatak ove metode jeste to nema uvida u promene koje su dovele do kranjeg stanja (evidentiraju se samo inputi). 2. Metoda stalnog inventara - evidentiranje svake nabavke i potronje (prodaje) u trenutku nastanka, tako da u svakom trenutku imamo uvid u stanje vrednosti zaliha. Ova metoda se ne moe koristiti uz metod specifine identifikacije, ve samo za zamenjive zalihe. 3. Metoda prodaje na malo u trgovini - roba se u trgovini na malo prodaje po prodajnim cenama sa PDV-om.
Poto je PDV prihod dravnih organa, preduzee svoju robu mora voditi po veleprodajnoj ceni. FV + ZTN = NV + RuC = veleprodajna vrednost + PDV = prodajna cena sa PDV-om. RuC predstavlja zaradu trgovinskog preduzea iz koje on pokriva trokove poslovanja, a ono to preostane predstavlja profit. Treba praviti razliku izmeu ukalkulsane RuC i ostvarene RuC. Ukalkulsana RuC se odnosi kako na prodatu, tako i na neprodatu robu, dok se ostvarena RuC odnosi samo na realizovanu robu (bitno zbog naela realizacije). Ona se rauna u procentu od prodajne vrednosti bez PDVa ili od NV. Izraava se kao prosena stopa RuC, a do nje se dolazi kada se suma RuC podeli sa sumom ukupnih nabavki. Saldo rauna RuC pokazuje nerealizovanu razliku u ceni.

Za utvrivanje vrednosti zamenjivih i poluzamenjivih zaliha, prema MRS 2, paragraf 25 i 23, koriste se sledei postupci, koji polaze od pretpostavljenog redosleda troenja: FIFO metod metod prosene nabavne cene Izmenom standarda, vie nije dozvoljeno korienje LIFO metode (mogua upotreba te metode je u pogonskom knjigovodstvu, u inflatornim uslovima).

FIFO metod Pretpostavka: materijal se troi onim redosledom kako je nabavljen, to znai da na zalihama ostaje materijal koji potie iz poslednjih nabavki. Ako se pretpostavljeni redosled potronje potuje, tada ova metoda odgovara principu pojedinanog procenjivanja po nabavnoj vrednosti. Pogodna za preduzea koja posluju u uslovima deflacije, jer daje realan rezultat, budui da se vrednost utroenih zaliha utvruje po cenama prvih nabavki. Time se onemoguava precenjivanje periodinog rezultata, a zalihe su procenjene po cenama poslednjih nabavki. Kako ne postoji apsolutna stabilnost cena niti deflacija na dui rok posmatrano, primena FIFO metode vodi iskazivanju vie dobiti u odnosu na metodu prosene cene (nii trokovi prodatih proizvoda, a vea vrednost krajnjih zaliha) i iskazivanju realne vrednosti zaliha.
Precenjivanje rezultata znai povean odliv sredstava iz preduzea, kroz oporezivanje i raspodelu takvog rezultata, pa ukoliko se u inflatornim uslovima primenjuje FIFO metoda, moramo kod raspodele rezultata voditi rauna o tome da predmet raspodele ne bude i rezultat koji je posledica primene ove metode. Naalost, na visinu poreskih obaveza ne moemo uticati.

Primena FIFO metode se smatra naroito pogodnom: za preduzea koja imaju visok koeficijent obrta zaliha (pa je razlika izmeu NV i TV je zanemarljiva) za preduzea sa irokim asortimanom materijala ili roba (pretpostavka je da cene razliitih materijala i roba
ne rastu jednakim tempom, ve se to meusobno komenpzuje),

za industrijska preduzea kod kojih se esto menjaju zalihe materijala i gotovih proizvoda, za preduzea gde uee zaliha u ukupnoj aktivi nije znaajno. Metoda prosene cene Pretpostavka: utroeni materijal, kao i materijal koji se nalazi na zalihama, potiu podjednako iz svih izvrenih nabavki. Prosena cena se moe utvrditi na dva naina: periodino utvivanje prosene cene - u odreenim vremenskim razmacima, npr. svakih 15 dana permanentno utvrivanje prosene cene tzv. klizajua prosena cena prosena nabavna cena se utvruje pre svake potronje. Posledica primene ove metode jeste da su promene tekuih trinih cena skrivene jer se meaju sa cenama ranijih nabavki, tako da ni procena konanih zaliha ni procena rashoda nee, naroito u kraem roku, biti pod uticajem promena tekuih trinih cena. U uslovima rasta cena (inflacije), obraunata prosena cena e biti nia od tekue cene. Kada su zalihe ranijih nabavki (po niim cenama) > od zaliha tekuih nabavki (po viim cenama), uticaj niih cena e biti vei, pa e prosena cena biti manja, i obrnuto. Tako da u uslovima inflacije imamo precenjenost rezultata i potcenjenost zaliha. Posledice pogrenog odreivanja vrednosti zaliha: potcenjene zalihe na kraju godine vode potcenjenom rezultatu tekue godine i potcenjenoj neto imovini, a u narednoj godini (kada se te zalihe troe i postaju rashodi) rezultat e biti precenjen. Vai i obrnuto. **** LIFO metoda koja je izmenama u standardu 2, zabranjena, a koja je predstavljala alternativni postupak, polazi od pretpostavke da se troi materijal koji potie iz poslednjih nabavki, tj. da na zalihama ostaje materijal koji potie iz prvih nabavki. U inflatornim uslovima, primena ove metode je poeljna, jer e vrednost utroenih zaliha biti obraunata po cenama koje su najblie tekuim trinim, tj. rashodi u BU e biti realno obraunati. Time se prihodi i rashodi tekueg perioda iskazuju u monetranim jedinicama, koje su makar priblino, jednake kupovne snage. Kao posledica toga dobija se realno obraunat periodini rezultat. Meutim, to dovodi i do potcenjivanja zaliha i formiranja tzv. latentnih rezervi u vrednosti zaliha. To je jedan od razloga zbog kojih se osporavala primena LIFO metode, meutim, ako treba birati izmeu realnog BU i realne vrednosti zaliha, prednost ipak treba dati realno obraunatom rezultatu.
Sama metoda moe biti primenjena u dve varijante, i to kao: permanentna - za obraun vrednosti utroenih zaliha uvek se koristi cena poslednje nabavke; periodina - koristi se za procenjivanje vrednosti zaliha na kraju obraunskog perioda; u toku obraunskog perioda se praktino trokovi uopte ne knjie.

Porede se zalihe na kraju sa zalihama na poetku obraunskog perioda, i ukoliko su krajnje zalihe nie od poetnih, vrednovanje se vri po cenama po kojima su vrednovane poetne zalihe. Ukoliko su krajnje zalihe vie od poetnih, onda na vrednost poetnih zaliha, dodajemo vrednost razlike izmeu poetnih i krajnjih zaliha. Postoji vie reenja za pitanje kojom cenom treba tu razliku pomnoiti. o Sutini LIFO metode odgovaralo bi da tu razliku treba pomnoiti sa cenama prvih nabavki, jer ova metoda pretpostavlja da se materijal iz poslednjih nabavki troi. o U praksi se esto koristi prosena nabavna cena, ili cena poslednje nabavke.

Poslovanje po sistemu Just in time - smanjuje ili ak eliminie zalihe i time smanjuje trokove.
Ovaj sistem pretpostavlja da isporuka materijala stie tano na vreme, odnosno da ne postoje zalihe materijala ili su one minimalne (sigurnosne zalihe). Cilj uvoenja sistema je da se proizvodnja uini maksimalno efikasnom i da se trokovi dranja zaliha svedu na najmanju meru, to poveava konkurentnost. Da bi se uveo JIT sistem, potrebno je izvriti reformu proizvodnog procesa, procesa nabavke sirovine i materijala, kao i razvoj informacione mree koji e pratiti proizvodni proces, nivo zaliha i budue porudbine. Najvanija pretpostavka ovog sistema jesu odnosi sa dobavljaima oni moraju da izvre isporuke razliitih vrsta, koliina, veliina materijala u tano odreenim intervalima za pojedine proizvodne linije. Materijal mora biti ujednaenog, visokog kvaliteta, bez najmanjih nedostataka. Ukoliko se prekine redovnost snabdevanja od dobavljaa, ukoliko se isprui materijal neodgovarajueg kvaliteta, ako doe do odstupanja u kvalitetu izvrenih operacija zaposlenih ovaj sistem moe biti neuspean.

Dopustivost metoda sa fikcijom redosleda potronje I FIFO i metoda prosene nabavne cene (i LIFO, koja se ne koristi) oznaavaju se kao metode sa pretpostavljenim (fikcijom) redosledom troenja. Nazivaju se tako zato to stvarna potronja ne mora slediti redosled potronje koji se pretpostavlja pri obraunu vrednosti utroenih zaliha, s jedne strane, i utvrivanje vrednosti onih zaliha koje su nepotroene. Razumno upravljanje zalihama pretpostavlja da se prvo moraju utroiti zalihe pribavljene iz prvih nabavki, to odgovara FIFO metodi. U odreenim okolnostima, dopustivost metoda se odreuje prema posledicama koje njena primena ima po realnost utvrenog rezultata* i koje nisu u suprotnosti sa naelom nie vrednosti (kada vrednost zaliha po konkretnoj metodi prelazi trinu vrednost na dan bilansa). Treba koristiti metodu koja e u najveoj meri doprineti ostvarenju ciljeva finansijskog izvetavanja. Dakle, iako je metoda doputena, ako ona vodi precenjivanju rezultata, njena primena e se smatrati neprihvatljivom.
* u uslovima znaajne inflacije pogodnije je koristiti metodu prosene cene nego FiFo, jer ona daje manje precenjeni rezultat i manju precenjenost zaliha.

Zalihe istih ili slinih karakteristika i namene treba da budu procenjivane po istoj metodi. Odabrana metoda se mora dosledno primenjivati u duem vremenskom periodu, prema naelu kontinuiteta. Ukoliko doe do promene metode to se mora objaviti, moraju se navesti razlozi promene i kvantifikovati efekti promena na rezultat i vrednost imovine. Vrednost zaliha se priznaje kao rashod prilikom prodaje (a ne utrenutku nabavke), jer je u tom periodu ostvaren sa njima povezan prihod. Iznos otpisa zaliha ili gubici zaliha imaju tretman rashoda perioda u kome su nastali (naelo impariteta).
Znai, rauni zaliha imaju funkciju rauna razgranienja, u procesu finansijskog izvetavanja. Oni razgraniavaju novani izdatak koji nastaje po osnovu nabavke zaliha, od rashoda. Sve dok potroimo npr. nabavljeni materijal, tretiramo ga kao aktivu. Troak se evidentira onda kada doe do potronje materijala radi obavljanja procesa proizvodnje ili poslovanja uopte. I taj troak ostaje aktiva, sve dok proizvod radi ije proizvodnje je dati troak nastao ne bude prodat. Kada je re o uslugama (npr. reklamiranje), funkciju razgranienja preuzimaju rauni vremenskih razgranienja. *** Ne ui se metoda gvozdenih zaliha, jer nije predviena prema MRS 2.

Bilansiranje potraivanja
Potraivanja prema MRS-39, paragraf 9, predstavljaju primarni finansijski instrument. To su nederivativna (originalno stvorena) finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim plaanjima2. Pri poetnom priznavanju, ako postoji aktivno trite, fin. koje bi zadovoljilo definiciju potraivanja, moe biti oznaeno i kao finansijsko sredstvo po fer vrednosti kroz BU ili raspoloivo za prodaju. Potraivanje se bilansira ako se: moe dovesti u vezu sa finansijskim sredstvom, ako se oekuje priliv ekonomske koristi i ako se njegova vrednost moe pouzdano meriti. Potraivanje od koga se ne oekuje priliv ekonomske koristi u budunosti tretira se kao gubitak. Potraivanje se najee definie kao pravo na naplatu odreene sume novca ili prijem nekog drugog finansijskog sredstva. Klasifikacija potraivanja 1. Prema dospelosti bitno za odranje likvidnosti: a) Kratkorona sa rokom dospea do godine dana obrtna imovina b) Dugorona sa rokom dospea duim od godine dana - stalna imovina 2. Prema bonitetu (kvalitet potraivanja) bitna pri proceni stepena naplativosti: a) Punovredna potraivanja - potraivanja koja e biti naplaena u roku dospea u punom iznosu. Ne postoji rizik od produenja roka naplate i gubitka dela potraivanja. b) Dubiozna potraivanja - potraivanja kod kojih se dovodi u pitanje period naplate ili naplate iznosa na koje potraivanje glasi ili obe stavke; do toga dolazi usled: 1) pogoranja boniteta dunika; 2) dunik odbija da plati dug, pokretanje sudskog spora; 3) kada je nad dunikom pokrenut steajni postupak, zbog nelikvidnosti. c) Zastarela potraivanja - nastaju kad se izgubi mogunost naplate potraivanja od kupca. Ne moemo ga tuiti jer je proao period u kome smo to mogli uiniti, pa volja da plati ostaje na duniku. 3. Prema poreklu potraivanja se dele na: a) potraivanja iz isporuka (samo kada naplata sledi isporuci), b) potraivanja iz odnosa sa povezanim preduzeima (ovo je zapravo podela prema uesnicima, a izdvojena su u posebnu grupu da bi se omoguila izrada konsolidovanog bilansa), c) potraivanja iz plasmana Isporuke proizvoda i usluga i kratkorone pozajmice su osnova ovih potraivanja (a-c). d) ostala potraivanja inicijalno se vrednuju po nominalnoj vrednosti, a naknadno po principu nie vrednosti. i. Potraivanja prema povezanim preduzeima ii. Potraivanja prema radnicima iii. Potraivanja po osnovu kratkoronih plasmana, iv. Potraivanja prema dravi za preplaeni porez i sl. o Prema sigurnosti naplate: e) osigurana potraivanja pokrivena zalogom, pri emu informacije o datoj zalogi (HoV, roba...) stoje u napomenama; njihova naplata je sigurna, pitanje je samo termina naplate. f) neosigurana potraivanja Bez obzira na nain ralanjavanja, sva potraivanja imaju dva bitna osnova: 1. potraivanja nastala po osnovu isplate novca, koja mogu imati dva razloga: a) davanje avansa za budue isporuke b) davanje krakorone pozajmice uz naplatu kamate zahteva dobro planirane novane tokove. Bitna razlika izmeu ovih potraivanja je u nainu njihove likvidacije. Prva se likvidiraju isporukama robe od strane dobavljaa, to znai da ne dolazi do priliva gotovine, ve se potraivanja transformiu u zalihe. Druga se likvidiraju naplatom i obezbeuju priliv gotovine. 2. potraivanja nastala po osnovu isporuka proizvoda, roba i usluga iskazuju se odvojeno od ostalih potraivanja zbog razliitih osnova i razliitog naina likvidacije.
2

Karakteristike derivata: njihova vrednost zavisi od vrednosti neke druge promenljive, inicijalno ulaganje je malo ili ga nema i do izvrenja transakcije e doi neki dan u budunosti. To su npr. opcije.

Da bi smo mogli da bilansiramo potraivanje potrebno je dati odgovore na sledea pitanja: 1. Za koji termin treba vezati nastanak potraivanja? o Potraivanja nastaje kada trenutak plaanja sledi trenutku isporuke proizvoda i usluga. o Prenos svojine na kupca, koji se izraava prihvatanjem robe i fakture, smatra se osnovom za priznavanje potraivanja. o Potraivanje postoji i bez fakture, ali to potraivanje nije istovremeno i prihod prodavca - da bi bio prihod mora da postoji faktura. o Da li je uvek potrebno da se prenese svojina nad proizvodom na kupce da bi smo ga priznali kao prihod? Nije, postoje izuzeci, onda kada se proizvodnja nekog proizvoda protee na vie obraunskih perioda (izgradnja). 2. Na koji iznos inicijalno potraivanje glasi? o Potraivanja se procenjuju pojedinano. o Inicijalna vrednost potraivanja jednaka je vrednosti isporuenih proizvoda, roba ili usluga umanjenoj za trgovake popuste (rabat odobrava ga prodavac i unapred je poznat, bonifikacija zahteva kupac i odobrava se naknadno). o Za razliku od ovih negotovinskih popusta, gotovinski popusti ne umanjuju iznos potaivanja nego umanjuju priliv gotovine od tog potraivanja i oni se tretiraju kao finansijski rashod (kasa-skonto odobrava ga prodavac, na dan plaanja, nije obavezujui). 3. Da li se bilansiraju potraivanja data kao zalog? o Davanjem u zalogu bilo kog imovinskog predmeta, pa i potraivanja, ne gubi se pravo svojine pa se i potraivanja data u zalogu bilansiraju na uobiajeni nain, samo se u napomenama navodi ova injenica. 4. Da li se potraivanja iz isporuka izvrenih ka poslovnim jedinicama bilansiraju? o U bilansu se iskazuju samo ona potraivanja koja preduzea ima prema drugim pravnim ili fizikim licima. o Potraivanja koja nastaju iz isporuka poslovnicama koje nemaju svojstvo pravnog lica, imaju karakter internog potraivanja i ne mogu se iskazati u bilansu. 5. Kada se potraivanja mogu saldirati sa obvezama? o Saglasno naelu jasnosti, potraivanja treba iskazivati odvojeno od obaveza. o Saldiranje se moe izvriti samo ako se: potraivanja i obaveze odnose na isto preduzee ako su nastali po istom osnovu ako su priblino istog iznosa ako su dospeli za naplatu odnosno isplatu i ako postoji saglasnost obe strane. 6. Kako se potraivanja likvidiraju? a) naplatom pretvaranjem u gotovinu (o roku dospea), b) pretvaranjem u drugu vrstu potraivanja (npr. potraivanja od kupaca u menina potraivanja) c) odricanjem od prava naplate (delimino ili potpuno odricanje u postupku sudskog ili vansudskog poravnanja). Naknadno procenjivanje potraivanja iz isporuka vri se saglasno optim pravilima procenjivanja u skladu sa naelom nie vrednosti koje zahteva da potraivanja budu iskazana u visini unovenja. Na dan bilansa se mora utvrditi naplativost iskazanih potraivanja. Potraivanja dobrog boniteta iskazuju se na redovnim pozicijama. To su ona potraivanja ija naplata ni u pogledu roka, ni visine iznosa, nije dovedena u pitanje. Potraivanja koja se ne mogu naplatiti u punom uznosu iskazuju se preko posebnih pozicija (sumnjiva i sporna potraivanja). Potraivanja ija se naplata uopte ne oekuje isknjiavaju se sa rauna potraivanja, i iskazuju se kao gubitak u punom iznosu. Osnov za procenu naplativosti je: postojanje obezbeenja bonitet dunika

Rizik nenaplativosti potraivanja je kreditni rizik. Kreditini rizik raste: 1. pri padu konjukture pad likvidnosti privrede u celini. 2. pri rastu konjuktire koji dovodi do pojave velikog broja novih kupaca (nemamo iskustva sa novim kupcima kako bi se ocenio njihov bonitet). 3. kod ino-potraivanja usled politkih i ekonomskih mera npr. uvoenje sankcija (tu postoji i valutni rizik, od promene kurseva). Za otpis utvrenog obezvreenja, bez obzira da li je to uinjeno pojedinanom procenom svakog potraivanja ili paualno (kada postoje veliki broj potraivanja iji pojedinani iznosi nisu visoki i kada je bonitet dunika priblino jednak), koriguje se aktiva (potraivanje) direktno ili preko ispravke vrednosti. Za opte rizike, koji se utvruju paualno i koji iskazuju visinu oekivanih gubitaka u ukupnim potraivanjima, formira se rezervisanje u pasivi bilansa.

Hartije od vrednosti koje se bilansiraju kao obrtna imovina

Kratkorone HoV su HoV koje su nabavljene radi prodaje u periodu kraem od 1 godine (MRS 39). Predstavljaju krakoronu rezervu likvidnosti. Motiv za njihovo dranje jeste sticanje prinosa u vidu kamate i sl. Procenjivanje se vri po fer vrednosti kroz bilans uspeha. U ove hartije od vrednosti ubrajaju se: 1. akcije. 2. obveznice (ne moramo drati obveznice do roka dospea, a postoje i kratkorone obveznice), 3. komercijalni zapisi (emituju ih preduzea dobrog boniteta), 4. blagajniki zapisi (emituju ih poslovne banke), 5. menice (koje jo nisu dospele) 6. ekovi (koji nisu dospeli za naplatu) 7. kamatni kuponi obveznica dospeli za naplatu kao i dividendni kuponi. ***iz KN: tu spadaju i sopstvene akcije, dok se ne izvri njihovo ponitenje ili prodaja one se iskayuju kao odbitna poyicija sopstvenog kapitala. Inicijalno procenjivanje je po nabavnoj vrednosti (akcija, obveznica, blagajnikih i komercijalnih zapisa), odnosno po nominalnoj vrednosti (za menice i ekove). Tu su merodavni MRS 32 i 39. Kod naknadnog procenjivanja se primenjuje strogi princip nie vrednosti.
Razlika u fer vrednosti se iskazuje kao dobitak ili gubitak u periodima u kome je do promene fer vrednosti dolo.

Bilansiranje likvidnih sredstava

Likvidna sredstva obuhvataju: 1. gotovina u blagajni i na raunima kod banke 2. devizna sredstva u blagajni i na deviznom raunu 3. dospele menice na naplatu 4. dospeli ekovi na naplatu Uslovi koji se trebaju ispuniti da bi se finansijsko sredstvo smatralo gotovinskim ekvivalentom: da se lako moe pretvoriti u gotovinu da se pretvori u tano utvreni iznos da ne postoji opasnost od obezvreenja
Akcije ne mogu biti gotovinski ekvivalenti zbog drugog i treeg uslova.

Devizna sredstva se na dan bilansa preraunavaju u valutu za prezentaciju (MRS 21) po zakljunom kursu na dan bilansa (obino je to srednji kurs). Pod stranom valutom se smata svaka valuta koja nije funkcionalna, a pod funkcionalnom se smata ona valuta u kojoj preduzee posluje. Procenjivanje menica se vri po: o nominalnoj vrednosti ili o nominalna vrednost nedospele kamate trokovi eskonta. ekovi se procenjuju po nominalnoj vrednosti. Naknadno procenjivanje saglasno naelu nie vrednosti.

Bilansiranje aktivnih vremenskih razgranienja

Cilj bilansiranja AVR u bilansu stanja jeste pravina raspodela rashoda i prihoda po obraunskim vremenskim periodima (potovanje naela razgranienja prema predmetu i vremenu). Ova pozicija obuhvata: unapred plaene rashode (trokove = isplate koje e postati rashod u nekom od buduih perioda) nastale, a nenapalaene prihode. Za bilansiranje AVR postoje dve mogunosti (zbog razlike u nainu likvidiranja): Zajedniko bilansiranje i unapred plaenih trokova i nastalih, a nenaplaenih prihoda. Prema 4. direktivi EU, u okviru AVR se bilansiraju samo unapred plaeni trokovi, dok se nastali, a nenaplaeni prihodi moraju bilansirati kao ostala potraivanja. Razlog za ovo podvajanje jeste analiza likvidnosti. Inicijalno procenjivanje za unapred plaene rashode je isplaeni iznos, a naknadno procenjivanje podrazumeva procenjivanje iznosa koji je utroen.
Primer: platili smo unapred zakupninu za celu narednu godinu. Isplaeni iznos u celini predstavlja AVR, isplatu koja nije troak ve e postati troak u budunosti.

Nastali a nenaplaeni prihod procenjujemo prema obraunatom iznosu po osnovu ugovora, a naknadno u visini mogueg unovenja (kao i sva ostala potraivanja).
Primer: kod menica, funkciju razranienja nastale kamate ima raun IV meninih potraivanja. Preko AVR moemo knjiiti razgranienje npr. zakupnine. Ne naplaujemo zakupninu unapred, ve npr. za mesec decembar naplatimo zakupninu u januaru, ali to je ipak prihod tekue godine, a ne meseca januara. Visinu tog prihoda utvrujemo na osnovu ugovora o zakupu i za taj iznos zaduujemo raun AVR i odobravamo raun prihoda.

Pozicija AVR e biti ugaena kada naplatimo prihod ili kada utroimo iznose koje smo unapred platili korienjem usluga na koje su se te isplate odnosile.

Prenos gubitka
Gubitak se javlja kada su rashodi vei od prihoda u BU. Za iznos gubitka, aktiva je manja od pasive u BS. Zbog toga je potrebno izvriti integraciju rezultata (gubitka) u stanje. Aktiva + rashodi = kapital + obaveze + prihodi. Iskazivanje gubitka u BS zavisi od pravne forme: 1. kod drutava lica (inokosno preduzee, ortaka drutva) gubitak se ne prikazuje kao posebna bilansna pozicija, ve se direktno za iznos gubitka umanjuje pozicija kapital. Sve dok je gubitak u visini kapitala vlasnika, on ga i snosi, kada gubitak pree visinu kapitala vlasnika onda pada i na teret poverioca. 2. kod drutva kapitala (d.o.o, akconarsko preduzee) gubitak se prikazuje kao posebna bilansna pozicija na strani pasive i to kao odbitna pozicija sopstvenog kapitala. Samo ako postoji obaveza nekog treeg lica da gubitak pokrije onda on ima karakter potraivanja. Posledice iskazivanja gubitka zavise od njegove visine: a) kada je gubitak manji od nerasporedeljene dobiti ranijih godina i rezervi tada je gubitak faktiki pokriven. Smanjie se iznos nerasporeenog dobitka i rezervi za iznos gubitka i uspostavie se ravnotea na niem nivou u BS formalno pokrie gubitka (smanjen je SK). Gubitak e i stvarno biti pokriven ako vlasnici uplate iznos gubitka na tekui raun. b) kada je gubitak vei od nersporeenog dobitka i rezervi postoji bilans sa gubitkom. To znai da smo za pokrie gubitka iskoristili neraspodeljenu dobit, rezerve i deo osnovnog kapitala.
U tom sluaju saziva se skuptina akcionara na kojoj se donosi odluka o smanjenju osnovnog kapitala.

c) kada je gubitak vei od sopstvenog kapitala tada je preduzee prezadueno i to predstavlja osnovu za pokretanje steajnog postupka. U tom sluaju gubitak se iskazuje na strani pasive do iznosa sopstvenog kapitala, a preko tog iznosa na posebnoj poziciji na strani aktive. Sve ovo vai pod uslovom da su prethodno otkrivene latentne rezerve (nastaju potcenjivanjem imovine ili precenjivanjem obaveza), koje uveavaju vrednost sopstvenog kapitala (inae zbir te dve vrednosti moe biti vei od iznosa gubitka pa preduzee nee biti prezadueno).
Zbog toga, menadment mora, kada gubitak pree osnovnog kapitala, sazvati vanrednu sednicu skuptine akcionara i odluiti o eventualnom sprovoenju sanacionog postupka.

BILANSIRANJE PASIVE
Pojam pasive oznaava izvore sredstava u irem (bilansnom) smislu, odnosno obaveze u uem smislu. U pasivi bilansa stanja prikazana je imovina preduzea prema poreklu (izvorima). Osnovne pozicije pasive u BS su: 1. sopstveni kapital (prva pozicija, ako se koristi princip sigurnosti) 2. pozajmljeni kapital

Bilansiranje sopstvenog kapitala

Pojam i karakteristike
Da bi smo definisali sopstveni kapital dovoljno je nabrojati njegove osnovne karakteristike, a to su: a) to je kapital vlasnika on potie od vlasnika koji su ga uloili u preduzee. b) nema unapred utvren rok dospea to znai da je trajno uloen u preduzee i dok preduzee postoji, mora da postoji i sopstveni kapital (vlasnici mogu prodavati svoje akcije, ali one i dalje postoje). c) daje pravo upravljanja ono se izvlai iz prava svojine nad preduzeem. d) izaziva isplate ije postojanje i visina zavise od visine dobitka i politike raspodele e) poveava se iz dodatnih ulaganja vlasnika i iz zadrane dobiti.

Oblik sopstvenog kapitala

Oblik sopstvenog kapitala zavisi od pravne forme preduzea Kod drutva lica, koje karakterie neograniena odgovornost vlasnika, kapital je u celini promenjiv, ostvareni dobitak direktno poveava sopstvni kapital, a gubitak ga smanjuje. Garantnu supstancu za poverioce ini ukupna imovina vlasnika. Kod drutva kapitala, koje karakterie ograniena odgovornost (znai da vlasnici za obaveze koje proistiu iz poslovanja odgovaraju samo imovinom koju su uloili u preduzee), kapital obuhvata stalni i promenjivi deo. Minimalna visina stalnog dela je propisana zakonom i njegov iznos se moe menjati, ali samo po utvrenoj proceduri (sve dok je iznad minimuma). Stalni osnovni kapital = broj emitovanih akcija x nominalna vrednost akcija Zbir stalnog i promenjivog dela kapitala oznaava se kao raunski kapital. Treba praviti razliku izmeu sledeih pojmova kapitala: o Nominalni, tj. osnovni, stalni kapital = broj emitovanih akcija x nominalna vrednost akcija. o Raunski kapital = stalni + promenjivi deo kapitala. o Efektivni kapital = raunski kapital + latentne rezerve (vano za procenu zaduenosti. o Bilansni kapital = raunski kapital otkupljene sopstvene akcije neuplaeni delovi osnovnog kapitala.
Primer: Visina raunskog kapitala preduzea na osnovu sledeih podataka: akcijski kapital redovne akcije 550, akcijski kapital preferencijalne akcije 300, neraspodeljena dobit 100, kapitalne rezerve 150, rezerve iz dobiti 200, rezervisanja 100 visina raunskog kapitala je 1300, ne ukljuujemo rezervisanja koja predstavljaju obaveze. Primer: izraunajte, polazei od prethodno izraunatog raunskog kapitala, efektivni, a potom i bilansni kapital na osnovu sledeih podataka: knjigovodstvena vrednost aktive 450, fer vrednost aktive 500, knjigovodstvena vrednost obaveza 200, fer vrednost obaveza 180, otkupljene sopstvene akcije 50. aktiva je potcenjena, imamo latentnu rezervu od 50 (knjig. vrednost je manja od fer vrednosti); a obaveze su precenjene za 20, pa je efektivni kapital 1300 + 50 + 20 = 1370. Bilansni kapital je 1300 50 (otkupljene sopstvene akcije) = 1250.

Pod kojim uslovima bi navedene vrste kapitala bile meusobno jednake? Samo ako je ispunjeno: 1) nepostojanje otvorenih i latentnih rezervi 2) nepostojanje otkupljenih sopstvenih akcija 3) potpunu uplatu upisanog kapitala. To je mogue samo u trenutku osnivanja preduzea, i to pod uslovom da je uplaen sav upisani kapital i da je prodaja akcija izvrena po nominalnoj vrednosti. Ako postoje preferencijalne akcije sa obavezom otkupa u periodu od npr. od 3 godine, onda one ne predstavljaju sopstveni kapital ve obavezu, u skladu sa naelom iz KO da je sutina iznad forme; kod konvertibilnih obveznica, prema MRS 1, nalae se da se tano odredi koji deo se odnosi na obavezu a koji na kapital.

Bilansiranje nepromenjivog dela sopstvenog kapitala stalni kapital

Garantnu supstancu za poverioce ini ceo sopstveni kapital, ali se osnovni kapital smatra minimumom koji se tite interesi poverilaca. *sopstveni kapital je iri pojam od osnovnog kapitala. Ovaj nepromenjivi deo kapitala poseduju drutva kapitala kao to su d.o.o. i akcionarska preduzea. Stalni kapital je nepromenjivi deo sopstvenog kapitala i minimalnu ukupnu visinu i visinu pojedinanog uloga (udela ili akcija) propisuje drava. Sam pojam nepromenljivi treba shvatiti uslovno, u smislu da promena visine ovog kapitala mora biti izvrena po odreenoj proceduri. Visina ovog kapitala se moe promeniti samo na osnovu odluke skuptine vlasnika. Statutom je odreeno da se poveanje/smanjenje kapitala vri ako je za to veine. Smanjenje kapitala se moe izvriti samo ako je on iznad zakonskog propisanog minimuma. Ako se desi da kapital padne ispod tog minimuma, mora se izvriti promena pravne forme ili vlasnici moraju izvriti dodatno ulaganje kapitala. Svako promene visine kapitala zahteva obavezan upis promene u nadleni registar (Agencija za privredne registre). Drutva sa ogranienom odgovornou stalni kapital se pojavljuje u formi udela lanova. Vlasnici pri osnivanju drutva upisuju i uplauju odreeni iznos udela. Visina uloenog kapitala se od vlasnika do vlasnika razlikuje, jer se razlikuje broj udela koji je svaki od njih kupio u trenutku osnivanja. Snaga uticaja na drutvo, zavisi od broja udela, zato to svaki udeo nosi pravo glasa (moe biti 1 udeo=1 glas ili drugaije u zavisnosti kako je dogovoreno). Udeli se bilansiraju po nominalnoj vrednosti. Udeli u osnovnom kapitalu = broj upisanih udela x nominalna vrednost udela. Ako udeli nisu uplaeni u celini, pojavie se pozicija Upisani neuplaeni kapital. Ako su lanovi uplatili vie nego to je nominalna vrednost udela, taj viak e biti iskazan u okviru posebne pozicije - Kapitalne rezerve. Poveanje osnovog kapitala kod DOO moe se izvriti: 1. poveanjem nominalne vrednosti upsanih udela.
Ako je nominalna vrednostu udela bila 1000, a odlueno je da se povea na1500, vlasnik koji je ima recimo 5 udela morae da izvri dodatno ulaganje na raun firme od 2500 (500*5=2500).

2. emitovanjem novih udela novi udeli se prvenstveno nude postojeim vlasnicima, i to pod povoljnijim uslovima nego to se nude licima izvan drutva udeli e nove vlasnike vie kotati, jer su se postojei vlasnici odricali dela dobiti, kako bi firma napredovala. Emitovanjem novih udela javlja se mogunost promene relativnog odnosa glasova meutim, do te promene nee doi ukoliko se novi udeli otkupe u istom odnosu od strane postojeih vlasnika. Udeli se ne prodaju na otvorenom tritu ve se privatno trae novi vlasnici. Smanjenje osnovnog kapitala kod DOO moe se izvriti: 1. smanjenjem nominalne vrednosti udela time se povlai deo osnovnog kapitala. To smanjenje moe biti motivisano pokriem gubitka (smanjenje nominalne vrednosti akcija za iznos gubitka) ili padom poslovne aktivnosti (postojei kapital je predimenzioniran, postoji elja de se bolje uposli, svakom vlasniku se isplauje gotovina u visini razlike). 2. otkupom i ponitenjem udela ako neki od vlasnika eli da istupi iz drutva, on svoje udele nudi prvo postojeim vlasnicima, pa ako ih oni ne mogu otkupiti trai se lice van preduzea. Pri tom, postojei vlasnici obino uslovljavaju onog koji eli da istupi da sam nae novog kupca i da za njega dobije saglasnost postojeih vlasnika. Ako se saglasnost ne postigne, jedno od reenja je da taj udeo otkupi drutvo tako to e ispaltiti vlasnika koji e odlazi, a da zatim te udele poniti. Udeli se otkupljuju po trinoj, a ponitavaju se po nominalnoj vrednosti. Razlika ide u korist (ako je trina manja od nominalne vrednosti) ili na teret (trina vea od nominalne vrednosti) rezervi drutva. Na taj nain drutvo ne dobija novog vlasnika ali je kapital drutva smanjen.

 Akcionarsko drutvo osnovni kapital se stie emisijom redovnih i povlaenih akcija. On se vodi po nominalnoj* vrednosti upisanih akcija (broj upisanih akcija * nom. vrednost akcije). Ako akcionari ne uplate ukupan iznos upisanih akcija javlja se pozicija Upisani neuplaeni kapital kao korektivna pozicija osnovnog kapitala. Ako se akcije prodaju po veoj vrednosti od nominalne, razlika ide na kapitalne rezerve.
* Postoje akcije koje se emituju bez nominalne vrednosti, pa se uplaeni iznos tretira kao nominalni iznos.

Zbog razliitog obima prava koje imaju vlasnici, zahteva se odvojeno iskazivanje akcijskog kapitala po osnovu redovnih akcija od akcijskog kapitala po osnovu preferencijlnih akcija: Redovne akcije daju sledea prava: pravo glasa; pravo na dividendu; pravo na nato imovinu u trenutku likvidacije preduzea. Povlaene akcije (mogu biti kumulativne, participativne* i kombinacija oba) daju sledea prava: prvenstvo u naplati dividende koja je unapred utvrena; prvenstvo u naplati neto imovine u trenutku likvidacije preduzea; prenos dividende iz godine u godinu (kumulativne akcije); ne daju pravo glasa ili je ono ogranieno.
* participativne omoguavaju uee u profitu iznad garantovane dividende.

Posebno se iskazuju i sledee pozicije: Neuplaeni upisani kapital o nastaje pri sukcesivnom osnivanju drutva o visina = nominalna vrednost upisanih akcija uplaeni iznos o to je pozicija koja ima dvojaki karakter: potraivanja i korektivna pozicija sopstvenog kapitala o ova pozicija se likvidira uplatom akcionara. Otkupljene sopstvene akcije o Razlozi za otkup sopstvenih akcija su viestruki: poveanje zarade po akciji, isplate gotovine akcionarima otkupom akcija radije nego isplatom dividendi, odbrana od neprijateljskog preuzimanja, pribavljanje sopstvenih akcija za isplatu bonusa menaderima i sl. o Ogranienja otkupljenih sopstvenih akcija: ne daju pravo glasa i ne daju pravo na dividendu. o Druga direktiva EU izmenama od 2006. godine ukinuta je granica od 10%, dok su evropske zemlje u nacionalnim zakondavstvima su zadrale maksimalnu granicu otkupa sopstvenih akcija. o Otkupljene akcije se moraju ponititi ili prodati u roku od godinu dana od dana sticanja. o Detaljna objavljivanja (bitno je da znamo koje su akcije otkupljene, a koje su kod eksternih akcionara) o Bilansiraju se kao odbitna pozicija sopstvenog kapitala. Akcije mogu da glase na ime i na donosioca. Izdaju se u dematerijalizovanom obliku, to znai da se samo izdaje potvrda da je neko vlasnik akcija preduzea, a sve to u cilju da se omogui klirinki promet akcija.
Svaki vlasnik ima depo raun na kome se evidentiraju akcije u vlasnitvu. Ako neki vlasnik eli da proda deo akcija, daje nalog brokeru da sklopi ugovor o prodaji, a zatim se akcije sa depo rauna vlasnika skidaju i prebacuju na depo raun kupca, a sa tekueg rauna kupca se novac prebacuje na tekui raun prethodnog vlasnika.

Poveanje akcijskog kapitala moe biti: 1. redovno emituje se novo kolo akcija; za to mora da postoji odluke skuptine akcionara i saglasnost Komisije za HoV (prethodi odluci skuptine). Novoemitovane akcije se mogu prodavati po vrednosti koja je jednaka, via ili nia od nominalne. Akcije prvog kola se moraju emitovati po nominalnoj vrednosti ili vrednosti vioj od nominalne, ali nikako ne po manjoj od nominalne vrednosti. 2. uslovljeno na osnovu odluke skuptine akcionara, nastaje usled: a) postojanja konvertibilnih obveznica drutva koje se mogu, saglasno odluci o njihovom emitovanju, pod odreenim uslovima zameniti za akcije (konvertibilne preferencijalne akcije menjaju samo strukturu kapitala, ne i ukupan iznos),

b) postojanja prava zaposlenih da svoja potraivanja po osnovu uea u dobiti konvertuju u akcije, ili c) pripremanja fuzije vie preduzea. Bez obzira ta je povod za uslovljeno poveanje, ono ne moe biti vie od 50% osnovnog kapitala. Uslovljeno je jer do konverzije ne mora doi - npr. konverzija obveznica zavisi od odnosa trine vrednosti obveznica i akcija; ako trina cena obveznice raste i ako je dolo do pada kamatne stope, nee doi do konverzije. 3. odobreno javlja se kod mladih akcionarskih preduzea. U skladu sa zakonom i statutom drutva, uprava uz saglasnost nadzornog odbora moe poveati osnovni kapital, kada se javi potreba za to usled razvoja poslovanja drutva. Ovim se upravi prua mogunost da odluku o poveanju kapitala realizuje kada je to najpovoljnije. To poveanje ne sme biti vee od 50% osnovnog kapitala.
Npr. potrebno nam je 50.000 akcija, ali traimo dozvolu da emotiujemo 75.000, tako da emo 50.000 emitovati odmah, a preostalih 25.000 emitovati kada se za to ukae potreba.

Takve akcije se nazivaju autorizovane akcije. One jo nisu prodate, ali postoji dozvola za njihovu emisiju, ime se smanjuju trokovi, vreme za ponovno traenje dozvole od Komisije... Emitovanje novih akcija moe promeniti relativno uee postojeih vlasnika i kapitalu drutva. Postojeim akcionarima se nude pravo pree kupovine akcija i povlaeni uslovi za sticanje akcija. Izdavanjem besplatnih (gratis) akcija vri se poveanje akcijskog kapitala na teret rezervi. Cilj je uspostavljanje skladnog odnosa izmeu osnovnog i varijabilanog dela kapitala drutva. Smanjenje osnovnog kapitala moe se vriti: 1. otkupom i ponitenjem sopstvenih akcija 2. smanjenjem nominalne vrednosti akcija Razlozi smanjenja akcijskog kapitala mogu biti: poveanje zarade po akciji stabilizacija berzanskih cena akcija istupanje nekog od akcionara, uz istovremeno odsustvo volje ostalih akcionara da otkupe njegove akcije i da prime novog akcionara. reavanje problema vika likvidnih sredstva i sopstvenog kapitala Komanditno drutvo na akcije je prelazna pravna forma, ima karakteristike i drutva lica i drutva kapitala. Postoje dve vrste vlasnika: komplementari koji odgovaraju neogranieno komanditori koji odgovaraju ogranieno, do visine svojih uloga (ulog je podeljen na akcije). Ono je priblino akcionarskom drutvu, tako da sva pravila koja vae za akcionarska preduzea vae i za ovaj tip drutva.

Bilansiranje promenjivog sopstvenog kapitala

Kod drutava lica, ceo sopstveni kapital ima karakter promenljivog kapitala. On se bilansira u visini uplaenog iznosa (unetih sredstava) i menja se pod uticaja nakandnih ulaganja i povlaenja kapitala, ali i pod uticajem rezultata i zakljuenja linih rauna vlasnika. Kod drutava kapitala, promenjivi deo kapitala obuhvata: otvorene rezerve i neraspodeljenu dobit. U otvorene rezerve spadaju (u zavisnosti od naina nastanka): 1. kapitalne rezerve nastaju kao posledica priliva sredstava od strane vlasnika preko iznosa upisanog osnovnog kapitala. Kapitalnim rezervama se smatraju: a) emisiona premija (aio) kada se akcije prodaju iznad nominalne vrednosti. b) doplate koje nastaju konverzijom preferencijalne u redovne akcije. c) doplate koje nastaju konverzijom konvertibilnih obveznica u akcije. d) uplate vlasnika u sopstveni kapital (bez dobijanja akcija; kod malih firmi koje ele da poveaju kapital). Kapitalne rezerve mogu se koristiti za pokrie gubitka i to zajedno sa zakonskim rezervama, ako: o zbir kapitalnih i zakonskih rezervi nije vei od minimuma propsanog zakonom o ako su prethodno za pokrie gubitka iskorieni neraspodeljena dobit i rezerve iz dobiti.

2. rezerve iz dobiti - predstavljaju zadranu dobit, sa ciljem: o jaanja osnovnog kapitala o popravljanja finansijske strukture (kada preduzee ima lo finansijski poloaj) o poboljanja likvidnosti (usled isplate dividendi u gotovom)
Izmeu visine dobitka i visine neto gotovine ne postoji jednakost. Mogu postojati firme koje imaju iskazan veliki dobitak, a iji je neto gotovinski tok jako skroman. Odustajanje isplate dividende zato poboljava poloaj likvidnosti.

Rezerve iz dobiti mogu biti: a) zakonske rezerve rezerve ije formiranje je obavezno zakonom. One iznose najmanje 10% osnovnog kapitala, a mogu biti i vee od 10% ako je to odreeno statutom preduzea. Dok se ne formiraju zakonske rezerve, nema isplate po osnovu divedendi. Kada se naknadno vri poveanje osnovnog kapitala i zakonske rezerve se moraju poveati. Ova obaveza se propisuje, jer se smatra da drutvo mora imati rezervu koja e zatititi osnovni kapital od smanjenja pri pojavi gubitaka. Dakle, ove rezerve se koriste za pokrie gubitka. Samo ako visina ovih rezervi prelazi propisani minimum, mogu se koristiti i za druge namene. b) slobodne rezerve nisu propisane zakonom, odnosno nisu obavezne. Obino se formiraju u godinama kada preduzee dobro posluje kako se poveala sigurnost i likvidnost preduzea. Predstavljaju zadranu dobit radi proirenja materijalne osnove firme, isplate dividenda i pokrie gubitka. One mogu biti: 1) statutarne njihovo formiranje je obavezno statutom drutva i mogu, ali ne moraju, imati unapred utvrenu namenu;
Npr. preduzea ija je delatnost takva da moe doi do velikih teta po ivotnu sredinu, osim onih rezervisanja koja se formiraju da bi se otklonile takve tete, mogu formirati i rezerve koje e posluiti ako se dogodi neto to nije mogue predvideti, a preduzee mora da pokrije o svom troku.

2) ostale rezerve njihovo formiranje nije obavezno, formiraju se po slobodnoj volji i nemaju unapred utvrenu namenu; o njihovom korienju odluuje uprava. 3. revalorizacione rezerve nastaju kao posledica doputenog alterativnog postupka vrednovanja nepokretnosti i opreme. Alternativni postupak vrednovanja podrazumeva da se naknadna procena imovine vri po tekuim trinim cenama (fer vrednost), a ne po istorijskom troku. Ovaj postupak je doputen kada zbog promena na tritu nepokretnosti i opreme dolazi do znaajnih razlika izmeu knjigovodstvenih i fer vrednosti ove imovine. o Ako je dolo do poveanja vrednosti sredstava, tada se razlika izmeu vie fer vrednosti i nie knjigovodstvene vrednosti iskazuje kao revalorizaciona rezerva. o Vai i obrnuta situacija, moe se javiti i smanjenje vrednosti imovine - ono moe ii na teret ranije formiranih revalorizcionih rezervi; a ako je smanjenje vrednosti vee od revalorizacione vrednosti tada se razlika knjii kao rashod u BU. o Ako je smanjenje vrednosti prethodilo poveanju, tada e se revalorizacionom rezervom smatrati samo razlika izmeu poveanja i ranijeg smanjenja vrednosti datog sredstva (prvo se pokriva ranije formiran rashod, a ostatak preko toga je revalorizaciona rezerva). Revalorizaciona rezerva je deo sopstvenog kapitala. Revalorizacione rezerve mogu biti prikazane kao dobitak ako su sredstva, u iju korst smo formirali ove rezerve, prodata ili rashodovana. Revalorizacionim rezervama se ne poveava sopstveni kapital, ve se njima samo obezbeuje njegovo odranje (zbog uticaja inflacije) odranje kapitala se obezbeuje time to je osnovica za otpis trina vrednost; aktuelizuju se trokovi amortizacije i dobija se realan obraun rezultata. Predmet revalorizacije mogu biti uea preduzea iskazana u stranoj valuti. Ako doe do promene kursa valute, ta promena se ne tretira kao prihod ili rashod jer je re o delu sopstvenog kapitala koji je investiran u drugu firmu, pa ta razlika ide u korist ili na teret revalorizacionih rezervi. Izmeu rezervi i konkretnih oblika imovine u aktivi ne postoji nikakva neposredna veza. Nerasporeena dobit je dobit koja odlukom skuptine akcionara nije raspodeljena. Odluku o njenoj raspodeli donee skuptina u nekom od narednih obraunskih perioda. ***KN: Rezerve kod akcionarskih drutava se formiraju obavezno, a kod d.o.o. njihovo formiranje je mogue, ali nije po pravilu obavezno. Nije obavezno onda ako u statutu drutva postoji jasno definisana obaveza vlasnika da nastale gubitke moraju pokriti naknadnim uplatama. Ako takve odredbe nema, onda e vlasnici sami formirati rezerve drutva iz kojih bi mogli biti amortizovani mogui gubici.
*** ne uimo rezerve po osnovu poreskih olakica jer mi u naoj praksi takve rezerve nemamo!

Bilansiranje pozajmljenog kapitala

Pozajmljeni kapital je kapital koji: potie od poverilaca (ne daje im pravo na upravljanje) ima unapred utvren rok dospea izaziva isplate u vidu kamate ija je visina i dinamika unapred utvrena. Korienje pozajmljenog kapitala je posledica injenica da preduzee ne raspolae dovoljno sopstvenim kapitalom i da njegovim korienjem poveava rentabilnost sopstvenog kapitala. Ralanjavanje pozajmljenog kapitala: 1. Rezervisanja 2. Obaveze 3. Pasivna vremenska razgranienja

Bilansiranje rezervisanja
Prema MRS -37, rezervisanja su sadanje obaveze kojima na dan bilansa nije izvestan ni rok dospea ni visina iznosa na koji glase. Ciljevi formiranja rezervisanja: Sa aspekta fer prezentacije neto imovine preduzea (aktiva obaveze), rezervisanja se formiraju radi potpunog iskazivanja obaveza (polazei od statike teorije bilansa). Sa aspekta fer prezetacije prinosnog poloaja rezervisanja se formiraju radi pravilnog periodiziranja rashoda i gubitaka (prema dinamikoj teoriji bilansa). 1. Rezervisanja i rezerve Rezervisanje obaveza imaju unapred utvrenu namenu formiraju se na teret prihoda njihovo formiranje smanjuje, a razlaganje moe da povea rezultat Rezervisanja i ostale pasivne pozicije: 2. Rezervisanja i obaveze Rezervisanja pozajmljeni kapital formiraju se u godini u kojoj ekonomski nastaje obaveza visina i dospelost nepoznati Rezervisanja slue periodiziranju rashoda pri formiranju smanjuju dobit visina i dospelost obaveza nepoznati Rezervisanja obuhvataju sadanje obaveze odliv ekonomskih resursa koji stvaraju ekonomske koristi radi njihovog izmirenja je verovatan Obaveze pozajmljeni kapital formiraju se u godini u kojoj ekonomski nastaje obaveza visina i dospelost poznati PVR - anticipativna pasiva slui periodiziranju rashoda pri formiranju smanjuju dobit visina i dospelost obaveza poznata Rezerve sopstveni kapital osim zakonskih, nemaju unapred utvren cilj formiraju se iz oporezovane dobiti njihovo formiranje i razlaganje ne utie na visinu rezultata

3. Rezervisanja i PVR

4. Rezervisanja i potencijalne obaveze Potencijalne obaveze obuhvataju mogue obaveze ije postojanje e biti potvreno jedino nastajanjem ili nenastajanjem nekog neizvesnog budueg dogaaja odliv ekonomskih koristi nije verovatan ili sadanja obaveza koja nije priznata bilo zbog toga to nije verovatan odliv ekonomskih koristi bilo zbog nemogunosti pozdanog utvrivanja visine.

91 *** KN: Na rezervisanjima se iskazuju obaveze prema treima, ali se iskazuju i obaveze prema samome sebi (kad imate gubitke zbog neizvrenih poslova), dok se na poziciji obaveza i PVR iskazuju uvek samo obaveze prema treima.
Kod odnosa izmeu obaveza, PVR i rezervisanja, stepen sigurnosti se menja: o Za obaveze tano znate kada dospevaju i koliko plaate. o Za razgranienja tano znate kada morate platiti, a visinu obraunavate sami (nemamo faktur u). o Za rezervisanja ne znate ni kada ete platiti, ni koliko ete tano platiti.

Utvrivanje rezervisanja
Rezervisanje treba utvrditi (slino kao i za obaveze) kada: 1. preduzee ima obavezu kao rezultat prolog dogaaja sadanja obaveza je obaveza izazvana prolim dogaajima. Rezervisanja se formiraju ako je na dan bilansa vea verovatnoa da e obaveza nastati, nego to je verovatnoa da ona nee. Prolim dogaajem smatra se obligacioni dogaaj: ne postoji realna alternativa da se izmiri obaveza koja je po osnovu dogaaja nastala. Ovo je sluaj ako se izmirenje obaveze moe ostvariti zakonskim putem ili kada obaveza nastaje po osnovu specifinih izjava koje stvaraju oekivanja drugih stana da e preduzee izvriti obavezu.
Npr. data garancija kupcima za popravke proizvoda u granatnom roku, plaanje odtete po voenju sudskog spora.

2. je verovatno da e doi do odliva sredstava za izmirenje smatra se da je odliv verovatan ako je verovatnije da e se on desiti nego da se nee desiti. Ako postoji veliki broj slinih obaveza (garancije za popravke u garantbon roku, 6 meseci, godinu dana, tri godine), verovatnoa da e doi do odliva sredstava utvruje se razmatranjem obaveza po klasama, kao celina. 3. se moe pouzdano proceniti iznos obaveze pretpostavlja procenu iznosa obaveza sa zadovoljavajuom tanou na bazi raspoloivih informacija.

Raslanjavanje rezervisanja
Prema MRS-37, rezervisanja mogu biti formirana za: 1. obaveze prema treima kao to su obaveze po osnovu garancija 2. gubitke koji proistiu iz nepovoljnih ugovora i 3. za restruktruriranje. Rezervisanja ne mogu biti formirana za budue poslovne gubitke. Generalno, rezervisanje se formira za gubitke koji proistiu iz odreenog posla, ne i za gubitak preduzea kao celine. Prema MRS 37 nije doputeno formiranje rezervisanja za trokove. 1. Kod datih garancija verovatnije je da e doi do isplata po osnovu popravki proizvoda u garantnom roku, nego da takvih isplata nee biti. Ako su garancije date za razliite vrste automobila ili za razliite karakteristike istog proizvoda, npr. garancija za motor ili limariju automobila, tada se procena visine isplata vri za grupe ovih obaveza. Vano je da procena visine rezervisanja bude pouzdana, odnosno objektivno utvrena; za procenjivanje se koriste iskustvo i odreeni matematiki metodi.
Primer: Preduzee treba da proceni visinu za rezervisanja za digitalne fotoaparate prodate sa garancijom od godinu dana. Ako bi svi aparati imali malu greku, trokovi popravki bi iznosili 50.000, a ako bi svi imali znaajnu greku troak popravki bi bio 150.000. Iskustvo i budua oekivanja pokazuju da e u 80% sluajeva aparati biti potpuno ispravni, u 15% sluajeva javie se manji kvar, a samo u 5% sluajeva bie veih kvarova. visina rezervisanja = 80% nikakvih trokova + 15% od 50.000 + 5% od 150.000= 15.000.

Visina rezervisanja kod kojih se isplate oekuju u duem vremenskom periodu, u odnosu na trenutak formiranja, mora biti uzeta u obzir vremenska vrednost novca, odnosno visinu ovih rezervisanja ini sadanja vrednost buduih isplata.
Primer: rezervisanja za penzije

2. Problematian ili teretni ugovor je onaj u kome neizbeni trokovi izmirenja obaveza prema ugovoru prelaze ekonomske koristi koje e nastati po osnovu izvrenja ugovora.
Npr. ugovoreno je da prodamo odreenu koliinu proizvoda po fiksnoj ceni, a skoi cena inputa koje koristimo u proizvodnji proizvoda rashodi rastu, a prihodu su fiksirani i imaemo gubitak po osnovu tog ug ovora.

Neizbeni trokovi predstavljaju neto troak raskida ugovora, ako je on nii od troka njegovog ispunjavanja ili penala koji bi nastali ako ugovor ne bi bio izvren.

92 3. Pod restrukturiranjem se podrazumeva: prodaja ili prestanak linije posla; zatvaranje lokacije posla u zemlji ili regionu ili realokacija poslovne aktivnosti iz jedne zemlje (regiona) u drugu; promena u strukturi menadmenta (npr. uvoenje novog nivoa upravljanja ili ukidanje postojeeg); fundamentalna reorganizacija koja ima materijalne efekte na prirodu i sutinu poslovanja firme (npr. preduzee prestaje da se bavi proizvodnjom i ubudue e se baviti samo trgovinom). Formiranje rezervisanja za restrukturiranje mora zadovoljiti sve predviene kriterijume: Stvarna obaveza da se izvri restrukturiranje postoji ako preduzee raspolae detaljnim formalnim planom za restrukturiranje i ako je izazvano opravdano oekivanje, meu onima koji su pogoeni, da e se restrukturiranje sprovesti implentiranjem plana ili objavljivanjem njegovih glavnih karakteristika onima na koje on utie. Visina rezervisanja za restrukturiranje utvrdjuje se ukljuivanjem: Samo direktnih rashoda izazvanih restrukturiranjem, koji nisu istovremeno: o neminovno sadrani samim restrukturiranjem (naknadna obuka, realokacija osoblja koje nastavlja sa radom, marketing i sl.) i o nisu povezani sa tekuim aktivnostima preduzea. Objavljivanja Za svaku klasu rezervisanja treba objaviti: iskazani iznos na poetku i na kraju godine (govori o realnosti nae procene) dodatna rezervisanja tokom perioda i poveanje postojeih rezervisanja koriene iznose rezervisanja neiskoriene iznose rezervisanja ukinutih tokom perioda (to su jednokratna rezervisanja)*
* rezervisanja koja formiramo svake godine, npr. za popravke u garantnom roku, ne ukidamo na kraju godine.

poveanje iznosa rezervisanja iskazanih po sadanjoj vrednosti usled proteka vremena i efekat bilo kakve promene diskontne stope kratak opis prirode obaveze i oekivani vremenski raspored isplata sredstava za njeno izmirenje nazanaku o neizvesnosti u pogledu visine i vremenskog rasporeda isplata iznos bilo kakve oekivane nadoknade, koji oznaava iznos bilo kog sredstva koje je bilo utvreno za tu oekivanu buduu naknadu
npr. kod supergarancija: domaa banka daje garanciju za kredit, a njoj garanciju daje neka druga banka ukoliko se garancija aktivira, domaa banka oekuje nadoknadu po osnovu supergarancije i za taj iznos treba umanjiti rezervisanja.

ako je mogunost bilo kakve isplate slaba preduzee objavljuje potencijalnu obavezu. Primeri - da li treba priznati rezervisanje? 1. Rafinerija nafte Panevo je na osnovu zakona bila obavezna da ugradi filtere za preiavanje vazduha i filtere u pogonu za preradu otpadnih voda do 1. 1. 2004, meutim 31.12. 2005 filteri nisu ugradjeni. Da li priznati rezervisanje u visini trokova ugradnje filtera? Ne, jer je to obaveza prema samome sebi; ne postoji obaveza prema treima dok drava ne izrekne kaznu. 2. Prezee Rekord koje posluje profitabilno ima sklopljen petogodinji ugovor o zakupu skladinog prostora. Nakon dve godine, zbog kupovine novog skladinog prostora, magacin je premeten. Ugovor o otkupu koji traje jo dve godine ne moe se raskinuti, niti se prostor moe izdati drugom zakupcu? Trokove zakupa koje emo plaati u toku naredne dve godine treba ukljuiti u rezervisanja, jer je to obaveza prema treima.

93

Bilansiranje obaveza
Pojam obaveze odnosi se na sadanju obavezu, koja je rezultat prolih dogaaja, po osnovu koje e u budunosti doi do odliva resursa koji donose preduzeu ekonomske koristi. Da bi se obaveza priznala potrebno je: 1. da je verovatan odliv resursa koji donose ekonomske koristi iz preduzea 2. da se visina moe pouzdano odrediti Najvaniji razlozi koji dovode do nastanka obaveza su: 1. maksimiranje ukamaanja sopstvenog kapitala sve dok je prinos na pozajmljena sredstva vii od kamate koja se plaa na ime njihivog korienja, angaovanje pozajmljenog kapitala doprinosi rastu stope ukamaenja sopstvenog kapitala (korienje finansijskog leverida). 2. pribavljanje dodatnog kapitala nastaje: a) kada nema dovoljno sopstvenog kapitala, b) kada se sopstveni kapital moe upotrebiti u profitabilnijim poslovima c) kada je privremeno potreban dodatni kapital. 3. popravljanje nepovoljne finansijske strukture pokrivenost dugorono vezane imovine iz dugoronih izvora esto nije mogue ostvariti bez angoovanja pozajmljenih izvora. 4. razdvajanje robnog i novanog toka robni tok prethodi novanom toku, tako da od trenutka prijema robe, do trenutka plaanja, postoji obaveza. Ovo dovodi do kreiranja obaveza bez posebvnih zahteva preduzea, tzv. automatski pozajmljeni izvori (obaveze prema dobavljaima).

Ralanjavanje obaveza
1. Prema nainu sticanja, razlikujemo: a) obaveze uslovljene poslovanjem ini najvei deo obaveza i nastaju automatski; to su npr. obaveze prema dobavljaima, zaposlenima, dravi, vlasnicima... b) obaveze proistekle iz finansijskih aranmana njihovom nastanku prethodi ugovor sa finansijskom institucijom; to su npr. krediti od banaka i drugih finansijskih institucija. 2. Prema sigurnosti (sigurnost poverilaca ili dunika), razlikujemo: a) osigurane pokrivene hipotekom ili pokretnom zalogom (HoV spada u poeljne vrste zaloga) b) neosigurane obaveze krediti koji se odobravaju na osnovu boniteta. 3. Prema poveriocima, razlikujemo: a) obaveze prema kreditnim institucijama b) obaveze po osnovu ulaganja (obaveze prema vlasnicima za dividende ili uea u dobitku) c) obaveze prema dobavljaima d) obaveze po osnovu zarada i naknada zarada e) obaveze prema dravi po osnovu poreza i druge zakonske obaveze f) ostale obaveze 4. Prema ronosti (MRS 1 zahteva ovu podelu u cilju procene stepena likvidnosti): a) kratkorone (tekue) obaveze b) dugorone obaveze

94

Procenjivanje obaveza
Inicijalno procenjivanje vri se po nominalnoj (nabavnoj) vrednosti. Nominalnu vrednost obaveze ini iznos primljenih novanih sredstava od poverioca, odnosno vrednost primljene robe ili usluge, u trenutku nastanka obaveze. Naknadno procenjivanje se vri po principu vie vrednosti. Ako izmirenje obaveze zahteva isplatu vee sume novca od iznosa na koji obaveza glasi u knjigama, bilansiranje se mora izvriti po tom viem iznosu. Ovo zbog toga to poveanje obaveza odgovara zahtevima naela impariteta. Iznos koji moramo da isplatimo moe biti vei od nominalne vrednosti npr. u sluaju kanjenja u isplati tada se nominalna vrednost uveava za iznos zatezne kamate. *** iznos moe biti i manji od nominalne vrednosti u sluaju deliminog otpisa obaveza. Obaveza ne nastaje u trenutku odobrenja kredita, nego u trenutku isplate odobrenog kredita i to u visini isplaenog iznosa. To je zbog uslova da obaveza mora biti sadanja obaveza koja je rezultat prolog dogaaja, a odobrenje predstavlja samo obeanje banke da e isplatiti odreenu sumu novca na ime kredita, ali poto do isplate nije dolo, ne postoji ni obaveza. Iznos obaveze je po osnovu odobrenog kredita uglavnom je jednak isplaenom iznosu, mada ne mora biti - odobreni iznos je maksimalan iznos koji e vam banka isplatiti. Npr. ako uzimamo kredit za neko sredstvo u iznosu od 100.000, ali se pokae da je cena tog sredstva 98.000, onda e toliko i biti isplaeno i to e biti visina nae obaveze. Likvidiranje obaveza moe se izvriti: 1. isplatom 2. pruanjem usluga 3. otpisom - otpis obaveza se tretira kao prihod i izvrava se kada: a) obaveza zastari kada se zakonski ispune uslovi za to, tj. istekane rok plaanja, a poverioci nas nisu opomenuli. b) po odluci suda dobili smo sudski spor u odnosu na naeg poverioca. c) u postupku vansudskog poravnanja preduzee se nalazi u krizi, poinje postupak sanacije, poverioci odluuju da podre sanaciju tako to e nam otpisati deo ili celu obavezu. 4. konverzijom u osnovni kapital

Kratkorone obaveze
Prema MRS 1, kratkorone obaveze su one obaveze: za koje se oekuje da e biti izmirene u toku operativnog ciklusa - obaveze koje su vezane za operativni ciklus, kao to su obaveze prema dobavljaima ili obaveze prema zaposlenima, klasifikuju se kao kratkorone obaveze iako je njihov rok dospea dui od godinu dana od dana bilansa (to se ne moe primeniti kod kredita). ije izmirenje dospeva u roku od godinu dana od dana bilansa - npr. obaveze po osnovu kamata, dividendi, prekoraenja na bankovnom raunu, za poreze i sl. Sve ostale obaveze smatraju se dugoronim obavezama. Meutim, mogue je vriti pregrupisavanje obaveza: o ako dugorona obaveza dospeva na naplatu u roku od 12 meseci od dana bilansa, zahteva se njeno pregrupisavanje u kratkoronu obavezu (bitno je koliko je ostalo do naplate). o slino, godinja otplata dugoronog kredita predstavlja kratkoronu obavezu. o ako postoji refinasiranje na dugoronoj osnovi (kratkoroni kredit koji se obnavlja), o emu postoji sklopljen ugovor sa poveriocem ili pak postoji izmenjen plan izmirenja obaveza, tada obavezu treba iskazati kao dugoronu obavezu. o ako je u ugovoru o kreditu predviena mogunost da poverilac zahteva naplatu duga u celini, ako se promene odreeni uslovi vezani za finansijski poloaj preduzea (npr. ako stepen zaduenosti pree 30%) tada se takva obaveza moe bilansirati kao dugorona samo: ako je poverilac pristao pre odobravanja finansijskih izvetaja da ne zahteva isplatu kao posledicu promene ugovorenih uslova ako nije verovatno da e do promene ugovorenih uslova doi u narednih 12 meseci.

95 Prema tome ko je poverilac, krakorone obaveze moemo podeliti na: 1. obaveze po osnovu ispruka proizvoda i usluga (obaveze prema dobavljaima): o Nastaju po osnovu prijema robe, usluga i fakture
(obaveza sutinski nastaje prihvatanjem robe, ali se tada knjii kao Obaveza za nefakturisanu robu)

o Inicajno se procenjuju po fakturnoj vrednosti umanjenoj za odobrene komercijalne popuste od dobavljaa. Finansijski popusti ne utu na smanjenje obaveza, oni e samo umanjiti isplaenu sumu novca; zato kasa-skonto predstavlja finansijski prihod kupca. o Naknadno procenjivanje po principu vie vrednosti (ako vrednost obaveze padne, iznos se ne sme smanjiti, osim ako doe do otpisa obaveze usled sudskog poravnanja ili ako postoji u ugovoru sa povericem da e se odrei dela svog potraivanja). Ako se obaveza ne izmiri u roku dospea, zaraunava se zatezna kamata koja poveava obavezu. o Ronost obaveza zavisi od obima isporuka, finansijskog poloaja i kupca i i dobavljaa, politike nabavke... 2. menine obaveze menica je kratkorona HoV kojom se daje nalog isplate naznaenog iznosa vlasniku date menice; mora imati pokrie o roku dospea, a ne u momentu izdavanja (kao ek). Menice mogu biti: sopstvene (kada se dunik sam obavee da e izmiriti obavezu po menici, nema akceptiranja) i vuene (izdavalac menice je poverilac i on je vue na dunika, postoji akceptiranje). o Kada je rok dospea menice jednak roku dospea obaveze, tada menica glasi na iznos duga. o Kada je rok dospea menice dui od roka dospea obaveze, tada je iznos na koji menica glasi jednak zbiru duga i kamate. I inicijalno i naknadno procenjivanje se vri u visini sadanje vrednosti koja je jednaka iznosu duga uveanom za dospelu kamatu (odnosno nominalni iznos na koji menica glasi umanjen za kamatu koja jo uvek nije nastala). o Visina kamate zavisi od visine duga, od kamatne stope i roka dospea menice. kamata = (dug x rok dospea x kamatna stopa) / 36.000 o Ako je visina duga vea, ako je rok dospea dui iznos kamate e biti vei i obrnuto.
Npr. dug po osnovu menice je 10.000, rok dospea 60 dana i kamatna stopa je 6%. Iznos kamate za dva meseca je 100. Ako je menica izdata 1.12, onda e 31.12, sadanja vrednost menice biti 10.050 (10.000 + 50, tj. polovina kamate, koja je nastala za taj jedan mesec, odnosno 11.000 - kamata koja e tek nastati).

3. obaveze prema kreditnim institucijama re je o kratkoronim kreditima, koji su namenjeni a) premoavanju tekoa u plaanju (usled vremenskog nepodudaranja priliva i odliva gotovine) b) za potrebe kreiranja sezonskih zaliha. o Incijalno procenjivanje je u visini nominalne vrednosti, a naknadno po principu vie vrednosti. o Kamata predstavlja rashod perioda u kome nastane. Ako se zakasni sa vraanjem kredita onda se obaveza mora jo uveati za zateznu kamatu. 4. obaveze prema povezanim preduzeima re je o preduzeima u kojima imamo uee. o Predstavlja poziciju koja po svom karakteru suprotna poziciji potraivanja prema povezanim preduzeima. o Cilj izdvojenog prikazivanja ovih obaveza je da se obaveze preduzea uine jasnijim i da olaka sastavljanje konsolidovanog bilansa. o Ove obaveze obuhvataju obaveze nastale po svim osnovama: po osnovu isporuka proizvoda, roba i usluga, po osnovu kratkoronih pozajmica, potraivanja po osnovu dividendi i sl. o One se prikazuju kao jedinstvena pozicija u bilansu stanja, a u napomenama se nalaze informacije po kojim osnovama su te obaveze nastale. o Inicijalno procenjivanje vri se u visini nominalne vrednosti, a naknadno po principu vie vrednosti. 5. ostale obaveze npr. obaveze prema zaposlenima po osnovu zarada, obaveze za neplaene poreze. o Vei deo ovih obaveza ima tranzitorni karakter i pojavljuju se u bilansu zato to dan njihovog dopsea prelazi dan bilansa. o To su uglavnom sve one obaveze koje spadaju u grupu tzv. Obaveza uslovljenih poslovanjem, koje su kratkorone, ali su zbog stalnog obnavljanja uvek prisutne.

96

Dugorone obaveze
Sve ono to ne spada u kratkorone obaveze, smatra se dugoronim obavezama. Dugorone obaveze se, prema MRS 39, dele na: 1. krediti pokriveni HOV 2. krediti pokriveni zalogom 3. krediti po osnovu dugoronog zakupa sredstava 4. krediti odobreni na osnovu boniteta preduzea 1. Krediti pokriveni HOV krediti koji se pribavljaju emitovanjem i prodajom obveznica.
Preduzee emituje obveznice (kreditne HoV) ako banke, zbog visokog kreditnog rizika, nisu spremne da mu odobre kredit. Emitovanje kreditinih HOV se vri preko posrednika (investicione banke) na tritu. Na taj nain preduzee prikuplja veliku koliinu sredstava, a sa druge strane postoji veliki broj poverilaca iji su pojedinani ulozi mali (to je razlika u odnosu n a dugorone kredite, gde imamo jednog poverioca).

Obveznice se bilansiraju kao kratkorone: ako se izdaju sa rokom dospea do godinu dana i kraim ako postoji namera da se iz tekuih sredstava izvri povlaenje obveznica. Procenjivanje ovih kredita: a) Ako se prodaja obveznica vri po njihovoj nominalnoj vrednosti: o obaveze se u BS iskazuju takoe u visini nominalne vrednosti prodatih obveznica. b) Ako se prodaja obveznica izvri uz diskont (po vrednosti manjoj od nominalne vrednosti): o obaveze po osnovu obveznica se u BS iskazuju po nominalnoj vrednosti, umanjenoj za neamortizovani diskont (to je korektivni raun rauna Obaveze po osnovu obveznica). o Priliv gotovine e biti manji od nominalne vrednosti obveznica za iznos diskonta. o Diskont obveznica se amortizuje tokom perioda na koji su obveznice emitovane. Otpis diskonta dovodi do toga da je realna kamata na obveznice via od nominalne kamate. o Posmatrano sa aspekta BS, amortizovanjem diskonta knjigovodstveni iznos obaveza po osnovu obveznica se poveava, tako da e na kraju perioda, kada diskont bude ravan nuli, knjigovodstvena vrednost obaveze biti jednaka nominalnoj vrednosti prodatih obveznica. o Uticaj amortizacije diskonta na rezultat: rashodi po osnovu kamata su vii od nominalnog iznosa kamate za pripadajui iznos diskonta.
Primer: Prodato je 100.000 obveznica nominalne vrednosti od 1000 po ceni od 980. Rok otplate 3 godine, kamata 6% p.a. Prodaja se evidentira: Gotovina 98.000.000 Diskont obeznica 2.000.000 (rauna se kao 100.000.000 98.000.000) Obaveze po osnovu obveznica 10.000.000 Izraunavanje ukupne kamate: Nominalna vrednost po dospeu: + Kamata koja se plaa 100.000x0,06x3 = Ukupna gotovina za plaanje - Primljena gotovina = Ukupna kamata U bilansu stanja: Obaveze po osnovu obveznica - neamortizovani diskont 100.000.000 18.000 000 118.000.000 98.000.000 20.000.000 Kamata koja se plaa Diskont obveznica Ukupna kamata 18.000.000 2.000.000 20.000.000

100.000.000 2.000.000

98.000.000

c) ako se prodaja obveznica izvri uz premiju (po vrednosti koja je via od nominalne vrednosti): o obeveze seu BS iskazuju u visini nominalne vrednosti, uveanoj za iznos neamort. premije. o Knjigovodstveni iznos obaveza jednak je iznosu gotovine koji je naplaen po osnovu njihove prodaje. Priliv gotovine e biti vei od nominalne vrednosti obveznica za iznos premije. o Nominalna kamatna stopa na obveznice je u ovom sluaju via od trine kamatne stope. o Otpis premije dovodi do doga da je realna kamata na obveznice nia od nominalne kamate. Tokom otplatnog perioda premija e biti amortizovana i doi e do izjednaenja knjigovodstvene vrednosti obaveze i nominalne vrednosti obveznica.

97
Primer: Prodato je 100.000 obveznica po ceni od 1090 dinara. Rok otplate 3 godine, kamatna stopa 6% godinje. Evidentiranje prodaje: Gotovina 109.000.000 neamortizovana premija 9000.000 Obaveze po osnovu obveznica 100.000.000 U bilansu stanja bi ova obaveza bila iskazana u okviru pozicije Dugorone obaveze: Obaveze po osnovu obveznica 100.000.000 Neamortizovana premija 9.000.000 109.000.000 Posle prve godine, sa iznosa neamortizovane premije, pri godinjoj isplati kamate, bie otpisana 1/3 premije. Efektivna kamata e biti 3.000.000 (rauna se kao nominalna vrednost x kamatna stopa premija / rok dospea, tj. 100.000.000x0,06 - 9.000.000/3. Knjigovodstvena vrednost obaveze na kraju prve godine bie 106.000.000.

2. Krediti pokriveni zalogom se jo nazivaju hipotekarni krediti osigurani su nekretninama.

Tu spadaju i lombardni krediti, koji su pokriveno nekom pokretnom imovinom, HOV, robom, potraivanjima i sl.

Sa aspekta poverioca, postoji rizik od naplate potraivanja po datom kreditu, pa poverilac u cilju osiguranja trai od dunika neku nepokretnost (zgradu i sl.), koja e biti prodata u sluaju da dunik nije u stanju da izmiri svoju obavezu. U takvim sluajevima se kredit odobrava u procentu od vrednosti nekretnina date u zalog (npr. 80%). Imovina data u zalog se vanbilansno evidentira, a informacije o nekretninama datim u zalog se nalaze u napomenama. Ovi krediti se procenjuju po nominalnoj vrednosti i izmiruju se u punom iznosu. Trokovi dobijanja hipotekarnih krediti mogu biti razgranieni na periode otplate kredita (to su trokovi advokata, procenjivaa i sl). 3. Krediti po osnovu dugoronog zakupa dugoroni zakup predstavlja finansijski lizing; u zakup se uzimaju zemljite, zgrade i skupa oprema.
*Postoji i operativni lizing, ali tu je re o kratkoronom uzimanju u zakup sredstava koja se ne uvode u evidenciju preduzea, ve se zakupnina za za sredstva tretira kao troak perioda.

Prednosti dugoronog zakupa su: ne zahteva gotovinske isplate u tenutku pribavljanja opreme rata i kamata imaju karakter rashoda, pa se time smanjuje poreska osnova trokovi su nii od kratkoronog zakupa. Ovaj zakup se ne moe okazati, a rok na koji glasi je blizak ekonomskom veku trajanja sredstva uzetog u zakup. Zakupac ponekad mora na kraju zakupa otkupiti sredstvo po njegovoj nominalnoj vrednosti. Visina obaveze po osnovu dugoronog zakupa se odreuje kao zbir sadanje vrednsoti buduih plaanja. Zakupac opremu uzetu u zakup iskazuje u aktivi, a obaveze po finansijskom zakupu u pasivi u visini sadanje vrednosti.
Primer: Za sredstvo uzeto u zakup ugovoreno je godinje plaanje od 4.000 godinje tokom perioda zakupa od 6 godina. Sadanja vrednost iznosa od 24.000 pri kamatnoj stopi od 16% iznosi 14.740. Iznos od 4000 se razlae na kamatu i ratu. Kamata se obraunava primenom kamatne stope na iznos preostale obaveze; u prvoj godini: 14.740 x 0,16 = 2.358 Razlika 4000 2.358 = 1642 predstavlja ratu, odnosno iznos za koji se smanjuje obaveza po osnovu dugoronog zakupa.

4. Krediti odobreni na osnovu boniteta preduzea su neosigurani krediti, odobreni na ime. Kreditni rizik pokuavamo da smanjimo time to se procenjuje bonitet dunika, kako prilikom odobravanja kredita, tako i tokom celog perioda otplate. Bilansira se obaveza u visini iznosa iskorienog kredita, dok odobreni, a neiskorieni kreidt nema sposobnost bilansiranja jer nije dolo do isplate. Naknadno procenjivanje u visini iznosa koji e biti isplaen za izmirenje obaveza.

98

Bilansiranje PVR
Pozicija PVR se bilansira u BS zbog potovanja naela razgranienja prema predmetu i vremenu, koje zahteva da rashodi budu dodeljeni onim obraunskim periodima u kojima su nastali prihodi koji su te rashode izazvali. PVR se bilansiraju van obrtnih sredstava kao posebne bilansne pozicije. Pozicija PVR obuhvata: 1. unapred naplaene prihode 2. nastale, a neisplaene rashode. Za bilansiranje PVR postoje dve mogunosti: zajedniko bilansiranje obe pozicije u okviru PVR, ali tada moramo u napomenama dati informacije koji deo iznosa se odnosi na unapred naplaene prihode, a koji na nastale, a neisplaene rashode. prema 4. direktivi EU, u okviru PVR se bilansiraju samo unapred naplaeni prihodi (tranzitorna pasiva), dok se nastali, a neisplaeni rahodi (anticipativna pasiva) bilansiraju kao ostale obaveze. Razlog za ovo podvajanje jeste analiza likvidnosti: o Unapred naplaene prihode tretiramo kao obavezu, jer e prihod po osnovu te naplate nastati u budunosti, kada izvrimo obavezu prema treoj strani od koje smo primili novac. Izmirenje ovakvih obaveza ne podrazumeva odliv gotovine, ve e one biti izmirene pruanjem odreene usluge ili isporukama proizvoda. o Nastali, a neisplaeni rashodi su unapred obraunati rashodi, koji e dovesti do odliva gotovine.
Ovde se vidi razlika PVR i obaveza - ne postoji dokument koji smo primili od dobavljaa, a koji se odnosi na obavezu za plaanje nastalih, a neplaenih trokova. Poto je troak nastao, prema naelu uzronosti, taj troak moramo dodeliti obraunskom periodu u kome je nastao, nezavisno od toga to e isplata po osnovu datog troka uslediti u nekom od buduih obraunskih perioda. Osnova za obraun je ugovor skopljen sa treim licima (npr. ugovor o zakupnini) ili umnoak utroene koliine i cene (npr. elektrina energija). Za obraunati iznos obaveze zaduujemo raun trokova i odobravamo PVR.

Prenos dobitka
Dobitak predstavlja razliku izmeu veih prihoda i manjih rashoda u BU, odnosno razliku izmeu vee aktive i manje pasive na kraju obraunskog perioda u BS. Dobitak, sa stanovita kapitala, predstavlja razliku izmeu vee vrednosti neto imovine na kraju i manje vrednosti neto imovine na poetku perioda. Sa aspekta vlasnika, dobitak je iznos koji vlasnik moe potroiti, a da ostane jednako bogat kao na poetku perioda. Dobitak je i cilj i uslov dugoronog opstanka preduzea (na dugi rok, odranje kapitala nije dovoljno). Dobitak je jedini interni izvor finansiranja, koji kreira sama firma. Nain iskazivanja dobitka zavisi od pravne forme preduzea: kod drutava lica (neograniena odgovornost, kapital je u celosti promenjiv), dobitak se direktno pripisuje kapitalu vlasnika. Dobitak, odnosno dohodak vlasnika, nastaje kada se od ukupnih prihoda pokriju svi rashodi, ukljuujui i zarade zaposlenih (osim zarada vlasnika).
Raun dobitka i gubitka, zbog toga to su prihodi vei od rashoda, ima potrani saldo (unosi se na stranu duguje; on je jednak saldu rauna izravnanja), koji se prenosi na potranu stranu rauna Inokosni ili Ortaki kapital.

kod drutava lica (ograniena odgovornost, kapital se deli na stalni i promenljivi), dobitak se iskazuje kao zasebna pozicija na strani pasive i to kao dodajna stavka pozicije sopstveni kapital. Dobitak se mora integrisati u BS, a za to postoje tri naina: 1) bruto princip - ukupan iznos dobitka se unosi u BS kao pozicija Dobitak tekue godine. Nedostatak ovog principa jeste dobitak koji smo obraunali nije u celini dobitak koji stoji preduzeu na raspolaganju, jer je to dobitak pre obraunatog poreza, a iz bilansa se ne moe videti koji deo dobitka pripada preduzeu, a koji dravi (ako je poreska stopa linearna, moemo sami izraunati). 2) okrnjeni bruto princip ostvareni dobitak se iskazuje odvojeno: deo koji stoji na raspolaganju vlasnicima (dobitak za raspodelu) i deo koji pripada dravi u vidu poreza na dobit koji se utvruje na osnovu poreskog bilansa (obaveze za porez na dobit). Ovaj princip se danas najvie koristi jer je u saglasnosti sa naelom jasnosti i prua najvie informacija korisnicima. 3) neto princip danas se ne koristi; pretpostavlja da se utvrivanje i raspodela rezultata obavljaju u istom periodu u kojem je rezultat i ostvaren.
U BS se, pod uticajem raspodele, poveavaju rezerve, neraspodeljena dobit, obaveze za dividende, obaveze za porez... ali ne moe da se vidi ukupan iznos rezultata (to se vidi samo u BU).

99

Latentne rezerve
Latentne rezerve predstavljaju deo sopstvenog kapitala koji u bilansu nije prikazan. Iz bilansa se moe zakljuiti da latentne rezerve postoje, ali se njihova tana visina ne moe neposredno videti. One nastaju potcenjivanjem pozicija aktive i precenjivanjem pozicija pasive, to ima za posledicu smanjenje periodinog rezultata. Ono po emu se latentne rezerve razlikuju od otvorenih rezervi: 1. otvorene rezerve predstavljaju deo zadrane dobiti preduzea nakon plaanja poreza, dok latentne rezerve predstavljaju deo realizovanog dobitka koji se zadrava, ali pre nego to se na njega obrauna i plati porez; 2. otvorene rezerve su jasno prikazane u bilansu, dok se latentne rezerve u bilansu ne vide; 3. otvorene rezerve se mogu koristiti ili za unapred utvrene namene ili za bilo koju drugu namenu ako statutom nije utvreno njihovo korienje, dok je korienje latentnih rezervi uslovljeno njhovim razlaganjem (to je problem, jer razlaganje rezervi nije uvek pod kontrolom preduzea: moemo imati nevoljno razlaganje latentnih rezervi, a imamo i latentne rezerve koje ne moemo koristiti, jer su npr. sadrane u sredstvima koje koristimo). Formiranje latenih rezervi je vrsto povezano sa procenjivanjem. Mogu nastati samo pri procenjivanju imovine po istorijskim trokovima i to potcenjivanjem aktive i precenjivanjem pasive. Tumaenje cilja formiranja latentih rezervi zavisi od toga ta se smatra primarnim ciljem finansijskog izvetavanja: Prema statikom poimanju cilja bilansa, formiranje latetnih rezervi treba da doprinese opreznom procenjivanju neto imovine preduzea. o Po statikom shvatanju, prava vrednost imovine je vrednost po kojoj se moe izvriti prodaja. o Dakle, latentna rezerva je razlika izmeu vie prodajne vrednosti neto imovine i nie knjigovodstvene vrednosti. Prema dinamikom shvatanju, stvaranje latentnih rezervi je ogranieno propisima o procenjivanju. o Dinamikom poimanju prave vredosti, zbog uvaavanja principa kontinuiteta poslovanja, primerenija je vrednost ponovne nabavke. o Zato se latentna rezerva utvruje kao razlika izmeu vie vrednosti nabavke i nie knjigovodstvene vrednosti neto imovine. Latentne rezerve se esto koriste kao instrument za realizaciju razliitih ciljeva politike finansijskog izvetavanja: o ouvanje realne vrednosti kapitala (u inflatornim uslovima, sami utiemo na smanjenje rezultata, da ne bismo raspodelili i dobitak koji nije realno ostvaren, ve je posledica inflacije), o odlaganje poreza na budue periode (iskazivanjem veih rashoda, deo rezultata prebacujemo iz jednog u drugi period, tako da moemo da koristimo te iznose kao beskamatne izvore sredstava), o voenje politike stabilizovanih dividendi (iskazujemo ujednaene dobitke po periodima, tako to u godinama kada je dobitak visok, formiramo latentne rezerve, a razlaemo ih u godinama kada je dobitak nii). Potcenjivanje aktive nastaje: 1. Potcenjivanjem obrtne imovine po principu najnie vrednosti u sluaju rasta trinih cena
Npr: nabavna vrednost zaliha je bila 100, a trina vrednost 31. 12. 90, pa je prema principu nie vrednosti izvreno otpisivanje na 88. Ako vrednost zaliha kasnije poraste, bie vea i formirana latentna rezerva.

3. Previsokim otpisivanjem stalne imovine (degresivna metoda otpisivanja) 2. Previsokim otpisivanjem potraivanja
(npr. oekujemo da emo od 500 naplatiti samo 200, pa bi trebalo da otpiemo 300, a umesto toga otpiemo 320)

3. Potcenjivanjem vrednosti zaliha nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda, putem ukljuivanja u samo varijabilnih trokova cenu kotanja ili neadekvatnim alociranjem optih trokova (tretiranjem OTI kao rashoda ne kao elemenata cene kotanja). Precenjivanje pasive nastaje: 1. previsokim alimentiranjem rezervisanja (ne smemo zloupotrebljavati naelo opreznosti) 2. izborom viih kurseva pri obraunu visine negativnih kursnih razlika

100

Vrste latentnih rezervi

Prema osnovu nastanka razlikujemo: 1. prinudne nastaju kao posledica obaveznih pravila procenjivanja (mimo nae volje) i to: a) potcenjivanjem aktive ili precenjivanjem obaveza usled potovanja naela istorijskog troka** pri vrednovanju: o NV je gornja granica za vrednovanje aktive (svaki rast trine vrednosti iznad NV dovodi do formiranja latentnih rezervi u vrednosti imovine) o NV je donja granica za vrednovanje obaveza. b) usled zabrane aktiviranja poslovne vrednosti (goodwilla) ako nije steena kupovinom, pa je vrednost ukupne imovine vea od vrednosti imovine koja je iskazana u knjigama. ** Ako koristimo fer vrednost kao osnov za procenjivanje (uslov da je pouzdana), onda nema latentnih rezervi zato to je to vrednovanje izvreno po cenama na dan bilansa. 2. procenjene latentne rezerve po pravu izbora nastaju kao posledica datih prava izbora: a) u aktiviranju - ako se imovinsko dobro prema MRS moe, ali ne mora aktivirati, tada njegovo neaktiviranje vodi stvaranju latentnih rezervi. b) u procenjivanju - npr. primena degresivne metode pri otpisivanju materijalnih ulaganja ili prosene cene u uslovima rasta cena. Latentne rezerve nastale po osnovu procenjivanja nastaju zbog nejasnoa na tritu i neizvesne budunosti. Sa tog stanovita razlikujemo: o LR iz potcenjivanja veka korienja o LR iz precenjivanja dnevne vrednosti (biramo izmeu vie moguih dnevnih vrednosti) o LR iz precenjivanja visine rezervisanja o LR iz precenjivanja visine otpisa potraivanja o LR iz precenjivanja visine iznosa obezvreenja stalne imovine Prema roku vezivanja razlikujemo: 3. privremene nisu trajno vezane za preduzee. U zavisnosti od toga u vrednosti kog imovinskog predmeta ili obaveze je sadrana latentna rezerva, mogu se dalje podeliti: a) dugorone b) srednjorone u stalnoj imovini, dugoronim obavezama i dugoronim rezervisanjima c) kratkorone u potraivanjima i zalihama objektiviraju se u periodu do godinu dana. 4. trajne postoje sve dok preduzee kao takvo postoji - npr. u vrednosti zemljita ili uea.

Objektiviranje latentnih rezervi

Objektivarati znai prikazati da latentne rezerve postoje. Period u kome e se rezerve objektivirati zavisi od volje uprave preduzea i od imovine u ijoj vrednosti se latentne rezerve nalaze. Nain objektiviranja nije uslovljen nainom formiranja. Mogu se objektivirati samo latentne rezerve koje imaju privremeni karakter. Objektiviranje moe biti: 1. namerno objektiviranje npr. prodaja potcenjene imovine; uslovljeno je realizacijom odreenih bilansno politikih ciljeva: a) prikrivanje iznenada nastalog, i prema proceni prolaznog, gubitka b) izravnanje periodinog rezultata sa ciljem ujednaavanja visine dividende, c) poreski razlozi i sl. 2. nenamerno objektiviranje (ne postoji kod otvorenih rezervi) moe nastati: a) naplatom potraivanja koja su bila potcenjena, b) prodajom zaliha potcenjene vrednosti - Razlika izmeu dobitka koji bi bio ostvaren da je vrednost zaliha bila utvrena realno, i vrednosti potcenjene vrednosti zaliha, predstavlja objektiviranju latentnu rezervu.
Primer: vrednost zaliha bila je 100.000, a usled pada dnevne vrednosti na 80.000, mi smo ih bilansirali po 75.000. Ako su te zalihe posle mesec dana prodate za 120.000, dobitak je 45.000. Meutim, stvarni dobitak je razlika prodajne i nabavne vrednosti od 20.000, dok je 25.000 bila latentna rezerva.

c) padom otpisa kod stalne imovine koja se otpisuju degresivno i sl. Nemamerno objektiviranje moe imati negativne posledice poveanje poreske obaveze zbog rasta dobiti. Stvaranjem novih latentnih rezervi, posledice nenamernog objektiviranja ranije formiranih rezervi mogu biti smanjene ili otklonjene (retko kad sluaj).

101 Prema obimu, objektiviranje moe biti: 1. potpuno (odjednom) ostvaruje se prodajom potcenjenih imovinskih delova: npr. prodaja proizvoda, naplatom potraivanja u celini koje je ranije delimino otpisano, prodaja maine koja je otpisana u celini ili ija je neotpisana vrednost ispod prodajne vrednosti.... 2. delimino (postepeno) pojavljuje se u sluaju nastavljenog korienja u celosti otpisanog postrojenjskog dobra. Za iznos izostavljenih trokova amortizacije na strani rashoda u BU poveava se periodini rezultat u svim obraunskim periodima korienja datog dobra, posle isteka perioda otpisivanja.
Npr. mainu koju smo platili 10.000 otpisujemo u roku od 8 godina, iako je ekonomski vek trajanja 10 godina. Godinja amortizacija bie 1250, i posle 8 godina, vrednost maine e biti nula. Meutim, mainu emo koristiti jo 2 godine i ostvarivati prihode od njene upotrebe, tako da e 2000 (koliko bi trebalo amortizovati tokom te dve godine, da smo otpisivali tokom svih 10 godina) predstavljati latentnu rezervu koja e biti postepeno objektivirana.

Latentne rezerve sadrane u imovinskim predmetima koji nisu predmet otpisivanja i prodaje, objektiviraju se prodajom preduzea kao celine, ili u sluaju fuzije kroz procenu neto imovine.

Dopustivost stvaranja latentnih rezervi

Ne postoje izriiti zakonski propisi koji se odnose na dopustivost ili nedopustivost obrazovanja i objektiviranja latentnih rezervi. Oni koji se bave finansiranjem firme, uvek e podrati formiranje latentnih rezervi jer je to neoporezovani izvor sredstava za preduzee. Meutim, kao prigovor za formiranje latentnih rezervi se istie to one mogu da se koriste za pokriju greke menadmenta, kao i to to se latentne rezerve mogu koristiti za investiranje, ali ta ulaganja ne prolaze kriterijum finansijskih trita moe se desiti da ulaganje i nije dovoljno profitabilno. Opte prihvaena osnova za obrazovanje latentnih rezervi je: 1. princip opreznosti zakonski propisi doputaju stvaranje latentnih rezervi u meri u kojoj se to moe pravdati razlozima opreznosti. Princip opreznosti za posledicu ima: a) princip najnie vrednosti merodavan za procenjivanje pozicija aktive b) princip najvie vrednosti za procenu obaveza u pasivi. 2. postojanje prava izbora pri procenjivanju i aktiviranju MRS i MSFI omoguavaju formiranje latentnih rezervi i to: a) prinudnih b) rezervi formiranih korienjem dopustivih prava izbora pri procenjivanju i bilansiranju: o izbor izmeu razliitih metoda otpisa postrojenske imovine (linearna, degresivna i funkcionalna metoda); o izbor izmeu razliitih metoda procenjivanja troenja obrtne imovine zaliha (prosena cena, fifo i lifo metoda); o mogunost da se u cenu kotanja ukljue i odgovarajui deo optih trokova u obimu koji se odnosi na taj period... 3. poreske olakice

Ekonomija preduzea o latentnim rezervama

Ekonomija preduzea smatra da formiranje latentnih rezervi ne treba da bude oznaeno kao aktivnost menadera koja je suprotna interesima vlasnika, jer latentne rezerve imaju svoje prednosti: pruaju otpornost preduzeu (lake odgovara na nepredviene situacije u okruenju) sredstvo za odranje poverenja poverilaca i javnosti u situaciji sa prolaznim gubicima izbegavanje iskazivanja prividnih dobitaka (u inflatornim uslovima, pri maloj inflaciji) pomau unapreivanje istraivanja i razvoja. jer se planovi ne moraju prethodno objaviti Slabosti: korienje latentnih rezervi za pokrie gubitaka koji su posledica loih poslovnih odluka uprave smanjuju potrebu obraanja tritu kapitala usled ega se iskljuuje njegova kontrolna funkcija mogu biti motiv za berzanske pekulacije od strane uprave mogu se lako izubiti (pri padu trinih cena) ne obezbeuju izvesnost u pogledu osiguranja likvidnosti (ne utiemo sasvim na objektiviranje LR) smanjuju iskaznu mo finansijskih izvetaja (iz FI ne bvidimo tane iznose latentnih rezervi).